Književne novine

mo dete, svađa se, kocka i ceo

svojih grehova kojom može druge da navede na pokajanje, On gaji spontanu Yve-

poseduje snagu

ga"). Žana Pola

skog Saveza, Francuske ! Ame

dela Amnuja („Putnik bez prtljaBala (.„Milosrdna bludnica"), Atura Milena

đvojict izvanredni ređaktora, loji će koristiti m terijale koje im stave na vaspoloženje naročito izabrani stručnjaci, Konačna redakcija biće poverena. profesoru Ralfu X Tarneru sa Jelskog univerzetiteta (SAD).

· Predviđa, se izdavanje ove islO-

španskom jeziku, 8, Ba | biće spremljeno i jedho skraće- | no izdanje. Radi što bolieg: pri- , premanja izrade ove knjige ko- |

eretnriske

»Nhnjiževnost« br, 10

riča o ctlci Megarske i Mlidskoškole. M zaključku kaže: „Čini še na prvi

IZLOG ČASOPISA.

KOVOP tivanje

psihološki vid a ,

Miloš Đurić u 287

vanje čoveka ispod naslaga, njeumetničkog izraza i ispidruštvenog. značaja i uz-

njegov život je Više nego bedan. rike, Na poljskim” scenama U e ? ORAO A MIRIC Ovaj broj „Književnosti“ poči-, roka tog izraza. Srpska kvitika Pa ipal, on ošeća da i pored svih se pojavila između ostalih i ije Na, engleskom, TRCURNKO nje Sa raspravom dr M. N. Đu- je s njim dobila svoj sOciološko~

ru u Svoj poziv i nepogrešivost („Svi moji sinovi“), Simonova ROVI ee a | pogled đa su Megarska i RBlid- i svoje dužnosti. U poslednjoj see- i, Rusi" i „Rusko pitanje“). misija jzdaje Uromedojai niš eo eretrska, Škola ostale bež a ni- kada ga bvata anti-kletikalna, Ali u cilju bogaćenja reper- NOVPSko SVOIŠNE S or Mied Tobri | ikakva uticaja na razvitak he- »Delo« broj 11 a 4 polićija, on ima snage da govori toara i podizanju „umetničkog nednik Je PTO_eš Mtttdka za isto- | Jenske filoso.ske Miš, 1 MBC |, i sa samouverenjem ~čoveka koji nivoa, poljska pozorišta su oži- iz francuskog mstitula 7. preme! tome, njihoy isboriski ! i, ji ra | ivkdo veruje da zlo neće trijum- ela i šeksapivovske tradicija, iju, PAvi 0.) značaj neznatan. Mođutim, nije Na MOTO mestu OVOga DTD, fovati i da »u korovu obraslao „Još 1047 godine, u toku šekspi- Časopis objavliuije materijale samo Megarska škola wnatno u- ja nalaze se Miroslava ŠRTAŠOŠ DRAMA vrt nikađa neće uroditi plodom,« POVOB Tostivala, pikazanı #%U: •primliene od naučnika koji. uče- iicala. na, osnivača Stoičke škole, „Iragmenti (dnevnika oktobra go. „Hamlet“, „Otelo“, „Romeo i Ju stvuju u pripremanju „ istoriić.| zenoma iz Kitije, koji Jo. Jean dine 1942“, koji su dati pod naDve premijere u BROKERI vw. hu lija“, „Kako vam drago" „SMM Wadne dokumenie kao i komento" | Zreme bio Stilponov učenik, ne= slovom „„Marginali na temu O skom Pirata VDOroči: , letnje noći“ i „Vešele žene vind= »e i kritike. Na ovai način biće go je i Mlidsko-eretriska preko spoznainoteoniskoj magli". . Na Mu: »Piknik« od Indža | J zorske". Godine 1049 organizovan omogućeno solidnije pripremanje | Ppipona iz Mlide i 'Timona iz oko sedamdeset i pet časošipis2Hiio31i0ni :Qd SDA; Nova Unese-ova dela je testival ruske drame i tada «ove istorije. | Tilijunta, koji je takođe slušao nih stranica raspravlja se o TazAtelje 212 počeo rad pre- kod 27 pa ; · su poljska, pozorišta dala ,mia . ~0O Čaka B. |, Stilpona, uticala na poštanak sta ličitim problemima saznahja jed mijerom Geteovog »FPau- A ... dela poznatih ruskih autora WiFu re Skcpličke škole. „Stihove bu. nim šnažnim „stilom i Virtuozstaa. · O AZIjL , „Škin, lLjermontov, wogolj, OQ- ~ o vw » : ) štampali! Oto Sole | Dragoslav no uoblMi'enim rečenicama, koje i str : ) strovski, Čehov), Posebno- dela |; ST ' i'GPbić “05 je“ odlo- BM ispunjene Šifokom skalom e. U Subotici: premijera n : či S ? Grbić, Prozu „Suđenje“, 0 ORO O O ya by OB. aZriŠL »Amerikanske jahte u nadi šlo boljeg „upoznavanja Oštrovskog i Čehova poljska bu- e- \ | mak iz neobjavljenog romana rudicije i impresivnim UI „a ' plitskoj luci« od Begovi- stanovništva raznih zemalja sa blika je ovilično primila. No Yi »Oskar« | ;Nebo nema obala“ dao je Vojin njem o svrsi Bre, io PŠ ća, ; istorijom i kulturom naroda Azi- DOO dela savremene dram OJ ia} ~ | Melić, „vežinu litermarnč ao.u- ne su OVO NAI BO OD 35 , Ć je UNMSC-o je' predvideo izdava Be Rajiževnosti ifazivaju AUT | Av ademija, umetnošti i muke | meniacije „poseduje prevedena Yana V-. Ba Vilebića ali IZLOŽBE nje niza knjiga koje'će se baviti Veće inferesovanja i, unoše. naj- . a o. w.adline | proza fučarda Maja jota je Anđelka. Vulecića, ) B i. ov & 12 ovim pilanjima, više svežine u repertoare poljskih u Holivudu, koja Svake OM? | ene Afrika?" Vojin Milić na- Stefanović, Prozu „Kesten“ E eogradu Ba ONO ak #5 Među prvima se predviđa izda- pozorišta. Dela domaćih pisaca /qodeljuje „Oškare“ .za najbolja stavlja sa obiavljivanjićčm “uč javila je Svetlana Velmar-Jan i ba »Decembarske grupe«. EE »Bnciklopedije o Azije, Leona Krucovsakog, Aleksandra OCP, 3 PLAN Ki PRA O | Oe ai. 0 s'LVLGOJIG SS0iOJGŠlti O antičkom nasleđu u mo Vajar A. mZamn otvorio Yale » CO RIO . i a Bapdinija, Jerži Jurandota, koja BmŠmel čka filmska ostvyavenja.?e- | opsežne ji SDHIJE o oi im dohnGi političkoj filozofiji piše izlož ira i0- koja će obrađivati razvoj. ihđu- Si raduju motive i} OB MATA 03 rev. e” sodine koncpecijama Jovana Cvijića, pa . Gern0- : i ia 49 35 SORNĆ u Grafičkom So ale. budističke i „NKonfučijevske lracgJu SO VRTOJĆ DU e stvar Ššila je da DočeV od/O ia O ao o Mom odeljku, nevošito za- Mihajlo Đurić, koji ističe da je i oiviliz8ije. »Vodič&'- na, #aviBku/ DOBU, „Češto se izvode, na ĐOlj / ustanovi specijalnu brejju .29% država na Cvijićevom shvatanju „izuzetan značaj Grka za istori-

