Književne novine

0 NAŠEM ARHITEKT

Naš Petogođišnji plan stavio je ogromne zadatke pred arhitekte: projektovanje j izvođenje objekata kapi-

talne izgradnje (radionica, fabrika, mostova, brana, centrala, pruga, puteva), zgrada koje su osnov naše socijalističke izgradnje i budućeg boljeg života, i zgrada društvenog standarda čiji je cilj direktno poboljšavanje uslova života, rađa i kultumog nivoa današnjih graditelja socijalizma, U toj ogromnoj „građevinskoj svaki projektant je bio preopterećen zadacima. Prirodno je da se pod takvim uslovima nije mogla obratiti specijalna pažnja na kvalitet arhitektonskih dela, . |

. >

Drugoplas!rani projekat arh. M. Haberlea iz Zagreba Situacija muzeja: zgrada potopljena u prostor, bez

prema obali i mostovima.

· Međutim izgradnja zemlje u prvoj etapi uspešno se privodi kraju, a velikim brojem projektovanih i izvedenih zgrada, postigla su se velika iskustva, S druge strane, svake godine sa naših fakulteta sve više dolaze u privređu novi arhitekti, a sa velikih masovnih građevinskih radova i veliki broj mlađih kvalifikovanih građevin= 'Skih radnika. Taka već danas sazrevaju uslovi za obraćanje veće pažnje na kvalitetan rad u arhitekturi, za temeljno studiranje zadataka i za jaču vezu projektanta, kako pre projektovanja, a naročito posle; gotovog. projekta, sa terenom i izvođenjem. Isto tako delovanjem urbanističkih zavoda, izradom planova uređenja i razvoja celoga niza naselja i gradova, pošredovanjem komisija za izbor mesta za pravilnu izgradnju investicionih obje-= kata, a naročito donošenjem Uredbe o generalnom urbanističkom „planu, po kojoj jedanput odobren urbanistički plan znači utvrđenu obavezu izvršenja 6a snagom zakona, ova intezivna izgradnja, ave se više usklađuje sa šsvesno planiranim razvojem, u skladu sa nužnostima kompleksnog posmatranja | naselje ili grada uzetog . vo znači jedan veliki napredak & ob-= zirom na praksu i tendenciju investitora, koji skoro redovno usko posma=– tra stvari realizacije tj. izbara mesta Za izgradnju svojih objekata, posmatra samo sa gledišta svog uskog interesa: najhitnije mogućeg izvođenja investicije bez obzira da li ona ometa ili je u skladu sa opštim urbanim razvojem, i No, i pored svih uslova za plansku izgradnju, pared toga što je osnov našeg ekonomskog razvoja plan, svesno promišljen, realno i dobro postavljen, ipak imamo još dosta zahvata prema nedovoljno utvrđenom planu i nepreci programu. Naročito na području urbanističkog razvoja. Jedan od takvih, nedovoljno pripremljenih zahvata, sa gledišta planske izgradnje leve obale Save u Beograđu bio je npr. konkurs za Vojni muzej, Svakako da je za pohvalu da se unapred misli na izgradnju, i da mnogo pre početka izgrađivanja sazrevaju ideje i koncepcije, naročito. kad se 'rađi o zgradama unikalnog karaktera, eno reprezenftativnog, značaja, sa potrebom naglašenosti i, reklo bi e, simbolične izražajnosti, Ali i ove zgrade imaju se posmatrali kao.poante urbanih kompleksa, već poznatih ili planiranih celina. Međutim raspisivač konkursa za Vojni muzej nije tako postupio. U konkursnim uslovima dai teren je tabula raza, sa prethadno neprostudiranim programom ; načinom okolne izgradnje celoga , kompleksa. Ieti takav s j je,bio i,sa konkursom za u, im pre skoro dve go dime, Interesanino je ta, da ni danas, posle dve godine ne je realni ušlovi za njenu izgradnju, (jer je potrebno prethodno. izmeštanje ce!okupDe glavne Beogradske stanice), a isto tako za realizaciju izgradnje zgrade Vojnog muzeja patrebno je izmeštanje danas jedinog kolskog mosta koji vezuje Beograd sa Zemunom i koji tač“ Bo po Sredini seče dati prostor za mu=zej. Dobro je uvek unapred mislti i planirati, ali se ovde radi o planiranju detalja, bez prethodnog programa i plana celine, priobalnog pojasa leve i desne obale Save. i Pri urbanističkom i planskum razvoju, tj, daljoj izgradnji postojećih gradova nailazi se na ceo niz problema i teškača koje rezultiraju iz etihijskog razvoja tih građova, nasleđe nog od prošlosti. Na primer: nerešen faobraćaj, preizgrađeni centar, nehigi- jenski stanovi, nedostatak zelenila, i vrlo 6u teške i skupe nove urbanisti·čke intervencije, koje imaju za cilj a&aniranje, ispravljanje nasleđenog štanja i dalje plansko usmeravanje njegovog razvoja, Kod planiranja ncvih građova teškoće ovih vršta ne pOstoje. Naročito ne postoje teškoće ı reklo bi se ograničenja kod planiranja Novog Beograda, gde šu dati svi objektivni uslovi da to budđe zaista primer i dokaž prednosti i kvalitcta /ocijaliastičkog uređenja, afirmacija planiranja „svesno planskog predviđanja, na · osnovu pomavanja zakonitosti razvoja i potreba urbanih aglomeracija, rom-

