Književne novine

IRK-O0 V NIA

OVAA peeAedBeeoqognovaso0taooyesniesakn0aSseesvayobiseasosagaqyaponojookedboebokoWavabyeoogbgoaWev6oyiiayWe(»

'KNJIŽEVNEINOVINE

UM E T NO

Wobbbobbo ILITI III O TITULI IOIIILOIIIIIIOOOTFOVOTITOTPPPPPOVITOIIV TI

UOILUOIIIIIIIIIOIOIIOIOIITITOTTOTIITIKITI

TEDAN POGEED NA PROBLEM MLADIH

| POVODOM IZLOŽBE MLADIH |. LIKOVNIH UMETNIKA

»\

U paviljonu na Malom Kalemegdanu izlaže oko 70 mladih umetnika svoje slike, skulpture i grafike. Izuzev deset do petnaest mladih slikara i vajara na ovoj izložbi zastupljena je cela najmlađa generacija.

Kad je baš reč o likovnoj umetnosti,“

mogli bismo da očekujemo na ovak" voj izložbi više napora ka nečem stvaralački novom i originalnom ka slobodnijem i inventivnijem stvaralačkom zanosu, Ne može se govoriti

da ne postoji tradicija na koju naši

mlađi umetnici ne bi mogli da se oslone. Naravno, tradicija se ne sme nikako shvatiti kao okov.

Ipak, ni naša savremena umetnost nema potrebe da plitko deskriptivno izražava današnju stvarnost, već i ona mora da traži izvesne nove forme koje mogu odraziti savremenu misap i osećanje. Ukoliko je umetnost dalje prošlosti morala biti više vezana i deskripcijom (deskripcije u smislu idemtiteta sa predmetom), to je bivala usled toga što je to bila samo jedna faza u njenom razvitku, koja je odgovarala opštem društvenom nivou. (Na primer: nije postojao film, fotografski aparat, televizija, itd.) Međutim, ta umetnost uvek je pored takve deskripcije, odražavala i mnogo više, i tek time je postala pravi umetnički dokumenat epohe u kojoj je nastala, umetnost u pravom smislu reči.

_Ova izložba, po mom ličnom mišljenju, razlikuje se od mnogih ULUS-ovih izložbi time što je lišenn uobičajene sumornmosti. Inače ni na njoj kao ni na ULUS-ovim izložbama — nema nikakvih naročitih novih tecžnji u smislu idejno-likovnom, iako je ovde uočljiva veća briga za likovni kvalitet. Ako bi naši mlađi likovni umetnici ostali na uobičajenim Dpozicijama »slaiko« i »lepo« slikanog, ne bi dali doprinos ni našoj ni opštoj likovnoj kulturi i postali bi kočnica za njem dalji razvoj.

Kako nastaju nove likovne ideje? Saznavanje novih životnih sadržina nameće i omogućava umetniku da na–đe nove forme koje su ekvivalentne progresivnim opšteljudskim fežnjama.

Smatram da bi jedna ovakva izložba trebalo da pokaže u ovom smislu traženje bar novih mogućnosti u većem broju.

Ali kod nas je ukorenjen čitav niz »shvatanja« kako treba da izgled »dobra slika«, kao što često postoji otpor prema svakom iznalaženju novog, a ta »shvatanja« i taj otpor vrlo če#to hoće da se pretstave kao socijalistički ili realistički, dok ustvari pretstavljaju kočnicu ne samo u razvoju mladih umetnika nego u razvoju naše umetnosti uopšte,

Ova izložba nameće upoređenje sa delatnošću prve mulade generacije umetnika posle Prvog svetskog rata. Tako je i pre njega u našoj umetnosti *

