Književne novine
STRANA ž
Erik I« krenuo 8 puno ! još više ano ko putovanje po Evropi. NE
ar Brik prvi« „Erik Džonston,nasledio je pre dve godine upražnjeni presto »cara Vila prvog«, Vilijama Hejsa, koga su 24 godine pre toga vlaSnici velikih ameničkih filmskih kom'Đanija postavili za svemoćnog gospodara nad delima i mislima svih velikih i malih pisaca, reditelja, glumaca
i ostalog naroda zaposlenog u svim .
ateljeima na celokupnoj teritoriji američkog filmskog carstva. Vil prvi je odmah po preuzimanju vlasti prokla-
movao„ stroge zakone“ kojih~će" ubu~ ,
· da se pridržavaiu svi njeAnici, a osnovno načelo na
dueli p
: Bord Bošlvšju ti zakoni formulisao
je ovako: »Zadatak je kinematografije da zabavlja, ne same se dopustiti da njome ovlada interesovanie za soćijalna pitanja, jer bi se tađa filmska umetnost srozala do jedne veštine niže vrste, a to je propaganda«, To načelo je ostalo u važnosti za sve Vvreme Hejsove vladavine, i važi ioš i da-
· nas, Nasleđio ga je Erik Džonston za-
jedno sa vlašću Vilijama Hejsa najvećom u Holivudu: celokupno filmsko stvaranje podvrgnuto je njegovoj vrhovnoj preventivnoj filmskoj cenzuri — i zajedno s platom Vilijama Hejsa — jednom od naivećih u Sjedinjenim Državama: 100.000 dolara
godišnje.
Današnje putovanje cara Erika I naročite je vrste, Danas on ne putuje kao car MBrik I, već kao trgovački putnik Erik Džonston, Dužnost mu je da obiđe »nemaršalizovane« zemlje Evrope i da ih po svaku cenu pretvori u nova tržišta za holivudsku robu. Stoga on ne nosi sa sobom dekrete o zabrani bavljenja socijalnim problemima, koje je nosio na svoje prvo putovanje, već uobičajeni prtljag trgovačkog putinika: koferče s kolekcijom uzoraka, * * *
Tu »muster-kolekciju« nije bilo lako sastaviti. Dok se dovijiao koje će filmove uneti u nju kao uzorne primerke američke produkcije, nesrećnom KHriku Džonstonu moralo ie biti jasnije no ikad koliko je težak posao koga še primio: da u Holivudu dopusti snimanje samo onakvih filmova kakve žele volstritski bogovi, a da u isto vreme spreči presušivanje zlatnog izvora iz koga i on prima svojih 100,000 dolara godišnje, Zemliama koje nisu primorane Maršalovim planom da kupe sve što im se nametne teško je prodati za skupe pare robu koja ništa ne vredi. Zato Džonston nije smeo da spakuje u svoje kulferče ništa od onoga što je holivudska filmska industrija proizvela za poslednjiih nekoliko meseci, a i od onoga što je proizvela za poslednjih nekoliko godina mogao je da spakuje vrlo malo.
Koferče Erika Džonstona stoga ne sadrži više nego deset do petnaest filmova. Iako njegov sadržai nije Objavljen, on je poznat, jer filmovi koje Erik Džonston sme da pokaže i da se njima pohvali mogu biti samo ovi:
film Lestera Kola »Niko ne sme da umakne«, u kome se prikazuiu zverstva Hitlerovih rasista;
film Alberta Malca »Kuća u koioi Žživim«, u kome se zastupa ideia trpeljivosti između rasa i religija;
film Andrijena Skota i Eduarda Dmitrika »Unakrsna vatra« u kome se pričaju doživljaji jednog novinara koji se izdavao za jevrejina da bi ispitao đa li u Americi zaista postoji antisemitizam;
film Alberta Bibermana »Niu Or-
- leans«, koji je crnačka štampa u SAD
pozđravila kao film u kome se prikazuju američki crnci onakvim kakvi su; .