ponenata evolucije arhitektonskog iz-

raza i suštine društvemo proizvodnih

odnosa, odnosno 6aocijalističke sadržine Bvega toga. Za to su neđopustiv. po-~

konjukturi .

kao celina. Os”

stupci koji znače ignoriranje ·prednosti ovih mogućnošti — a to je uska parcijalno posmatranje — jer su ovakvi postupci osnovne premise budućih grešaka, Primenjeno na naš slučaj Novog Beograda, one objektivna znače neplanski razvoj i daju rezultat gubitka prostora, vremena i jodinstva celine. ; Uzevši još MKkomkretnije u slučaju konkursa za Vojni muzej, ogromen, neobrađen prostor od oko 26 hektara (prema datoj podlozi 1:500 ili 16 hektara prema podlozi 1:25000), dat u #šituaciji za njegov smeštaj, sa nepoznatim načinom i programom bliže okol- . ne izgradnje, stavio je pred natecate-

Prvoplasirani projekt

okaY7 i

milionere a nikako i ni po čemu ne izražava sadržinu svoje namene: čuvanje dragocenog istoriskog materijala Jegendarme narodnaoslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda, · Projektanti su dali svoje mišljenje i shvatanje i pokazali da umeju inteligenino da tretiraju i primenjuju poznate forme tzv. mođerne arhitekture, Njihova je. stvar da oni . nisu mogli da shvate suštinu izraza zgrađe koja treba da konservira dokumente jedne od najspecifičnijih borbi naše epohe. Ali ovakvo shvatanje nije se moglo proglasiti za najuspelije, Postavke u Rezoluciji trećeg plenuma CK KPJ i u referatu druga Đilasa, ne zna-

(Rad. Arh. L. Kurtovića, Đ, Ste-

fanovića i Kopše iz Beograda).

Slika modela: izlo žbeni paviljon, repriza poznatih kon-

cepcija.

lje projektante nerešiv zađatak i primorao ih ma jedan metod projektovanja koji unapred onemogućava pronalaženje adekvatnog rešenja, naime rešenja muzeja za dotično mesto, Okolme objekte i pejsaž. Projektanti su

·bili prisiljeni đa čisto arhitektonski

tretiraju rešemje· same zgrađe kaa takve, bez njene urbanističke povezanosti i ne pokušavajući da je stave u odnos prema reci, mostovima ili ostalim objektima, Čak je sasvim nejasna situacija i u pogledu prilaza, Svi učesnici &u prosto postavili, nezavisno od' okoline koncipiranu zgradu, u more zelenila, neizdiferenciranog, tako da je zgrada muzeja potopljena u prostoru, (skoro kod svih je postavljena u srcdini, a nema nikakve zapreke da se poštavi ili bliže obali ili levo ili desno prema mostovima ili ma neko treće mesto),

Parcijalno tretiranje je uslovilo da raspisivač konkursa nije mogao dati nikakve bliže podatke u odnosu na celinu, Kompenzacija za nedostatak tih podataka bio je dat agromni prostor. “Videli smo da je ovo sve uslovilo urbanističko, nerešavanje, čisto arhitek- .

