Književne novine
RMVA |0%) 4y VBA
- BROJ 15
· JEDAN DJEČAK PONOVO UČI MATERNJI JEZIK
Dječji dom u Kotoru ima oko 200 štićenika, većinom djece bez roditelja. Mnoge od njih su svirepo Otr-
_ eli fašisti 6 roditeljskog ognjišta. Ža-
josno djetinjstvo ovih mališana teška
e optužba protiv fašizma, a jedan od najubedljivijih dokaza za tu Optužbu jeste djetinjstvo Čeđomira Durutovića, najnovijeg štićenika doma.
Čedomir je tek prije nekoliko mjeseci ponovo ugledao švoju otadžbinu, za kojom je punih šest godina čeznuo.
. Kaznena ekspedicija, sastavljena od ~ fašističkih hordi, upala je juna 19438 godine u planinška sela Sreza nikšićkog i u Šipačnu zatekla Čedomirovu porodicu. Sa nekoliko rafala fašisti su ostavili Čedu bez oca, majke i sestre. On i njegov brat Svetozar oštali su ranjeni, na pragu svog doma u” plamenu. Kasnije je i Čedo ubrojen u zarobljenike i tako dospeo u Italiju,
Iz nekih »humanih« „obzira italijanski fratar Luiđi Ridela iz Pavije, koji se nalazio u sastavu ove kaznene _ ekspedicije, uzeo je Čeđu pod stara-
teljstvo. Ovo malo crnogorsko seljan= Nate tek je sada imalo da preživi najtežu krizu u svome djetinjstvu. Odnaroditi ga, a njegovu djetinju dušu zatrovati fašizmom, bila je zamisao njegovog staratelja, koji je kao vojni fratar znao samo da blagosilja strijeljanje partizanskih rodoljuba.
Danas, Čedo ponovo uči od svojih drugova maternji jezik.
— Kad sam pitao za Crna Gora, plašili su me sa zatvor i govorili: »Tfamo su »ribeli«, »PFamo su komunistie — sa italijanskim naglaskom, teško izgovarajući naše riječi, priča Čedo o svom životu u Italiji. Kadgođ je zapitao za svoje porijeklo i nacionalnu pripadnost, klerofašisti su mu odgovarali da je »hrišćanske narod-
RAJ
nosti. Ipak u Čedinom srću sačuvale .
su se borbene osobine njegovih predaka i on nije mirovao. Sjekirom je razbijao prozore svoga staratelja i bježao, da bi opet bio uhvaćen. Riječi »partizan« i »Tito« duboko su se urezale u njegovom pamćenju, a čuo ih je i od Italijana.
Čežnja za domovinom sve' više se rasplamsavala u njegovoj djetinjoj duši. Uspio ie đa dođe u dodir sa italijanskim partizanima, što je još više uzburkalo sjećanja na otftađbinu. Videći da će feško izaći na kraj sa SVOjim pitomcem, fratar je pokušao da iskoristi njegov borbeni duh. Dao ga je u vojnu školu. misleći da će od njega napraviti dobrog italijanskog fa-
___Šistu i hrišćanina, Živio ie Čedđo sko~
So dvije godine u zelenoj uniformi,
x ok najzad nije doznao za svoje naj-
| bliže, Posredstvom naše ambasađe u Rimu, Čedo je uspio da se vrati u zavičaj. Na svojoj zemlji on se sreo
_ a sestrom koje se jedva sjećao, Njihov susret je bio dirljiv — jedno drugo nijesu razumjeli.
U nekadašnjem „park-hotelu »Sla vija« i obližnoj lijepo uređenoj vili, gdje su do rafa lješkarili kapitalisti, smješteni su danas štićenici ovog do-
' ma, Roditeljska briga narodne vlasti,
naročito uprave doma, pristojan život ·
i brzo poznanstvo sa djecom move
Jugoslavije, učinili su da se Čedo dobro snašao u novoj sredini. On već „može da se sporazumije sa svojim ~ drugovima, povjereno mu je i dežur| Stvo kao i ostalim pionirima. On je od prvog dana po povratku postao Titov pionir. Svi ga u domu znaju, a vaspitači o njemu vode najveću brigu. Njegov italijanski staratelj nije ga ostavio ni tu na miru. Pisao mu je. Taj fratar pita Čeđu sa nekom »strep| _njom«: »Ko će ti omogućiti učenje?« Malo dalje u pismu se kaže: »Iznad Svega ja se molim bogu za tebe da ti | pomogne«. | ___Fratar je prešao u krajnost pozi-
vajući Čedu da sačuva uspomene na
Ttalijane, Neka se ne plaši. Gorke | uspomene na dane fašističke okupacije sačuvaće za života i Čedo i mno'gi njegovi drugovi. Svi oni neće zaboraviti dan kada su im topli roditeljSki domovi postali zgarišta, na kojima su sagoreli i njihovi najbliži.
