JUS standardizacija

stalnog ispitivanja aditiva ,bez obzira da li se oni već duže vreme koriste, pojedini aditivi (čak i oni iz grupe A,), mogu da ispadnu iz liste a samim tim 1 iz svih stanđarđa u koje su ugradjeni, ako dodje do novih saznanja o njihovoj štetnosti.

Medjutim, i pored činjenice đa se ispitivanja konstantno vrše i da je taj proces dosta 4ug što bi trebalo da znači i temeljan, ima dosta stvari koje u slučaj: aditiva nisu do kraja rešene u okviru ove medjunarodne organizacije. Primera rađi navešćemo pitanje polifosfata o čemu je dosta diskutovano. Oni su u pojedinim vremenskim intervalima bili osuđjivani, razmišljalo se čak i o nekim ograničenjima u vezi sa njihovom primenom ali sve to još uvek nije đo kraja rešeno. O polifosfatima ili tačnije o uticaju povećanih količina fosfora na ođredjene funkcije u organizmu diskutovano je sa dosta pažnje i na poslednjem Zaseđanju. Na bazi ranije postavljenih zahteva određjena je količina koja se dnevno sme uneti u organizam. Svakako ako bi se to posmatralo, kako se obično čini, samo kroz unos jedne vrste hrane, moglo bi se zaključiti da smo još uvek daleko ođ neke kržtične tačke. Medjutim, nisu izneti pođaci kolika je ukupna količina koja se u toku đana sme uneti sa raznim proizvođima'#kao· što su proizvodi od mesa koji ih sadrže, topljeni sirevi, koka kola i drugi,kojima su dođati,a zatim i količina fosfora koji dodje 4 organizam preko raznih proizvođa u kojima se on nalazi kao normalni prirodni sastojak. Svakako da je Ovo · prethodno najmanje opasno jer se obično u tim proizvodima fosfor nalazi u odredjenoj korelaciji sa kalcijumom, Medjutim, ni to se ne može potpuno zanemariti što znači da je neophodno o ovcm razmišljati i po ovim pitanjima angažovati odđređjene službe i u našoj zemlji. Ovo takodje potvrdjuje nužnost regulisanja pitanja aditiva iu nacionalnim razmerama bez obzira na postojanje medjunarodnih stanđardđa. Oni nam mogu,i treba, da posluže kao os· nova za naše propise ali sasvim sigurno prilikom unošenja svakog novog aditiva neophodna je-· naša provera.

Sve ovo je bilo poznato našim stručnja-– cima iz ove oblasti već u prvim danima kađa je otpočela šira primena aditiva u našoj zemlji, pa ih je u sklađu sa tim

i naša društvena zajeđnica obuhvatila propisima o kvalitetu. Poznato je da su osnove za primenu aditiva: kvalitet kao i odredjene količine koje se mogu uneti u jedan proizvod, obuhvaćene Pravilni'kom o kvalitetu kafe i surogata od kafe sBop-y-k:je i aditiva. Medjutim, poređ njega a na osnovu Zakona o stanđardđizaciji kao i Zakona o zdravstvenoj ispravnosti, styorena Je obaveza đa se ni jeđan od aditiva ne može uneti u neki prehrambeni pro-

izvod ako to nije regulisano posebnim propisom. Tako se i postupa, s tim što su količine i još neki dđetalji obuhvaće= ni sa 12 pravilnika o kvalitetu ođredjenih proizvoda.

U želji da već na samom početku da osnovu za sva đalja rešavanja problema povezana sa aditivima, Zakonođavac je izdvVojio đodatke - aditive cd dodataka koji ula-

. ze u sastav pojedinih prehrambenih proiz-

vođa. To se može viđeti iz odredbe date

u članu 1OO. Pravilnika o kvalitetu kafe

i surogata od kafe, čaja, začina, koncentrata za supa, pekarskog kvasca, praška za pecivo, praška za puđing, dijetetskih proizvođa i aditiva koja glasi: "Ađitivi su sredstva koja se dođaju prehrambenim proizvodima radi produženja njihovog trajanja, održavanja i poboljšanja biološke vređnosti, boljeg izgleđa, boljeg ukusa i mirisa i lakšeg tehnološkog postupka prilikom proizvodnje i upotrebe". Veoma je važno zapaziti da se ađitivi u ovom stavu pomenutog člana ne nazivaju proizvodima, već "sredstvima", čime im je potpuno jašno odredjeno mesto.

Sleđeći dalje istu misao, a u želji da ne dodje do zabune, stav 2.istoga člana, objašnjava pojam aditiva pa glasi: "Kao ađitivi u smislu ovog Pravilnika smatraju se sredstva za konzervisanje, antioksiđansi, sinergisti, boje za bojenje prehrambenih proizvoda, veštačka sredstva za zasladjivanje, arome, emulgatori, biološki aktiv-, ne supstance, sredstva za vezivanje i zguSnjavanje i sredstva za sprečavanje zgrušavanja” Nije ostavljena mogućnost da se iz bilo kakvih razloga neka od ovih sup stanci proglasi sastojkom određjenog proizvođa. Ne ostavljajući takvu. mogućnost čak ni teoretski, sledeći član istoga Pravilnika ograničava ođnosno uslovljava upotrebu aditiva, propisujući da se isti mogu dođavati samo:

– u količinama koje su odđredjene propisima O kvalitetu poljoprivredno prehrambenih proizvođa, odnosno neophodno potrebnim količinama, ako pomenutim propisom nije ista ograničena;

– ako ne utiču na smanjenje hranljive vr.ednosti prehrambenih proizvođa;

-– da bitno ne utiču na prirodni ukus i miris prehrambenih proizvoda;

– da se njihovom upotrebom ne prikriva slab kvalitet;

- da ne stvaraju toksične degrađacione pro=izvode u toku prerade, upotrebe i čuvanja prehrambenih proizvođa;

- da sami aditivi nisu štetni po zdravlje;

O a OE a O O-O OOU OE— O S _CNNK O _ —_ O ___ JI | '_ 29