_ filmovi Doltona Tramboa, Alve Besija, Semjuela Ornica, Ringa Lardnera i Džona Hauerđa Lozona o američkim vojnicima u ratu, francuskom DpDkretu otpora, borbi protiv Franka u Španiji, borbi protiv zla u svetu, filmovi snimani u doba kada je američka filmska cenzura još »lutala«, jer se još vodio ili je tek bio prestao rat protiv fašizma,
Ti filmovi su raznovrsni Do Ssižeu, po načinu obrađe, po sređini u kojoj se akcija odigrava, po rediteliskim shvatanjima njihovih realizatora. ali svi oni imaju nekoliko zajedničkih odlika, a to su ove:
Drvo, — sve te filmove je i američka i strana ozbilina filmska Kritika
· označila kao najbolja dela američke
filmske umetnosti, i publika ih je o-
· cenila kao takve punećj bioskope, a
bilansi filmskih kompanija su ih zabeležili kao filmove koji su najbolje punili kase;
· drugo, — pisci i reditelji tih filmova nosioci &u najviših knjievnih i
| umetničkih nagrađa u Americi: go-
dišnjih nagrada Filmske akademiie
za najbolji filmski scenario, godišnjih
nagrada Akademije filmskih umetnosti i nauke za najbolju režiiu, nagrada udruženja filmskih kritičara za najbolji film, nagrada Udruženia knjižara za najbolji roman i drugih; _ treće, — u svim tim filmovima Drikazuju se Rusi, Španci, Kinezi. Meksikanci, jevreji, crnci kao — ljudi; četvrto, — pisci i reditelii tih filmova svi su danas isključeni iz redova američkih filmskih stvaralaca i se neki u zatvoru, ostali na ulici, a svi zajedno na crnim lista– onih koje nijedna fimska kom-
ma panija, ne sme da zaposli;
4, najzad, peto, — švi ti pisci i re-
| ditelji su strpani u zatvore, izbačeni
| ma ulicu, štavljeni na crne liste ni
zbog čega drugog nego zbog tioga što
___ su napisali ili režirali baš te filmove _ koje Krik Džonston danas nosi pO
'vropi, pokazuie kao ugledne primerke američke filmske produkciie i pomoću njih pokušava da zaključi nove wnosne Doslove.
* * *
Nijeđan od ovih ljudi nije i ODtužen ni za kakvu krivicu niti izvedem pred neki redovan sud da mu se sađi kao preštupniku. Nađen je drugi
način,
i
%,
Ne
a , ,
“
Mi aac Svi oni,
A
bili su krajem prošle godine
pozvani pred Odbor za antiameričku
delatnost kao — svedoci. Kao svedocima postavljena su im pitanja koja-su imala da ih pretvore ili u denuncijante ili u krivce, Pošto nisu pristali da postanu denuncijanti, oni su odbili da daju odgovore na ta pitanja: i tako su „postali krivci: krivci za delo »nepoštovanja Kongresa«, jer neodgovaranje na pitanja pretsednika Odbora za antiameričku delatnost pretstavlia omalovažavanje tog odbora, taj Odbor je»organ američkog Kongresa, Za tu svoju krivicu oni su zatim kažnjeni zatvorom, gubitkom zaposlenja i uvrštavanjem u crne liste,
Ceo taj plan je promašio. Ispitivanje pred. Odborom za antiameričku delatnost počelo je s velikom galamom, uz trube u koje su duvali vlasnici filmskih kompanija i talambase u koje je udarala Herstova štampa,a završilo se bedno, kao obična lakrdivk * * *
O inkvizitorskom postupku pred istražnim odborom za pronalaženje zlih čarobnjaka i veštica u Holivudu stizale su do nas u Evropi, dok je taj postupak trajao, samo kratke i nepotpune vesti američkih telegrafskih agencija, Već iz tih vesti videlo se đa. se ovde radilo o odlučnoi ofanzivi vojske crnih kukuljača protiv poslednjih branilaca slobode i napretka u zemlji u kojoj je njima povereno da sprovode volju svojih bogova. Ali sva čudovišnost ovog krstaškog pohoda na bastione rasne i verske trpeljivosti, sva silina agresije na ljudsko poštenje i savest, a u isto vreme i sva moralna i intelektualna beda holivudskih inkvizitora i njihovih dželata i dželatskih pomoćnika vidi se iek iz stenografskih beležaka o saslušanjiima kojia je vodio šef inkvizitora Parnel Tomas. Ti zapisnici su tek neđavno objavljeni, Objavio ih je američki novinar Gordon Kan u svojoj knjizi »Holivud pred sudom«,. Kan u toi knjizi nije dao mnogo svojih komentara. osećajući koliko bi bili suvišni, Mesto toga je dao opšime izvode iz zapisnika, i čitalac samo može da zažali što oni nisu još opširniji, jer je svaka izgovorena rečenica dragocen dokument o ameničkoj današnjici.
Saslušanja su tekla ovako:
Prvo je pozvat Erik Džonston da odgovori na pitanje da li su istiniti glasovi koji kruže među filmskim radnicima da vlasnici filmskih kompanija rađe na sastavljanju crnih lista koje će sadržati imena lica kojima se ne sme dati zaposlenie.
— Recite tim momcima da budu bez brige — odgovornio je Džonston. — Nikakvih crnih lista nikada meće biti, ?