Podlost ovog »pastira« najbolje se ispoljila u rečenici: »Na svaki načim, fi si bio počasni kaplar italijanske vojske i ništa više!«
.
č.
| U rano jutro isklizila su kola iz | Kapije kuće na trgu Tetuann, Šofer je poveo jednog prijatelja, da mu put u povratku ne buđe dug. Neispavana __ su lica ljudi koje sretamo dok prolazimo kroz predgrađe Valencije još __ufonulo u mrak, i izlazimo na ma| ___varška vrata. |F U jednom od sela što su ležala na rubu prašinom zasutog poljskog puta | _— bilo je to Pueblo nuevo del Mar — zakucali smo na zatvorena vrata krčme. Krupnim slovima, kredom, pisalo je preko firme: »Inkautado« rekvirirano. [ = »Suviše je rano«, rekao je krčmar mrgodno, »vatra još ne gori«, Šofer je bacio na sto široki baski-
uškog lica kao oreola: »Rakija se ne mora grejati«. en
Platili smo novčanicama »Vlasništvo naroda provincije ·Valencije«, trideset centimosa, pedeset centimoa, jedna pezeta...
Magla se dizala sa prostranih gajeva pomorandži, iz kojih se nad nas nadnosila bujica zatvoreno zelenih listova i žutih lopti. .
Prethodnu noć proveo sam u klubu intelektualnih radnika, Uu valencjj-
telja, Stavili su mi jednu knjižicu. u džep. I sada, pošto mi je Srce bilo raskravljeno »aguardientom«, zaželeo sam da vidim šta su mi „poklonili. »Numancia« od Servantesa, Na našloVnom listu, pročitao sam: »Trage-
mali španski narod branio od nadmoĆi Rimljana«.
Kađa je auto zabremzao u PUuigu, već sam bio proučio jedan đeo istorije Numancie, Opisana ie desetogodišnja herojska borba protiv Rimlja-
eima i oružju, nišu mogli savladati
, »Staratelju«,
_ Ski bere, koji je kružio oko njegovog
Sškom Ateneu, i oprostio se od prija- .
ija u kojoj se opisuje kako se ovaj ,
ma, Sedam opsada, nadmoć u ratni
| Ovaj njihov Vitorio, kako Bu ga
oni bili krstili, odgovorio je svome Između ostalog on mu poručuje da ne brine o tome ko će ga školovati, jer je to briga narodne vlasti u Jugoslaviji. Takođe mu piše đa ne molj boga za pomoć, jer Čedo ne vjeruje u tu »božju pomoć« koju je dobro osjetio dok je bio pod okriljem fašista. Na kraju mu stavlja do znanja da je Čeđo i ostao partizanski sin i da je danas Titov pionir,
Od svršetka rata dom u Kotoru je primio mnogo djece koja su svoje djetinjstvo provela u partizanskim zbjegovima ili na ulici, ostavši bez roditelja. Njih je takoreći iz čeljusti smrti istrgla roditeljska· briga narodne vlasti i omogućila im da postepeno zaborave svoje teške gubitke. Tu u domu oni se vaspitavaju da postanu korisni članovi zajednice graditelji socijalizma u našoj zemlji. Samo u prošloj godini u razne industrisko-zanatske i druge škole pošlo je preko 80 štićenika. U tekstilnoj školj u Beogradu 15 štićenica ovog doma su najbolje učenice. To je svakako rezultat pravilnog vaspitnog rada u domu.
U samom domu djeca se uče da budu samoinicijativna, a takmičenje je stalni sistem rađa. Ona se takmiče u učenju, vladanju, u čuvanju domske imovine, u čitanju knjiga i u drugom. Između sebe obrazovali su komisije kao što su kulturno-zabavna, sanitetska, fiskulturna i redđakciona komisija zidnih novina. Pod nadzorom Sšvojih vaspitača i uprave doma oni rukovođe cjelokupnim rađom. Čak se staraju i o svojoj ekonomiji. Između oštalog imaju oko 50 kunića, koji im pričinjavaju veliku rađost. Na inicijativu domskog kluba tehnike kunići su dobili električno svijetlo u svojim kavezima. ,
Ali iznad svega u domu je najglavnije učenje. Tome pomažu i mnogi kružoci,
Štićenici su dobri fiskultrnici, a naročito futbaleri. Imaju svoje timove »Partizan« i »Proleter«. im CDJA »Partizan« uputio im je prošle godine veći broj fiskultrnih rekvizita.