'tonsko tretiranje, zgrade same Za se-

"be, i ogroman gubitak prostora, Što je

još teže ovim je uslovljen i dalji postupak za ostale neizgrađene segmente konveksne leve obale Save i nužnost rešavanja i tih delova »za sebe«, Na ovaj način savski priobalni pojas leve obale, ogromne veličine i velikog prostorno urbanističkog značaja u ocdnosu na Beograd, ostaće takoreći neizgrađen, odnosno izgrađen sa svega par samostalnih i nezavisno jedna od druge i od celine, stojećih zgrada, patopljenih u moma zelenila, bez svake prostome koncepcije, bez međusobnog odmosa i iskorišćenja vanrednog, skoro jedinstvenog položaja (sl. 1),

Ovakvo postupanje kod izgradnje novoga grada, koji ima da simbolizira, izrazi sve naše uspehe u borbi i izgradnji na jeđam &vojstvem način imaće za posledicu nepovezanosit, heterogenost novoga grada, koji ima sve objektivne uslove da bude jedna skladna celina i živi materijalni dokaz prednosti i snage socijalističkog planskog uređenja,

Odluka žiria a plasmanu prispelih radova sa gledišta arhitektonskog izraza, naročito prvoplasiranog projekta, je ustvari afirmacija nepravilnih, zastranjujućih i, ako ova reč čestom zloupotrebom ne bi bila već diskvalifikovana, formalističkih shvatanja u našoj arhitekturi. Jedan muzej je zgrada reprezenftativnog karaktera jednog · afirmisanog sistema „i #Wuređenja, dokaz jednog kulturnog nivoa. Muzej narodnooslobodilačke borbe bi morao biti još i Više: čvrsta, jasna, koncepcija, koja ima da izražava sav svetsko-istoriški značaj i specifičnost naše borbe, Da bi se to postiglo mora se ići vlastitim putem. Ne mogu se tražiti potstneci i ugledanja na modnu arhitekturu Brazilijanaca Nimajera. Lučija Koste i drugih arhitekata reklamiranih u zapadnim revijama, Njihova shvatanje arhitekture u najnovijim projektima je jedan ekstremni izraz ili bolje reći eksces, modnog karaktera. Ta arhitektura kojoj 6u osnov postavke i realizacije francuskog arhitekta lMorbixiea, nema onu korbizijeovsku originalnu i kreativnu niansiranost u kojoj on uvek uspeva da izrazi sadržaj i karahkter onoga što projektuje (Centrosojuz u Moskvi i palata Društva narođa u Ženevi su monumenta.une zgrade u svome načinu), Korhbiziieva arhltektura ima svoju logiku, or.ginalam kvalitet i jasan karakter, prihvatili je je mi ili ne. Arhitektura brazžiljvnskih majstora je repriznog karakteva, profanisanje „Korbizijeovih postavki, karikiranje njegovih: teza. na jedan dekoraterski način. Projektanti prv:= plaširanog rađa dali su u stvari koncepciju jedne postojeće stanbene zgrnđe (Vila Savoi u Poasiju kraj Pariza. Ovo je već drugi put da se ova ideja pokušava primeniti kao uzor,za naše monumenfalne zgrađe: prvi put je to bilo na konkursu za Slovenački parlament), bez njene apstraktno rigorozne

če đavanje maha &valkojakim tendđencijama u umetničkom oblikovanju i ne znače stvaranje anarhije, One u odraz istinske đemokratičnosti i na tome polju i prekid sa izvesnim šematizmom, dogmatičnošću i monopolisa– njem koje su se crte ovde onde pokazivale, ova zadnja naročito u našoj arhitekturi.

