Književne novine
..nivanja 1945.
. „Ekonomska politika“
DANA ||
Nastavak sa 1, strane
· ISPECI PA RECI
\
„EKONOMSKA POLITIKA“, koja ima ozbiljne pretenzije da bude ozbiljan list, već je u više mahova potvrđila da je ova narodna muđTost, koja stoji kao naslov Ovog tek-
sta, sasvim strana nekim njenim sa-
radnicima. Tekst „Nepromenjeni književni esnaf“, objavljem u broju od 15. januara, predstavlia #iše nego zabrinjavajući primer neodgovormog i neobaveštenog „pisanja jednog lista koji pretenduje đa od govorno i obavešteno deli lekcije i
_ koje je pozvan i koje nije poz-
van da drži. Povod ovog napisa bilo je istupanje Dobrice Ćosića i Oskara Dayiča iz književničke or
i 'ganizacije. Svoju zabrinutost nad · situacijom u kojoj se nalazi Savez
književnika „Ekhonomska politika“ temelji na čitavom nizu činjenica koje su, na žalost, u najvećem broju slučajeva neodržive — jer su lažne. Iz neobaveštemosti ili zlomamernosti? „Bıikonomska politika“ tvrđi:
— da su Dobrica Ćosić i Oskar Davičo oficijelno i pravno prestali da budu kKnjievnici, da
njihova dela de jure ništa ne znače ·
i ne daju im pravo da se predstavljaju kao pisci, pošto „prema
.ustrojstvu organizacije literata,
književnikom se postaje samo učlanjen;em u jedno od šest republičkih udruženjia književnika, tj. u Savez književnika Jugoslavije“,
— da članstvo u Savezu književnika omogućuje uživanje sooijalne i zdravstvene zaštite i pravo na penzionsko osiguranje, bez obzira što književnici ne uplaćuju svoj doprinos u odgovarajuće fondove, i da je zbog toga tolika navala na
_ \učlanjavanje u Savez književnika.
'— da je Ćosić na kongresu u Sarajevu zastupao ideju o udruživanju pisaca prema afinjtetu,
— da je vanredni kongres u Beograđu „prihvatio već usvojene statute republičkih udruženja kojima
ništa nije izmenjeno“.
— da struktura Saveza književnika nije menjana od njegovog os> godine,
Teško je zamisliti kako se neko
” mogao usuditi da piše ovakav ko-
mentar kađ se nije potrudio đa pro»
veri najosnovnije Minjenice,
pročia najosnovnije mate-
rijale i ispita težinu svojih reči. Jer činjenice govore:
— da se Kmjiževnikom ne Dpostaje učlanjenjem u književničku organizaciju, nego da se zvanje književnika potvrđuje samo delom .
— da se uplaćivanje doprinosa u fondove za socijalnu i zdravstvemu zaštitu i penziono osiguranje vrši iz mase poreza koji autori plaćaju
' na honorare koje primaju za svoja
dela i da se najveći broj jugoslo=-
~ venskih književnika, zbog nemoguć-
nosti da žive od svog književnog
· rada, nalazeju stalnom rađnom
odnosu koji im garantuje sva prava na zaštitu o kojoj tako pro» izvoljno piše komentator „Ekonomske politike“.
— da ima ljudi koji 8u svoje pen»
. ziono osiguranje regulisali kao knji. čevnici iako nisu članovi Književ~
ničke organizacije,
— da je kongres u Sarajevu odr> žam pre punih pet godina i da je kongres u Titograđu, na kome se ideja o udruživanju na osnovu afiniteta prvi put javno ijspoljila, jednostavno
prespavala.
— da je kongres u Beograđu pri> hvatio novi statut kojim je u Savezu pisaca mnogo šta izmenjeno.
— da je u strukturi Saveza bilo i ranije promena od „dana njegovog osnivanja koji njje bio 1945.
'nego 1946. godine.
— i đa gotovo plačna zamišlje-
nost „Ekonomske politike nad gub- · ljenjem beneficija Oskara Daviča i Dobrice Ćosića zvuči kao licemera farsa. ı A ovakvo pisanje „Pıtonomske po litike“ — Žžalosna ie komedija. Nastavak ma 12. strani
LAKSE JE SA APARATIMA.,.
