Književne novine
Nastavak sa 1. strane
» O žude, radnika iz cele ze-
i
|
| mlje. Iz ovih razgovora ođabrali smo | samo mekoliko misli dvojice „česnika, koje želimo da istaknemo.
Dušan POPOVSKI (pomoćnik saveznog sekretara za prosvetu i kulturu):
„Pre svega, oslobađamo se preuskog shvatanja pojma kulture, počinje da raste saznanje da je kultura sve nerazdvojivija od funkcije proizvodnje, oblikovanja proizvođača i proizvoda, od uslova rađa i života, od samoupravljanja *i društveno=političke aktivnosti radnih ljudi, Naglo raste masa po·'tencijalnih učesnika u kulturnom životu komune“,
Miloš NIROLIČ (sekretay u Komisiji za ideološki rad CEK SRJ)
„Statuti opština mogu da obavyežu odgovorne političke i društvene faktore da stvore realne mogućnosti da u odlučivanju o svim bitnim pitanjima kulturne politike dođu do izraza interesi tri ošnovna aktivna činioca našeg kulturnog razvitka: radnog čoveka, kulturnog radnika i političkih orBana opštine kao nosioca opštedruštvenih interesa. Mislim da u tom pogledu statut svake opštine treba da buđe „sasvim precizan i konkretan, predđviđajući, na primer, da investicio= ni programi i programi kulturnog razvoja uopšte, zatim „gođišnji planovi raspodele sredstava kulturnim i prosvetnim institucijama, urbanistički planovi i slično buđu predmet širokih javnih diskusija građama, referenduma i sličmo“
Knjižare i kultura
„ORGANIZACIONO: knjižarska mreža danas nema neku jasnu i stabilnu postavljenost ~— piše Vujadin Jokić u NIN-u. — Iz ovoga izlazi i dvojak odnos izdđavača=- prema ~knjižarama i obratno. Malo pređuzeća ima “svoju knjižarsku · mrežu, a onima koja je imaju to je, izgleda, bar prema onome što se.da videti, među poslednjim brigama izdavača. S. druge strame, knjižarska mreža, poređ ostalog, uviđajući to, pretvorila se u običnog trgovca. U mnogim knjižarama Wnjige su postavljene kao kakve namirnice. . Dođuše, ovako sastavljena i ostavljena Kknjižara, to jedino i može biti: za nesreću, zbog još nekih razloga. loša. trgovina [...]“,. .
„Savremna Kkmjižara trebalo bi kao i biblioteka — posebno ako je to knjižara jednog izđavačkog pređuzeća da okuplja čitaoce, kupce i druge, naročito da okuplja čitaoce izdanja svog izdavačkog pređuzeća... Zašto, na primer, ne bi u knjižari mogle đa se OYganizuju razne Mkulturme manifestacije: večeri, :dani, medelje prikaza usmenog i izložbenog: — nekog kola određenog jzdavačkog „preduzeća?... Knjižara bi mogla organizovali.'i usmene recemzije o svakoj knjizi. Književni kritičari tu bi usmemo istupali pred čitaocima i iznosili dobre i loše strane ođređene knjige... Ovo može biti samo u korist knjizi, izdavaču, piscu i Kkritičaru.. Ovakve večeri mogle bi se organizovati i kao susreti s čitaocima. Ovo bi bila prilika više da
se stvaraoci sretnu sa svojim čitaocima“. („NIN”, 10. novembar 1965.)
