Književne novine

DANA “~

Nastavak sa 1, strane

ZLATNA MEDALJA ZA HELENU VLAHOS

KAD JE vojna hunta uzurpirala vlast u Grčkoj, Helena Vlahos, vlasnica nekoliko grčkih listova, obustavila je svaku izdavačku aktivnost u znak protesta protiv fašističkog pukovničkog režima koji je doneo kraj grčkoj demokratiji. Ona je, polovinom đecem:· bra, iz kućnog zatvora uspela dm se prebaci u Englesku. Nedavno je Bri. tanski institut za novinarstvo dodelio Heleni Vlahos zlatnu muedalju zbog »njene hrabre borbe za slobodu štampe u Grčkoj.« Ovo priznanje predstavlja ohrabrenje za sve one Grke koji se, u inostranstvu, bore za uspostavljanje demokratskih sloboda.

POPULARIZACIJA POEZIJE

VEĆ DUŽE VREMENA Književni klub radnika pisaca pri Radničkom univerzitetu »Đuro Salaje preduzima razne akcije na popularizaciji i širenju knjige. Jedna od takvih akcija je i nedavno otvaranje kabarea poezije u prostorijama kluba. Svaki pesnik koji izda svoju knjigu u biblioteci »Tra90vi«, koju je pokrenuo ovaj klub, predstavlja se publici. Pesnik, ili glumac koga je pesnik izabrao, govori najpre stihove, a onda se vodi razgovor o pročitanim stihovima. Oni koji su zainteresovani za knjigu mogu i da je kupe.

Razume se da na ovim književnim večerima ne uzimaju učešća samo članovi kluba Radničkog univerziteta i pesnici čije su se zbirke pojavile u ediciji »Tragovi«. Predviđa se i gostovanje pisaca koji nisu članovi ovoga kluba, razgovori o poeziji koji se neće ograničiti samo na zbirku pesnika u čiju čast je veče priređeno i koriste se sve mogućnosti da se što više pisaca zainteresuje za rad u ovom klubu. Ono što bi vredelo još da se istakne jeste činjenica da su ie večeri dobro posećene, da je interesovanje publike za dalji rad kluba relativno veliko i da mnogi korisni predlozi za nove inicijative dolaze iz redova publike

P.P—ć

TEODORAKIS NA SLOBODI

NAPORI NAPREDNE JAVNOSTI širom sveta urodili su plodom. Mikis Teodorakis, čuveni grčki kompozitor, pušten je 27. januara na slobodu, po-

Nastavak na 12. strani

Žarko ĐUROVIĆ

Iscrpsti silu ravnoteže

I he ostati bez glasa Noć ruke danu veže

U sahjivom ritma klasja

Iscrpsti srž čarolije JI ne ostati bez čula, Nad šumom mesečev čekić bije IT hoć u zvonku bronzu lije i

Iscrpsti sferu sna

IT ne ostati bez sluha

Od kiše koja u nebu klija nasledismo fragove agohija.

Tajne

Tajne su okrutne tajhe su zloslutne Kao noć had kućnim dovratkom Reči im pbodmeću pleća simbola

4 šumne gore uče ih da zbore

Uče ih da zbore herečene. sete

Iz ploda samoće sete same izlete

Sete i tajnama skidaju veo sa lica

1 tako razvelovljehe fiude topli dodir usana

Tajne u našu samoću mejasno uviru Njihov dom je između patnje i hesna

- Jako obleću zvezdane sisteme

U našoj duši postaju jedino dorecive.

PISMO . UREDNISTVU

Fotografija Janka Veselinovića

Kao čitalac »Književnih mnovina«, sa simpatijama sam pratio pokušaje veđakcije da povremeno objavljuje novootkrivene podatke o našim piscima, kao i da donosi nepoznate fotografije iz mjihovog Života.