74 argeaaz e ŠTAMPE
| DVE SUZE I INO060! GITAR
Božidar BOŽOVIĆ
KADA BI KREDOM po ziđovima ispisivane Krilatice, „parole“ kako ih mi zovemo, imale trajnost na= pisa klesanih u kamenu, ili bar pergamenata u grobovima, budući istoričar bi imao da rešava još jeđnu zagonetku, Ziđovi naših kuća nose na sebi i danas tekstove stare tri decenije, tekstove koji pozđravljaju ulazak neke brigade u aoslobođeni
građ, one koji ratuju s monarhijom, one iz vremena prvih omlađinskih brigađa, one ođ svih re~
dom posleratnih izbora, one o tome da Pera voli Miecu a možda i obratno. Ođ pre nekoliko dana ova bogata antologija o đogađaiima i poiavama koji su uzbuđivali duhove Jugoslovena između četvrte i sedme deceniie ovog veka dobila je nove priloge. Šta bi istoričar, zaista, jednog đana u daljoj budućnosti, zamislio kađ bi otkrio petrificiran tekst „Živeo VIS Plave strele“? Da li je to zabuna Vis, pisano obično, i samo sa prvim slovom velikim, je ostrvo na Jadranu; oko tog ostrva nije bilo međunarodnih sporova ni kriza. đa bi došlo u žižu javnog mnenia. Ali VIS, sa sva tri slova velika, u našem jeziku ne postoii. A šta su tek Plave strele? Davno uništeno inđiiansko pleme, čiji su poslednji članovi izumrli ofrovani' prekomernom upofrepom
„vatrene vode“? Možđa, ali ofkud onđa Želia, u.
imperativu. da žive — i to na Dorćolu, tako daleko od niihovih preriia? We, vrteće glavom buđući istoričar, ovo je zagonefka koja premašuie i šam-
polionsku upomost i pronicliivost. A onđa će mu, .
kao deus e» machina, priteći u pomoć nnimoćnija snaga veka kome jie posvetio svoia istfraživania Seđma sila. Ako bude imao strplienia i dosetliivo> sti, a ogobito mučenićkog „samoodricania koie je spremno na svaku patniu, te bude pažliivo čitao i onaj đeo štampe iz tog vremena, kome se običmo đajie epitet popvlarna, ofkriće, metođom upoređivania da je VIS skraćenica, iz mnogočlane poro> dice Granapa, a nastaie od prvih slova sledećih reči: vokalno-instrumentalni sastav. Sastav? Ne pismeni sastav, Čak pomalo nepismen sastav, a u leksici proučavanog erioda izraz kojim se označava grupna ljuđi koji muziciraiu. ili uobražavaiu đa muziciraju. zajedno. Plave strele? E, tu će biti i nauka nemoćna. Zašto strele, zašto baš plave ostaće misteriia,
Ova istraživania, međutim. otkriće proučavaocu .
drugi jeđan fenomen. Postaće mu jasno da u rečenom periodu, i u zemlji o koioji je reč, štampa, ili bar jeđan njen deo, nije imala više onu funkciju koja joj se kroz istoriju obično pripisivala: da služi, prevashodno, obaveštavaniu svojih čitalaca O onome što se oko njih, i u ostalom. svetu. zbiva. Ne, jer se iedđdan deo te štampe posvetio plemenitijem zadatku da skuplia po zemlji čupave i na-
. kharadno maskirane izazivače buke koia se proiz>
vodi uz pomoć uteđaja nalik na nekadašnji muzič-e ki instrument gitaru i uz energiju iz električne mreže, đa te mladiće okuplja na jednom mestu, dajie im mogućnost da se takmiče u svom poslu, } da izabrane među njima pomaže i maferijalno nagrađuje. Svrha je, očigledno, đa se ova vrsta buke stimulira i propagira, kao stvar društveno korisna, da joj se da oreol umetnosti kojoj se treba diviti i kojom se treba baviti. Verovatno je to i bila bolja muzika od one iz dosadnog periođa takozvanih kKklasičara — zaključiće naš buđući istoričar — jer je bilo pojava da se pročitaju porazne Kritike izvođenja mekakvih simfonija ili sonata, u toj i tadašnjoj štampi, ali nije bilo primera da se štampa angažuje svim sredstvima svoje moći ubeđivanja i sugerisanmja đa okupi, recimo, one mlade muzičare iz cele zemlje koji se bave takozvanom pravom muzikom, da im zakupi i ustupi najveću i najskuplju dvoranu u glavnom gradu, da ih slika i o njima piše iz dana u dan, i da, uopšte, kod mladeži pokuša da izazove opšti džumbus oko toga, Kakva šteta šio se ta muzika nije sačuvala, a sačuvani su, eto, nekakvi Betoveni pa čak.i Hendlovi, vajkaće se naš vredni potomak, i zaključiti da je istorija nepravedna.