. bilo vrlo značajnih imena, kao što su Toma Rosandić, Ivan Meštrović, snažni slikar Nadežda Petrović, Kosta Milićević, itd., —'a đa ne govorim o slovenačkim impresionistima koji su značajni za razvoj naše likovne umetnosti od kraja prošlog veka, —%3 Beogradu posle 1918 g. pojavljuje se čitava plejada mlađih umetnika koja u likovnom stvaranju nastavlia revolucionarne fradicije i razbija okove konzervativizma. Nju su sačinjavali Jovan Bijelić, Petar Dobrović, Ignjat Job, Milan Konjović, Milo Milunović, Zora Petrović, Petar Palavičini, Sretem Stojanović, Rista Stijović, Marko Čelebonović, Sava Šumanović i drugi. Ovi naši prvaci likovnog stvaranja iz perioda 1918—1930 borili su se, uveli i ostvarili jedno novo shvatanje likovne umetnosti.

Time oni pretstavljaju jednu našu

· likovnu generaciju koja je dala značajan doprinos razvoju naše opšte kulture. Mnogi od njih su poznati i

Yin naših granica, i· tako su izvukli

našu umetnost iz uskih pokrajinskih okvira i digli je na opšti svetski nivo.

Ovo sam istakao povođom izložbe o kojoj je reč, Jer kod naših mladih generacija, pored, dobrih i prijatnih napora koje su učinile uz oskuđicu ateljea i slikarskog materijala, nema odlučnijih traženja, dubljih uzbuđenja i bogatije invencije, Ipak i na

| Ovoj izložbi ima nekoliko prijatnih i

dobrih realizacija, kako u slikarstvu tako i u vajarstvu,

Među prvima na ovoj izložbi spađa Miodrag Protić; on shvata likovni problem ozbiljno, Već je i ranije zapažen po svojoj obdarenosti, a ovom · izložbom ulazi u red onih slikara koji Imaju određenu trasu kojom će se razvijati, Po svojoj kontemplativnosti odvaja se potpuno na ovoj izložbi

Petar LUBARDA

·»Motivom sa Jadrana« i „PredvečerNO Đorđe Ilić: »Enterijer« (pastel), »Pejzaž« i »Autoportre«, Sve tri slike su uravnotežene i senzibilno slikane, On je postigao vidan napređak, što je neosporno dokaz njegovog talenta

— i ispoljava jedan lirski karakter..

On je ovoj izložbi dao lep doprinos.

Radenko Mišović je takođe darovit slikar. »Cveće«, koje freba da bude ritmička forma, ima tendenciju neke arabeske, Takvu vrstu interpretacije nužno je sprovoditi sa određenijom likovnom težnjom. Pejzaži su mu po koncepciji jasniji.

Miluna Mitrovića znamo sa ranijih izložbi kao jačeg i određenijeg u formi. Slike koje je izložio na ovoj izložbi niže su za jednu čitavu skalu od njegovih ranijih rađova. Nadamo se da je kod ovog talentovanog slikara ovo opadanje prolazno.

Majda Kurnik je na ovoj izložbi po-

| »Portre majstora-vajara T. R.«, »Ženski akt« i »Dečak sa loptom«, On savlađuje skulptorski problem, ali?u »Portretu majstora« je suviše pod d:rektnim uticajem svoga učitelja To-

• me Rosandića,

kazala napredak u. koloritu i organi

zovanju slike.

Ovo četvoro slikara su još u radionići majstora M. Milunovića. Otuda među njima izvesna srodnost. To su takođe njegovi đaci još iz Akademije. Vidi se da su kod majstora dobili ja-

. sne pojmove šta je slikanje i slikar-

ski zanat. A sađa već od same njihove sposobnosti zavisi kako će se dalje razvijati.

Slavoljub Bogojević izlaže četiri slike, Na svakoj njih jasno pokazuje obdarenost. Ono što bismo voleli. da viđimo to je da njegova različitost ne bude i raznorodnost, »De„vojčica sa lutkom« slikana je pod uticajem Modiljanija, »Profesor za klavirom« pod uticajem Marka Čelebonovića, itd. Nije greh. za slikara inspirisati se na raznim izvorima, pogotovu za mladog, ali on mora nositi ako ne jedan pogled na svet, onda bar jedan svoj karakter.