Marko Ristić o nadrealizmu i Momčilu Nastasijeviću
„ONO ŠTO JB kod nas uticaj nadrealizma dvostruko je posredno. Posredno, je utoliko što je od 1930. do danas prošlo kroz razne druge umetničke i književne tvorevine u kojima je živeo taj uticaj kod nas, a posredno je još | zato što se vratilo sa Zapada kroz izvesna đela koja su tamo već bila posredni plodoyi nadrealizma. Uticaj je direktniji i vidljiviji u našem
slikarstvu nogo ii literaturi. Ali ža a | redu 20. oktobar ovog grada pne sla-
ljenje je da se nadrealizam u izvesnim pojavama devalvira, razvodnjava „i vulgarizuje. Ođ njega se preuzimaju izvesni tehnički rezultati, a izostavlja
2
Pe |
se sve ono što čini njegovu moralmu i
'idejnu suštinu. Među onim pesmama
koje se danas objavljuju po našim časopisima, a koje se mogu nadovezati na nadrealizam, ima ih mnogo koje su, u stvari, kompromitovanje nadrealizma. Velika je šteta što nije u većoj meri ostao živ među našim đanašnjim mladim pesnicima onaj nekomformistički duh nadrealizama koji je predstavljao njegovu virulenimost, oštrinu, strogost, moralnost, beskompromisnost. Uz prisustvo takvog duha teže bi bilo da u oblasti kulture dolazi do izvesnih pojava kao što je, da to navedem samo primera, rađi, hiperdimenzionirano glorifikovanje Momčila Nastasijevića. Žalosna je to pojava, jer po mom mišljenju ta wvrsta književnosti ostala je ono što je bila kad se i poja» vila: nešto neautentično, nešto zaptiveno, neprovetreno, mračnjačko i morbidno, lažno đubokomislemo, nešto izmučeno i mucavo, nešto što je protivnost onome što je u onome čemu je nadrealizam težio i bilo, i tu reč treba reći, romantično, „poletmo, maštovito, vetrovito...“
(„Borl . 10. novembar 1968.)
Jugoslovenska književnost u slovačkom časopisu „JUGOSLAVIJA IMA SVE“ — to je nasloy članka Ladislava Tjaškog [Tažky) sa reminiscencijama o Jugoslaviji, o autotovom oduševljenju o-
vom zemljom, njenom prirodom, ljudima | njenim itvoračkim zamahom. Tim člankom, zapravo, počinje deo
prostora u septembarskom broju bra'iislavsikog časopisa „Slovački pogledi (Slovenskć pohPady) posvećenog savremenoj jugoslovenskoj Kknjiževnosti. Posle napisa Zorana Mišića Savremena jugoslovenska, poezija (u kom se BOVOri o srpskohrvatskom, slovenačkom i makeđonskom pesništvu) slede prevođi stihova Oskara Daviča, Gustava Krkleca, Stevana Raičkovića i Desanke Malcsimović, zatim fragmenti iz Yomana Miroslava Krleže Zastave i Miodraga Bulatovića Crveni petao leti prema mebu i nekoliko aforizama iz Sitnih razmišljanja humoriste Milovana Ilića. Uz svesrdnu podršku redđalkcije časopisa, ovaj značajan posao O= bavili su istakmuti i plodni prevođioci sa srpskohrvatskog Andrej Vrbacki (Vrbaclsy)="5 „dan: Jenkovič, u saradnji sa J. Buzasijem (Buzdassy) i „Janom Mjefiifioni, e acer try RANI
A Narodna biblioteka?
U „POLITICI ođ 3. novembra Ž. Stojković, veoma oštro, postavlja pitanje Narodne biblioteke u Beogradu ističući teškoće pod Wojima ona radi i s pravom zahtevajući đa se već jednom donese odluka o podizanju nove zgrade u kojoj bi Narodna biblioteka mogla da uspešnije obavlja svoje društvene i kulturne funkcije, U zakljućku svoga izlaganja Ž. Stojković je rekao: „Skoro da se najzad čoyek i zapita ireba li nam Narodna biblioteka kada je ispalo da se već dvadeset godina može bez nje? Jer ovo gde je sada smeštena {io nije samo impyrovizacija već muka i onih koji u njoj rade i onih koji tamo dolaze da rade, Cen» tralna narodna biblioteka Republike u zgradi hotela iz doba Ustavobranitelja i danas, 1968, godine, fo je, rečeno do kraja, pomalo — naša sramofla, Neka se dopusti ovakva reč i neka se shvati da se otvorenosti ove vrste čuju svud gde se ozbiljno govori o našim kulturnim poslovima i namerama, Na jednpm skupu, sazvanom oo sedmogodišnjeg plana „kulturnih potreba, iako je bila reč o izdavačkoj delainosti, jedan ođ učesnika pitao je pre svega drugog: „A Narodna biblioteka?!? Našim drugovima urbamistima, stručnjacima, savetnicima po savetima, odbornicima po odborima, odgovornim na svim mestima odakle se odlučuje, zar se mne čini da gomje Ditanje traži odgovornosti a ne odgovore? Zato, ako do sađa nije bilo dovoljno, neka se sazovu još jednom svi oni koji su potrebni i pozvani, neka se veća nekoliko večeri i noći, otvoreno makar i oštro, ali svestrano i svesrdno, i neka se iznese pred javnost šta je konačno odlučeno; neka se najzad krene na posao. Da iduće godi-
ne. kad već ne sa velikom novom zgradom, dočekamo sa velikim poslom na
Narodnoj biblioteci. Da dvadeseti bo
vimo sa još uvek prisutnim tragom najtežeg gubitka jugoslovenske kultu-
-re u poslednjem rafu.“
emamtička sudbina reči danas se
rešava na movimskim stupceima.