skovao neki
A kako i me bi. Jer, njemu će dopasti ruku, ako štampu bude pažljivo proučavao, i onaj izuzetno retki snimek publike koja prati jedan trađicionalni koncert — a sa obiljem snimaka slušalaca ma seansama onih nekoliko stotina VIS-ova biće
izvrsno upoznat. I zaključiće da su stvari jasne i nesumnjive, a njegova teorija o relativnoj vređnosti ove dve vrste muzike neđvosmisleno ispravna. Ima li primera đa je neko čupao kosu ođ ushićenja slušajući Josipa Slavenskog? Dabome, ne. Ima li primera da publika vrišti iz sveg glasa, ili da noko izgrize rukavicu, slušaiući Menđelsona? Ni govora! Postoji li fotografiza šiparice koja je sela tako da joj se iasno viđi oblast ispođ koie počiniu zamamne crne čipkane čarape. dok ona zija i žmuri u transu, slušajući Bahovu Pasiju po Sv. Mateji? Ne, toga nema ni u jednim novinama. Stvari su dakle, očigledne. I stoga je i jasno koliko je dra-
. gocena misija ovih listova, koji su, da bi svetu
otvorili oči, umesto đa pasivno pišu i tumače život oko sebe, uzeli da ga i sami preuređuju. Angažovanost je bila parola tog vremena — fu reč je Ž. P,. Sartr, Francuz po narodnosti, isao je Rnjige i urefiiyao jernan časopis bašju.to
'\reme. ali nema dokaza da ie i sad bio mužičar– .|. elet:fričar, ili da je prisustvovao ovim skunovima:
u Beogradu — i ovi su je listovi ispravno shvatili, pa su se angažovali i angažovano organizovali ovu divnu moanifestacitt u glavnom gradu Jugoslavije, nazvanu ispravno Gitarijada. Ismravno? Možda baš i ne, jer su se ranije — iiađe (Spartahiiađa, Olimpiiada) ipak bavile razvifkom liudskog tela, a ovo je takmičenie kud i kamo mplemenitije, jer spada u domen duhovnog života ljudskog.
Tu će naš vrli naučnik đoći na epohalnu iđeiu da uopšte razmotri razvifak štampe i onoga što se smntralo nienim zadatkom, Nijie, naravno,. red da sađa, i ovoliko unapređ, i to baš u novinama (pa makar i književnim), otkrivamo suštinu nijegovih za istoriju značainih zakliučaka, ali ćemo, diskretno, ipak. da malo zađignemo, krajiičkom tek, veo neizvesnosti koji od našeg vremena mora da ih krije: nešto se u sudbini i misiii tog moćnog instrumenta civilizaciie prelomilo, Štampa je dobila novu funkciiu u liudskom društvu, a novirari, taj čudni rod, izmenili su iz osnova svoji zanat. Nisu više čekali događaie da o nima pišu — počeli su da sfvaraiu istoriju. Sami. Sopstvenom iniciiativom. Zagrnuli su rukave. Počeli đa mobilišu mase, i to pretežno njihov naiprogresivniji đeo — omlađinu, U ime novih vrednosti. U ime svetlije budućnosti, I fo uz pomoć — kakva simbolika! električne struje, kao simbola . svetlosti i napretka civilizacije, i muzike, kao simbola duha i blago-
rođa.
Momčilo PARAUŠIĆ
Ho jedan brijeg 4, S8UTVCU, da se penjem wu košulji od, vjetra da gledam, uokolo Hoću jeđam brijeg da legnem u travu dok pčele oko mene skupljaju vatru, dok mravinjak grgolji dok cvijet u čašici čuva zmmo vjetra i livađe Hoću jedan brijeg ne bijeg ne da jeđe brežuljke mego u daljinu da se zakumem, mego po mjemu dđolaske da prepoznajem. Koliko da mi dolje oči ozelene koliko da legne vjetar Hoću jeđam mefu bregovima koliko iječ kojoj se wratiti možemo koliko sjeme prisustva jeđam kao moezamemaremo prijateljstvo kao blizina Krvi brijeg
BLIZANCI
N: mom butu je još meko ja život budem. om sjema
neće doći omai što je veko
mi smo jedam drugom, smjena,
VRISAK ZA BRIJEGOM
preko mene bezbolno i meko
ŽIVOT OKO NAS
(8480 (fe
Ljubiša MANOJLOVIĆ
Lekovita priča
Kađ se u foku prošle godine, zbog deviza, ja. vila oštra nestašica pojedinih važnih lekova i rendgen-filmova, na mnogo mesta čuo sam ko7 PŠ O a deviza za lekove, za „pežoe“ ima!
Nestašica lekova bila se nesrećno poklopila sa poletnim uvozom skupih stranih automobila. koji su, u trenutku razbijanja jedne privilegije (privatno korišćenje automobila u društvenoj SVO» jini), uz privilegovanu cenu dopali u ruke izves» nom krugu važnijih lica. Neka vrsta utehe biv„ šim korisnicima· narođnoga benzina, to ie prečslav, ljalo u isti mah neprijatno „otupljenje jedne revolucionarne odluke. Naš rečnik ie tada obngnćen novim izrazom (prvi ga je zabeležio moj kolega B. Đuričić), prikladnim izrazom „pežoazija“.