Milan Kečić izlaže »Dunje« i »Cveće«. Mislim da je prvih godina posle oslobođenja neposrednije i interesantnije probleme tražio, premda su obe slike u dosta prijatnom tonu.

Dragoljub Kažić nastoji da studiozno i solidno obrađi ono što sebi postavlja za cilj, koji se još sastoji u savlađivanju objekta. To je solidan put, ali mu je potrebno malo više unutarnje vatre. :

Boško Karanović sa dva pejzaža nastoji da realno prikaže objekt koji slika, Takođe je i'njemu potrebno više hrabrosti da ne bi skrenuo ka naturalizmu. Inače po duhu semzibilan.

Stojan Ćelić platnom »Mladić sbudija« pokazuje u odnosu na dosadašnje njegove rađove, osetan napredak i jasno se odnoši prema likovnom gledanju, *

Vera Lubarda izložila je lepo i sveže slikano »Cveće«, koje se odlikuje jasnoćom,

U slikama Ksenije Divjak ima nečega stranog našem duhu. »Konjska

'lubanja pri šumskom pnju« deluje

kao neki germanski naualizam, Ali ona se može toga osl,bc:diti, jer to joj nije bila namera.

Dušan Milovanović, sa/ svojim godnim temperama pogazuje, u okviru ove izložbe, smisao za lepe valerske odnose,. :

Milena Velimirović, Vera Josipović, Olivera Kangrga, Gordana Lazić, Aleksandar Luković, Olga Mišević, Mirjana Nikolić, Imge Šafranj nisu bez talenta, ali im je potrebno da se u čisto zanatskom smislu mnogo više razviju.

Zoran Petrović trebalo bi da da pejzažima življu i likovniju materijalizaciju. On je to vidno ovde i tražio. Dragan Cigarčić treba đa se kreće u malo širem krugu slikarskih problema, ali u odnosu na njegove za-

. hteve on je pokazao napredovanje.

Dragoslav Stojanović-Sip — -koji sada ima svoju izložbu u Novom Sadu — izložio je jedan pejzaž. Bavi se više grafikom, što se oseća i na ovom pejzažu, ikoji ima elemente jednog veza, što bi u daljem njegovom razvoju moglo da bude od pozitivnog značaja.

Sa skulpturom na ovoj izložbi slična je stvar kao i sa slikarstvom.,

Ana Bešlić sa »Sonetom«, »Narcisima« i »Statuetom« pokazuje smisao za stilizaciju i sobnu plastiku, koja u našem vajarstvu i nedostaje. Njena stilizacija potseća na davno minulu

Jovan Soldatović: »Impresija«, »LirSki motiv«, »Mati«. Njegova ·skulptura i njegove težnje su na putu da se otrgnu od uticaja svoga učitelja, što se vidi u skulpturi »Impresija« — pesma: o kreuši«,

Olga Jančić: »Borac«. U ovoj skulpturi ima nečega od Meštrovićevog

»Pobednika« i od majstora kod koga ·

5 NJ

uči. Ali ipak. ona je još u školskom shvatanju, Na drugim dvema skulpturama se to manje oseća,

Ovo četvoro skulptora su iz radignice majstora-vajara Tome Rosandića, čiji se uticaj osetno primećuje, što bi moglo da bude i pozitivno ako ih . još tretiramo kao đake. Y |

Angelina Gatalica izlaže dve skuipture: »Portnet« i »Figura«. Ona pokazuje obdarenost i njena skulptura ima topline i bazira se na klasičnim principima. To je svakako solidna osnova za dalji razvoj.

Aleksandar Zorin skulpturom »Buđenje« pokazuje smisao za meku modelaciju. Ova skuptura deluje monumentalno i ozbiljno.