Inače, ova djeca živo se interesuju za sve što se događa u našoj zemlji. Na posljednjoj konferenciji oni su od-
lučili da pomognu našu industriju prikupljanjem otpađaka, Djeca već postaju svjesna velikog sšsvestranog
preobražaja naše domovine, U svim brojevima zidnih novina oni Su Dpored pionirskog pozdrava »Za domovi= nu — s Titom naprijed!.!« dodali »u izgrađnju socijalizma!«
A. B.
SEDA
' fi
'KNJIŽEVNEINOVINE |
MDESETOGODIŠNJICA.
\ i /
+
_.P. BAŽOVA
U Centramom domu književnika u Moskvi proslavljena je sedamdesetogodišnjica života i tridesetogodišnjica delatnosti sovjetskog pisca P. Bažova. U uvodnoj reči rekao je sekretar uprave Saveza sovjetskih pisaca A.. Sofronov: »Danas slavimo jednog
od najznačajnijih sovjetskih književnika, pisca »Škrinjice od malahita«, — knjige koja svedoči o stvaralačkoj raznoobraznosti sovjetske književnosti, dela koje je jedinstveno po svojoj partijnosti, vernom služenju narodu i neobično mnogostrano po svojim
· čanrovima«.
Predavanje o književnoj delatnosti P. Bažova održala je L. Skorino. »Glavni junak P. Bažova — rekla je ona — je radni čovek, smeli, talentovani ruski majstor, On uvek traži nove, Ssavršenije načine rađa. Bajke Bažova su istinski patriotske i u najboljem smislu narodne. Pređ. čitaocem se diže u svoj širini naša zemlja, koja kipti umovima i talentima, narod=novator, silan voljom, optimist koji duboko veruje u svoju budućnost.«
Posle predavanja govorili su Kknjiževnici: A. Surkov, Lidiia Sejfulina, Ana Karavajeva, M. Bubenov, A. Karcev i drugi.
P. Bažov, koji je prisustvovao ovoj
svečanosti, zahvalio se svima prisut-.,
nima.
Narodne umetnice SSSR V,. Rižova i I. Turčanjinova i zaslužni umetnik RSPSR A, Kiseljev čitali su zatim bajke P. Bažova.
»Škrinjica od malahita« prevedena je na srpskohrvatski jezik. Film »Ka= meni cvet«, koji je snimljen prema bajci P, Bažova, prikazuje se i danas u mnogim bioskopima Jugoslavije.
· Repertoar sovjetskih pozorišta u 1949 godini
Na redovnoj sednici komisije za dramsku književnost Saveza sovjetskih pisaca SSSR načelnik „Uprave' dramskih pozorišta Komiteta za ,umetnost V. Pimenov, održao je referat o planu pozorišnih repertoara za 1949 godinu.
On je rekao da su u stvaralačkoj saradnji sa dramskim piscima Dpozorišta već u prošlog godini dala mnoge pretstave, koje istinski odražavaju sovjetsku stvarnost, divne. osobine sovjetskog naroda — partijnost, patriotizam, visoki moral, ponos sovjetskih ljudi, koji pouzdano krče put ka komunizmu. To su pozorišni komađi: »Moskovski karakter« A. Sofronova, »Zelena ulica« A. Surova, »Zakon časti« A, Štejna, »Velika moć« B. Romašova, »Makar Dubrava« A. Kor-
- Oa350 #9004
„Ana Karenina” L.. N. Tolstoia u američko: preradi
0 nizu kondenzatorskih maistorija američkih »dajdžesta• unakaženo je još, jedno delo, — Tolstojeva »Ana”
Karenjina«, — o čemu »Literaturna gazeta« donosi članak pod naslovom: »Užasno diyljaštvo«.
Knjiga je malog formata, a izašla je u Njujorku maftra 1948, u izdanju Herberta M. Aleksandera, Korice su drečeće boje i nimalo se ne razlikuju od raznih etiketa američkih koktela ili džemova. »Na njima su naslikani »on« i »ona«. »On« je tipični stalni posetilac dansing hola, a »ona« je verovatno daktilo iz sekretarijata mister Hersta...« — konstatuje »Lifteraturna gazeta«. |
Američki literarni gangsteri 6asvim su upropastili originalno T'olstojevo delo i od njega napravili običan ljubavni roman u troje. Glavne ličnosti, Ana i Vronski, potpuno su amerikanizirani. U pravom smislu reči izvršen je atentat na veliki Tolstojev roman.
