Književne novine
Ivan CEKOVIĆ
. Potajna pjesma
TRESE me ovaj čas Što se u, kosmosu , . moje kože igra šuge Tek da pbroćerđda vrijeme
More me u zenitu dma dileme mnijeme
Bridi me koža i kosa i voj osa u glavi „Rt vjere što migom može buru đa priđavi Peče me presječem let pčele u travi
Raskiđa me krv tako pora svaka da mi onokta Podđdamnom i zemlja da se iskiđa I nikad đa se me izviđa
Gori me majužasnije i najstrasnije cvjetanje Ruža pakla u progutanom kriku Vreba me žeđna pjesma u ježziku
Do zemlje zvjezdane
NI! JEDAN trenutak ne prođe bez moje ji žrtve
·Svaku, hiljaditu nijesam, opjebao . Humka više mema samo gdje da stane
I evo | Od ove pješčane đo zemlje zrvjezdđane "Tyažim, pjesmu za sve svoje mrfve 'Ioame
O budna moja vječnosti sahyane Hod i ruža
.|DEŠ . Tako
„Da palme se od tebe stiđe ·
Obnetbiđe i talasi što ne mogu da te prate I nema obala koje bi te zadđyžale
Gleđaš
.1 oku mi nudiš Tužu '
· Nebo već gori.od nje
Nar
TAČNO je podne ih pomoć po satu
čije kucanje osluškuje, Rimujem stjetlost sa temom. vatromet n | očiju sa osamom Zbijaem tu. isti stih kao u pejžaž mlađoliki Pepeo i žar | I ovog trena vidim, svijet kao veliki RBumemni . Rodni Nar
(K<ako.ga. je jako sunce peklo :. Mako ga je zemlja dobro podarila Svim bogatstvom što se u nju steklo) ·
·Mirom zrijenja ozavem pitam, se kako je u istoj kori te tal:o Lako Moglo _ Stati
(A zar ne bi moglo tako jednom t ostati)
Kao što sunce Jednako zlati 'Sve što se prepoznaje po Zofi .Sve vlati
Koje vidi
Kao i ljude svc
(Oko u nebo | mebo u oko bljesme)
} gle Pogledaj ti pyvo zmo mara _ Do mene _ Čovječe | · Vidiš li kako se odjednom "Okrilećena nježno plava jeđra bivše krvave arene · Rumene Rumene · Rumene Od nas 'Pucanjem naya u krvi 'Kao osmijeh, praprvi _Y kao #emlja ružama wijagavw
I sve to
Da živi kao sunce punim ljeto? Zapistjem, evo ovđje u pjesmi Ja kao obično zmmo toga nara
Legenda za sliku dana
S. VJETROM igrao se maslačak svijet . . i gle kuća mi goni ·
Obična njesma
ŽANJE noć moja.sve što je posijao dan Sa liroma grada imam, pod sobom - zvjezdamo hebD Od svega jedino vazduh m je odan Gladan se samo pravo kuwe hljebom
Na krovu velegrada a sam, wi boz Krova Beskraju čekanja mema kraja zbilja Korak kao da mi vuče planetu olova Ćovjek izgubi dah ispred samog cilja
Vjerovao sam svemu kao letu pticc Teško je i dugi (la odbrani boje Dok je napadaju sbe (moguće) klice Velika sw sunca koja ne bostoje
Vazđuha sam se gadmog wađisao Kula kuluka, u, meni se odyonjava
Zuvjezdano mwaseljava, me bodla misao „Ko visoko leti » podrumu 9spata.
»
ENJIŽEVNSE NOVINE
Povodom 60-godišnjice rođenja
Predrag PROTIĆ
IZA VESBPLINA MASLBŠE ostalo je prilično značajno novinarsško i publicističko, đelo., Po svojoj raznovrsnosti, po tome koliko je podatak i o vremenu u kome je nasfajalo i O Veselinu Masleši koji se u tom vremenu borio, ono ostaje kao dragoceni đokumenat o vremenu i dobrim de] se nalazi na granici između novinarstva
nje-više sve novinarske napise pisane iz dana u dan i za potrebe dana.