Plasman rađova na jednom konkursu ovakvog tipa i uopšte na velikim konkursima održanim u poslednje vre= me, osim foga, ne znači samo dobijanje najkvalitetnijeg projekta. Plasman radova na takvim konkursima znači i jednu afirmaciju izvesnih postignuća, on je jedna etapa dalje i putokaz ka još daljoj evoluciji arhitektonskog iz-

___CTosda—

(Odlomci iz poeme)

; O OVOM 9

POVODOM KONKURSA ZA-VOJNI MUZEJ ~

Sneg... Da 1 cela Lika u belinu tone? Vidokrug je uži. Majka Đuka veze... Jesu li sa svetom raskinute spone?

S vetrom cvile šarke, mandali i reze.

Kraj je sveta iza bele breze one.

Iza nje što ima, više ne postoji.

U pustinju snežnu, tu, i stvarnost tone. Ima li gde staze? Ima li put koji?

O zašto svetiljke noćas jedva škilje? Kako je noć ovđe — no inače — duža! I kako pod tamno uzima okrilje

i senku života koju život pruža...

Kako čovek snažno za svetlošću žudi svim porama bića, i najmanjom česti! Zar bi ikad mogli odreći se ljudi . svetlosti, svog sna i našlućenih vesti?

ONSKOM IZRAZU

'raza. Ovakva odluka: znači afirmaciju

zastranjivanja, ona đaje podršku tendencijama mehaničkog prenošenja arhitektonskih izraza potpuno tuđih na-

' Šoj stvarnosti i nedovoljno afirmisanih

i u samoj zemlji iz koje su potekli, Ta je u stvari pogrešan putokaz projekfantima sa nedovoljno čvrstim stavom, naročito mlađim, u načinu njihovog · budućeg rađa,

Ovo je samo po sebi već jedna nedopustiva protivrečnost, jer naša 5Ocijalistička specifičnost bilo izražena u borbi, bilo u izgradnji ili u principijelnom stavu u odnosu među socijalističkim zemljama ima u samoj svojoj intenzivnosti, elanu i svetsko-istoriskom značaju „osnovne elemente i jednog svojstvenog izraza, a da i ne pominjemo neiscrpno bogatstvo ideja i potstreka, dostojnih čak i bukvalnog ugledanja, koje nam pruža naše arbitektonsko nasleđe.

Zgrada Pretsedništva Vlade, poenta Novog Beograda, po svome izrazu je koncepcija za sebe, neke adaptacije pokazuju sasvim druga gledišta (koja su možda opravdana s obzirom da se radi već o postojećim objektima), konkurs za Operu je doneo opet nova

shvatanja, a prvoplasirani projekt kon .

kursa za Vojni muzej je obogatio naš arhitektonski izraz sa trećom »koncepcijom«, Na taj način naša arhitektonska izražajnost umesto da je čvrsto i realno postavljena, i da svaki novi konkurg znači jedan novi domet, cscilira sa jednom ogromnom amplitudom između krajnosti »stilske«, reakcionarne arhitekture i neđovoljno aftirmisane »ultra mođerne«. Ova ne dovod; do rezultata nego je naprotiv bespuće. Iskustvo sa konkursa direktno ukszuje na to, da se treba ozbiljno pozabaviti problemom ostvarenja i dava-

"nja realnih uslova za zaista plansku

izgradnju, a isto tako i problematikom stvaranja plansko smišljenog sukceSšivnog razvoja našeg arhitektonskog izraza, Da treba naučno postaviti, p:oanalizirati i utvrditi njegove komponente, Ogromni napori izgradnje i iskustva koja se pri tome stiču i koja su već Wtečena treba da pređu iz divergirajućih pravaca u jedan konvergentni smer, na jedan zakonit. sled sve većeg i većeg dometa u oblikovanju i realizovanju našeg specifičnog i konikretnog arhitektonskog izraza.

Ing. arh. Jovan RRUNIC

U dane detinistva uplele se plave vode brze reke i dah Velebila. Kakve to igračke dečje ruke prave? Šta to duh pokreće na radost opita?