Zatim je Parnel Tomas dao svoju uvodnu reč.
— Odbor je odlučio — rekao je on — da istraga bude poštena i nepristrasna, Mi želimo samo da saznamo činjenice.
Pošto su tako i car i veliki inkvizitor Holivuda dali svedocima ohrabrenje da bez bojazni govore šta znaju, počeo je defile svedoka.
Prvo su se izređali svedoci koji su imali da daju primer ostalima kako treba odgovarafi. Najpre se pojavio Džek L. Uormer, pretsednik kompanije »Braća Uorner«, čovek čiie lično bogatstvo iznosi 40 miliona dolara i koji poziva policiju da suzavcem rasteruje štrajkače i demonstrante u njegovom preduzeću.On je govorio o svojoj borbi protiv komunističkog uticaja u Holivudu. U sudski zapisnik ušle su ove njegove reči:
— Svakoga za koga verujem ili pročitam u novinama đdđa je komunista ia otpuštam čim mu istekne ugovor. Jednom sam samo morao jednog takvog da malo ostavim, jer smo ih suviše brzo izbacivali, pa je to bilo suviše upadljivo.
Zatim je govorio o tome kako pisci često pokušavaju da ubace u svoja scenarija komunističku „propagandu, ali on je budan, pronalazi takve scene i briše ih. To je težak posao, jer su ovi pisci vrlo lukavi i pokvareni. Kao dokaz tog tvrđenja on je naveo da su pisci Irvin Šo i Dolton Trambo napisali jedan scenario zajedno. a da i braća Epsten isto tako pišu zajedno.
— To vam već daje s) o njima objasnio je značajno. — Oni uvek rade udvoje.
Zatim se razvio ovakav dijalog:
Tomas: Ako bismo doneli zakon o stavljanju Komunističke partije van zakona, to bi bilo potpuno legalno, zar ne?
Uworner: Kao građanin-pojedinac ja sam, razume se, za sve ono što služi đobru A-
merikanaca. Tomas: Jeste li za to đa se Komunistič-
ka partija stavi van zakona?
Uorner: Mislite na biračko bravo?
Tomas: Da, da ih proglasimo ilegalnom organizacijom.
Uorner: Slažem se s tim da ih proglasiti ilegalnom organizaciiom,
Tomas; Jeste li za to? i
uworner: Jesam, gospodine.
Idući svedok, Luis B. Majer, šef firme »Metro-Goldvin=Majer«, prvo se pohvalio da i on, kao Uorner. otvara četvuore oči da se u filmove koie Dproizvodi njegova firma ne prokriumča– re subverzivne ideje i naveo ie kao primer to da je iz filma »Pesma Rusije«, snimljenog još za vreme rata, izbacio sve scene, iz kojih se vidi da postoje kolhozi, Zatim je rekao: | — Najdublje se nadam da “će ovai Odbor. učiniti uslugu zemlji time što će preporučiti Kongresu da donese zakone kojima će se regulisa}i pitanje zaposlenja ko-
treba
munista u filmskoj industriji. Ja smatram ~
da oni ne smeju imati pristupa u hram slobode koji žele da unište.
Dodao je da njegova firma sprema jedan antikomunistički film, »Crveni Dunav«, E ?
18 . *
Za ovom dvojicom fabrikanata došli su »stručnjaci«.
Ruska .emigrantkinja Ama Rend, »stručnjak za pitanja Komunističke propagande« zato što je prvih decenija ovoga veka živela u Rusiji, govorila je o veštini te propagande, navodeći kao primer film »Pešma Rusije«:
— Film počinje s tim što Robert Tej-
Tor svira američku narođnu himnu i ta
|___Dušan TIMOTIJEVIĆ
himna se raspršuje u ruskoi rulji... To. je bio veliki propagandni potez „. Time Be sugeriše da je sasvim u ređu da se američka narodna himna raspršuje među. Sovjetima... U ftome filmu se Rusi smeju... To je uobičajeni komunistčki trik — đa pokazuju te ljude- kako se smeju.”
Ostareli filmski ljubavnik Adolf Manžu, »stručnjak za komunizam« zato što je, kako sam tvrdi, pročitao 450. knjiga o Rusiji, izjavio je da smatra komunistom svakoga ko sluša crnačkog pevača Pola Robsona i plieska posle njegovih »komunističkih pesama«, i dodao je da bi se »stideo kada bi bio viđen među publikom koja tako nešto radi«. Na kraju je iz toga izveo ovaj zaključak:
— Smatram da Amerika treba da se naoruža do zuba. Verujem u opštu obaveznu vojnu službu. Nema bolie stvari za jednog mladog čoveka ođ voine obuke.