(Sudbina jezika, uopšte uzev, sve. manje zavisi od jezikoljubaca, a sve više od novinara, ređaktora i korektora.) Ono što iz govornog jezika novine prihvatte i propuste u opticaj, to će opstati i ostati — ma Koliko bilo komično i besmisleno. Ono što lektori (ako su složni i uporni) proskribuju, neće pre» živeti — makar bilo sasvim „u duhu“ jezika. |
Frontovski rečnik, u celini, pripada prošlosti i samo se još u vicu upotrebljava. Zasluga za to pripada štampi, koja je taj rečnik uzela na zub, ismejala ga i odbacila. U celini — ali ne i u svim pojedinostima. Neke reči uspele su da se pritaje i da prežive.
Kao, na primer, reč element u zna” čenju „opak čovek“.
Tako su onomad i „Borba“ i „Politika”, izveštavajući o boravku prednika Tita u Njujorku, pomenuli „grupicu ugtaško-četničkih elemenata“ okupljenih pred sedištem jugoslovenske misije, Nije rečeno tačno koliko je elemenata, bilo prisuino, jer ih verovatno niko nije prebrojao, U svakom slučaju, izraz „grupica elemenata“ podrazumeva proštu računicu: jeđam „čovek — jedan element.
Jasno je da ustaše i četnici u emigraciji misu prestali da budu ustaše i četnici — niti 8#u umesto toga po” stali elementi. Oni su oduvek bili elementi, Svaki pojeđinačno — i u grupicama, Ovde se na toj reči insistima validđa zato da neko ne bi pomislio kako su ustaše i četnici u emigraciji promenili ćud i prestali da buđu elementi.
(Posebno je pitanje — ne političko, nego jezičko — može li ta reč imati. pandan u ženskom rođu: elementkinja, poput studentkinjd,)
Element nije usamljen, U istoj grupi po semantičkom postanku — ali nasuprot njemu po ličnim ljudskim i mo ralnim kvalitetima — nalazi se kađa?,
o00000000DO000O00000
Ljubiša MANOJLOPIĆ
ONA4KO.. UZGRED
PUCAJTE, JA SE ZOVEM...
oslednjih dana govori se o jednoj novoj resavskoj školi: opštine đohvatile pa — da bi lakše otaljale posao — jedna od „druge prepisuju nacrte opštinskih statuta. Osim Ustavom i zakonima, statutom se određuju (možda bolje: utyrđuju) prava i duže nosti opštine u cilju razvitka na nje nom prostoru. Značaj statuta, dakle, nije mali, I nije srećno što drugovi u opštini neće više da se pomuče i pronicljivo sagledaju svoje prilike, prema prilikama i potrebe, pa da stvaralački to unesu u Svoj statut. Ali meni se čini da bi sam akt pre=pisiyanja statuta mogao da se posma> tra i s nešto manje osude, Pod uslo> vom da ovi prepjisivači prepisuju dobre stvari, Na primer, opština Visoko (uzeo sam je zbog mogućnosti za malu igru Fečj, ali ne samo zbog toga); dakle, fa opština, gde je zasad kultura prilično niska — hiljadu briga, pa još i ta kultura! — nagazi na nečiji statu} u kome su pošteno utvrđene kul-
· turne potrebe građana i, isto tako DO-
šteno, obaveze opštine da pokraj tih potreba ne prolazi kao popa kraj turskog groblja. Nagazi opština Visoko, i prepiše, Doista, šta bi takvoj jed noj opštini takvo prepijsiyanje falilo?