Kako u »novoj preradi« ovo delo danas izgleda može dosta da kaže i nazovi predgovor, u kome doslovno stoji: »Tema — najobičnija (!) — O mužu, ženi i ljubavniku — tretira se neverovatno pronicljivo, Autor (u ovom slučaju Lav Tolstoj!) opisuje preživ-
Povodom Nedelje Španije
građ koji je smrt pretpostavljao ropstvu, Ono što je Cornelius Scipio Ae= milianus osvojio godine 133. pre našeg računanja vremena bio je mrtvi grad, groblje ljudi i kuća,
. Prekoputa stare crkve u Puigu popili smo kafu. Bila je gorka, u ovoj oblasti bogatoj šećerom. Devojka koja naš je posluživala rekla nam je: »Kompanjerosi moraju izviniti, Kava sa šećerom pije se samo na frontu.«
Oči devojke pomračile su se kod reči »front«, kao da su u toj reči sadržane 8&ve strahote i sve nade. I tađa je stidljivo i Skoro nežno upitala šofera: »Je li stranac iz internacionalnih brigađa?«
Zacelo, kelnerica iz Puiga teško đa je išta znala o Marksu i Lenjinu, o zakonima imperijalističke ekspanzije, možda čak i o pobedonosnom Oktobru. Pa ipak, nagonski je osećala snagu koja je ležala u činjenici da je radnička klasa celog svoje izabranike da učestvuju u borbi protiv fašizma.
Sa uznemirujućom brzinom klizili smo kroz divne pejsaže vrtova, pored belo okrečenih kuća, »barraca8s«, provincije Valencije. Hambari sa kosim krovovima svetflucali šu u zelenilu rastinja. · ; |
Tistao sam knjigu Servantesoyu. O vrlinama, hrabrosti i ljubavi prema slobođi govorio Opisivao je tragediju umiranja. Ljubav čoveka prema ženi, deteta prema roditeljima, sve lično i drago, podre~
đuje se ljubavi prema Numanciji, to'
će reći ljubavi prema otadžbini,
sveta poslala ·
je pesnik Don Kihota.
ljavanja osetljive žene koja je naru~
šila moralni kođeks«.
Evo što su uradili izdavač i redaktor od ovog remek đela svetske literature: r
Levina, čiji su lik i težnje bili najdraži Tolstoju, izdavač H, M. Aleksander gotovo je sasvim izbrisao iz svoje knjige. Tu je on epizodna ličnost! U amerikaniziranoj »Ani Karenjini« Ana je samo velikosvetska lepotica i ljubomorna ljubavnica, koja se, kad je osetila đa ljubavnik hladni prema njoj, u napadu ljubomore baca pod VOZ. i
Težnje Levina i Anina smrt dva osnovna plana romana, dve linije koje su kod Tolstoja idejno povezane, koje otkrivaju tragediju lično=sti u uslovima carske Rusije, — američki izdavač je jednostavno izbrisao.
Tako danas u Americi izgleda »Ana Karenjina«.
Veličina Lava Tolstoja i njegovih dela ne može se uništiti ovim &virepim „unakažavanjem, Ova rabota Osvetljava kulturu jednog američkog izdavača, i '
A. P.
nejčuka, »U jeđnoj zemlji« N. Virte, »Tvrđava na Volgi« I. Kremljova, »Ja hoću kući« S. Mihalkova i dr. Repertoar pozorišta sastavljen je, u glavnom, od komađa koji su pošvećeni savremenim temama. U ovoj godini, dramski pisci dali su pozorištima niz značajnih novih dela. U planovima repertoara nalaze se drame »Ognjena reka« V. Koževnikova, »Beketova karijera«, A. Sofronova, »Tuđa sena« K, Simonova, »Pađ Berlina« P, Pavlenka i M. Čiaurelija, »Golovin« S. Mihalkova i mnoge druge. Komisija za dramsku Književnost rasmotrila je na sednici takođe i plan svog rađa za prvo polugođe 1949 god. Velika pažnja posvetiće se proučavanju dramske književnosti saveznih republika, koja ne ulazi još dovoljno u repertoar ruskih pozorišta. Predviđa se održavanje diskusija o novom postavljanju na scenu i O pojedinim „pozorišnim komađima u zajednici sa pozorišnim kolektivima. Komisija će voditi evidenciju o radu dramakih pisaca na novim delima. "Predviđena je takođe i analiza novih pretstava u novoj sezone, i SU-
'sreti 8 pozorišnim radnicima, na koji-
ma će se pretresati stanje repertoara i perspektive pozorišnog rađa. Rešeno je da še o novim pozorišnim komadima sovjetskih dramskih pisaca rTeđovno diskutuje na proširenim sednicama komisije.
