Književne novine

Tobi

Prvi moj —

dan smotre

1 zaveic i Jovan POPOVIĆ

Prvi maj kod nas već tri godine nije onaj jedan, simboličan dan radnih masa naše zemlje i solidarnosti s naprednin radn, jj masıma sveta, — jer. su svi naši. dani dani plodova našeg domaćinskog rada, jer su svi naši dani u znaku prijateljstva s naprednim snagama sveta. U zemlji u kojoj je radni narod postao gospodar i iz godine u godinu sve više uživa u plodovima svoje suverenosti, svaki Prvi maj je nov, ima nov sadržaj i nov sjaj.

Vršeći smotru svojih snaga, mi Prvi maj slavimo u sjaju svojih postignuća, svojih rezultata, i u sjaju tih rezultata — izraženih brojkama, delima, materijalnim dobrima i poboljšanim uslovima života —,

| dajemo nove obaveze, svaki put znajući još jasnije šta možemo. Prošle godine u ovo doba, u nizu ostalih džinovskih poduhvata, bile su započete pruga Šamac—Sarajevo i fabrika alatljika »Lola Ribar« u Železniku. Danas su to već ostva– renja koja nam se čine prirodna, a u sjaju tih i bezbroj sličnih ostvarenja započeta su nova, koja već vidimo s izvesnošću kao gotova, među njima gradnja Novog Beograda i autoputa »Bratstvo—jedinstvo« između Zagreba i Beograda. U nizu džinovskih poduhvata koji su započeti, počinje i izgradnja »a-– družnih domova u celoj zemlji, kao 'materijalni izraz jačanja na a: družnog pokreta novog lavak \ kao izraz ulaženja našeg sela u socijalizam. · Prvi maj, jedan od dana našeg pobedonosnog i plodonosnog truda, dan koji jarko sjedinjuje te dane u „prazniku slobodnog rada, dan je smotre naših snaga, naše volje, naše svesti, naših mogućnosti. On je smotra za nas — da vidimo šta 820 učinili i šta možemo da učinimo. On je, i smotra za ceo svet. Jer ceo 'svet gleda šta smo mi učinili i šta možemo da učinimo. Ono što smo učinili i što možemo da učinimo _ a što ćemo i učiniti i premašiti —,produbljuje ostvareno bratstvo i jedinstvo naših naroda, jača našu na-– rodnu državu, učvršćuje našu nezavisnost, No, snaga naše narodne · države, nepokolebljivost našeg novog društvenog uređenja, nozavisnost naše države — u isti mah jača i napredne snage sveta, doprinosi miru i istinskoj demoliratiji u svetu. Ako su u nas uprte oči imperijalista koji su. kivni na našu'sna-– ·gu, na naše uspehe, na našu nezavisnošt i na naš veliki ugled u svetu, — u nas su uprte i oči prijatelja u celom svetu. A prijatelja imamo, i imamo ih sve više. Od maja do

maja raste broj prijateljskih zema~ ·

lja, jačaju veze između prijateliskih naroda antiimperijalističkog tabora na čelu sa Sovjetskim Savezom, u kome naša zemlja zauzima vidno i svetlo mesto. Čudesni plodovi naše oslobodilačke borbe, koju su poveli, i doveli do pobede naša Komunistička partija na čelu s drugom Titom, lebde pred očima svih naroda sveta koji se „bore za slobodu -i, nezavisnost, kao što im sama naša bslobodilačka borba daje primer i

uverenost. Solidarnost sa trudbe-

nicima sveta nije više samo ideal, cilj. U jednom delu sveta ta solidarnost je već čvrsto ostvarena, iskovana u zajedničkoj borbi pro. ftivu fašizma, okrepljena u zajed· ničkoj volji nasuprot taboru imperijalizma. Sa narodima Sovjetskog

Saveza naši narodi žive u prijatelj-”

stvu koje je besprimerno u istoriji. Sa narodima u sušednim zemljama, s Albanijom, Mađarskom, Rumunijom, naši narodi su se ·zbližili u trajnom prijateljstvu. Sa Čehoslovačkom i Poljskom naše narode vezuje prijateljstvo produbljeno bratstvom, a narod Bugarske je postao blizak kao jedan od naibližih srodnika. To prijateljstvo i to bratstvo zasnovano je čvrsto na· tekovinama antifašističkog rata, na narodnoj vlasti koja poštoji u tim zemljama, na putu ka socijalizmu u zemljama koje su se zajedno s fašizmom 7oslobodile diktature.