Reditelj religioznih filmova Leo Mek Keri, »stručnjak za bezbožni= štvo«, prvo se požalio da sa svojim filmovima »ne može da zaradi niiednu rublju u Rusiji« a zatim je i on govorio o pokvarenosti filmskih pisaca:
— Njihovi dijaJjozi mogu biti sasvim bezazleni, ali oni znaju da naprave neku ličnost tako odvratnom da je vi omrznete čim je vidite, a ta,ličnost je data kao kapitalista, ili bankar, ili tako nešto... To stvara kod gledaoca vrlo nepovoljno mišljenje o ljudima koji u Siedinjenim Državama imaju uspeha.
Svedokinja Lela Rodžers, za koju niko nije saznao za šta je stručniak, izjavila je da zna da se u filmu »Jedno usamljeno srce« propagira komunizam,. Kao dokaz je navela iedan stav iz kritike objavljene u filmskom listu »Holivudski reporter«:
»Ovaj film, sav u dubokim tonovima, turoban je i mračan na ruski način«.
Filmski lepotan Robert Teilor izjavio je da zna da u Holivudu ima komunista. Jedan od tih je pisac Lester Kol. Zatim je rekao:
— Ja nikada nisam igrao ni u jednom filmu s ljudima čija bi lojalnost prema vladi bilja sumnjiva... Nikađa nisam sarađivao ni s kim za koga bih znao da je komunista. Nikađa neću sarađivati ni s jednim komunistom.
Zaboravio je da kaže da ie poslednji film u kome je igrao bio delo onog pisca za koga je rekao da je komunista, — Lestera Kola.
Neodoljivi osvajač ženskih srdaca Gari Kuper tvrdio je da ie odbio da čita masu filmskih scenarija zato što je u njima našao komunističke ideje, ali nije znao da kaže naslov nijednog od tih scenanija jer je »većinu tih rukopisa čitao noću«. Na pitanje da li smatra da bi američku Komunističku partiju trebalo staviti van zakona, odgovonio je:
— Mislim da je to dobra ideja, iako nikada nisam čitao Karla Marksa i ne požnajem osnove komunizma, izuzev onoga što znam po čuvenju.
Posle ovih »dobrih« svedoka prešlo se na »rđave« svedoke.
* * *
Čim je prvi od njih štupio pred pretsednički sto Parnela Tomasa. atmosfera u dvorani se promenila. Promenjio se i šam Parnel Tomas. Ranije svedoke je ispitivao ljubazno i slušao 8 puno poštovanja. Puštao ih je da govore koliko hoće. Ana Rend jie bez predaha napravila uvod koji u sudskom zapisniku iznosi 8.000 reči. i tek posle toga su joj postavljena pitanja. Iskaz Džeka L. Uomera iznosi 57.000 reči. Oni nikada nisu bili prekidani u govoru niti im je oduzimana reč. Posle saslušanja Tomas je svakoga ot- , pratio s po nekim komplimentom.
Postupak prema »rđavim« svedocima bio je drugači. Njima je Tomas postavljao dva pitanja:
— Jeste li član Udruženja filmskih piFRP este li sađa i jeste li ikađa bili član Komunističke partije SAD? ,
Tražio je da mu odgovore sa »da« ili »ne«. Druge odgovore nije dopuštao. Nije dopuštao ni davanje nikakvih prethodnih izjava pre saslušanja, što je svim ranijim „svedocima bio dopustio. Uz to je vikao, nervirao se, udarao pretsedničkim čekićem o sto. upadao u reč, postajao nestrpljiv. Tražio je da što pre čuje nečiji potvrđan odgovor na oba pitanja, da bi iz toga izveo zaključak da je Udruženje filmskih pisaca komunmnističko i da sve njegove članove treba tretirnti kao komuniste,
Ođ »rđavih« svedoka prvi je' prozvan dramski pisac Džon Hauard Lozon. — Vaša izjava neće biti pročitana — rekao mu je Tomas. — Pročitao sam prvu rečenicu.
Ta prva rečenica Lozonove izjave je glasila:
»Već nedelju dana ovaj Odbor održava jedno ilegalno i nemoralno suđenje američkim građanima koje je Odbor izabrao dđa buđu javno vezani za sramni stub i ukaljani«. Tomas nije hteo da se to glasno pročita, Odmah je počeo ispitivanje.
Lozonov odgovor na prvo pitanje bio je: i
— Postavljanie ma kakvog pitanja o članstvu, političkim „ubeđenjima ili po-
litičkoj pripadnosti apsolutno je van Oovlašćenja ovog Odbora.