·U najskorije vreme Komisija za dramsku Književnošt, u zajednici sa komisijom za teoriju književnosti 1 kritike, pretresaće glavne članke pozorišne rubrike lista »Sovjetska umetnost« (»Sovjetskoje iskustvo!) i časopisa »T'eatar«,
i zajednici #a katedrom istorije ruskog pozorišta Državnog instituta za pozorišnu umetnost, biće prodiskutovan nastavni program za istoriju ruskog pozorišta. |
Komisija je konstatovala da cirkulisanje novih pozorišnih komada ne zadovoljava, što zadržava njihovo postavljanje u republičkim i oblasmim pozorištima,
BORBI ZA MiRT
Početkom ovog meseca održan je u Bukureštu Kongres rumunskih intelektualaca, Na Kongresu je govorio i Kišinjevski, član politbiroa Rumun= ske radničke partije. |
U svom referatu, koji nosi naslov: »Razvitak kulture u Narodnoj Republici Rumuniji pretstavlja važan doprinos odbrani mira«, on je prikazao uspehe kulturnog razvitka u Rumuniji, i stepen na kome se danas nalazi taj razvitak. Između ostalog Kišinjevski je·u svom referatu tvrdio da u Jugoslaviji u poslednje vreme nije izrečena nijedna feč u odbranu mira, a protiv imperijalističkih ratnih huškača; da je u Jugoslaviji pod pritiskom javnosti i u đemagoške svrhe bio stvoren neki komitet za mir, da se u Beogradu daju velike pretstave američkih dekadentnih filmova kojima prisustvuju njihovi autori, Prezidijum Narodne skupštine FNRJ i Vlada FNRJ; da publika viče po bioskopima »hoćemo sovjetske f{ilmove«; da su stotine intelektualaca bačeni u zatvor i streljani; đa je Jugoslavija izgubila nacionalnu nezavisnost, da prelazi ·u imperijalistički. tabor, da PNRJ degeneriše u običnu buržoasku. republiku itd. itd. A istovremeno su bugarski listovi požurili donoseći članke pod naslovima: »Desetine i stotine pisaca i profesora bačeni u Rankovićeve zatvore«; »Gde je Jugoslavija« itd. Svakako nije teško, iz Bugarske pronaći Jugoslaviju. (Alo ne drugi, a onđa bi barem bugarski pogranični organi, koji su maltretirali naše milicionare, mogli dati autentični odgovor na ovo retoričko pitanje).
Kišinjevski u svojim izjavama zapravo ništa novo nije rekao i izmislio, on je samo nešto u izvesnom smislu iskoristio, jer on u tom pogledu nije ništa drugo nego delić u/onom mehanizmu slepoće, laži i štetočinstva po interese. međunarodnog radničkog pokreta, koji se zove Informbiro, Za te deliće postoji samo jedna slobodna inicijativa, a to je pronalaženje neistine, Kišinjevski je to svoje pravo upotrebio, U vezi s time valja napomenuti dokle idu sledbenici Rezolucije Informbiroa. U vreme kađa se u svetu odvija velika borba za očuvanje mira, a protiv imperijalističkih ratnih huškača, kada je potrebno maksimalno angažovanje i puno jeđinstvo svih antiimperijalističkih snaga, sledbenici Rezolucije Informbiroa u •svojoj slepoći počeli su razbijati to
. jedinstvo, proglašavajući kako u Ju-
goslaviji tobože nije ništa dosad re-
} /. čeno u odbranu mira. Ta njihova hajka išla je sve dotle, da je naš Zemaljski komitet za pripremu Svetskog kongresa pristalica mira morao upozoriti Pripremni komitet za Kongres mira u Parizu da spreči taj prljavi posao, koji poslužiti samo ratnim huškačima i agentima. Kađa se Jugoslavija nalazi
SPRANA:8
KLEVETE KOJE ŠTETE
nesumnjivo može.