'Verovatno, to je bio jedan od glavnih razloga što je redakcija, u 319. broju »Književnih novina, a u rubrici »Iz starih dana«, objavila prilog dr Živomira Mladenovića: Janko Veselinović u porođičnom predanju, u kome

vidno mesto zauzima »jedna dosad meobjavljena fotografija Janka Veselinovića«,

HUWIOR I SATIRA LJUBIŠE MANOJLOVIĆA

TRAGANJE

| Reč je ivica painje grč sna Ne zna za odricanja al zna za sumračje Evo je budi zoru ko mlada porodilja Evo je nad njom se mati grom okumljen „oblačjem

Reč je ova budna ko bol što dušu lomt Ponekad liči magli koja pritiska Šume Evo je divlju će ogorčenost da bripitomi Evo je vruća je a svud uokolo studen

Svuda uokolo mrak i glasno jecahje ponora Njene su ruke radoznale i vite

Rake koje zamehjuju molitvu šuštećeg mora Tog mora koga već jednom i otkrijte

Jer oho se i od naših snova udaljuje Patnja povija naše srce bono | Reč ham. he da da sni u nepovrat othtije I kad se smrt ceri i kad udara zvono.

San

Daljina daljinu za grlo hvata Reč osmatra

More je veliki list zlata

Ja vatra

More talase i sne zbraja

. Sećanje moje zaorava

Sećanje moje odgoneta

· Noć i velar,

U dokumentaciji Instituta za teoriju Književnosti i umetnosti, naišao sam na podatak da je ta ista fotografija Janka Veselinovića, odevenog u narodnu nošnju, objavljena u novosadskom kalendaru »Veliki Orao« za 1906. (str. 82.), uz. nekrologe posvećene Janku Veselinoviću i Boži Vučkoviću, novinaru, Baš to šumadijsko narodno ruho trebalo je da i ma toj fotografiji simbolično oglasi smrt »velikog seoskog pripovedača« (Kalendar sa tom fotografijom štampan je u godini smrti poznatog pisca 1905). Ista ta fotografija objavljena je i nešto kasnije u ilustrovanom kalendaru »Bosanac« za 1908, godinu (Vel. Kikinda, 1907., list 21a). U oba slučaja, reprodukcije su, w odnosu ma fotografiju objavljenu u »Književnim novinama, na zavidnoj visini.

Molimo Vas da objavite ovu ispravku u interesu Vaših

dosadašnjih napora koje ste ulagali na osvetljavanju knjjŽevne istorije. U Beograđu, 25. I 1968. Miodrag S. Maticki asistent Instituta za icoriju Književnosti i

umetnosti Takovska 34/TI

u pet knjiga, TTZOO strana, Ćirilica, tvrd povez, ilustrovano

| METEOR SA ŽUTOM MAŠNOM Roman sa senzacijama od sto ruku u kome ima liubavi obelodanjenih ali i sakrivenih u Kkome ima ratnika jizgrebanih ali nema ubiienih i u kome se ma dnu presušenog bunara piše još tedan roman (Sadržaj: U ovom romanu su Živo, uzbudljivo ispričani neobični sukobi Žilelja jedne predratnc srpskc palanke.) .

II MH

CRVENI METEOR

Roman pisan·o belcima ali u kome nema ništa protiv crnaca bosebno se preporučuje žutoj ra5i zato šio je (o samo mastavak METEORA SA ŽUTOM MAŠNOM

STO PRASE

ji je za vreme hitlerovske okupacije skrivao bogatog Jevrejina, pa, zatajivši pred njim irenutak oslobođenja. nastavi da ga »skriva« — Prve posleratne špekulacije na račun Partije.)

menog života.)