Već je rečeno da je Masleša bio jeđan od prvih naših intelektualaca koji su, ispitujući prošlost, primenjivali kao metod istorijski materijalizam. Pišući o drugoj godišnjici Maslešine smrti o svemu lome, Marko Ristić je rekao da
i nauke ili novinarstva i litetature, Tu nije samQv SM iMaslešini istorijski radovi primer ispravne
reč o Maslešinim radovima, rađenim sa krupnim naučničkim ambicijama, kao što su studije o Svetozaru Markoviću, Vasi Pelagiću, Mladoj Bosni itd., nego, i o manjim napisima, u kojima je ovaj pisac umeo da sa nekoliko reči objasni u čemu je suština problema kojim se bavi, šta je karakteristično za stavove koje zastupa ili osporava, i u polemikama gde su slabe tačke njegovog sagovornika. Duhovit, široko obrazovan i đobro obavešten, Masleša se po nečemu razlikuje od većine naših polemičara. od Pere Todorovića do danas sve naše polemike, uglavnom, ili su počinjale ili su se završavale svađom, gušanjem i uzajamnim vređanjem;, 1 onda kada je polemisao sa svojim najogorčemijim protivnicima Masleša je čuvao mir i poštovao ljudsko dostojanstvo svoga sagovornika. Ta uzdržanost nije bila posledica nedostatka smelosti nego duboke vere u vrednost sopstvenih argumenafa i đubokog poverenja u istinitost i ispravnost onih načela za koja se zalaže. To je polemikama Veselina Masleše davalo jednu višu infelektualnu i moralnu vrednost i mnoge je njegove usput napisane članke u Bajkićevom „Narodnom blagostanju“, spaslo efe„mernosti i zaborava koji neminovno prate m3a-
STVARALAŠTVO
IJSUO.BODA
STVARALAŠTVO se ne može odvojiti od oblasti slobode, jer se samo u slobodi uči čovek stvaralačkom delanju i, kao što peva Laza Kostić: sloboda samo sramotu bee
slobođa dela, slova + vee;
njome se stare vidaju vame,
njom će i Yobu sumce da grame (DUŽDE SE ŽENI)
Samo sloboda rađa stvaralaštvo, a nužnost rada samo razvitak.
Nigde nismo zadovoljni onim što priroda vazastire pred našim čulima. Svugde fražimo
"ono Što zovemo objašnjenjem činjenica TI tada
naše znanje je ograničeno, ali su naši ideali i težnje neograničeni i beskonačni.
Život naš sastoji se iz slobodnog i neslobodnog delanja. Ali pojam čoveka ne možemo zamisliti do kraja a da ne naiđemo na slobodan duh kao najčistiji izraz ljudske pritode.
Dok je čovek mlađi ugleda se na pojedinc ličnosti, a kad odraste, on stiče svoju stvaralačku snagu i penje se đo samnstalne svesne liče nosti, do određene slobodne individualnosti | originpinosti, koja stvara nove oblike, krči nove puteve. ntkriva nove ideje i zakone i, uopšte, izrađuje napredak.
primene istorijskog materijalizma pri interpretaciji i ispitivanju naše prošlosti. I doista, za razliku od nekih drugih marksista toga vremena kođ nas, Masleša je prema prošlosti imao jedan nesentimentalan stav i prilično se dogma– tično i čvrsto držao one Marksove teze da marksistima ništa ne može i ne sme da imbponuje. Za ličnost Svetozara Markovića i Vase Pelagića, za revolucionare iz Mlade Bosne, on je imao puno toplih ljudskih simpatija, ali ga to nije sprečavalo da govori o njihovim nedoslednostima, povremenim naivnostima i da ih tačno istorijski ocenjuje i situira. Na taj način. Maslešini sudovi imaju svoju punu vrednost i idu u one ocene izrečene o ličnostima i pokretima iz naše prošlosti koji neće morati mmogo, ili uopšte, đa se koriguju i revidiraju u budućčnosti, Okrenužt dobrim delom prošlosti i uveren da svi progresivni i revolucionarni pokreti imaju svoje koreme negđe daleko iza nas, Masleša se posebno interesovao za sve naše seljačke DOkrete i bune, za sve revolucionare i buntare, koji su svoje iđeale plaćali mučeništvom i tamnovahjem. Ali, isto tako reagovao je vrlo oštro na one koji su zaboravili svoju demokratsku
Svaki samostalan člam ljudskog društva bOzvan je da bude slobodan duh, kao što je svaki Tan pupoljak pozvan da jednog dana buđe ruža.