»Ženski portre« Olge Jevrić je dobar portre, koji nosi e!emente klasič-

Zovin Aleksandar:

SRBIJE

nog arhaizma, »Otpor«, najveća figura na izložbi, rađena je u skučenom prostoru, što se i oseća, Ova mlada 'vajarka ima tendenciju ka monumentalnoj skulpturi, ali joj je za ovakvo nastojanje potrebno još vremena ı jedan dlučniji korak da svoje ideje realizuje,

Jovan Kratohvil izlaže tri portreta. On daje dokaza, koliko ga dosada poznajemo, o izrazitim sposobnostima za portret. U nekim je portretima sli čan Stojanoviću, samo nema onu njegvu psihološku ubedljivost, ali su zanatski zrelo savladani.

Milan Lukić izlaže tri stvari, od kojih pada u oči majolika »Bivo«. | Treba napomenuti da su kod nas ret-

ki oni koji se bave majolikom, jer'

se donekle smatra da je ona inferiornija vrsta umetnosti, premda je to sasvim netačno.

Ostali vajari na ovoj izložbi trebalo bi da izađu iz školskih i amaterskih okvira. _

Bilo bi vrlo korisno istražiti i sa-.

gledati uzroke koji su doveli do toga da cela naša mlada generacija likovnih umetnika, koja je izašla i koja se formirala u dosad najdramatičnijem periodu naše istorije, kao da nije preživela tako jedno uzbudljivo doba, doba u kome je ljudska drama dobila svoj najveći raspon, te se u njenim likovnim ostvarenjima ne osjeća živi puls novih životnih sadržina naše epohe.

BUĐENJIE

ggeegeekeeeeeEe TOI

Miodrag Protić: SA JADRANA

pegseopeanepagooo po e RO PEBeBA eda eve

Goes eV ....

gee

MUZIKA

LILIT IIIIIIIIIOIIIIOIIIIIVITIOVITIVO ......

· GOSTOVANJE LJUBLJANSKE OPERE

— »Lujza« i »Deseti brat«—

Svojim dvema pretstavama u Beogradu Ljubljanska opera je pokazala ne samo visok nivo izvođačke umetnosti pojedinih svojih članova, nego i primemu usklađenost celoga kolektiva, Iz celokupnog rada ove ustanove

· vidi se ukus i mera kako u odabiranju

repertoara tako i u njegovom prezemtiranju publici. Saradnici Ljubljanske opere ne upravljaju svoju delatnost isključivo na standardne italijanske opere, nego ne gube iz vida ni dela kao što su Janačekova »Jenufa«, »So-

ročinski sajam« Musorgskog ili Ver-

diijev »Falstafa — pored toga što u ve–likoj meri izvode svoje slovenačke

ozitore. Time dokazuju da se smer njihova rada upravlja prvenstveno ka visokim umetničkim vrednostima operskog repertoara, za koje su pDolfpuno dorasli.

Na gostovanju u Beogradu prikazali su »Lujzu“(arpantjea i »Deseti brat« Mirka Poliča,

Gistav Šanpaniije (Gustave Charpenfier) je zamimljiva ličnost francuske, ne talo davne, muzičke prošlosti, Talentovan kompozitor, rođen sredinom prošloga veka, koji je sa uspehom završio komzervatorijum, zalim dobio Rimsku nagradu i prošlavljen jednim svojim operskim delom — to bi bile karalkteristike koje su tako opšta mesta da bi se mogle primeniti na mnoge druge kompozitore. Ali Šanpantjeu se može i ova karakteristika, koja niJe opšta: u mladosti ikačku radnil, zatim mnameštenik u ijndustriskom preduzeću francuske provincije, on se snagom svoga talenta probija do Pariskog konzervatorijuma. Takva životna iskustva mu daju potstreka da u Panizu krajem veka osnuje »Sindikat muzičkih mumelnika«, zatim »Narodni konzervatorijum«, na kojem je mnastojao da radničkoj klasi pomogne u razumevanju i pristupanju umetnosti i muzičkom obrazovanju, i najzad ne. obično »Udruženje Mimi Penson«, koie se staralo o tome da pariskim radnicima budu pristupačna, mesta, u pozorištima. Šarpantje je čak pripremao Narodno pozorište (Theštre du peuple) u kojem bii se sami radnici Dpojavljivali kao tumači umetničkih de_ la, što mači đa bi tu bila osnova &a-

UZ IZLOŽBU ŠVAJCARSKOG.