Što više zapadni imperijalizam pokazuje svoje činično lice bez ma-

ske i svoje fašističke prohteve, to'

više demokratske mase tih zemalja pod vlašću imperijalizma gledaju s poverenjem u snage mira i demokratije u svetu. Oni isti koji u Grčkoj nadmašuju fašističke metode

· porobljavanja i guše volju naroda

što se divno borio protiv zajedničkog fašističkog neprijatelja, oni isti koji su u času demokratskog preloma u Čehoslovačkoj-digli be· Bsomučnu viku o smrtinoj opasnosti po demokratiju, oni isti koji su s mržnjom hteli da osujdte pobedu demokratske volje naroda u svim zemljama gde se ta volja ispoljila po svim. pravilima · demokratije, —

ovih dana su nadmašili svoju be-

e: prste MOO u Italiji, ne-

OON u izbore.

kapitalističke.

da se odlučuje pitanje demokratskog opredeljenja naroda Italije, ohi Moji 'su u Italiji vodili razorni puževski rat s deklarativnim ciljem da unište fašizam, mobilisali su i žandarme, i policiju, i fašističke

banke, i tenkove i avione, i crkvu ,

i pretnje s propovednice. da osujete pobedu demokratske volje naroda, :'i pri tome, nemajući. više mogućno= sti maskiranja, otvoreno pokazali da oni žele pobedu fašističkih snaga. Volstrit'i Vatikan udružili su se s ostacima italijanskog fašizma, a u svoju porobljivačku rabotu uvukli i gospodina Isusa Hrista. Jer stranka za koju su imali glasati svi po naređenju, pretnjama i prinudi, stranka koja je ustvari stranka italijanskih fašista, proglašena je bila strankom »gospodina Jsusa Hrista«. Što ni ta otvorena nasilja, ni falsifikati, ni sva sredstva prinude i terora nisu uspeli, što je Demokratski narodni front Italije ipak mnogo više glasova no što su domaći fašisti i inostrani interventi očekivali i hteli da dopuste, sve-·

· doči o solidarnosti naprednih demo-

kratskih snaga sveta, svedoči o demohlcratskoj volji naroda kojima zapadni imperijalisti hoće da se služe u svojim porobljivačkim i ratnohu-– škačkim ciljevima, kao što se služe poboeđenom Nemačkom.

Prvoga maja, kada sve napredne demokratske snage sveta vrše smotru, milioni i milioni srdaca u svetu kucaju istim ritmom: za čvrsti mir i istinsku demokratiju, za prijateljstvo s narodima koji sami odlučuju o·svojoj sudbini.

Nova Jugoslavija je svetli primer svim demokratskim masama koje se bore protiv nasilja i planova imperijalističkih porobljivača. Ta činjenica treba da poveća ponos sva-– kog pripadnika naših naroda, svakog građanina nove Jugoslavije. Da poveća ponos, a i da ga obavezuje na sve veću. odgovornost. Naši uspesi su važni, naša snaga je važ- , na, naša nezavisnost je važna. Na” nas će još kidisati imperijalisti preko raznih svojih špijuna, preko paklenog aparata izdajnika što su ga u celom svetu direktno preuzeli od Gestapoa i prilagodili svojim ciljevima. I u najvećem oduševljenju moramo biti budni.

Naša Jugoslovenska armija, izra- .

sla u oslobodilačkom ratu, danas je ne samo garantija naše nezavisnosti i privrednog razvitka, nego i zaštitnik mira u svetu. 1

Mi književnici, umetnici i kulturni radnici, Prvog maja treba da činimo bilans: kako smo i koliko

. odrazili revolucionarni preobražaj i veličinu naše nove stvarnosti, ka-

ko smo i u kojoj meri izrazili heroizam i polet milionskih masa naših naroda, u kolikoj smo meri zadovo>

ljili glad i žeđ naših masa za kul-.

turom? Šta je prošlo pored nas, pored čega smo mi prošli? Šta naši savremenici vide u našim. pesmama, 9 povelkarna, na našim slikama i skulpturama, šta čuju u našim kompozicijama, šta doživljuju u našim pozorištima i bioskopima? Na putu ka socijalizmu, u veličan-=

„stvenoj kulturnoj revoluciji koja se”

odvija, započeta ·oslobodilačkim ratom, stvorili su se nezapamćeni uslovi: milionske mase traže: umetnička dela, umetnost je postala nasušna potreba, narodne mase, mase trudbenika stvaralaca, traže da u umetnosti poznaju sebe i ono što su stvorili, da iz umetnosti dobiju potstrek za nove podvige.