Kao da su s vodom srasle te dve ruke: svaka u pokretu, vešta, neumorna. Mašta traži nove staze, nove Jule.

O kako je žudnja čvrsta i uporna!

Britvica u ruci.. Dolapi od zove.. Rađa se i peče jedna silna želja. Vali u pokretu razmahuju snove. Je li šum to vode il' glas roditelja?

»Šta razmišljaš sada sam kraj vode, sine?« »O kad budem velik...« I mašta pretvara igračke od zove u moćne turbine,

A Novčica brza biva Niagara,

T Daljine? Daljine ne postoje više, . Čovek:za čoveka, protiv svih prepreka Sve se dobre misli k'o potoci sliše } U maticu jednu, Teče brza reka. ·

Teče reka misli, silovita. Buja. Praskaju varnice, Ceo prostor sjaje. Kako je poslušna ukroćena struja! O kako se volji čoveka podaje!

Čovek je gospodar, Stvara. Cvrsto stoji. · Menja izgled svetu, Spaja san i javu, More i okean... Cvetaju. šeboji...

Majka Đuka veze šaru na rukavyu,

A sin preko mora veze u splet šara,

misli o sutrašnjem, bodre, neumorne. - Varnice i munje... Lice gospodara

prima izraz snage. volje nepokorne.

: COO li noć dršće uz otsjaj svetiljke:

~ „čovek je nad knjigom iz svog zavjičaja 0 URroz prašinu sjajnu, blistave opiljke,

"19y | gleda san | slavu: Ognjenoga Zmaja:

i 'Coveku su tamo“i korebe:tt/EietyQ, io BORO Na #7 uu dalekoj zemlji pesme i junaka | | 0 O kako su noćas reči tople, mile, t EU

1} JOY rt

O ZAŠTITI SPOMENIK

KULTURE

Izgradnja sacijalizma u Jugoslaviji

znači i oslobađanje svih stvaralačkih”

sposobnosti jugoslovenskih naroda. Prirodno je dja se jedan deo suštinskih promena u našem životu odrazio i u umetnosti, tačnije, u našem odnosu prema njoj. Ali, nije samo nova, savremena na putu da nađe svoj izraz i svoju li-

kovnu afirmaciju, Novi pogledi bitno ·

su izmenili i naš pogled prema starim spomenicima “kulture, prema mHašem kulturnom nasleđu. Tako reći do juče naši spomenici kulture bili su prepušteni 'propadanju, nerazumevanju i nebrizi vlasti, ili tek povremenom spasavanju od slučaja do slučaja. Brojni

su primeri đa su naši dragoceni objek-

ti propadali kao žrtve profita i lične

samovolje. Zakon o zaštiti spomenika

kulture u bivšoj Jugoslaviji nije po-

stojao. .Na zaštitu spomenika gledalo

se formalistički, spomenici kulture po. smatrani su sami po sebi, a ne kao objekti koji su karakteristični za razumevanje, proučavanje i obeležavanje našeg kulturno-istoriskog zbivanja i lika i njegove specifičnosti, kako u prošlosti tako i danas,

U takvim uslovima jasno je da zaštita spomenika kulture nije mogla da deluje efikasno. Čak i evidencija 5pomenika, jedna od osnovnih predradnji zaštite nije sprovedena tako da smo bili u položaju da svoje brojno kulturno blago i ne poznajemo. To stanje nanelo je baš u toku rata narodima Jugoslavije neocenjive štete. Razni oRkupatori opljačkali su mnoga kulturna dobra, a nama su neđostajali najosnovniji podaci, tako da je naša restitucija posle rata imala oesetne teškoće. A šta su sve okupatori razvlačili? Odvlačili su sa svih mesta gde god su stigli, javno i krišom, iz ustanova i od privatnika, Nemački okupatori odneli su iz Srpske akademije nauka veći broj srednjevekovnih srpski povelja iz dđubrovačkog arhiva, koje su bile deponovane u Beograđu. Bogati Vojni muzej na Kalemegdanu opljačkan je skoro u celosti, Iz Umetničkog muzeja u Beogradu Gestapo i SS formacije uzimali su slike za ukrašavanje stanova nemačkih komandanta. U NR Makedoniji bugarski fašisti opljačkali su crkveni muzej i odneli dragocene ikone iz XVI i XVII veka, U Crnoj Gori italijanski fašisti ogolili su Boku Kotorsku koja je bila. prepuna kulturno-umetničkih objekata. Stari kotorski arhiv čija dokumenta potiču dz prvih dana srpske državne samostalnosti, odnet je specijalnim brodom, a isto tako i arhiv suda u Hercegnovom iz 1600 godine. U NR Crnoj Gori pljačkano je iz privatnih kuća na hiljade skupocenih kostima crnogorske narodne muške i ženske nošnje, a materijalna i kulturna vrednost tog etno= grafskog biaga je ogromna. To je samo deo stanja. koje je zatekla naša država.