Sticajem prilika mi smo ođ oslobođenja malo puta bili u položaju da na trenutak. zavirimo u likovnoun etničku delatnost drugih naroda. Ustva• ri — samo u dva maha. Treći re ratni susret našeg sveta sa jednom

_ reprezentativnom zbirkom stranih u-

secesiju, koje bi trebalo da se, oslo- ·

bodi, Sava Sandić izlaže iri skulpture:

Soldatović: KERUŠA i /

· metnika obavio se nedavno, 1 novembra, na Izložbi švajcarskoga plakata u ULUS-ovoj galeriji.

Samo — ovoga puta imali smo pr” sobom ·jednu istinsku reprezentac,“1. Prvu ustvari posleratnu izložbu stranih majstora na kojoj su svi izlagači zaslužili da budu prisutni. Na kojoj je odbir izloženih dela izvršen znalački, kako u pogledu kvaliteta svakoga ponaosob, tako i u odnosu na za= datak izložbe đa nam u bitnim potezima prikaže savremena stremljenja umetničkoga plakata u Švajcarskoj.

Ono što se već na prvi pogled Uuočava na ovoj izložbi jeste pouzdana činjenica da su u Švajcarskoj i naručilac plakata i onaj koji plakat umetnički oblikuje „sasvim načisto sa 0Osnovnim: šta je plakat i koje su mu specifičnosti među likovnoumetničkim vrstama, Ođavno su oni načisto sa tim, Ni jednome ni drugome ne pada tamo ma pamet pomisao da bi plakat nešto smeo da zameni sliku, ili slika plakat. Ovo je jedno, ono drugo li funkcije se tu niti mogu niti smeju zamenjivati, Ili ste, zar, i na ovoj izložbi naišli na neku istoriju, neki slikani feljton, pričanje neko koje da sazna do kraja posmatraču bi bilo potrebno postaviti naslonjaču ispred ta"abe, zida ili table za plakatiranje? Ne, nema iu naše proslavljene epske širine. U dinamici ulice velikoga grada sasvim je dovoljna jedna monumentalno data šaka iza zapaljene sve"e i tekst »Zimska. pomoć«, pa da i mene, i vas, sve nas prolaznike Min“iger potseti da ide ili je: već stigla

zima i da je nekome potrebna pomoć 'bližnjih, Ili onaj patrljak olovke nekog štediše koji beleži svaku paru: zar

PLAKATA

- Mih. S. PETROV

samo ta malenkost neće biti jasna svakome koji štedi, dovoljan potsetnik da samo magazin »Globus« snabdeva takve štediše? I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje,

Duž svih zidova izložbe uvek ista osnovna misao ubedljivo potvrđena „kao ispravna do neoborivosti, jer je nju tako sigurno postavio sam život. Naravno, samo, kao misao vodilja. Inače svaki posebni zadatak ostvaruje nova: ideja i poseban način njena oblikovanja. U tome pogledu svih šezdeset različitih zadataka pretstavljaju šezdeset duhovito nađenih rešenja, i toliko postupaka pri likovnome oblikovanju kompoziciskih elemenata, sa kojim se uvek izvanredno dosetljivo nađena ideja oživotvoruje kao specifičan umetnički izraz autora — koliko je imena majstora na izložbi.