Zoran Petrović otvorio iz-

književnost« gde će biti navede

skim scenama. Jako:domaće dra-

najbolji .strani film, }

uloge kulture u društvenom Žj-

ju političke filozofije pre svega |

ložbu u Parizu. ; ? A Pojš ii kniji- me „kako pišu. poljski pozoriš- MO i O HE i št, i izvršili o

Cad. - i mi lovi nekoliko hiliada kn.,ji- i OSOVAO Ga. SSL hla VINA ranj film dobio votu. +: OJ u tome što su Oni iZVTŠI}H Ogro-

U Sofiji se BOTA izložba ževnih dela aziskih zemalja, sa OSA DO PA VAI — ne Vie: Ua Da bi jedan stra 9 ) ei | OBOMMvika „Pozorišni pregled” men uticaj na razvoj modernog Srpske, grafike. kratkom sadržinom j »Istorije „a 31 domet u oblasti dram- ovu nagradu treba da Je P!?""{! qonosi oveći članak Vladimira političkog mišljenia, te še B ma

Slikar S. Hodžić izlagao u muslimanske wmetmostić. PRO O iB 0 S VR 0 izveden od prvog januara do | Petrića „Nepoštedna analiza ve- vom može reći da su Grci duZagrebu. Pored toga u okviru biblioteke „i hačajja za” Obnova polja” ROK. ON đa ie prika- | likih tradi koji govori o hovni roditeli moderne političke “ JI; TI gae "Mc Tragao : s Skog dramskog stvaralastva trećeg novembra i -2h! | „ira i X 5 Mi ) | . Š

slikar A. umric T/Iagi »Reprezentativna Uneskova knji- = · - 'iednoj komercijalnbj DOožorišnim nadima „Tri se- teoriie. „Kvin šinko je produ-

Hy DŠIGENJUJUAJUISSR,/ a, pos ževna dela« počelo se sa obinv- man bar u jednoj komćrca PJ | stro“ i „Plodovi prosvećenosti“. žin obiavlilvanje svoga laka sle njega Ssiikar A. Abra- 1jivanjem edicije majbolih MKnji- v bioskopskoj sali, Neće se zahte- | u tumačenju MHAT-a, Petrić u „Krvavi mit“. Amalizirniući Krmović ževnih dela aziskih zemalja. pP i a. vati da filmovi budu sinhromi- | svom napisu im: namelu. „koja leži „Banket u Blitvie Binko

afičat; iredi | cvit icije već ? - : 3 RO, | NaCaK iwai RJG Sr 'etenduje #: enjivanjem podvlači đa „miesmik ..Bankta

1 rafičara priredilo izlo U olcvimi te edicije već sM O- ~ . · · , q-L- - " . odnaslove ne pretenduje ža OcenjiVan.je iČi * 1 Bar SO braflkk Pa boji, u ma- Pikas binavljene Wnjige »Psalme poklo- ript ema se. SLO Ja. zovani ili da imaju D| zak ni | iZYođača, već teži da se udubi u u Blitvi" mprikazmie blitvinsku leriii Grafičkog MWolektiva 3 3 i #bop raJni{} :651 koj nika« od čuvenog indiskog, pišća w • na engleskom 'jeziku, va ča ni suštinu njihovog stvaralačkog: panoramu Mhno kakvu predstavu u Beogradu. „„Sedamdeset i pet godina mla 2bog: mora, ORO iva la ROJO iz 17.veka Toukarama, »Priče ki- RaUCČIIOZ ı kuliurnog as budu prikazivani u američ- | metoda, spozna osobenost jedne blitvinskos fafuma“. Sa, ;

4650. 0 je ZBIBO nai TROLA eNac i ZO IVO no MN še i mesecać od japanskog knji- OH: Wiodkopira, ; | umetnosti (sazdane na slavnim U rubrici „Saveremenici“. Mi-

RONCERTI *lanka koji povodom umetniko- Ščtog slikanja ambijenta, tj. In- nika iz veka lJeca Aldinn- dj •,. \w 2 . | O. i - |) tradicijama | da ih -—- što je, lan Dedinac ima .tovlo lirski o-

