Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

54

— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић. "Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.

Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт. Гвозденовић никако није марио за тај правац. Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Пан пе из царичине околине , одређен за личну

службу царици Мари. Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.

Разговор се окрете на царицу Мару, која се ! већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају. Људи вису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју. Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила. Болесницима се нарочито одазивала. Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио. Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се људи разбегли. Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима. Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак. Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен. Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику. С тога се само благослов сипао 82 царицу с уста сиромашких. Нико није могао да се нахвали њене доброте. Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама (службе. Кроз шеснаест тодина што их је провела на султановом двору