A na drugo:
— Pitanje komunizma nema nikakve veze sa ovom istragom, koja pretstavlia pokušaj da se zavede kontrola nad filmskom umetnošću i đa se na svim poliima unište osnovna prava američkih građana.
Tomas je pokušao da ipak izvuče od Lozona odgovor »da« ili »ne«. Mesto tih odgovora dobie je ovai:
— Ne sudi se ovde 'meni, gospodine pretsedniče. Ovde se ovaj Odbor nalazi pred sudom američkog naroda.
Prvo ispitivanje je brzo završeno. Tomas je zaurlao: i — Siđite s mesta za svedoke!... Službenici, udaljite ovog čoveka s mesta za sVcC-
dole! :
Zatim ie pozvan pisac Dolton Trambo. Ni niemu nije dozvolieno da bročita prethodnu izjavu. Ako se Tomasu u Lozonovoj izjavi nije bila dopala prva rečenica, ovde mu še, svakako nije mogla dopasti poslednja, Ona je glasila: ed
»Ovaj grad se sada nalazi u pDredVečerje svoje pal, evine Rajhstača. Oni koji se Bećaju nemačke istorije iz jesemi 1932 ošećaju u ovoj dvorani miris dimae,
i ao.
| wd MAR OI O
ri | | | KNJIŽEVNE!NOVINE Car Holivuda, Erik Il, veliki inkvizitor Purnel Tomas,
ZORO KI. 0 aaa (# O Pre nekoliko nedelja »car Ho Vud ais”
zebnje, na svoje drugo veli- | odgovorio:
ri
\ralj. S 1,00
i Ua N SONJU,I-
štice u ormeričkom filmskom Eldorodu
Na zahtev da na Tomasova pitanja ili »ne« Trambo ie
odgovara sa »da,
— Odgovoriću »da« ili »ne« ako ja hoću. Odgovaraću svojim' sopstvenim. rečima, Sa »da« ili »ne« mogu da odgovaraju na 1izvesna pitanja samo maloumnici ili robovi. | I Trahibo je izveden iz Sudnice,
- Treći »rđavi« sveđok, čuveni ame= rički pisac Albert Malc, kazao je:
— Radije ću umreti nego što ću'postati bedan Amerikanac koji puzi pred ljudima koji se zovu Tomas i Renkin, a koji danas u Americi rade ono što su radili GeĐbels i Himler. Američki narod imaće da bira između Deklaracije o pravima i Tomasovog odbora. Oboje ne mogu da opstanu. Jedno od toga dvoga moraće da buđe ukinuto u najbližoj budućnosti.
Tomas je, prekinuvši” ovo ispitiva-
nje, rekao i nešto više nego obično:
— Izvedite svedoka... Tipičan komunistčki stav.
Svedok Alva Besi, Španiji,odgovorio je: i
— Čak i generali Ajzenhauer odbio je da da izjavu o svome političkom pripadništvu, a ono što važi za generala Aizemhauera važi i za mene.
1I on i ostali svedoci: Semjuel] Ornic, Herbert Biberman, Eduard Dmitrik, Ring Lardner i Lester Kol prekinuti su u govoru i izvedeni iz dvorane. Svi su odbili da na postavljena pitanja odgovore samo sa »da« ili »ne«.
Ma da je na listi sveđoka bilo još 68 imena, Parnel Tomas je prekinuo ispitivanje i odložio ga na neodređeno vreme, Uvideo je da je izgubio bitku.
bivši borac u
'*Rhk *
Volstrit je izdao stroga naređenja'i sve njegove sluge su poslušale. Prvo je Kongres sa 345 protiv svega 17 glasova počeo seriju presuda o kaznama time što je osudio Alberta Malca na godinu -dana zatvora i 1.000 dolara novčane kazne za delo »nepoštovamija Kongresa«. Zatim je filmsko preduze= će »Tventis Senčeri Foks« obiavilo da u njemu više nema mesta »ni za koga ko je komunist ili ko odbiia da odgovori na neko pitanje s tim ı vezi, koje bi mu postavio ma koji odbor Kongresa SAD«, Najzad je sazvan savet Saveza filmskih producenata SAD da odluči o ustanovljavanju crnih lista. Sastanku je pretsedavao sazivač sastanka Frik Džonston, isti onai Erik Džonston koji je nekoliko nedelja pre toga svečano izjavio da »nikakvih crnih lista nikada neće biti«. Na sastanku je jednoglasno odlučeno da se iz svih preduzeća otpuste bez novčane naknađe ona destorica »nepoštova-– laca Kongresa« i da se nijednom od njih ne da nikakvo zaposlenje sve dok pod zakletvom ne izjavi da niie komunista, a osim toga da ni drugim komunistima, ni drugim pripadnicima grupa koje propovedaju obaranie viade SAD niko ne sme da da nikakvo zaposlenje.