Na doMgom ·simfoniskom vog rodđendana' napisao njegov dokine u kojoj se radnja zbiva,« 1OO Oi SS SBeqViđa ahbinv- razvitka čovečansiıva WDošad su strani filmovi mogli | mislimo, važnije, — analizirB, 6 stvaren esej o Rastku-Petroviću' Roncertn beogradske fil- prijatelj, kritičar i kolekcioni- ·»DPisac ne OTas[j ambijent SO ljiivanje antologije kineske poezi- da dobiju samo počasne bohva- | tačke gledišta savremenog gle- i na iedmom mesfm ističe ..P – harmonije de izvedena sta Rolan Penzor, U čast Pika- kao požadinu u kojoj se, odvija i. · epnopeje »Rađanie Kumara« 1950 godine u organizaciji le, što je bilo u nadležnosti Ad 'daoca i principa modernog po- šem o Rastku najviše zato Što „Sonata atikas SOmladoPE Ba Pariz je priredio svečani pri- radnja, već u neku ruku kao ak- dv ieoliaea- 1 nekolika noznantih UNMSC-a počelo se sa priprema-– + {atbatiy sajžBta!! alca:denrilja | otišta." Bora Ćosić produžava verujem da govoreći.o niemu..o. kompozitora Enrika 4Jo-|j dem U Plejelovoj sali, Moskva “ivan dramski karakter koji U- Meičnih japanskih, indijskih i JLjem istorijč naučnog i kultur- ministrativnog saveta akademije. | da daje jednu subjektivnu isto- njemu iz tog vremena. ištovre-

sifa i London velike izložbe.., čestvuje u zbivanju., U svakom Rinedkih romana, B. nog razvitka čovečanstva, za ko- | riju filma, dok se u rubrici 5 meno obasjavam sveflošću se-

ESOMNgES : MAT e „Tajna njegove slave — pisao, Slučaju | ovo majbolja knjiga ju se predviđđa da će biti zavr- Y naslovom koji mnogo obećave «anja i jeđan ođ onih puteva :

U Beogradu gostovala STČ-} io" pesnik Jalijar — leži u nje! Grejema Grina koju je dosada v Šema 1960 godine, / | Ljudi — događaji — «5čČ('Rnjige“ a *a voj FaS. OL kha pevačica Vaso Deveci., govoj nepresušnoj mladosti.“ I., napisao i sa. sigurnošću potvrđu~ : Na izradi ove istorije radi jed Danteova izložba | daju svega tri prikaza Kkmjiga iz koji me je poveo, i me jedino

Mirjana Stor i Miroslav zaista, iako je već zašao u po-. je da je on najznačajniji TOIna- • na međunarodna komisija, koju : - | | veoma žive' izdavačke delatno- mene, ka nekim od najosnovni. Jamčić, članovi Sarajev- sladnju četvrtinu veka Pikaso „nopisac KOji danas piše na, Sngle: Dan Poeziie sačinjavaju poznati istoričari i ~ . | Biti. Prikazana su „Sabrana de- jih problema autentičnog moetske opere, održali svoij ne misli da uspori tempo rada. Skom jeziku.ć ugi naučnici iz 20 zemalja, na . u SSSR-U | la" Sime Matavulja, zatim jedna stvarsalaštvi :407 8 '60% zajednički koncert u Beo-} Pored niza slika zasnovanih na Mladi dramatičari Đems Kanan čelu B& braziljjangičipA naučnikorn . | Knjiga o starom Dubrovniku, ŠSOE ŠtV nadčU VO DON OZ TE OV O gradu, studijama enterijera u sopstve- i Pijer Bost nedavno su drama- i Moskvi, Leningrađu 1 dru- Paulom de Beredo Karneiro, Nji- | Povodom Šestotina trid6set" T| kao i Kantova „Kritika prak- me do jednog sveta gde se Dpo-_

održan jubilarni Koncert nom ateljeu, Pikaso namerava {izovali voman Grejema Grina im većim radovima S&SR-a ma u njihovom radu pomaže oko i ij KOJ: uan O 2 Da. etsko izražavanje javlja kao na

. o - stana: Mi da izrađuje i čice aj: - OMR O O a a a događa na-. PIMI „VOČITI EI VRS M Sa "Sajačihi i | “e ORO pete godinšnjice od smrti Dan- ' m Javlja MK?

Rkhamernog dua sestara Mi- a izrađuje i „pločice od fajan- >»Moć i slava« koji je dosada na- 'man poezije“ je postao već tra- 150 saradnika iz 50 zemalja, _ SVN ~ Sa ; sušna potreba, kao nužnost“ )

hailović. sa" i od mjih komponuje myive pisao samo jednu dramu »DneV- icija, Tih dane pesnici se PO- Ova, istorija. će obuhvatiti "6"ž6 tea Aligijerija u lenjingradskoj | vy 500} PO 3 : GE o Ž

Student muzičke BRaOGI DOOR O Oi e Old OJO yo na soba&, Dramatizacija Se Hiaa javliuju po većim knižarama i mova, od kojih će svaki biti po- biblioteci, Slatikov ščedrin“ sve i - HDI, „POO a Geno IR

ye aPaLONO ; a, /,a o ( - , :adr 7 07 S ». Sa ita ze i 7ii atihhove e a 5 i, j : ~ : ar: : sloven-

milje Iz Varšave imal ca. "16 : J9 mBUČIO, tek OVOr. Vo sadB, izvodi u pozorištu »Pe- ecituju svoje nainovije stihove. syećen odredenom | vremenskom čano je otvorena „izložba posve »Savremenik«e br il na Oza ra OaC ORO OVO

koncert u Beogradu. av a 0 JROROK majstora na niks« u Londonu. Jednu od Slav- razgovaraju sa čitaocima i daj periodu i io: Prvi će dretirati kih italjghska ~ • Slca etapa jednoMj puijvayja wa i :t 'ivijeri. Oduševljen novim pla- mih uloga fumači glumac Po še Ta? 1: ici: pesnik +Fi TBleTOA JE BRA a ena. ovom velikom italijanskom |, i i i i

OPERA I BALE?T novima, Pikaso je nedavno izja- Sukofild, a režija, je poverena re- in BOTA Go eGOftuje u jed- alba do OKO 200 ZOBIDE ODE VIDE pesniku | Interesantno su pisani „,Listo. Balkan“ u kome še polemički.o-

