Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

— % —

топови као волови, у сваки стане меров барута, па све Фат па топ, Фат па топ. Ја не могох срцу одолети, да то не видим, зато се украдем од мађарске страже и дођем на Ја. рак, да то све видим мојим очима; кад тамо а имам шта и видити, топови као рукавица и један од другог тако далеко, да не можеш довикати,“

0.

Покојни протопоп новосадски Павле Стаматовић пребегне 1848. год. из Новог Сада у Карловце и увек је био у српском логору, кад су се год Срби и Мађари из града Ва. радина чаркали, па Мађари стану пуцати из својих топова, онда се он увек крстио, клањао и говорио: „и молим ти се, Боже нал !“ А кад опет Шајкаши с Дунава са својих шајки опале из топова на Мађаре, онда је он

увек весело подвикивао: „кити, кити, ружо !“ ЈЕ

Кад су Мађари по други пут ударали на Србобран (опкопе код Сентомаша у Бачкој), па се небо од праске пушака, тутњаве топова и вриске војника проламало, онда је један свештеник из Бачке ушао у цркву, па са раширеним рукама, уплаканим очима и сакрушеним срцем падне на престо у олтару и вазапи к Богу: „Гостоди! Ако не сотвориш српску победу, ниси Бог!“