"Kao što su naše novo društvo i naša nova država značajni za sve demokratske mase sveta, tako je za naprednu kulturu sveta važno šta će naša nova kultura kroz nacional ne forme pružiti naprednim demokratskim masama sveta kao primer. Iz dana u dan bliži smo socijalizmu, kome idemo udruženi u

Narodnom frontu, vođeni Komunističkom partijom i drugom Titom. Neka i naša umetnost odgovara velikim delima što su ih naši narodi stvorili kroz borbu za, slobodu i na putu ka socijalizmu.

dobio.

·KNJIŽEVNE'NOVINE ,

o Prvi moj, don borba: mobilizacije beni svela u borbi za mir i

Razvigor nad Savom i Dunavom

Razvigor, razvigor, nestašno dete,

igra se, luduje, svira. i

Po krovlju nalazi kastanjete, po granama —

' klavirske dirke; potresa štubove, prebire žice, izvija obesne Svirke;

ko talas navire, i buja, i peni, udara, . šiba u lice;

i mrsi kose

i peva u meni.

Razvigor nad Savom, nad Dunavom,

s hiljadu mirisa, boja i zvuka,

ljulja šibljem tanana struka; nitima mladih travš zateže, navija strune proleća,

i diše,

diše dahom

našeg podneblja, našeg stoleća.

Njemu, ko odzvuk, zemlja odgovara,

ko na zvonu kad zadrhti klatno.

Tu, na stavama,

skaška se stvara

i novo doba zlatno.

Tu, na stavama

dveju reka,

proleče je došlo

snagom svom; i sad, ko moćna, daleka jeka,

s hiljađu, bezbroj „sazvučja, duboko odzvanja u srcu mom.

Razvigor, nestašni, prolećni vetar, y lastare razlistava,

i u veliku knjigu Rada upisuje

kubik svaki

i svaki metar,

·1 stalno je

pročitava.

Nad Savom, Dunavom raširio krila

i maše silno,

maše sad —

tu gde je pesak

i voda gde je

bila.

Razvigore, mi smo. zastave razvili: ponošni ovde .dižemo grad!

... Al igra, igra ludo dete;

igra, luduje, svira. Po krovlju nalazi kastanjete, po granama — – klavirske dirke;

u snažnom kreščendu rađosne svirke

ko talas raste, udara i peni,

i mrsi kose

i peva u meni.

Tanasije MLADENOVIĆ

Otkrivanje spomen-ploče književnicima palim u Oslobodilačkom ratu

Uoči Prvog maja, 30 aprila, u domu Saveza književnika Jugoslavije, ot„kriva se _„spomen-ploča 5 imenima

- književnika palih, na frontu ili u, pozadini, u oslobodilačkom vatu protiv. okupatora i domaćih jzđajnika.

Detalj spomenika palim borcima u Bjelovaru

e Y Rad Vojina Bakića OCA. ala UVELI LC SUMI IT | Književnici Jugoslavije, koji sada, ujedinjeni u svom Savezu, imaju pune mogućnosti slobodnog stvaralačkog rađa za narod, i ovom pločom, kao malim vidnim znakom, obeleža| vaju da ne zaboravljaju i da neće zaboraviti svoje; drugove koji su dali život u oslobodilačkom ratu, na čijim tekovinama sad cveta naša nova narodna kultura. Na ploči su zapisana imena dade set i šest književnika. To su imena onih koji su se već vidnije bili obeležili u našem književnom životu između dva rata. Pored njih, u oslo-. bođilačkom ratu pali su, kao borci. protiv fašizma ili kao žrtve fašizma još mnogi književnici koji se još nisu' bili većim delima obeleželi, kao i mnogi koji su se vidno obeležili kao' publicisti, među njima i publicista ve=likog formata i velikog uticaja. Veselin Masleša. i Među imenima neka Požašito; potsećaju na težak gubitak. Tu je ime 'Augusta Cesarca, naprednog književnika velikog obima, koga su fašisti ubili. Tu je ime Otokara Keršovanija, divnog čoveka i talentovanog esejiste, koga su, tek-što je izišao s robije, ma= čekovci predali uhapšena” ustašama. ši Nemcima i ovi ga ubili 8 grupom dru= gova. Tu je ime. Đorđa . „Jovanovića, snažnog kritičara i polemičara, koji je poginuo, kao politički komesar.