A svi su tu uistinu majstori od klase. Svuđa je crtež na visini Dune si. gurnosti, boja svuđa upotrebljena sa osećanjem mere i sa ukusom. U pogledu tretiranja forme i po odnosu prema objektima, sasvim razumljivo, postoje uočljive razlike. Prema individualnim specifičnostima svakoga auftora, i prema njegovom stavu u Okviru savremenih stremljenja slikarstva uopšte na Zapadu, a u Prancuskoj i Nemačkoj posebno. Samo, sva ta oslanjanja na moderna slikarska shvatanja i iskustva, sve to što se može da, konstatuje kao manje ili veće

· zahvatanje u pravcu strogoga objektivizma, ili u pravcu sirealizma — sve to đuboko je prožeto ličnim, a sve zajedno je očuvalo još i nešto tipično švajcarsko što se nalazi u Hodlera i

Amjjeta. Usto svih šezdeset plakata

ubedljivo potvrđuju da su im autori izreda ljudi široke opšte kulture, bez koje ne biva dobar agitator, pa ni ovaj na likovnome sektoru, Plakat je

agitacija a svaki od ovih autora poznaju dobro i psihologiju kupca i psihologiju čoveka koji voli da pomaže nevoljne, i psihologiju turiste i psihologiju čoveka koji se bavi tehnikom ili naukom. Uopšte, svi su oni stručno visoko obrazovani stvaraoci na jed nom za svakodnevni život i njegove Taznovrsne praktične potirebe tako vezanome polju. rađa u likovnoumetničkoj oblasti. To čoveku brzo pos/oje jasno kad se malo udubi u zadatak koji je konkretno svaki od njih imao pred sobom i u rešenju sa kojim je taj zadatak iđejno, i tehnički konačno rešio.

Ali ima još nešto što je doprinelo

da rad svakoga od njih tako snažno '

i upečalljivo deluje na „posmatrača To je ona tehnička štamparska strana ovih plakata. Bez nje, tako savršene u rešavanjima najdelikatnijih tehničkih zadataka i problema reprođukcije, po čemu je švajcarska grafička industrija danas prvak Evrope i Oozbiljan takmac i same Amerike, bez doprinosa štamparskih zavoda u kojima su ovi plakati tehnički ostvareni dejstvo njihovo bilo bi u znathoj meri smanjeno. A to je krupan doprinos.

Sve u svemu: jedna značajna izlo„Žba došla nam je iz inostranštva. Jedna izložba koja pretstavlja kulturni događaj prvoga reda na sektoru likovnoumetničke delatnosti. Na toj izložbismo mogli viđeti do kalo krupnih umet{ničkih realizacija mogu doći obične, sasvim obične živothe teme, ako ih samo rešavaju umetnici visoke klase i stručnjaci likovne propagande prvoga reda. U našoj stredini malo bi bilo da takva izložba prođe samo sa priznanjem. Ona zaslužuje više: treba da posluži u ponečem i Wao primer za ugled. I ljudima iz/stvaralačkog umetničkog sveta, i ljudima iz privrednog živola i našim stručnjacima u grafičkoj industriji.

Da li će zaista poslužiti?

modelatne umetnosti „proletarijata. Tu svoju zamisao, koju u tadašnjim društvenim okolnostima njje uspeo da izvede, Šarpantje je ovako obeležio D& jednoj „Svečanosti Berze rađa u Parizu: »Sanjao sam o tome da sa vama (radnicima) sagradđdim pozorište veselo kao vaš wmeh, osunčano kao vaši pogledi, iragično kao vaša sudbima. Ako me u tome pomognete nećemo vi= še tražiti karte od pozorišnih idirekto= ra, nećemo više imati herojske disku. sije sa nepoverljivim duhovima. Vaše će ruke bacati na radosnu gomilu poZO karte. Vaši će glasovi pevati na ogromnoj pozornici. Narodno pozorište će se roditi i Pariz neće imati ni na čemu više da zavidi Slavi Aline.ć

Plemenita nastojanja Gistava Sarpantjea nisu 6e u Parizu mi do damas pretvorila u realnost. Međutim, ona su doprinela tome da Šarpantje, kad već nije mogao delovati u smislu društvene aktivnosti, deluje umetnički i napiše operu realističke tendemcije u kojoj je, prvi put u istoriji francuske