Sastavljene su cme liste. Naitalentovaniji filmski pisci i reditelii pohapšeni su ili izbačeni ma ulicu.
* * *
Epilog odgovora celoj burleski koja mu je prethodila.
Deset dana pošto je objavliemo otpuštanje desetorice »nepoštovalaca TKongresa« među kojima Adrijana Skota i Eduarda Dmitrika, poslednjem filmu Skota i Dmitrika »Unakrsna vatra« dođeljena je jedna Vvelika nagrada, nagrada koju daie jedan poznati američki klub delima koja najviše doprinose. iđeji trpeliivosti među ljudima. ~
Na svečanost predavanja nagrade, kao pretstavnik nagrađenog proizvo= đača filma otišao je — Erik Džonston. Čovek koji je pretseđavao sastanku na kome je odlučeno da Skot i Dmitrik budu izbačeni na ulicu održao je na toj svečanosti divan govor o trpeljivosti među narodima i — primio nagradu.
Danas on sa filmom Skota i Dmitrika i sa filmovima ostale osmorice pohapšenih ili izbačenih na ulicu putuje po Evropi. Pomoću tih filmova on na varalički način privlači muštenije da kupe serijsku jeksik-robu oju su posle ustanovljavania crne liste još jedino sposobne da proizvo-” de holivudske filmske fabrike.
Ol
(300) G3JUAAVA
Rasmatrajući pitanje da li bi u Enpleskoj trebalo ukinuti smrtnu kaznu Švajcarski list »Gazette de Lausanne« piše: |
»Da li je baš sađa povolian trenutak za ukidanje smrtne kazne?«
»Uostalom, đa li bi engleski narod mogao da je se odrekne? Javne egzekucije (taj čudesni prizor: sablasne tamne siluete u plavetnilu jutra) bile su vekovima njegova najomiljenija zabava, U svojoj nailepšoi poemi QOskar Uajld pretstavio ie jedan »D!es osuđenih. Bdgar Po, Bdgar Valas i Ko. nan Dojl još uvek provode pDo obala ma Temze sablasne fantome svojih junaka. U Engleskoj smrtna kazna nije samo zastrašujuća mera koja je potrebna zbog bezbednosti srađana' kao i deumovi u noči. natonlieni maglom, kao one ulice u Bast Endu, nenadno obasisane drhtavom:, svetlošću. tako iona čini sastavni deo fantastičnog peisaža njihovog svakodnevnog živofa..«
Zaista, gde bi inače Englezi mogli da nađu drugih uzbudljivijih i živopisnih prizora? T zar bi neko imao srca da list »Gazette de Lausanne« liši tako zanimljive rubrike?
Posle »Gazete de Lozan«, kojia peva slavopojke lonđonskim vešalima, na redu je list »Suisse«, čiji je humor nešto jezovitiji, u većem stepeni »macabre«.
To se najbolje može videti iz sleđećeg pasusa: mr
»Bilo bi, uostalom, nepravilno verovati da su Britanci nešto naročito krvoločni. Ali oni, u stvari, ne poznaju svu grozotu tih prizora prilikom "egzekucija. Jer, zaista, već odavno vešala se ne podižu na javnim mestima.
Sem toga, poštojanje živih tradicija,
Voja JM VT 0, ea
ZR D DD DD LL ULJU UNJLLCTTLC___TCY__ ____CTT-
___U nizu sovjetskih građova otvorena je nova pozorišna sezona. ~
U najskorije vreme moskovska pozorišta prikazaće čitav niz premijera. U filijali malog teatra davana je 11 septembra premijera komađa” »Bez miraza« A. N. Ostrovskog. Početkom oktobra Teatar Lenjinskog komsomola, prikazaće komad »Neočekivano« od V. Poljakova (režija A. Vovsi, 1nscenacija Šestakov i Demidova). Prva premijera u Pozorištu »Jermilove« biće komedija »Do novih susreta« A. Gladkova, a u pozorištu moskovskog
" sovjeta »Zakon časti« A: Štejna. Teatar drame i komedije pr:prema inscenaciju romana Turgenjeva »Plemićko gnezdo«, u režiji A. Plotnikova. Sva moskovska pozorišta pripremaju po” sebne preistave u čast trideset i prve godišnjice Velike oktobarske socijalističke revolucije.