U. novo? Jugoslaviji korenito su iz'menjena shvatanja o spomenicima

- kulture koje danas posmatramo kao

trajne, aktivne saradnike na polju naše sadanje i dalje kulturne izgradnje. Kao primarno, bilo je potrebno da še izglasa zakon o zaštiti spomenika koji “bi formulisao obaveze svih građana prema našem kulturnom blagu. Već 93-VII-1945 godine obnarodovan je Zakon o zaštiti kulture i prirodnih retkosti DFJ, a 8 oktobra 1946 godine taj je zakon nešto izmenjen i ponovo potvrđen, tako da je još i danas na snazi, Savezni zakon poslužio je kao osnova za sve narodne republike, koje su u njegovom duhu donele i svoje posebne zakone o zaštiti spomenika, koji su izglasani prema specifičnim uslovima pojedinih republika.

Suština donesenih zakona je u tome da su Svi nepokretni i pokretni kulturno-istoriski spomenici i prirodne retkosti pod zaštitom države, a njihova naučna i estetska vrednost je opšte narodno dobro:

Zaikon zabranjuje svako reštauriranje, raškopavanje, premeštanje i uopšte svaku izmenu na liku spomenika bez odobrenja nadležnog zavoda za zaštitu, Na taj način, naša narodna država preuzela je na sebe brigu oko zaštite spomenika kulture. Sve naše na» rodne republike dobile su svoje područne zavode, koji odlučuju o tome koji će se predmeti smatrati zaštićenim u smislu čl, 1 Saveznog zakona, Ti mzavodi spajaju u 8sebi naučnu i praktičnu funkciju zaštite koje su međusobno usko povezane. .

'Kako su gotovo svi. zavođi za zaštitu mlađe ustanove, osnovane posle Oslobođenja, postavio se pred njih kao osnovni zađatak: unutrašnja organizacija, pitanje stručnog osoblja, i konačno evidencija spomenika. Taj posao obavili su zavodi za zaštitu i naučno. proučavanje spomenika kulture u Beograđu, Sarajevu, Cetinju, Skoplju, Rijeci, Ljubljani, Zagrebu i Splitu. Iako ti problemi danas Još nisu u celini savladani ipak, naši zavodi već imaju svoju unutrašnju organizaciju, smernice :rada, a razgranata služba poverenika zaštite na terenu omogući će efikasnu evidenciju i nadzor nad spomenicima, U pogledu kadrova, novoOformirani, mlađi stručnjaci koji planski ulaze u zavođe omogući će da se i to pitanje uskoro reši, onako dosledno

i efikasno kako to samo može društvo u kojem su interesi celine primarni. ~ Bitno'je za našu novu socijalističku zaštitu a i po tome cna za nas znači novinu, što niže avedona na naučnokabinetski rad stručnj»ka što ne gubi povezanošt sa Životom, Naša zaštita spomenika kulture pre svega zahvata a širinu oslanjajući se na osnovne jedinice naše narodne vlasti — mesne narodne odbore. Prema ?akonu o narodnim „odborima ovi su dužni da VOde brigu i kontroli primene svih za konskih 1 stručnih mera i da jednom rečju, omogućuju nadzor nad životom spomenika, Narodni odiuori su dužu! da u svojim godišnjim budžetima i inven'

jugoslovenska umetnost

peometričnosti »ulepšane« na jeđan dekoraterski način shvatanja brazilijanskih arhitekata, (81. 9). Arhitektura koju je žiri proglasio 'majuspelijom pre bi odgovarala karakteru; jednog: pro-"vizornog izložbenog paviljona modnog

at ovaa!