NARUDZEBENICA

. NIP »KNJIŽEVNE NOVINE« Beograd, Francuska 7

Narućčujem meopozivo ediciju TUMOR I SATIRA LJUBIŠEMANOJLOVIĆA u 5 knjiga (ćirilica) po ceni od ND 100... Obavezujen, se da ću gormil iznos uplaliti u celosti w 10 mesečnih rata počev od

račun Novipsko izdavačkog preduzeća »Književne movineć w Beogradu broj 608.1-208-1.

ftdoah “u

»Književnini · novinama

(Prezimei ime)

(/animanje i adresa \sianovc ili preduzeća) | O O ______ (Mesto i tačna adresa slana) javiti

redova. svakoe meseca, i lo do 10. u mesecu. U slučaju spora' priznajem nadležnost suda u Beogradu,

(Overa stalnom zaposlenja) ! U slućajw #5 apručilać memua overu slalnog zaposlehja isporuka knjiga će se izvršiti tek pošto plati ceo izmD5.

; { e ____—_C__ 3 ___________—_

(Potpis pretplatnika)

OSMI PATULJAK ili TRINAE-

Priče o tebi meni i ostalima (Sadržaj: Priča o hohštapleru ko- | | koji nisu čak ni deveta nego tek deseta rupa na svirali .

(Sadržaj: Humoreske iz savrc-

M NR MJ. LM —

1968., na tekući

svaku vcventualnu promemu stama jli zaposlenja. Uplate rata vršiću

BON-TON

Priče o vrlo lepom igranju na žici, još lepšem Kkrojeniu kape i udđešavanju pređ ogledalom stvarnosti

(Sadržaj: „Humoreska iz Ssavre•

menop. Žživota,)

v POTKIVAČNICA JAJA

U kojoj se po dnevnim cenama potkivaju onako uzgred sve vrste jaja od guske, ćurke, kokoške i peila bela pegava pa i crvena

(Sadržaj: Izbor iz sasvini savremenih satiričnih beležaka koJe poslednjih godina, pod naslovom »Onako „uzgred«, Ljubiša Manojlović objavljuje wu »KnjiŽevnim novinama«.)

L.uksuzmeo izdanje Povoljna cena”

-– bic PpT—

ika in

Božidar BOŽOVIĆ

Simpozijum o crnogorskoj kulturi”

KRAJEM PROŠLOG MESECA, u Titogradu je održan simpozijum o crnogorskoj kuliuri i pu. tevima njenog razvitka. O suštini razmatrani}h problema, ozbiljnih sa koje god se strane po. gledaju, ne može se diskutovati tek onako, uz. gred. Mogu se samo neke opaske pribeležitj na osnovu onoga Što se čulo i videlo. OI

Svakako je prva ta da dobra volja, prisui. na kod svih učesnika, kao i kod zvaničnih fak. tora, kod nekih i dosta znanja, a kod mnogih znatna utrošena energija i ogromno vreme, nisu dovoljni. Ono što je kulturi jedne ovakve republike, male i vrlo skromnih sredstava a na žalost i na svom tlu prisutnih kadrova, najpotrebnije, to je organizovanje višegodišnjeg, sj. stematskog i zaista naučnog rada. Čitave ob. lasti su ostale nedovoljno obrađene ili gotovo neobrađene, a amaterizam i nedoučenost u ovim pitanjima samo odmažu. „Ipak je simpozijum potvrdio da ima ljudi čije znanje i spo. sobnost, i intelektualna, tačnije naučna, aparatura obećavaju ozbiljne rezultate ako im se samo omogući rad. Stiče se utisak da za to u društvenoj sredini postoji raspoloženje i da je, čak, sam simpozijum direktna posledica sve većeg razumevanja značaja ovih problema.

Druga je bitna opaska da je, i kad je reč o složenim i delikatnim pitanjima kulturnog nasleđa i međunacionalnih odnosa, vladala do. stojanstvena i tolerantna atmosfera bez obzira na ponekad vrlo oprečne stavove. Neka od tih delikatnih pitanja je sam simpozijum, u celini gledano, vrlo ozbiljno postavio.