. opere, zahvaćen otbsečak života radnič-

ke klase. Time je Šarpantje i pnvi francuski venista. Svet, kome se obre ćao u svojoj društvenoj alttivnosti pretežno pariske krojačke radnice, midimete — taj svet je Šarpanije, libretista svoje opere, obuhvatio i u »Lujzi«. Ova opera je drama srca, zanosa i odricamja, kao što je u osmovi skoro svaka opera, ali je ta drama Čvrsto fiksirana za parisko fle i parisku atmosfemu, 'dpični pariski »Pin de sičcle« odrazuje se u »Iaujzi« od večeri pod pariskim krovovima do jutra u ulici Monmartra, Krug ljudi i problemattika koje je Šarpantje obuhva.„ tio svojim književnim objektivom jegte radnička porodica koja se sa svojim malograđanskim shvatanjem suprotstavlja sreći svoje kćeri, željne topline ljubavi i slobodne sreće, svesne svoga prava na pun život. No ta i takva drama toliko je obavijema lokalnom atmosferom i duhom Pariaa, da pretstavlja apoteozu tom građu i njegovom životu. Stoga nije ni čudo što je »Lujza« poštala omiljeno delo loga grada, što je u godini premijere već doživela &topedeset pretstava. -

Muzičici jezik. autora libreta, ne suprotstavljajući se sasvim principima čiste opere, tesno se oslanja na osnovne konture muzičke drame. Mađa u melodiskoj invenciji ne mnogo origi. nalan, Šarpamtje ana da dočara štimung i duh kako đobro pronađemim orkestarskim sredstvima, koja nikad nisu samo spoljna ilustracija, talko i finim Jirizmom pevanih partija. »Lujza« mema potresnih akcenata tragike i ljubavnog zanoša koje ima njena, po Srodnosti teme sWtarija sestra, „opera » Boemi, ali zato njen autor, i muzič.. ki i Književni, ima više intimmosti i neposrednosti u &likamju određeme sredine čisto „muzičkim „sredstvima nego što ga je imao Pučini.

Pretstava »Lujze« u izvođenju ansambla Ljubljanske opere delovala je pre evega celovitošću u Mhwalitetu izvođenja kao i jedinstvenošću medi" teljske i muzičke koncepcije, U pret. stavi ljubljanske »Lujze«, uprikos tome što u njoj učestvuje umetnica takvog renomea i takvog iskustva kao što ih ima Zlata Đunđenac, likovi pojedinih učesnika drame izvajani su' sa podjednakom ~ brižljivošću i odđuševlje-

. njem, sa podjednakom voljom da. pret-

stava deluje kao celina sveukupnom &vojom sadržajnošću. A. u prefstavi sa tako velikim ansamblom kao što je u »Lujzi«, to nije lako izvesti,

Međutim, ne može se, već po primarnosti uloga icoje nose, izbeći da 6e poterta duboko proživljema Zlate Đunđenac u naslovnoj ulozi, iz vanredna lepota i glasovna svežina M, Brajnika koji je tumačio Žilijena, skladno glumačko i pevačko jedinstvo koje u Wvojoj ulozi daje Lav Konošec, potrebna momšalantnost i prjnmodmo kretanje na &ceni koje je izvela M. Meljnikova kao Irma. Pritome ne smemo · zaboraviti mi ženski amisamilbl u slici krojačkog salona, koji je deJovao slikovito, sa izdiferenci ; : viduualnostima, živo kako glumačici ta_ ko i glasovno, a)

Opšta karakteristika režiske postev-. ke Hinka Leskovšeka je neusiljenost.

i neteatralnost, što je u osmovi matno

pom Pariza mladog, veselog i

kome pripada veći deo aktera ove dmh' me. Taj svet i njegov život je

oglo da se dočara atmosfera onog:

| —rI~

“ O EUNJ O „ jr DM aka

u, Ho U

8 Ta adria howdo, diana znali am au