835 O Mo putniku svetlost iskrsla Izi mraka |T kako taj đodir 8 rodnith:krajem:prija!nrssrof

O vrleti: đrage! Sviloruna stađal: 0 |

_ Reč maternja medna, mila. naimilija, ~

O SEOUL O

ki. 48 qa OR et

A gaa, u ste, kao fočlem pada. SM a | WY | RES % Gvido

| “

i \RTALJ karaktera ili restorana za zmeričke | ; | RU lyNRJ U

epa

sticionim. „planovima predvide svote odnosno materijal za manje opravke na spomeniku i da u svemu pomažu i _ osiguravaju- primenu ~ sprovođenje u

Nioč ii \ Sig opšteg zakona o zaštiti. ? “ŽN

nogi narodni odbori pravilno &su

shvatili „zadatke i obaveze koje su

KOD NA

, Prke pređ njih postavljene u vezi zaštite spomenika kulture. IR IC a, SJŽWANJN Kao primer treba istaći | Mesni narodni odbor „Leskovac koji je od svojih kređita otkupio jednu kuću balkanskog tipa, a u saglasnosti sa nade ležnim zavodom za zaštitu izvršio na njoj opravke i namenio je za smeštaj muzeja, Ove godine isti je odbor pred: video 200.000.— din. za održavanje spomenika svoga kraja. Oblasni NO za”. Kosovo i Metohiju predvideo je u ovo- godišnjem budžetu 800.000.— din. za” održavanje spomenika svoje oblašti.. Međutim, izvesni NO pokazali su pre ma zaštiti spomenika kulture nerazumevanje koje je za posledicu imalo grubo kršenje zakona o zaštiti. Upravo kao školski primer samovolje može da posluži slučaj GNO Dubrovnika koji uprkos svim zabranama i upozorenjima nadležnog zavoda za zaštitu i dalje nastavlja sa izgradnjom plivačkog basena na Dančama, narušujući na taj način jednu zaštićenu kulturno-istorisku i prirodnu celinu. GNO Kotor snosi odgovornost za probijanje jednog dela kotorskih zidina kako bi se dobio prilaz đo pozorišta, Nadležni zavod na Cetinju nije se složio sa tim radovima, ali su oni i bez ođobrenja nastavljeni. GNO Peć smestio je u konacima pećske patrijaršije magacin sa hranom. MNO Grgeteg prazvlačio je i građu koja je pripremljena za oprav- . ku manastira Grgetega, Na Rijeci je i nekoliko dana rušen sa gradskog tornja jedan grb iz XVIII veka i ako je Zavod 'za zaštitu odmah intervenisao. Sve te slabosti ukloniće se baš zahvatanjem zaštite u širinu jačanjem autoriteta zavođa, povezivanjem zaštife sa osnovnim „jedinicama narodne vlasti i strogom primenom zakonskih :_W sankcija, j U svakom slučaju, čuvanje spomenika to je ideja vođilja zaštitne službe u FNRJ, ona je zasnovana na shvatanju da se ne sme sužavati već naprotiv, što više širiti mogućnost dejstva na narodne mase. Iz tih razloga jedan od osnovnih principa naše zaštite jeste što tešnja povezanost objekata za prostor i sredinu kojoj je namenjen. Spomeni- Š ci i njihova okolina u svom razvitku, dejstvu i značaju, međusobno se prepliću, a u njima se ogledaju uzajamni 5 životi koji ese dopunjuju. Što se tiče problema konzervacije i restauracije naša zaštita prihvatila je u tom pogledu najsavremenije „principe koje su još u drugoj polovini XIX veka pobedno izborili V. Morison i Džon Raskin, koji su izraženi u đevizi: »Ne restaurirati, nego čuvati«,