partizanskog: određa, Pa ime pesnika | Ivana Gorana 'Kovačića, koji je bio ·

u punom razvitku a u oslobodilačkom

| ratu razvio svoj talenat do potresne

Snage u poemi »Jama«, i RELOVn od

| skih pesnika, Koste Racina i

sku optužbu protiv ustaških zločina nad Srbima... Tu je ime slovenačkog ·pesnika Mirana Jarca,

R!oji je ostavio za sobom~ ozbiljno "Književno ı delo, i ime Karla Destovnika-Kajuha, koji je našao šnažne lirske akcente upravo u ratu za slobodu u kome je poginuo. Tu je ime mlađog bosanskog MWnjiževnika Zije Dizdarevića, i urednika časopisa i prevodioca češke lirike Jovana Kršića. Tu su imena dvojice makedonKole Nedelkovskog, koji su bili prvi pesnici nove makedonske kKnjiževnosti, a svoj život dali da bi se makeđonska književnost i makedonska kultura mogle slobodno razvijati, x

I koliko još rečitih imena. Dušan Jerković, pesnik nežnih lirskih pesama i neodređenog socijalnog. bunta, koji je u prešudnim časovima za narod našao odlučnosti i snage da umre a ne klone pod' mučenjima u norveš-= kom logoru. Mila Dimić, pisac knjige pripovedaka i nekoliko dramatizacija, koja je umrla pod policiskim batina-

ma ne odđajući drugove. Mihovil Pav-

lek-Miškina, seljak-književnik, koji je izgubio život u logoru Jasenovcu zato što nije prihvatio izdaju voćstva seljačke stranke kojoj je pripadao. Đorđe Lopičić i Vukajlo Kukalj koji su poginuli na bojištu u samom toku svog književnog sazrevanja. Književnik i izdavač napredne literature Stevo Galogaža, koga su fašisti bolesnog odveli na streljanje. Proleterski pesnici Ivo Grahor, Tone Čufar, France Kozar i drugi, koji su u 'književnosti zauzimali vidno mesto dok je na· predna „književnost bila ·progonjena, a poginuli onda kada je napredna književnost učestvovala u borbi za slobodu. I još imena: 'talentovani pri-

povedač Hasan Kikić, Nenad Mitrov, .

Miloš Savković, Ivo” 'Brnčić, ' Bogo Flander (Jože Kljusšov), Vinko, 'Košak, Ivan" Rob. · Poginuli na. bojištu ili u. prkošu okupatoru., » ~

Spomen-ploča koja se otkriva u dež mu, Saveza” biće za naše. "književnike potselnik „da treba me samo. ču

„\vafi" uspomenu na pale, nego i popu- ·

niti. prazninu koja je za JEBU ostala u našoj književnosti.

rg "bikerina sitnih kapi od znoja na vratu,

| peva mlađa belom da

zemlji i alatu.

Hiserni. se sjaj preliva od sunčanih zraka,

Ide" pesma preko njiva i sve do oblaka.

_) Šava Sada;bojopi danu. '. 8 ružama na licu. ia - Nosi suncem obasjanu

jj R:ZBENOVU“

Bi ea | Gvido TARTALJA ~ |

| njegova, I narod s&luša.

Na radilištu

· Prvi moj u zemlji

imperijalizma Milena GAĆINOVIČ

Kada su američki imperijalisti prihvatili zastavu palog fašizma i nastavili da, je nose, Henri Valas rekao je da će to ujediniti svijet protiv Amerike i razjediniti američki narod.