U Lenjingrađu,.u Pozorištu »Puškin« prikazivaće se za kratko vreme komad lenjingradskog pisca I. Bražnina »Krila«. Isto pozorište sprema »Zanat gospođe Voren« od B. Šo-a i nanovo uvežbava komad Bahterjova i Razumovskog »Vojskovođa Suvorov«. Od komada iz savremenog sovjetskog života prikazivaće se »Novo vreme« “PL. Levina i A. Metera i »Zelena ulica« A. Surova. — Lenjingradski teatar Lenjinskog komsomola otvorio je sezonu sa »Mladom gardom« A. FPadjejeva. U čast trideset godišnjice Komsomola pozorište će prikazati novi komad 1. Štoka o pdvigu Heroja Sovjetskog Saveza, kapetana Gastela.
Veliko dramsko pozorište »Gorki« u Lenjingradu priprema komad Mina 1 Mičkovskog »Uspeh«, a Dramsko Dpozorište imscenaciju romana P. Pavlenka »Sreća« i dramu posvećenu SOVjetskoj omladini »Strogo vaspitanje« od IL. Levina.
Novi sovjetski umetnički film »Mlada garda
Laureat Staljinove nagrađe, filmski režiser S. Gerasimov, završio je u moskovskom filmskom studđiu &nima nje novog velikog umetničkog filma u dva dela — »Mladđa garda«.
Autor sceneriia. režišer S Gerasimov i njegov kolektiv, usvojili 6u kritiku koja je ukazala na nedostatke romana A. Fadjejeva, preradili scenario i uklonio slaba mesta romana i prve
Konkurs u vezi sa proslavom 100-godišnjice rođenja Hrista Boteva
U vezi sa proslavom stogodišnjice rođenja velikog revolucionarnog pesni ka Hrista Boteva, komitet za prošlavu raspisao je konkurs među bugarskim kompozitorima i likovnim umetnicima. Konkursom je predviđena kompozicija za mešoviti hor i orkestar, kao i izrada biste Hrista Boteva i medalje sa njegovim likom.
Gostovanje poljskih književnika u Bugarskoj _ Na poziv bugarskih književnika, već nekoliko dana borave u Bugarskoj poljski književnici Leon Kručkovski, Miječislav Jastrun, Severin Poljak i Stanislav Balicki. Oni su svuda srdačno pozdravljeni, posetili niz mesta u Bugarskoj. 18 o. m. organizovan je u Sofiji drugarski sastanak između poljskih gostiju i bugarskih književnika.
RUMUNIJA
Nova dela rumunske književnosti U Rumuniji je u poslednje vreme objavljen veći broj novih književnih dela.
\
| Početak nove sezone u sovjetskim pozorištima
”
varijante filma. U sadašnjoj verziji filma prema istoimenom romanu, oni
BROJ 33 ~
su znatno obogatili likove sovjetskih
ljudi novim crtama. S. Gerasimovu (autor scenarija j režiser filma), uspelo je da pravilno prikaže rukovodeću ulogu Boljiševičke partije u ilegalnoj borbi sovjetskih ljudi protiv hitlerovskih okupatora i istakne ulogu Partije u organizovanju slama iašističke Nemačke. U filmu je takođe istoriski verno dato „delovanje Sovjetske armije kao i briga sovjetske vlasti za blagovremenu „evakuaciju stanovništva i inđustriskih postrojenja iz ugroženih krajeva.
Film »Mlađa garda« daje realistički i snažan odraz plemenitosti sovjetskih
ljudi, visoki moralni lik sovjetske O- -
mladine, njenu „bezgraničnu ljubav prema Otadžbini, Boljševičkoj partiji, i neizmerna preimućstva nad neprijateljem. i 8
Glavne uloge »mlađogvardejaca« tumače studenti glumačkog fakulteta Svesaveznog državnog Kkinematografskog instituta, a uloge starijih lica V. Horiakov (Procenko), S. Bondarčuk (Valjko) i T. Makarova (mati Oljega Koševoja).
Muziku za film komponovao je Dimitrije Šostaković. Glavni Snimatelj bio je V, Rapaport, Film se izdaje u tiražu od 1.500 kopija.
U RSFSR obnovljena je mreža biblioteka
Završena je obnova biblioteka u svim rejonima RSMSR, koji su postradali· od nemačko fašističkog okupatora za vreme Velikog otadžbinskog rata. Opšta cifra masovnih državnih biblioteka u Ruskoi federaciji iznosi sada 11.399. ne računajući sindihalne i klupske biblioteke. To znači da sada ima 397 biblioteka više, nego što je bilo 1940 godine. Široka mreža biblioteka osnovana je u poslednje vreme u novim sovietskim područjima — u Kalinjingradskoj oblasti i Južnom Sahalinu. Biblioteke se neprestano popunjavaju novim egzemplarima političke, umetničke i naučne literature. Samo u prošloj godini fond biblioteka pora=stao je za 8,381.000 svezaka.