Lp : vio da će izraditi Zd sličs ikoidyt · 91445, 31 Zwitilre i„ MPI JC, + PONE M i a 200 E 16 pre no- Eee - 0 Sa, „SU Di: „lLiSCO“ 4 Ro LJOA A.Ž

Proslavljena desetogodišnji} na OBIMA O RO MK ol GI Pitru_B U O I— nom | moskovskom magažinu ve ere; drugi od oko 19200 godi- U vitrinama izložbene sale na- | Vr putopisa” Giye Gamuiina. ie na pisanje a Solodovnji- / •i Sarajevske opere. 1. stiče da Je režija na : A knjiga, na pre nove ere odi J CAM O ALO Stihovima su zastupljeni Dušan kova, direktora MHAT-a, o u-

Sa; Sa i ST Li i Do- da stvori izvanredne scene sa , BSG novc ere; treći Od PU KOdIC lačal a ĆOKETOM OOUR VO UP | Kostić, Nikola Drenovac, GTBO metničkim prilikama u našoj :

»Lučijna aa nja Bre A masama, koje se pojavljuju u o- v ne do 19300 godina posle nove ere? komedije na ruskom. engle- | Ivanovski, Ivan Ojkin, Miroslav nlj } ·

, — S - - - ~ a a e _ (| Md Odu Slo y + 95, ii, | Sa SC : akve ise +i SHOCIUE Zebačke oDopa? vome komadu, Pohvale su upu četvrti od početka 14 do kraja 18 Bkom, francuskom, italijanskom | Mađer i Nada Iveljić, Pripovet- zemlji. Za lave? RUSO Davičo mijera Zagreba Nova dela ćene i glumcu Skofildu koji lu- e veka; peti od kraja 18 do počel- i kineskom jeziku ı ku „Divlja patka“, sa tematikom je naglasio da oni ..govore na

Beogradska opera gostova- š maći ulogu sveštenika pijandure, Savremeno Poljsko ka 520 veka i Šesti tom od bpočel- a MOO iz borbe, skladno ostvarenu, dao jeđan prevaziđen | što je čudla dva dana u Pančevu, 4 e: Oe iednog malog čoveka, koji je U- ha 20 veka, do 1950 godine. _ i ; je Momčilo Milankov. Boris ŽZi- nije netačeji.d gvređljiyAyiani0

Clanovi Beogradskog bale- Grejema Grina stvari poslednji sveštenik u Mek- orište ir 'voitorič eli svaloe: dd" o- ri M 73 |) hcri.ima novi nastavak svoga MO SR SPS Teri 89. ta gostovali na Kosmelu. iku za vreme anti-klerikalne vla- oz sLC „iy. N- JOTA GBAH „SVAROB, OG O“ | članka „Umetnost i idejnost“, o stanju i strujanjima „u našoj ~ ·

& vi! tomova biće ukratko izloženi | Govoreći o c4nosu izmeđ t te -. . : -

RAZNO Grejem · Grin pisac . romana “de pre četvrt veka, Nemilosrdno Neposredno po okončanju rata odnosi između naroda i zemalja · | nosti IVGLA Pa Bal ICI književnosti i umetnosti. Ona ne |

U Novom Sadu održana »"'reći Ččovek« objavio je svoj uo- proganjan on uspeva. da izbegne gladdvi Krakov i Lođ, manie U tretiranom “Sa trgOvaČio i Ki |' „odraz života u umetnosti shva- laže uopšte u diskusiju. na" ni" |

? . a 7; Om: »Mirni erikanac« ~ - 758 LC . e O COO ea reze, Yatovi De i snov- i; ije ili Se: an i x “i e A osnivačka skupština Jugo- ZOO UMI ana. goniocima, On uopšte i ne liči razoreni od ostalih, obnovili su LO Sea GIRE OSa PISMI R EDAK D || | |ta dijele de 3 kad stvaralaštvo, VOu artističkih preokupaciijs, već | ;lovenSsko 'uzenla 7Z EJ a Je VO Je stavna, ij . . ČL .i zoriš 'a,dicije kupili nai- 2. AAN VOLA OJ a ne mehanički kao dra- S Boa i = S aa MON SlOVONSICOR, GGTUZODIR. 7 | priča je engleski novinar koji se a sveštenika; gegajući se pri Po in da Wanstavili gEOvora i jezika, načima pisanja, | žavafije“., Dalje POOGi Ba pa— Na. pLŠRO AJS (ome; ADRESI filozofiju i 335 gy * nalazi u Indokini #a vreme ne- hodu, sav smežuran, pi» ren i neperftoan Ola Doliskih stra- Obrazovamja, ~ nauke, filozofskili == | šta ili fantaziju nije TiOgućno svaki ovđe pokušaj da se izrazi „.

i Čačku je održan Sabor davnog rata, Nese y br: ' | repertoar od dela poljski} sistema, religioznih verovanja, H- O voMNCo M . nj gu O : e

U Ga etnite žadhjka Srbi- Pij, SRIO?L SRVISI OCI pe bli DTrA- uveo, on se ni malo ne razlikuje mih klasika. Tokom godina. U- nefnosti, literature drutVeNo Molimo Vas. da u interešu pra | odvajati od misli i od svesti". život postupcima koji nisu sankprosve ı a ŠID BEC ı Opijumu i 7248. jubljen u 1 izmučenih seljaka među koji- korak sa jntenzivnijom MWltur- ŠOOO JL W ašt S vilnog informiramjk čitalaca i a takođe govori i o odnošu iz- cionisale proverene leze socija- + je, vijetnamsku devojku sa kojom ne Od iž ı SB S: 7 Rom Yazmenom: poljske mwublika, Uređenja, itd. a APR MN M ser među misli i osećanja, da bi na ~P|lističkog rešliz " U okviru r |

Osnovan Savez amaterskih može da se oženi, jer mu žena ne ma živi. On je daleko od toga da is imala prilike da \ i niš Redakcija svakog od ovih fo- Zbog zaštite ugleda, koji Vaš list | kraju toga odeljka izveo zaklju- 5. BR TOSEVOIOA OV UL pozorišta Vojvodine. O O O AN ne PO IBNI PO- bude svetac: pije, ima vanbrač- dela savremenih pisaca sovjete mova biće poverena jednom ili uživa u krugovima filmskih a- | ČE de SPO zadatak knji- MDbrike „Zapiši“ štampana je pro-