Neko je bio malo manje glasan, neko malo više gluv, tek voz sa „pežoima“ je, koliko znamo. pro» šao. Samo zato što smo ga u svesti vezivali za ne» stašicu lekova, setili smo ga se ponovo, Jer ponovo, isto kao prošle godine, javila se i — nestašiea lekova. i
— Do đanas naše pređuzeće nije dobilo nijeđan dolar avansa za uvoz lekova sa zapadnog tržišta!
— Situacija je krajnje neizvesna, jer nailaze najkritičniji meseci, a naši magacini su gotovo ispražnjeni! | :
Izjave predstavnika naših najvećih preduzeća za uvoz lekova tako glase.
Vesti u novinama glase da smo postigli nove uspehe u spoljnoj trgovini, što povećava moguć nosti uvoza,
Pa u takvoj situaciji zapelo baš oko uvoza lekova! ,
Kako, onđa, đa glase naši komentari?
U Skupštini ie raspravlieno i pitanie nailom čarapa; pitanje uvoza lekova još nije. Da li je to zato što smo optimisti, pa do kraja verujemo. u novogođišnie čestitke kojimn smo svi iedno dru• gome poželeli isključivo dobro zdravlje? ;
Na širokom frontu
OD DAVNINA nam je ostalo upozorenie da se ne zna na kome nas.mestu čeka smrt, i da zato smrt treba očekivati na svakom mestu, Za ovu staru mudrost naš nehat je suviše često pružao nove dokaze. Posle tužnog trovanja stotinu lica u Slavonskoj Požegi, dobili smo, na žalost, ubedljivu potvrđu da smrt treba očekivati i u — apoteci, .
Pogled iz prizemlja
RADNI LJUDI Niša našli su se u neđoumici: šta ida rade sa započetim domom. sinđikata. oziđdanim već. do- desetog... sprata (po proiehktu,.on treba. ja ima. trinaest spratova). Da li da ga nastave, (što podrazumeva njihova nova materijalna odriceania) ili da dignu ruke ođ sindikalnog doma, pa ga preobrate u mođerni hotel, čime bi rešili i iedan veoma krupan privredni problem svoga građa. O fome će oni uskoro odlučivafi referendumom.
Treba se svakako opređeliti za hotel. Jer:
1) Sindikat ni sad niie boz prostorija, a znamo čak da je on umeo baš ponaibolie da deluje kad nikakvih prostorija nije ni imao.
2) Sindikalni dom na frinaest spratova bi svojim prostranstvom i komforom bio suviše po• godno mesfo za san mnogih sindikalnih službenika, A svakako je korisnije da velelenpna zgrađa posluži za san putnika, Putnika koji bi svoj.san — platili, . · || Prepisano iz Volterovog „,Kandida“
' — DA RADIMO a đa ne razglabamo — reče Mar* tin. — Jedino tako će nam život biti snošljiv,
Čitaocu
NA MOJ POZIV da čitaoci kažu sud o ovoi ru brici, stigne mi ioš poneko zanimljivo pismo Jedan čitalac poručuje: „Priznaj da nisi baš tako naivan!“
Priznajem, nisam naivan. Tačnije, trudim se da ne buđem, Druga je stvar što mi to ne polazi uvek za rukom. Jer, iako ne treba biti, svi smo mi i da» lje vrlo često najvni,
Jutros mi neko krade šumu
brzo se moja nevjera oružo, Sinoć sam bremove izdao drumu a sad sam lipyodyu nade dužam
Oči su uzaludni dom za ovijezđe Vrijeme bez ključa Jesam li vabluđa zabludo kaži ; djeca tvoja su najibuičnija Svmce zeleno u voću Život im, kusur istine ne traži
Gora s vjetrom prolieće unovaYa vjetar đaje njim gora sieme Ako su mi zabluđe tamničari u ljepotu mek se zakunme i vrijeme
Lažu Yiječi jey me znaju da ostaju laže sam vrislom. i životom, lažem. ja jer treba đa pređe neko
Psima, pod jezicima pucaju zbijezde žavke me ugazi u. lapež mit me po imenu traži jer dolje čula su posndila vayke
i stas krvi ponijele laži
Blizanci samo ja i niko
Zabluda ima ulks sveće dok je gije i mosi kr moja Ovo govorim ja on mi toliko me može Svako je savrisnuo svoj brijeg
KNJIŽEVNE NOVINH