Bez obzira na neke nedostatke, u prvom redu svoju u tematskom pogledu preteranu širi. nu, simpozijum je bio bez ikakve sumnje, i'to višestruko, veoma koristan po razrešavanje problema kojima je bio posvećen. ,

Nasukan na tuđem brodu

SLUČAJ POZNATOG i omiljenog našeg pevača Mikija Jevremovića, ı njegove pesme »Pjjem« sa putujućeg festivala »Pesma leta, teško da treba ikome sada rezimirati, jer je zauzeo dosta prostora na stranicama dnevne štampe.

Ispalo je tako da još nije raspravljen spor ni oko autorstva teksta te pesme, a pokazalo se da je ona — to je procena muzičkih stručnjaka, ne moja — u suštini čist plagijat.

Ne može se članovima žirija koji biraju i odobravaju pesme za izvođenje na festivalima — koliko god da kao stručnjaci moraju poznavati sav repertoar iz date oblasti — prebaciti što nisu poznavali popularnu i u svetu mnogo izvođenu pesmu. grčkog kompozitora (ipak jc čudno da je nišu znali). Može se, međutim,“od svakog stručnog žirija ·'očćkivati, čak zahtevati, da ' se bori protiv očigledne eklektike i protiv komponovanja naših pesama koje se ne.samo povinuju opštem pismu evropske i svetske zabavne muzike danas (što mora ostati necizbežmo dok nemamo svoju, po duhu, zabavnu muziku), nego čak idu u pozajmice iz tuđeg, ali nacionalno vrio jasno određenog, zabavnog melosa. Svakome je moralo na vreme biti jasno da Jevremovićeva pesma, čak i da jesič nota — po — nota doslovno i formalno njegova, u svakom slučaju naša nije. :

»Pesma leta«, sa svim svojim manama, bila je korisna, i to ne samo u turističkom pogledu. Zato bi se moralo očekivati da iduća bude odgovornijc organizovana, s tim što odsustvo Mikija Jevremovića nije jedino Što u tom smislu, kao iskusivo, treba preduzeti ili imati na umu. i:

I to je kultura

OTKAKO JE beogradski »Putnik« na dvema linijama uveo autobuse kao konkurenciju Gradskom saobraćainom preduzeću u Beograđu,javila su se dva fenomena.

Prvi je taj da je i GSP odmah pojačalo svoje pogođene linije (to znam bar za onu Za Novi Beograd), a nagoveštava za bližu buduć nost nove, eksprcsne, veze, što je najbolji podatak šta znači konkurencija, odnosno ukida· nje monopola. |

Drugi nije ništa manje zanimljiv. Najpre, lako su neki građani od toga hteli da se One sveste, »Putnikovi« šoferi i kondukteri (rekao bih studenti) su ljubazni, istimski, i ne Sslučajno, i to svaki dan i svaki put. Kondukteri svakom putniku kažu »doviđenja«, i »prijat nov, i starima, ili slabima, kome god treba, pomognu pri ulasku i izlasku.

A u vezi sa time, dogodilo se ı ovo: petoro ili šestoro studenata čekalo je iza mene ma stanici da se ukrca u autobus koji nije bio prispeo. Galamili su, kikotali se, nisu nimalo rečnik birali, i uopšte, ponašali se ne baš Dr jatno po okolinu. Kad su ušli u atmosferi! autobusa, pokazalo se da su to uliudni i mirn!, normalni mladići i devojke, čak simpatični.

Što sve potvrđuje dijalektičku istini da ljudi menjaju,i stvaraju uslove oko sebe, ali ı uslovi stvaraju ljude. I, osim toga, i da autobus može uticati na ono što se zove clementalnom ljudskom kulturom. |

COLASŽM

POZIV NA PRETPLA

UPLATOM 10 NOVIM DINARA NA ŽIRO RAČUN »KNJIŽEVNIH NOVINA« BROJ 603—1—208—i

. OBEZBEĐIJTIE TE REDOVAN

PRIJEM LISTA |

DIR zako TRN A Ar resi ao

KNJIŽEVNE NOVINE