7 č večz sa- Javljuje nE 'O08 “omanz 3 ı Ževnost svak: č i j S *i Hi :ića "eki-

U Beogradu ie svečano 5a O OMR ORO Ca Ti lana matera donesete na Vašoj film- i ı in ako ima, Ali u njoj, za Borislava Rađovića „U očeki hranjen Dobrica Miluti- oi el 28 rni / OU Oj « 1 Ekoj :strani slijed66 | X umetnosti ıoaBaa S) radi se vanju Selca“. neka vrsta lirskih WOVIĆ, - koji dolazi u Sajgon kao lan : & y | opet samo o prednosti emotiv- i 7. • Sa aa

Delegacija kineskih književ Američke misije. On je revnosan : - | nog elementa koja neizbežno iz- Saopštenja, „Na tekućoj traci“

gacij: ; 1 mlad čovek, hoji se zalaže za Te< | vire iz č,tave prirode umeini:- še objavljuje prikaz Svetlane

nika boravi u Jugoslavi,i.

jiorme u

zemljama Dalekog Isto-

Ispra vka |

kog stvaranja kao pretstavljanja

Velmar-Janković na zbirku

pe~

| Matica Srpska i Malica Hr- ONO BIR ro VG PNJ O |E SIE} | živ a OSC 1J CS Vevoa : i za koga PFauler, engleski no- NiMMOC | šivota u .konkretno-čulnim Ssli- a PPI : ~IOBLLON vatska pokreću. Zajedniče vinar; kaže ,da.je čovek koji navek OL re ai“ A u: | kama“, AnajizirAjući problem Sama · Oskara Daviča „iNastanjes~“ ki~ jugos}ovenski „injižeV. | ~ nalazi opravdanje za sve što čini. „Kao sekretar Zi: ja a 1 fć- | samootuđenja" | čoveka, Ziherl' ne oči“, U'prikazu se zaključuje: . ta : e e ={ivahyY 8 *G; e 8 gO- bek LA JE Zac is; bj 3 pg · : : VAS S o _U samom počelku knjige sazna- KbS OE debepnbhasaejd „i haže:; „Ako u marksizmu borba da „Nastanjene oči-dodiruju dv#. U čast „godišnjice oslobo-} jemo.da je Pajl već mrtav, U- SRRVLIOI OE OI ecembra: mije--| protiv „samootuđenja" čoveka kruga Davičove zije”,.jedz đenja Cetinja održano je stvari. ubijen, i da je MTauler u- seca prošle godine u Zagrebu, ·pretstavlja· borbu za, višu dru-. ': S Vičove, ae", Jedafu. LL krijiževno veče; "P-?rrešin u to. Mlada Vijetnamka u a Jezi RO. LORU OR T A štvenost, koja mu je istoveuia „nekadašnjih svojih breokupaci= Umro je akademik dr. V, koju je on zaljubljen pokazivala ie, ŽiTI 11 O ai Rau 3 komunizmom kao društvenim ja“ i drugi gde „pesnik Davićo Petković. · je naklonost prema Pajlu koji je štampanom u „Književnim novi- poretkom „budućnosti, za „filo- ·tražj svojoj i poeziji Burmanska "kulturna delc-| želeo da se njome oženi, Grin je nama“ br, 27' od 28, oktobra zofiju života" ta borba prelštav- 4ži u Svojoj novoi poeziji Od-

SO i e WC Ma by O Oci 8 iy so 956. god., ovlašćen a iz- ip A ARaI3 aa “OT z1iafialek 3 iti; gacija otputovala iz naše međutim i suviše iskusan pisač TeoDa OUGOdoGa ir ob Sam da |Z Lija odvraćanje od svake dru- govore na a O ka i najbitnija Zemlje, da bi se zadovoljio ovako konven- Ta etočno ija da o žiMi {qfakno , ; ONO OL UN individualizam pitanja života". O knjizi Đorđa

d WO ca SUT Oi ea a Tetuvnyd Mac OM JE. JO. GH SSJOGAC subjektivizam. koji se sve vi Ć cović :“Eraki E Ko

Steva Doronjski izabran Za ciGnalnin Zaple Om; Var Ed bilo kakve kadrove iz filma „O- | udaljavaj i } 1- ŠOLGNC a Radenkovića „Portreti našeg vre :: 02 OSA e : je 8 - 26 · . ; POO aljavaju oć ıumaniz - a" ri ip ix ; Pre O ije, DistvVoO SVOE suparnika. Motivi suđeni“ Dr. Mihovila Pansinija. sične buržo Z file JB Me RON: SO OŠENROJ EJ 7U1O0

a z c je. s ; d ; : : e 'žoazske filozi “ - tustinčić TAI i SVOME a OSE ubistva se kroz roman postepeno Žiri je samo šugerirao autoru, libor 'Gligori zolije”. Ve- Gustinčić, Govoreći o ogledima

:ić E

Osnovan je Savez bibliote- je počeo da Oob- Pere Slijepčevića, Miodrag Pro-

otkrivaju, a kritičar Džon Moris

na bazi svog stručnog ı išljenjn,

ka Srbije.

gugoslovenski umetnici uče stvovaće na čuvenom Milanskom “trijenalu primenjene umetnosti.