I, evo, već ove godine, kada radni narod čitavog svijeta na proslavi svog praznika Prvog maja bude podnosio bilans svog prošlogodišnjeg rada i iz-

nosio zadatke za narednu godinu, ne-~

sumnjivo je da će jedna od njegsov:h glavnih parola biti — borba ·protiv američkog imperijalizma. Jor nema zemlje i naroda koje on ne ugrožava.

Međutim, rijetko se, pritom, pominje američki narod. Katkad moglo bi izgledati kao da je sve u Americi u znaku imperijalizma. Čuju se i osude: ta je s tim narodom? Šta on radi?

Nije potrebno dugo živjeti u Americi pa konstatovati da se američki narod bori. Razumije se da se on ne bori onako kao, na primjer, grčki narod, I način borbe je drukčiji. Grčki ndrod jasmo i olvoreno vidi pred Ssobom neprijatelja. Sa američkim narodom sasvim je drugi slučaj: impeTijalistina njega ne pucaju istim onim oružjem kojim na grčki narod. To ni-

pošto! Vojska i policija upotrebljavaju „

oružje samo u krajnjoj nuždi, na štrajkače, pobunjenike i crnce, Za borbu protiv američkog naroda postoje sasvim drukčija, mnogo prefinjenija „sredstva, koja se sprovode sistematski,

Evo nekoliko primjera takve borbe: Dok se, recimo, kod nas vodi velika borba proliv nepismenosti, ame·ričkim vlastodršcima najviše je stalo do toga da se narod ne nauči ni čitanju ni pisanju. Fabričkom nadzorniku najmiliji je radnik .koji, mjesto svoga imena, zna da stavi na hartiju \samo krst, ali koji umije bez roptanja da radi kao rob.

— Dabogda te smrvila atomska bomba! — to je najnovija psovka {aDbričkih nadzornika kada zateknu radnika kako čita. '

Dnevni listovi glavna, su i čisto jedina literatura koja dolazi do ruku prosječnog Amerikanca. Za deset conti dobija on nedjeljom oko četvrt kilograma fakvih novina: njihova senzacionalna sadržina vidi se već iz samih krupnih naslova. Ali, obično, ni naslovi se ne čitaju: među članovima porodice nastane prava otimačina ·oko »fani pejpersa«: desetak listića 8 raznobojnim slikama'"i karikaturama, Za tu vrstu »novinarstva« nije potrebno pročitati ni ono nekoliko riječi ispod slika — one &u tako udešene, kao za djecu, da same govore,

Film sašvim odgovara izjavi koju su ovih dana dali pretstavnici Vašingtona, povodom upućivanja lilmova u američku zonu Njemačke: filmovi tre= ba da »razonode kako bi gledaoci zaboravili sve brige koje ih more«.

Zatim radio. On igra neobično veliku ulogu. Dok čovjek, na primjer, sluša neki program koji mu 5e sviđa, odjedanput mu zazvoni. telefon ili ko žakuca na VEĆ! 54%

' — Malo, slušate li našu «vbđiozataZ

nicu? — glasi pitanje. — Ako slušate.

našu stanicu, dobićete veliku nagra-

du. Ako slušalac zna tačno kao! je ao — na šla .je spiker zek RORROONeLe porodica i pamti svaku riječ, spremna da ponovi ako. iznenada zazvoni stanica, koja za takav napor daje slušaocima Tako sjajne | nagrade,

A 'mozalcupija i usvaja htio ne htio.

" Govori se, razumije se, samo ono što je u interesu američkih imperi· jalista, Sve ostalo osuđuje se kao neTOHOSNN O) neamerikansko,

| Najžešća proganjanja sprovođe se uoči proslave Prvog · maja, Upotre-

ip ipo OGRLCA | oj , bljavaju se Sva sredstva da še one3 | #uđe, importirano i nametnuto iz tuđih zemalja,

NOĆ prvomajske proslave i da se i maj prikaže kao nešto strano,

I nije nikakvo čudo što u Americi i danas ima mnogo ljudi koji ne znaju da je nekada baš američki radni narod dao ostalom svijetu inicijativu za prošlavu Prvog maja, međunarodne ~solidarnosti radnog naroda, da se Prvi maj, ppd uticajem međunarodnog radničkog pokreta, venoj krvi sinova. Američko radON VO t BT

kao dana.

demokratiju 1

rodio u samoj Americi, u proli-

1 Li +

rSIPON

"Riči

jea

· Sati IE )' Bkica Z. Džumhurs

propustio nijedan Prvi maj a da ne proslavi.