Mi ne možemo dati ni najbleđu &liku naše zaštite, ako ne „spomenemo sve one velike poteškoće sa kojima se ona bori od prvog dana. S jedne strane teško nasleđe prošlosti, zapušteni, neproučeni, polusrušeni ili čak sasvim neotkriveni objekti, a s druge strane, fašistička najezda u toku proteklog rata, sem ogromnih žrtava u ljudstvu ostavila je i brojna razaranja i pljačkanja čitavog niza naših najđragoce- 3 nijih spomenika. Mi možemo istaći da | je do sada već obnovljen, konzerviran čitav niz objekata. Zavod za zaštitu i | naučno oroučavanje spomenika kultu- i re NR Srbije rađio je na manastiru »Žiči« koja je u ratu strađala od nemačke bombe. Monzervirana je i crkva manastira Mileševa sa prvorazrednim živopisom iz XIII veka koji je očišćen, Za vreme rata okupatori su ovu jedinstvenu crkvu upotrebljavali kao štalu. Jedna od najstarijih kuća u Beograđu izv, »Dositejev liceje'u kome je 1808 godine počela sa rađom prva škola ustaničke Srbije, restaurirana je i konzervirana je zalaganjem Zavoda za zaštitu. U NR Makedoniji pristupilo se čišćenju kongzervaciji velikog Dauđ-pašinog: amama koji je namenjen za likovne izložbe, Čuvena zgrada dubrovačkih trgovaca u Skoplju u tursko đoba, tako zvani Kuršumli-han koji je bombardovanjem oštećen, doveden je u ispravno stanje, a u njemu je smešten muze].

U NR Hrvatskoj temeljito je izvršena konzervacija na čuvenoj katedrali u Šibeniku, koja je remek delo prelaznog kasno-gotskog i renesansnog stila, U Splitu su vršeni veliki radovi na čišćenju Dioklecijanove palate i tom prilikom otkrivena su »srebrmna vrata». U Zagrebu je otkriven i konzerviran stari gotski portal crkve sv. Marka.

I freskama, tom velikom kulturnom blagu naših narođa, posvećena je najeveća moguća briga i pažnja. Prilikom sistematskog ispitivanja i čišćenja otkrivene su na mnogim mestima freske koje nam o sađa O HIu Pi kaži ·znate, a neke po svojoj vrednos če ozbiljan đoprinos svetskoj istoriji umetnosti. Dovoljno je samo spomenuti monumentalni živopis sv. Sofije u Ohridu iz XII veka. Veliki radovi čišćenja, kopiranja i konzerviranja O- ŽŽ. bavljeni su u vezi pripremanja Izložb srednjevekovne umetnosti narođa Ju-· goslavije. Tom prilikom angažovane su brojne grupe slikara i kopista, n ših. i stranih. Sp

Međutim, poređ svih svojih nesu- iN Te mnjivih uspeha, naša zaštita ima i svo: je slabosti, Još uvek. ona ne stiže na» še potrebe, ne stiže našu želju da por mognemo svuđa i na svakom mestu” gde je nasleđe prošlosti ostavilo svoje tako teške tragove, Samo pravilno U smeren stav prema spomenicima našeg kulturnog. nasleđa čini dzinni naštako jasno sagleđavamo našu kulturnu baštinu u svojoj društvenoj, funkcionalnoj povezanosti, u švima viđovima društvenog života, u obilju naših vred- nosti, | konačno. u svima propustima” bivših upravljača. Socijalističko društvo uzima na sebe đužnost čuvanja spomenika kulture Rad na zaštiti ne znači pasivan rad na čuvanju spev nika, Zađatak je naše zaštite borba da spomenici postanu opštenarodne de- bro, svojina naroda, saradnici naše nove kulturne izgradnje, Spomenike. kulture štitiće i čuvaće, daleko najsi- · gurnije. naša svest da su oni aaše za-

„jedničko blago koje danas prvi put u istoriji jugoslovenskih narođa p'ip:dr samo narodu i zajednici

Dejan MEDAKOVIĆ

ee 37

_roMy. = „AM ı ah Va,

NOP.

| a