činjenica OVO Grejema Grina, N vno, Grin i

smatra da je baš po tome psihološkom otkrivanju i analiziranju najbolji

u ovoj knjizi

roma!

a u interesu što većeg isticania umjetničkih kvaliteta filma, da iz filma ukloni jedan Kadar koji je očigledno 'remetio sadržajno i

nekulić. · zu veške“ i

i javljuje svoju studiju o Isidori Analizirajući „Saputnike“,

e: _ „Đakona Bogoodičine , Crkve“, Gligorić ukazuje na nJje-

njenu pre „Pisma iz Nor-

tić konstatuje da „Slijepcevićevi napisi o Dučiću, Šantiću i RakiĆu pretstavljaju izvanredno sup tilne analize sveta inspiracije i

Uskoro izlazi Iz Slampe iznosi svoju filozofiju i SVOJe mio- 2 5 Li YLIE ČOi ii ; ___o ls, . zbirka · pesama nađenih ralne poglede, a naročito trelira o ko jedinstvo ira L pred- | nu indišidualnost i literarnu o- GSI ovih .pesnika”, Vlađa Bumeđu | TuhOpisima poi. pitanje prirode greha, Medutim, stavljao vulgarno. naturaliziranje | iginalnost. Naročito podvlači o- njac, pišući o. zbirci stihova Ve-

Tina Ujevicća. U Nišu počela s radom Vi-

kritičari ističu da se u ovoj knjizi njegova moralna gledišta, koja

Za sadržaj filma nebitnog deta-

- · | sobine lja. Također je netočno „da film | |

„Pisama za koja kaže, upoređujući

iz Norveške". ih sa

limira Lukića „Leto, tvrdi da se „na osnovu ove knjige dobi-

i ei ol: s udosada ek bili zasnovana na i ON araga BOBI škola, prmeipima katolicizmay znatno Ca ao RO OE Saputnicima“ da su „duhovno ja celovit utišak. da ·je Lukić U udruženju „kKnjževnia i n BJe-| LEO OuBava_ Dati S. : čija „u Or ne Di jasnija i krepkija, životno čul- Jedan od najbbiin Bada SVOJ" Branko Copić izneo svo- 3u da nađu kompromis, sa SVO- oi prsa OON 'bi | nija i konkretnija.“ O Đorđu Beneracije”, Dimitar Solev Je IR RSK sa puta PO | jim delima i opravdaju svoje rađen, ga Sigurno big na- | Jovanoviću, specijalno kao kri- analitički prokomentarisao knjiS e grehe, a ni kod jednog se ne . 2 | tičaru, piše Zoran Gavrilović. gu Blagoja Ivanova „Sedum U-

Linhartova godisnjica sve- old Seeligri griž sti, to- 7j 2 Š i cano dje proslavijena u O SR aLa, ia. Črinovih dela Dr. Vjekoslav Bakašun | Pormulišući Jovanovićev Mriti- miranja”..U ovom broju pilo Sloveniji. Kjtičar T33dh. Mofig JtBže %da pate ı Sekretar žirija IH. fesiivala čarski 'postupak,. Gavrilović ka- žene su vinjete Mladena Srbi

7 CZ e /| S 320 » : i. |S + Aaa ; š su ” . ikar ye =o >» : ika S A WT, ova knjiga nema vrednosti samo. Lenjingradsko pozorište gostovalo je u Moskyi sa komedijom Dragufti na Dobričanina »Zajednički staa, Zagreb, dne 10. novembra 1956 že: „On je uvek anačio otkri- novića,. .

IZ STARIH:DANA ·

stitutu, našlo se i jedmo pismo u svoje vreme razglašenog mračnjaka i nevaljalca, a danas sasvim zaboravljenoga · »publicistee Mihaila Đ, Ćeleševića, izdavača reahciomarnog ji klevetničkog listića »RuZe“. Pismo, uglavnom ispunjemo grdnjama i demuneijacijama protiv dvojice pesnika, Milana Kujundžića Aberdara i Đure Jaksića, upućeno je, kratko vreme posle smrii khneza Mihaila, tada na,močnijoj ličnosti u Srbiji, pukovniku i prvom Yregentu Milivoju Blaznavcu. Ovaj ma „e po pročifanju predao drugom namesniku Histicu, te je tako

i ostalo među Histićevim hartijama, pa sad, posle golovo slo godina, izišlo na videlo.

polemika Djure Jak

; | O : : E , . - bih vam ovim dosadivao, sad Di i mw mas kakav TU ličnoj arhivi Jovana Misfića, koju je njegov MNaljevićevom dnevniku »Srbijis, Ruwjundžićevo.j „khleveće, sa zlobom svojstvenom nevaljalcima kad zni BREME a. može biti dai se i Ćelešević ko- »Zwvaje izlazio koji je baba Ružu odavna dobro unuk Marko Ristić nedavno poklonio Istoriskom in- »Mladoj Srbiji« i drugim progresivnim listovima Da li je Đura Jakšić saznao za ovo pismo? Uo- &6omo x hvalio lim svojim % favom, pa. da je lako reč wuočio,e i

valja odgovara{i ne samo na dofadašnji horelitan i dostojanstven način konzervativnog vladinog »Viđoyvdana«ć nego i revolverski, grdn,jom ismevanjem, podmetlanjem. Tako se javlja »Muža«, u prvi mah aulsajderski, bez konkretne pogodbe s ežimom, ali. s nadom da će se S: dospeti do „Jasala., :

Čelešćvića pri tom još more i velike književne ambicije koje on smera da uporedo s političkim ostvari u svom listu, Doduše had se danas pyregledaju godišta »BRuže«, ona deluju sasvim maivno, jer tekstovi u njoj izgleđaju oskudno, bedno, čak i za ono vrFcme,

stalom, Iiceleš, hako su ga obično zvali, nije Mi u govore o čestitim ljudima, ?

svom listu ni u običnom razgovoru pa je najzad dobio dostojan odgovor.

Točetkom godine 1870-ic, uprava, Čifaomice dagodini, u kojoj je Jakšić tađa živeo Rhao nastavnik crtanja, odlučila je da izbaci »Hužu« iz svojih

štedeo Đuru,

prostorija, da je zauvek bojkotuje iako „je bila već ma mu mju, Ćelešević Je ma, {o aludirao wu ne-

pretpli SVOm u da je za to kriv »učitelj crtanja u koj vaprošicić«. Ova aluzija inspirisala „je akš da u Kaljevićevoj »Srbiji« objavi »Jedno pismo baba Wuži«ć, pod polpisom »Učifelj crtanja u neko,j va-

SICa

»ličinae doprla do Jak i on je slavio u 'epigram »Huži« i Čeleševiću:

Sa zlatom te glupi rose,

A ti opet gad; fa

U nedri fe ljudi nose,

A {fi sama smrad...