Prošle godine pritisak đa se praznik ne proslavi bio je nečuven, Me= đutim, Prvi maj ipak je proslavljen. širom čitave Amerike. SOTO UO il "radničke klase Amerike sa radniš. kom klasom čitavog svijeta izražena je bila. u proglasu Komunističke partije SAD: »Kada se mi amoz:iški rad-

nici budemo oupili u dvotanata ? PEC, mitinge, kada budemo': ma:širali uli- "a cama gradova naše zemlje ovoga Pro Vog maja, mi ćemo marširati rame uz rame s radnicima &vih zemalja, nadahnuti onim duhom međunarod=_ nog drugarstva kome je pretsjednig Linkoln odno priznanje kada je objavio »da »najvoća veza ljudske simpatije, izvan porodičnih veza, treba da bude ona koja ujeđinjuje sav radni narod, svih nacija i jezika«,

Bile su preduzete sve mjere prošle. godine kako Prvi maj ri bi bio pro= šlavljen u Pitsburgu i okolini, u centru šelNib irustova, Vinstod3ršeima, | velikim Kkopbpitalistima nBrošio se bilo zamjerilo radništvo ove crne doline, 4 kroz koju se čovjek može satima VO ziti a da su mu i put i nebo osvijetljeni samo paklenom vatrom iz fabrika, u kojima svake noći sagorijevaju radnički životi: od 16.500 poginulih, 1.800 stalno onesposobljenih, | 2%,000.000 povrijeđenih američkih rad- 4 nika u industriji u toku prošle go-_ dine najveći. je dio iz ove doline, U ~. ovome kraju podne izgleda kao po- | noč, Kada se čovjek izjutra probudi, , 'iako je spavao u sobi sa zatvorenim | prozorima, sav je garav po licu. 7

Pred proslavu Prvog maja DroFiC a 1 godine ova crna dolina ključala je od nemira i štrajkova. Radništvo koje za vrijeme rata nije dozvolilo nijedan štrajk da bi što prije OošLO NI do pobjede nad fašizmom — bilo je uznemireno zbog*sprovođenja protivradničkih mjera, zbog pomaljanjafašizma u zemlji, zbog ugrožaVanja mira. U toku čitave godine izbijali su štrajkovi, nizali se sukobi, Na mnogim mjestima pala je radnička krv. Približavao se Prvi maj i radništvo je očekivalo s velikom rađošću i nestrpljenjem Juđina Denisa, sekret ra Komunističke partije BJoDia Američkih Država.

Proslava na ulicama Piteburga b Ja je zabranjena. Uz najveće teško dobijena je za proslavu jedna od. lilcih dvorana grada, udaljena od ce! tra, Uoči proslave listovi su donije vijest da je Denis uhapšen pod. izgogovorom da ime koje nosi nije uopšte njegovo, i da je on neki str ) agent,

Tako se znalo da Denis neće go riti, ogromna masa radnika uputila. se ka dvorani gdje je miting bio za kazan, Tramvaje koji su vozili i na miting pratili su policajci” i agenti iž svih predgrađa, da bi oi mogli da zabilježe ime „svakog u

ika,

SP Pa ipak, Prvi maj proslavlj

monstrirao Drotiv Trumanove

trinoe, profiv nezaposlenosti, visokih cijena, protiv rasne + nalne diskriminacije, a za trajan mi mi i narodnu demokratiju, za POROD s radničkom klasom cijeloga svi Narod je bio tako oduševljen i a man za borbu da se policija nij o sudila ni da pokuša sa razbija mitinga. idi EONVAO Najljepše proslave Prvog maja. pi ređivane su u Njujorku za vr rata. Radnicima se tada pružila lika da izraze svoje oduševljenje radničku solidarnost sa radnim r rodom antiašističkog tabor dane izgledalo je kao da se n; ce Njujorka izlio sav narod iz O nih oblakodđerskih OBRA SV

Dedbišo rijeka BP koje je : tekla, izgledalo ar kao [5:\ se neće ı