Sloboda je bozitivna stvaralačka snaga koja je đublja od svakog bića, jer izvire iz beskonačno dubokog izvora. Ta snaga je neobjašnjiva. Stvaralaštvo je iajnn. Tajna stvaralaštva je tajna slobođe, koja nije drugo nego negacija slepe nužnosti, moranja, ograničenosti i neslobode. Ona je pozitivna stvaralačka moć da stvara ni iz čega, duhovna moć da ne stvara iz prirodnog sveta, nego iz same sebe. U ograničenom prirodnom poretku stvaralaštvo je nemoguće: tu je moguća samo evolucija.
Čovek isprva pasivno učestvuje u životu i kretanju prirode, ali docnije, u toku istorije, nezavisno od spoljašnjeg živofa i kretanja prirode, stiče sve više slobode u svom kretanju i u svojoj stvaralačkoj delatnosti.
Ukoliko je čovek oslobodio svoje ruke i svoj pogled i sve se više slobodno okretao na SVE strane prostora, utoliko je-.sve više pravio Oruđa, savlađivao njima prirođu i proširivao oblast svoga stvaralačkog rada i njime sticao sve Vecu moć nad prirodom i nad sobom, krčio put napretfku, umnožavao ljudska dobra i stvarao ! donosio pravo čoveštvo, pravdu i slobodu u ljudsko društvo.
Zadahnuti iđejom veligiozne slobođe, pošli šu evropski narodi u borbu protiv dogmatizma, a ta sloboda moćno je. pokretala i docniju poliiičku i socijalnu slobodu evropskih naroda i društava, a reformacija je budila i dizala široke slojeve društva, pa su znanje i obrazovanost postajali sve više opšte dobro naroda i širokih narodnih slojeva a ne samo dobro pojedinih viših klasa.
Čovek je slobodan samo utoliko ukoliko u svakom trenutku svojega života može da ide za
mladost i u vreme između ratova postajali glasnogovornici beogradske čaršije, kao Dragiša Lapčević, tomuli u vođe reakcije, kao gotovo svi rađikali, đemoralizovali se i prebegavali u suproine tabore gotovo svakog dana. Ali Masleša za to nije krivio samo ljude; po njemu to je bilo Warakteristično za čitavu građansku politiku i drukčije to nije moglo ni đa bude. Svakako, jedna od majsuptilnijih amaliza "našeg međuratnog političkog života i dirljivih svedočanstava o tome koliko je đezorijentisana (i gde su razlozi te đezorijentacije) većina jugoslovemskih građanskih političara, predstavlja članak „Realna politika“. U tom članku je ceo Masleša. Po neki put đuhovit, po neki put sentimenfalan, otvoren i iskren, on smelo analizira menftalitet maših građanskih političara, ukazuje na neminovnost njihovih kompromisa i dokazuje da takozvana realna politika znači izmneverava-– nje poveremja masa koje su im ga poklonile, ier misu imale đrugu alternativu. Na istoj limiji pisani su i nekrolozi o nekim od građanskih političara koje je priroda ideologije, za koju su se zalagali, neminovno morala da odvede, i odvela ih, do kompromisa i oportunizma, Masleša je, između ostalog, pisao i o literašturi. Ali, to se, na žalost, dešavalo suviše retko i bavljenje književnom kritikom u pravom smislu te reči mije bilo prava Maslešina intelektualna orijentacija. |! Ali baš zato njegove ocene knjiga su dragocem podatak o Masleši čoveku. On nije imao izgrađen kKkritičarski *istem i mjegovi teorijski stavovi, ukoliko se iz bih mapisa naziru, svođe se uglavnom na neka opšta mesta naše tađašnje socijalno orijentisane književne lcritike.' Ali, Masleša je bio darovit čovek, što je u ovom trenutku mnogo značajnije. Umeo je đa oseti literaturu, da uoči ono što je za jednu knjigu bitno i da na osnovu te njene najvažnije karakteristike izgradi prilično jedinstvem i celovit sud. IT kada se te njegove književne kritike uporede sa napisima mekil drugih naših progresivnih Kritičara onda one, iako mastale uzgred i usput, otkrivaju da je Masleša, đa se malo više posvetio književnoj kritici, mogao da bude isto tako značajan KriTičar kao što su bili, recimo, Đorđe Jovanović ili Jovan Popović, Ali, bilo bi zaista mnogo zahtevati od Masleše đa se u punoj meri Dposveti svemu onome čime se bavio i o čemu je pisao. Upravo jedna od osnovnih draži Maslc-