Ni mirisa, ni bodljika — .

'Po je čudan'· mad! ira

Od »ličine« bar je lika,

A od tebe smrad,. e i

Mnogo su bolji i elikasniji hao odgovor prozni delovi ovoga Jakšićeva ·»Pisma baba Ruži«. »Ja imam veru«ć, pomosno RMaže pesnik, »Ali

svoj

zadatak svakog svesnog i poštenog Srbina da ovo=" me ma puft stane, da ne da dići glave sebičnjaštvu

i prljavstvu hoje se protura pod Jirmom palyriotli-

zum i hoje je doskora nalazilo zaštite na visokim mesfima, to je toliko bezbednije moglo Biriti svoje konce i Rhužiti mašu almosleru. Iz ovih razloga ja. Vas molim da i ovom mom odgovoru, iako „je dosta nesfašan, u vašem listu, kakav Dbudžak nadete, Ne

Nialjević je uslišio Jakšićevu molbu i objavio i tri broja svoga lista »Drugo pismo baba MHuži« Ono je suviše, dugo da, bi ga u celini naveli, ali ga treba pročitali u WJakšićevim delima Rhao primer dostojna odgovora nevaljalstvima, Ovde je dovoljno navesti završefalk ioga pisma. Pošto je govoriD o sebi i svom radu, ističući ga nasuprot medelim:a i podlostima Ćeleševićevim, pesnik mu upućuje ove reči: »Vi pored svega ioga i ostalog mogu Whnjiževnog poštenog i nekoristoljubivog rada, — Yi opel Whličete,.., »Bog da me spase!« a Šlo? Bio ima da me spase? Šta ima da oprosti? Ako je greh za svoj narod bez koristi raditi, neka mi oprosti! Ako je

Ko je ovaj Čelešević? Ne bi vredelo trošiti fru- To je nesumnjivo sadržajno i moralno ma niži rošić Pošto sec malazi u Jakšićevim delima mi SM va draga moja, Španska sela, Vi ste O i grešno iz SrCa muzeti neprijatelje svoga naroda, da, da nije, ustvai, u isli mah več i o nekim spi- list u to doba i može, biti zanimljiv samo zbog ot- naćemo opširno navoditi, a ćemo ISN BOR citi- e, glupi da bisti u stanju. bili u ma 20 ya neka mi oprosti! Ako je grehota ptezirati trule sima jednog velikog pesbika koje je svojim do- pora sve slobodoumnijem duhu koji se javlja i koi vrati slihovoe u kojima se nalazi rcč »ličina«, iz OBČ ženo verovafi... Vi verujele. u Marakhondžule,.. a Slubove nazadnjaštva, neka mi opuvo:li! Ako „e š

stavama i drugim podlostima izazvao ovaj Ćelešević, Zato ćemo da{i o njemu mujnužnije podatke, RKoliko su nam potrebni za razumevanje «izvesnih činjenica u našem daljem izlaganju. . Sin zelenaša i parničara, osuđivam zbog mračnih poslova, Mihailo Celešević nasledio Je i umno=žio očeve mane, PuuZ<znica i neadmik, više pula isterivan iz državne službe, on je pedesetih godina prošloga veka uspeo da se prikaže kao pristalica Riarađorđevića i da sec iz unuirašnjosti dočepa Beograda kao »kancelasta apelacionog suda, drugop 0· delenija«, ali je ubrzo opet otpušten, Wad je uhvnaČen u primanju mita, dao je ostavku i fakho uspeo da zafaška svoju sramo{u.

Nedovoljno. obryzovan, polupismen, ali drzak i nnametljiv, Ćelešević se tada javlja kao prevodilac, Zao je nećšto nemački, pa je s toga jezika Rhojckalko preveo »liozačku osvetu« od Sadik-paše Čajkovskog i godine 1854, kad su wu nas ruske teme osobito za-

će, posle pogibije khmeza Mihaila, dovesti do libe-.

ralnog režima u Srbiji, Ali je Celeševića upornost ravna njegovoj gluposti i nepoštenju, te »HuŽać« na sramotu maše fadašnje žurnalistike izlazi skoro sodam godina, sve dok prestanak mnmamesništva i Ssmri MBlaznavčeva nisu almosferu učinili čistijom., Niska kultura Čeleševića, njegova slaba pameti spisateljska nesposobnost, a lakođe i urođemo mevaljalstvo, učinili su da on pribegne i denunci,acijama, kao što je ovo dugo pismo Blaznavću. Uglavnom upereno profiv jednog od vođa slobodoumne omladine, Milana Kujundžića Aberđara za koga

kaže »da, je gotov... za ličinu ođavno«, to jesi za

vešala, ono se dofiče i Đure Jakšića,

»Jošte nešto novo da vam kažem« — došapfava dostavljač Ćelešević, »Sinoć neki Đura Jakšić, drevma pijanica, pokupio neke đake kod Bvilokosića i muzikantima, zapoveđdio da se svira Mavwseljeza... U

dostave Blaznavcu. To može značiti da je Jakšiću

neko okoline Blaznavčeve ili Mistićeve d( yio

Rklanjale e, zajedno sa svojim (drugovima, svima onim idolima to nose w Jednoj ruci zlaio, u drugod Šlap..,. Prezirem vas zato Što vi Vašu, načela za pare, i to u razmim prilikama ma riazmi način ispovedafle, već kaho vam „Je ko plaćao,

BtazJarivši se posle ovoga pisma Ćelešević je pored paskvila i napada u »Buži« zafražio pomoć i od drugih bliskih mu listova, pa je u »bvetovidu«ć izašao odmah fobožuji dopis iz. Jarodine pro tiv Đure Jakšića i mječova mapisa, To je Jak ponovo imspirisalo da napiše Još žešće i oporije »Mrugo pismo babu Jtuži4. Uz taj člgnah pesnik je i lično uredniku »Srbije«ć, Ljubomipu | Maljeviću,

. koji će posle nekoliko godinm stati na, čelo vlade,

upulio posebno pismo i u njemu ove zaista dobro 'Bsyočeme reči: »Ja zmam da sle se vi mrgodili kad ste olvorili kuveri u koji sam.zavio ovo moje pismo; kad ste pročitali nasloy »Drugo pismo baba

Ružić A mrgodili ste se zato Što držile da je is-

mrslka

vločiusivo svim srcem ljubiti tu »slobodu zlainu«, onda Bog meka me spase i Bog neka mi opros{i!..« A pri samom kraju pisma pesnik dodije, kao noslednji udarac ove prezrive stihove: i

»Bruka Drukom, nek se služi,

"o je pravda! To je red!