PUCAJTE, JA SE ZOVEM „.
isac pesme Kragujevac, inspirisa-
ne heroizmom Kragujevčana ko-
ji su masovno streljani 1941, upufio je preko javnosti protest što u izveštajima i reportažama o Otkrivanju spomenika kragujevačkim đacima i proseforima nigde nije pomenuto njegovo ime; Rađoje Rađovano=vić, Jer, njegova pesma je famo na syečanosti bila _ recitovana, plakali ljudi slušajući je. Čak su, na čelu humke đacima i profesorima, upisani Stihovi iz te njegove pesme („Pucajle,. ia i sada držim čas“), I o svemu tome bilo u raznim noyinama, uz navođenje stihoya iz pesme, iz koje je odlomak i dayan preko televizije, samo nigde imena; Rađoje RadovanoVitć,
Stil kojim se Padovanović poslu-
žio da kaže svoj protest može se SVIđati nekom više, nelkom manje, SVE. posledice samog nespominjanja ime na, kako ih Radovanović nayodi („sasvim je logično što je jedan mlad čovek prestao da mi se javlja. I ne sa”
Kosta TIMOTIJEFIC
GRUPI BIEMENATA
Neđavno smo mogli pročitati da je jednoj našoj industrijskoj grami „potrebno oko 400 kadrova“. Dakle opet: jedan čovek — jedam kadar. Samo, za razliku od elementa, kadar je čovek pozitivan, Kkonstrulktivan i perspektivan. Nije zabeleženo da se kreće u grupicama. Sličnu prirođu ima i reč diskusija. Nje, doduše, ima i po grupicama, ali je onda obično nekonstruktivna, kritizer-
· ska, Pravo joj je mesto na javnim sku· povima, gde je „drug N, N. u svojoj
diskusiji rekao,,.“
Dakle, koliko govornika, toliko diskusija... PPrevaziđeno je shvatanje da diskusija označava zbir onoga što je u izmeni misli na sastanku rečemo. Jedan čovek — jedna diskusija! (Osim ako se neko dvaput javi za reč, U tom slučaju može se desili da na sastanku buđe više diskusija nego diskutanata.)
Nejasan je slučaj reči trupa. Nekađa se ta reč upotrebljavala skoro dsključivo u množini (trupe) i ozmačavala neodređeni broj vojnika ili vojnih jedinica, Danas se, međutim, sve češće javlja u rečenicama Mao; „Marokanci su ne
ovaj sektor doveli još 1500 trupa“.
Šta to znači: 1500 vojnika — ili 1500 vojnih jedinica? Četa, bataljona, ĐUkova, divizija?!
Sada je opasnost već prošla, ali bi za slučaj buđućih graničnih sukoba trebalo razjasniti šta je trupa — kako se među civilima ne bi stvarala panika.
000000200060060660000
mo jeđan“), mogu nekome izgledati verovalne, a nekom — kao, na PDrimer, meni — neverovatne. Ali Radovanovićev protest u svakom „slučaju ostaje „duboko uzbudljiv. Odlučna odbrana ličnosti u jednom slučaju Vveoma nesrećno nalik na „kulturnu” prak su onih koji su ispod divne Lorelaj brisali -nearijevsko -ime- MHajnriha Hajnea, . ; o
Objavljivanje Radovanovićevog pro testa dobar je dokaz da je reč ne o vđavoj praksi nego, ipak, samo o rđavom (možda glupom) slučaju, koga se pošteno i iskreno stidimo,
MORALI BISMO
redsednik Komisije za društveni
P nadzor Savezne skupštine Paško Romac, na poslednjoj sed-
nici „Komisije, „obavestio nas je o potpunoj saglasnosti članova Oovog skupšlinskog tela da se „Bamo sađejstvom svih snaga — svih skupštinskih
foruma i foruma van Skupštine uspešno mogu okt klanjati sve one pojave ko jie ne bismo želeli da vidimo ili da o njima čitamo u štampi.“
Povodom toga, u svim pitanjima života koja uznemiravaju Komisiju za društveni nadzor, pledirao bih u ve» likoj meri za sadejstvo jednog foruma van Skupštine po imenu: ŠTAMPA, TI to u veoma kombinovamoj akciji: jednom tako što bi štampa alarmirala svoje čitaoce da široko učestvuju ı osvetlia vanju pojave koja već para oči Komisiji, drugi put na taj način što bi alarmirala Komisiju da se okrene prer ma pojavi koja para oči građanima možda više nego što se Komisiji trenuftno čini
Komisija za društveni nadzor. zahva= liujući tome, ostvarila bi u većoj meri svoju pohvale dostojnu težnju da se „ne zatvara u neke svoje laboratorije i ne [...| oslanja isključiyo na svoje izvore podataka”,
Dakle, o pojayama koje „ne bismo želeli da vidimo“ morali bismo želeti da čitamo u ŠTAMPI, \
SLATKE STVARI
kružni sud u Svetozatevu zabra= O nio je rasturanje Praktičnog kuvysa hipnoze, čiji je tvorac i izdavač građanin Bvetozareva Rask S. Slađek (srpsko ime: mMRastislav Slađojević).