PRED DELOMI VESELINA MASLEŠE
šinog publicističkog i književnog dela jeste {a raznovrsnost, kao što je jedna od najvećih draži Maslešine ličnosti širina duha i intelektualna radoznalost,
Veselin Masleša nije bio kabinetski radnik. iako je bio veliki radnik. Kađa se posmatraju njegovi spisi iz oblasti ekonomije, prava, dnevne politike, istorije, Književnosti, sociologije, njegovi prevođi političke i ekonomske publici stike, njegovi redaktorski poslovi oko izđavamja celokupnih dela Svetozara Markovića, koja nikađa nisu ugledala svetlost dana joer ih je policija zabranila, i Vase Pelagića, ako se tome dođaju ilegalan politički rad, i aktivnost u novinarskom udruženju, zatvori i famnovanja, onda čoveku ne može đa buđe jasno kad je i kako je Masleša sve i svuda stizao i kađ je mogao da se o svemu o čemu je govorio tako DOdrobno obavesti.
Oni koji su poznavali Veselina Maslešu tvrde da je najveću draž u susretima s njim predstavljala njegova vedrina, jeđan potpuno smi-
ren stav prema svemu onome što se oko njega:
događa i jedna duboka vera u ispravnost mnačela koja su njegova i uverenje u brzo ispumnjenje iđeala kojima je posvetio ceo svoj život. Ta vera i to poverenje izbijaju iz svakog njegovog napisa, bez obzira na šta se on odnosio i bez obzira koliko je bio značajan povođ njegovog nastanka. Po toj veri i po tom optimizmu Masleša je bio ne samo vojnik revolucije nego i njem pesnik, iako ni njoj, niti bilo kome drugom, nikada nije napisao i nije posvetio nijedan jedini stih,
euusyrsranrirmeprapar easy auuurnee guerra res =zusnup mun„AIAIITgrirremupe gee sir uu rep ru repair rip rep ri money nr unesi sre area meri re rar rep rar iri rei eee eee remi ir Trn
sobom. Moralno je samo ono njegovo delo koje se može nazvati slobodnim u ovom smislu.
Ukoliko čovek prečišćuje i savlađuje svoje egoistične nagone i svoje stvaralačke snage pD> svećuje unmapređivanju društva u kojem živi, SOOURO će sve više sticati osećanje lične slo= ođe.
Sloboda stvaralačkog. đelanja može se zamisliti samo kao zračenje socijalno-etičke svesti. Prirođa ođ čoveka pravi samo prirodno biće, a društvo u kojem on živi pravi od njega biće koje dela prema zakonu; slobodno biće može on samo od sebe napraviti. Prirođa oslobođava čoveka iz svojih okova na izvesnom stepeni njegova razvitka; društvo vodi taj razvitak sve do kraja faze; poslednje glačanje može sebi da= ti samo čovek pojedinac.
Odnos između nauke i života ne treba shvatiti tako đa se čovek mora podvrći ideji i svoje snage staviti njoj u službu, nego tako da se dokopa idejnog sveta i upotrebi ga za svoje ljudske ciljeve koji prevazilaze one što nose samn naučno obeležje, đa od naučne metode napravi umetničku tehniku; tako će apstraktno mišljenje dobiti konkretan individualni život a ideje postati životne moći.
Biti slobođan znači moralnom fantazijom moći iz sebe određivati motive kao osnovu stvavalačkog delanja. Slobnda je nemoguća ako nešto izvan nas određuje naše moralne motive. Mi smo, đakle, samo onda slobodni kada sami stvaramo ove mohlive, a ne kad možemo .izvoditi motive što ih je u nas postavilo neko drugo biće. Slobodno biće je ono koje može hteti što ono samo smatra za čestito. Ko radi nešto drugo što hoće mora na te biti nagnan motivima koji ne leže u njemu. Takav nc rađi slobodno.
Miloš N. Đurić 9