Samo s Sobom nek se druži,

Malog uma golem gad;

Nek se guši, nek se kuži,

U sopstvenom sramu smrad!«,,

' | Jakšićev odgovor izazvao je veliki utisak među

dadašnjim intelegentima gdegod se čitala »Syrbija« koja je bila prilično raširen list. Njime je Ćelešević Dio komačno raskrikan i onemogućen, To se uskoro videlo kad je namesništvu istekao rok i Raa je zatim Blazn'anc, koji je Ćeleševića plaćao i pomagao, iznenada preminuo od angine. »Trruli stubovi mazadnjaštva« kako je rekao Jakšić, raspali su se u prah, U neovim prilikama Jakšiću „je naj-

nimale ENOBČ Zo Mzimekog rafa, dampao je mojim očima pogana demonstracija, bezobrazna, da pod ODO SA GASE OOPJON ĆE US da se ij nje“ zad, priznato državljanstvo Srbije i on je Pon iz | svoj ra od preliemcioznim naslovom »Prevodi Mi- inj irnji | ij a "ote- mu iko razgovora vodi o listu čije ste sokačke u ašnjos Ž ; _ de mu je štamBuiik Đ. Galeševića. ESLA I«, Dve godine docnije Da O O o E ATi a ee onim STOP pt ardnje doskora s prezrenjem ignorišali, pa i ondi Baha Oleee DOLBRO A OROŽRR Het morala prestafi, : on objavljuje i drugu svesku svojih prevoda »CYr- mne bi to činili Verujte Bogu, ako ne stegnete Vi, Rada su one smerale da patriotskim eiljeyima va- „je nijedna vlada nije htein da e pomaže i miko | , venu haljinu« opet od Cajkovskoga, ali je tada Vi imenem Vi, vi ćete propasti, a oni će Ša G. Ri- šega lista podmetnu mnujgnusnije sivari. 1 ja Dri- ije želeo da je čita, Ali dok mije prestala, Ćeleveć kao Spisatelje i vetan Siranci Marađorđevića ~·s{ićem vrlo Iako, jer se samo vas jošt plaše, Ja zmajem da je najbolja khazna za izvesnu sortu ljudi kević je zbog svoga sramna zana{a Došao kroz | uspeo da se pomovo smesii m državnoj službi. Ipak ~ čujem i {o da se Vaše imePiiu viši wkivo pot- da se o mjimn me vodi mikakva vačuma, iako bi omi mmoga »priključenija: jedanput mu „je izručen POD" {al 50 ni ato OU ODO OON hopava, Na svršetkhu moz pisma slobodu uzimam TOP Seki) Ova aa POO AB OTI Sa E, Sa Ma a PO DRU aGı grad obe i nije. ni ' > 0 Sek | kazati vam da fu neko jači agitira. Tu mora premn LO ya PRE mio. IR %0 U vih djela," a, drugi, put mu" sd BOD: e PROM ae: Za sve {n vreme njegove spismleljske ambicije takim krajnostima i smelostima Diti (neko) Roi Dhorč Smin M OKOPOČ PR DODUTANILIĆa Kakva ČMVC-I zato što je u listu štampao nečiju pesmu, 3 inijć : dve više vasu. Za vlade kneza Mihaila, on u leio ovu stvar jače potpiruje. Ja ne smem lica imeno- RO "S pozhajebi BK RINA Miše BBB PRAGA 658 OR:BNOJ03 da prva a a Wine robi SVOI POS | ! SR ć M grdne za njega 5a + |

pokreće Raljivi nedeljni list »Ružu« koji do punoleistva hmeza Milana, do goie vatreni pristalica Obrenovića, a kad Mihailo pogine, on se hvaia za skut diktaiora Bilaznavca, Njegov je račun Jasan: »Rlobodi« Koju wladimir Jovanović izdaje u Ženevi, »Zastavi« Sve'fozara Miletića u Pešti, omladinsko, »Matici« u Novom Sadu, šaljivim listovima »MKomarcu« i »Zmaju«,

godine 1855 će izlaziti 5Ve dine 1872. Sad

vati koja se po Beogradu pronose da puštaju ie ljude da su fako smeli, stoga učinite kraj, jev Što se više pušia jače se demoralizira svet. Onomyud pisao je Kujundžić nekih 25 pisama, kud su išla ne znam... Za uverenje da je ova pisao, ja imam linđe kojima sam pre nego što vami Javljam govOPio ...& ji

T sve tako, kroz celo pismo, ovaj bednik grdi,

Đuza dJališić

move o mačelima i ljudima, a' osobito onu publiku, koja je po lako,j obmanjiyosti, poneta, zalucanstvom i lažnim provoćima, — nije baš maiprobitačnije Difi ravnodušan prema radnji onih koji već odavna prosiplju političke i društvene mijazme po našem narodu... i ukoliko se.to u zabavnpnj . formi. čini, u(oliko lakše kod nekih' prolazi. Ja držim da „je

Da li je prosta slučajnost što je umro poremćč“ ćena uma? Možda bi se u {ome našlo objašnjenje za mnoge njegove ispade, pa i za njegovo klcvetanje pesnika Jakšića. Već mnogo ranije. upravo celoga života, Ćelešević ne daje utisak đa je du-

ševno zdrav, Božidar Kovačević

KNJIŽBVNE NOVINE S pie -