u punom jeku izgradnje socijalizma, a . 'ffo znači da i sa te strane daje sve svoje”
snage za mir, kada čitav politički i
kulturni život u našoj zemlji manife= stuju čvrstu volju pa i spremnost đa
'se sve da za očuvanje mira, kada je
čitava naša spoljna i unutrašnja politika u svojoj liniji i radu čvrst be= dem mira — onda takve izjave objektivno ne. znače ništa drugo do razdvajanje antiimperijalističkog fr. pokušaj prljanja naših naroda, koji
u ratu i posle rata dovoljno jasno đea=
li. na znanje svim onim imperijalističkim silama gde se Jugoslavija na= lazi — i davanje materijala raznim. agencijama i listovima za njihovu ratno-huškačku propagandu, Te nove klevete ne mogu umanjiti udeo Jugoslavije u borbi za mir. Odgovornost
za posledice tog i takvog posla biće
teške, jer danas nisu vremema igranja rečima nego upornog rađa i borbe za mir, stvaranja i čeličenja jedinstva svih naprednih snaga, koje su ž : prošlom ratu odnele pobedu i b | se za to da svet ne bude ponovo bas čen u novi rat. | Stvarnost socijalističke Jugoslavi;
đemantuje sve što je za ovih devel — deset meseci bilo rečeno i napisa=s no u toj dosad neviđenoj hajci na jed nu pobedđonosnu, revolucionarnu i O“ cijalističku stvarnost. Bilo bi mnogo korisnije, bolje, pa i pametnije da 86 rumunskim intelektualcima govori bliskoj prošlosti, o kojoj ratišta pd Sovjetskom Savezu mogu što-šta đa ispričaju i dokumentuju. Tamo gdo treba lečiti moralno-političke rane, gde treba smelo pristupati korenitoj ideološkoj preorijentaciji, tamo gde treba likvidirati sve uticaje jedne prošlosti koja je vezana za najprljavije stranice istorije, tamo gde ireba definitivno sahraniti Rumuniju kralje= va, »gvozdenih gardista«i generala u> bica — tamo gde laži, koje govori Kišinjevski, mogu samo da dćzorijentišu poštene intelektualne rađnike, i da one još nesahranjene ostatke prošlosti pothranjuju i povampiruju. Pa ne može ni biti drugojačije: onaj ko laže o drugima, laže i o sebi. Ponegde se već otkriva istinitost ove stare narodne poslovice. B. Š.
TAKMIČENJE AMATERSKIH POZORIŠTA VOJVODINE
AMATERSKO POZORIŠTE JAŠA TOMIG6 — PRVAK VOJVODINE
Drugo mesto zauzelo je mađarsko, t rumunsko
Na završnom. takmičenju mnajboljih na .
cionalnih amaterskih pozorišta. u Novom
Sadu, posle pretstave Amaterskog pozori-. ,
ocenjivačka Rkomisija'
šta iz Jaše '"'omića, i ocenila
održala je sednicu na kojoj je r vrednost takmičara. Kođ svakog ozorišta ocenjivana je režija, gluma, znanje uloga, dekor, kostimi i šminka. Pored ocene pretstava, važnu ulogu u plasmanu pojedinih učesnika igralo je predtakmičenje, u kome su pozorišta razvijala unutrašnji rad na ideološko-političkom uzdizanju članova i organizacionom učvršćivanju umetničkog kolektiva. Tako je kod nekih pozorišta, čije su pretstave bile na priličnoj umetničkoj
. visini, bitno uticala njihova slaba aktivnost
u predtakmičenju. _
Za prvaka Vojvođine proglašeno je Amatersko pozorište iz Jaše Tomića sa ukupno 1381 poenom. Na drugom mestu je dramska sekcija Mađarskog kulturno-umetničkog društva »Jozef Atila« iz Kikinde sa 1295 poena, na trećem centralno Rusinsko amatersko pozorište iz Ruskog Krstura sa 1287 poena, na četvrtom slovačko Centralno amatersko pozorište Bačkog Petrovca sa 1273, i na petom dramska sekcija Rumunskog kulturno-prosvetnog društva »Petru Albu Makra« iz Vršca sa 117? poena. Pozorišta iz Jaše Tomića i Kikinde takmičila su se sa komađom »Duboki su koreni«, rusinko pozorište sa komadom »Rađnici«, slovačko sa komadom »Mariša« i rumunsko sa komađom »Obračune.