Uz stalne i pokretne biblioteke, sađa seoska mešta Ruske federacije pošećuje 55 biblioteka — automobila.
Mihail Sadoveanu, „najistakmutijii savremeni rumunski pisac, objavio je pokušaj slikanja novog zadružnog Života na šelu. Jon Kalugaru izdao je, kao drugu knjigu švog autobiograf= skog ciklusa, roman »Svetlošt prole= ća« u kome prikazuje radnički Dokret u Rumuniji u gođinama koje su prethodile velikom „opštem štrajku 1920. Saša Pana, u svojoj zbirci novela »Tilbik, Tureatka & comp.«, izneo je na humorističko-satiričan način prilike u bivšoj kraljevskoj, hoemcolernovskoj vojsci. Među knjigama, objavljenim u novije vreme, ističe se zbirka antimpmerijalističkih „pesama Radu Boureana pod naslovom »Krv
narođa«. Dva rumunska knijževnika,
Aleksandru Žar i Mihail Floresku, učesnici francuskog pokreta otpora, izdali su zbirke novela o antifašističkoj borbi francuskog naroda, Žarova knjiga nosi naslov »Saslušanje«, a Knjiga Florešskog »Dolažahu sa svih strana“.
ČRBHOSLOVAČKA
Enciklopedija češke književnosti
Izdavačko pređuzeće »Melahtrih« priprema veliku enciklopediju češke književnosti koja će u preko 40 svezaka obuhvatiti razvoj češke literature od naistarijeg doba,
Svajcarske novine o „pDoeziji” smrine kazne |
koje se osnivaju na negovanju »crnog humora«, učinilo je da su oni postali manje ili više neosetljivi u tom pogledu. Za njih je dželat postao čudnovato, ali simpatično biće. Uostalom, ličnost gospodina Albera Pjertona, ko” ji danas obavlja funkcije »rukovodioca vešanja«, potpuno odgovara pretstavi koju običan čovek sa ulice ima o izvršiocima fako uzvišenih zadataka. Ta funkcija pretstavlja za njega
sporedno zanimanje; inače, njegov je glavni posao briga oko jednog simpatičnog hotela — restorana. čiji je on sopstvenik. Na firmi njegovog lokala stoji napisana jedna stara engleska poslovica, prema kojoj je potrebno »priteći u pomoć nesrećniku koji se koprca«, i niko se ne oseća povređen zbog dvostrukog smisla dotične izreke, »Gospodin Beri, prethodnik gospodina Pjertona došao je bio na srećnu misao da objavi svoje memoare, koji su požnjeli zavidan uspeh. U toj knjizi G. Beri tvrdi da je pronašao matematičku formulu pomoću koje se mogu sračunati visina pada i debljina konopca, tako da se vešanje obavi na najsavršeniji način, ma kakva da je težina i rast osuđenika, Ovaj dželat — naučnik pronašao je čak i računske tablice u kojima se, š jedne strane, sračunava visina i đebljina osuđenika dok su, 8 druge strane, naznačeni odgovarajući metodi za regulisanje veŠanjae ONA JU OG | \ 17 O aa eu aj PRVA EIS MT MN O
n Ričard Burn-Venek,!
Kao što se vidi, u Engleskoj je, izgleda, odlučeno đa se, kao što kaže stara poslovica, »pritekne u pomoć nesrećniku koji se koprca«.
Zajašivši mu na leđa, razume se.
Zašto bi crnci davali novine
Američki crnci izgubili &u još jedan svoj list. Najstariji nedeljni list u Harlemu, crnačkom kvartu Njujorka, »The New Vork Age«, koji je osnovan još 1885 godine, otkupljen je početkom septembra ove godine sa celokupnim inventarom i nešto mnepokretnosti za 130.000 dolara. List je otkupio jedan belac, Englez Ričard Burn-Venek, čija je žena crnkinja, rođena u Engleskoj.
Tenek je pretstavnicima štampe izjavio da je ovaj crnački list kupio samo zato što hoće da ostatak s&vog života proživi kao crnac, i đa će nastojati da borba crnaca postane i njegova borba.
Da bi jasnije prikazao svoju »borbu« za crnačka prava, Venek je na kraju izjavio: ·
»List će biti progresivan, ali neć biti komunistički i neće podržavati Valasa«.
Zaista, zašto bi crnci u Americi i-
mali svoje listove, kada im se pruža”
prilika da ih ustupe svejim belim
zaštitnicima., Zašto da se muče oko njihovog izdavanja, kada mogu da ih prodađu tako »progresivnim« ljudima kao što je »borac za crnačka prava«
|
7 o