Praktični kurs hipnose zeabramjen je i zato što u njemu piše (javni tužilac je posebno ukazao na to mosto): „Obrazovanje ništa ne znači već lič= ni stav., Stega — ne pojavljujte se budite
često u društvu, povučeni...
Najbolje bi bilo fiksirati po ugledju-mya; gormji primer: jedam čovek — jedma trupa. Pa da svi znamo na čemu smo.
U svojoj prostonarodnoj težnji za jasnoćom jedan beograđski kondulter u principu je već rešio problem. svih sličnih reči: „Sredina, malo napred! Još dve publike hoće da uđu!“
|
P. S. Što se tiče elementa, ipak bi trebalo preduzeti nešto da se ta reč rehabbilituje. Njenom današnjom lupotrebom nanosi se nepravda vodoniku, kiseoniku, ugljeniku, azotu i ostalim. (Za kompletam spisak vidi tablicu periođičnog sistema elemenala. Dia, elemenata.)
nom reči, budite autoritativni i po SP tajanstveni. Mime ćete ostaviti utisak na svoju okolinu“.
Kako javlja novinski izveštač K. Konstantinović, iz. ovog kursa hipnoze saznaje se đa za te ciljeve vređe i „magnetski glas“ i „magnetsizi pogled“, kojima se postiže „superiornost drugim--osobarna“, ___ . di
Sladekov Praktični Kkwrs hipnežeym eto, zabraniše. Kažu, ~ taj čovek ništa ne zna, Izvinite, meni se sve čini da on odnekud nešto zna,
USTADE MUŽ
a zajedničkoj sednici
tiri „veća Opštinske
ne u Splitu pročiten je izveštai o dtretanju privrede, liče nih dohodaka i troškova života. Posle čitanja — tišina. Znači, prima se bez diskusije. Izveštačima bilo lake, hteli već da pređu na drugu fačku dnevnog reda, Ali ustade čovek:
— Ne pratim, doduše, cene na iržištu, ali smatram da podaci ne odgovaraju stvarnom stanju. Tako, domaćice iznose đa im je sada za pijacu potre> bno mnogo više novaca nego prethod= ne godine.
Onda se probudiše i drugi.
Izveštaj pade u mo?e.
Izveštačima ne beše lako. I neće im biti, jer moraju da pišu nov izveštsj koji će, sigurno, doći da čuju i — do» maćice, u
sva če skupšti-
MOBILIZICIJA ŠPIJUNA
eki špijuni rađili su za pošteni, N neki za nepoštenu stvar.
„Politika-ekspres” (glavni ureć» nik T,eon Davičo) i „Večernje novosti“ (slavni urednik Slobodan Glumac) re= čili su đa ubuđuće spreče angažovanje špijuna za sumnjive ciljeve. Pod nji hovim nadzorom svi špijuni sveta će odsad morafi da se stave pod koman= du ovih ređakcija. Biće angažovani is* ljučivo u korisnoj akciji povećanja ti= raža socijalističke štampe.
U atmosferi lepog drugarstva, dve redakcije su se sporazumele da na zajedničkim sednicama vrše raspode= lu špijuna: jeđan meni — drugi tebi, jedan tebi —o Pwčđirugi meni„. I tako do sto jedan i natrag.
Da bi se Rkonfrolisalo izvršavanje sporazuma, redakcije zadržavaju pra> vo da jedna drugoj, kad uluče zgodu, ubace ponekog špijuna,
ONAKO UZGRED
KAŽU: — Mani ga,taj samo gunđa., More, čujmo šta gunđa!
KNJIŽEVNE NOVINE