Najbolje pozorište Slovaka u Vojvodini
Krajem marta održano je u Bačkom Petrovcu takmičenje „slovačkih amaterskih pozorišta i dramskih sekcija,
SAGUNTO
REMINISCENCIJA IZ ŠPANIJE
To je skoro srednjevekovna pozorišna misterija,
Španska reka Duero i tri njene pritoke izlaze personificirane ma pozornicu i savetuju se u pogledu sudbine zemlje. Španija se pojavljuje kao đevica, sa Mrunom gradskih beđema na glavi. U ruci drži grad „Numaciu,
breme žalosti, jer iz Rima dolaze tu-,
đini, da, »sa barbarskom pohlepom«, ovu zemlju unište: | |
»Da se ovde ukrase mojim blagom
i mene prekrlju sa hiljadu užasa...«
Drugu u autu pozlilo je. Potražili smo ·apoteku. U malom mestu bila je svega jedna radnjia u kojoj se sve prodavalo, Čovek za tezgom uvio je lek u svilenu hartiju sa plavim pru>
gama, na kojoj je bila utisnuta slika”
Svetog Antonija. Zeleno lice bolesnika potamnilo je za jednu nijansu. Oči su mu bile pune uzbuđenja: »Ne dozvoljavam da lekove za jednog proletera uvijate u hartiju sa slikama svetaca«. Trgovac se osmehnuo: »Ko su građani?« pitao je. »Nije mi poznat propis koji zabranjuje uvijanje lekova u Slike svetaca.« /
Šofer se umešao, Šapuće svom bolesnom prafiocu: »Ima svetaca koje ubrajaju u članove narodnog fronta«,
Lice mu je nepomično. Uzalud po= Rkušavam da ođgonetnem, da li njegove reči pretstavljaju ironiju, veru ili politiku. y ;
Iz daleka nam Se, preko grebena (bregova) Pennas đe Pajarito, koji se spuštaju, ukazuje silueta antičke Numancie — Sagunta. .
. Približili 6mo 8e malom
mestu, 3. |
tađa sam: mračnu sliku, koju je Servantes naslikao, do kraja sagledao,
| Gvozdđenim pojasom nađmoćne tehnike Rimljani su Numanciu osudili na umiranje od gladi. Ljuđi iz Numancie hteli su da umru boreći se. Kađa je tuđin prodro u grad, našao je svu imovinu razoremu i sve ljude mrtve. Dragovoljnu smrt pretposta= vili su jarmu ropstva. Samo jedan dečak, koji je stajao na rubu gradskog
· bedema, bio je u životu. Iz straha od
smrti, uspentrao se na kulu, Scipio ga je hteo povesti u Rim, kao trofej, kao znak podjiarmljivanjia „španskog naroda. Ali dečak, da izbegne sram, bacio se u dubinu.
Sagunto — to je bio breg nad nama: male, zbijene kuće, zidovi tvrđave u ruševinama, Rado bih rekao: »Uspori malo, druže šoferu, hteo bih pogledati ovaj prad. čije ruševine govore O sukobu Kartage i Rim38«.
Ali je čovek za volanom progunđao baš u.tom trenutku: »Juče sam vozio jednog suludog „Amerikanca, novinara. Hteo je da se divi crkvama i pred svakom gomilom kamenja mo= Tao'sam zastajati.«
' Moć sadašnjice je snažna, Briga za žive prožima mozgove i baca u senku prošlost. 1 ja sam ćutao, osećajući tihu žalost, »
Tađa smo otklizili od Sagunta, pre-
ma beskrajnoj površini zeleno vet-
lucavog mora.
| Koja je ideja tako duboko pokretala 'Servantesa kada je pisao tragediju
„Numancia«? To je bio rani đuh na~
clopalne svesti, ubeđenje da i mali
Oto Bihalji-Merin
narođi imaju prava da brane svoju samostalnost, i da je vredno boriti se i umreti za istinu i slobođu. Postoji jedna hrabrost, koja pobeđuje putem žrtvovanja. Narod Španije poseduje tu hrabrost. Cela Španija je SAGUNTO. Bori se, pati, proliva krv. Neće se, ne sme še, dogoditi da Španija koja se bori ostane sama, o-
· kružena silama koje iz novca, uce-
njivanja, atomske energije i crkvenih litanija kuju lance ropstva. Dželat Franko, njegov protektor papa, koji sada blagosilja zastave falan-. ge, kao što je juče veličao crme garde Musolinija i Hitlera, generali Atlantskog pakta i naučnici, koji priprema=
|. ju bombe da unište naredni Sagun-
to — svi oni služe brutalnom. bezđušnom-· imperijalizmu. . |
Postoji samo jedna snaga dovolino jaka da se odupre svirepoj i egzakt-· noj imperijalističkoj mašineriji ućenjivanja 1 smrti: međunarodna solidarmost radničke klase i svih napred=nih ljuđi. J
Narodi Jugoslavije primo i blisko osećaju borbu Španije. Sećanje na pale borce za slobodu živo je u njihovu srcu. Suze španske širočadi peku oči naših žena. :
Rečju i delom, naši narođi učestvovali su u borbi Španije. Mnogi, koji su pošli kao borci internacionalnih brigađa u Španiju, leže. pogrebeni u španskoj zemlji. Danas opet naši narodi dižu svoji glas protiv strelianja španskih rodoljuba, traže oslobođenje ošuđenih „antifašista, | bojkotovanje Frankovog režima i prekidanje sva-
reće rusinsko, četvrto slovačko i peto pozorište
Na finalnom: takmičenju za manjinskogš prvaka, koje je održano u Petrovcu, Ui stvovali su prvaci oblasti. Dramska ja. iz 'Kisača (prošlogođišnji prvak) dala je K mad »Četiri strane sveta« od LeOp/ Lahola u režiji Z. Kardelisove. U kom se prikazuju borci slovačkog narodnog 'Ustanka. Kao najbolja grupa u Banatu hd takmičenju je učestvovalo »Bratstvo« M Padine sa komađom »Mariša« od Mršćika u režiji Vilme Popov. Prvak Bačke, dram: ska grupa iz Bačke Palanke, mastupila ja sa komadom »Ženidba« od Gogolja, U, žiji Jozefa Bobosa. U takmičenju je stvovalo i Centralno slovačko amaterSH pozorište iz Bačkog Petrovca 8a komađom »Mariša«, u režili profesora Mihaila Filipa,
Najbolja slovačka amaterska pozorišta privukla su u gledalište mase Slovaka, a je su sa pažnjom pratile takmičenje i na kraju pozdravile novog manjinskog prva ka — Centralno slovačko amatersko pozo>rište iz Bačkog Petrovca. Kao druga Pplasjrala se grupa iz Bačke Palanke, kao , grupa »Brafstvo« iz Padine i kao č L grupa iz Kisača.
Centralno slovačko amatersko pozorište dalo je ove godine 20 pretstava (od Ko) | pet u đrugim „mestima). Poređ opi i »Lepa nova išarana kolevka«, davani Bu komadi »Za dobro naroda« i »Kralj Betaj”
nove« od Cankara, »Pokojnik« od Nušića, »Zemlja« i »Smetovi« od Hurbana, »Naš gospođin ministar« od Stodola i »Mariša« od Mršćika.
Slovaci u Vojvodini imaju i pozorište 1Utaka, a uskoro će biti otvoreno centralno pionirsko pozorište, koje će služiti Vaspi» tanju slovačke dece.
ras
ke političke i ekonomske saradnje G njim.
Apel, upućen svetu da se solidariše sa španskim borcima, istovremeno je opomena svim snagama napre da se ujedine „protiv imperijali. pripremanja novog rata.
Kletva, gnjev i mržnja moraju Be uperiti protiv fašiste Franka i nje» govih imperijalističkih naredbođava= ca. I mesto kampanja, koje nepra=vedno {i besciljno pokušavaju đa omefu našu zemlju u izgradnji socijali“ zma, trebalo bi razviti kampanju z" veliku solidarnost „svih, napredm. snaga. &
Mnogo godina je prošlo odđ vreme na kađa sam stajao pod zidovima Sagunta. Italijanski Kaproni i než mački Meseršmiti obasipali su u t0 doba malo mesto razomim bombama, A ođ tada fašističke mašine razara» nja uništile su više gradova no što su to Rimljani, Goti i Mavri učinili u toku vekova. 1
Generalštabu najvećeg masovnog ubijanja svih vremena, pored Hitlera i Mugolinija, pripađao je kao tređi saveznik Franko, dželat španskog na= roda. ?
Sađa, kađa su se političari Atlantskog pakta i Maršalovog plana dali na posao da Franka uključe a svoje
'strategiske planove, radi „razbukta-
vanja novog svetskog požara, diže s6 naš glas protesta, i Svuda u Španiji je Sagunt u
Estramađuri i Andaluziji, u
i Biskaji, u Galiciji i' Navari, u atiliji i Kataloniji. Bačeni u tamnice, podjarmljeni. partizani— qČ!Keo šyanski narod. pritisnut fašizmom i op”. koljen imperijalizmom, apMluje na savest čovečanstva, u