Književne novine

Adamove kuće se zari

· pivši usne, sa r .nal pred kućom.

· sve toplija. Konji su bili

——_mđ_đmzxS3U- z—KmKKKKK—————..iokvriueise—ililtitc S | · CIK

A na borubu, u vezu ko da je Udes III seo...

Legla si, Lampe tvoje z ujeda zid. Ispređa EVE I pauk — nemi kaluđer plete nad tobom mreže luk,

On ROTAIČDD ba je beo,

pa cm ko noć što kule grad Najednom zore riđi čeb : lica užasna iznenadi.

I cveće zapeva kradom i kanu s neba kapi sveže.

Od tuge da ću biii star bio sam čudno bolestan. I moga čela odsjaj vran

I konjanici tvojim građom ranjenog rebra nekud beže.

bao je pomalo na svaku stvar, 6 Zaspiš li, noći Gospodar spustiće usne na tvoj dlan,

Legla si s očima u gredi nad prozorom. Motriš crva. On malo radi. Malo sedi ko čovek koji krati drva.

I ti si sve manja.

Crv te brati.

Ljudi sa tuđeg imanja hteli bi da te otmu, shvati.

Nema me da te branim. Noći dobra, tiho skri je

u oktobra zastor vrani, dok suze teku, kiša lije.

SPRED MENE niko nije koračao.

Sunce se valjalo u debeloj prašini. Pone_ kad bi sletela neka ptica ı spaljena ostajala na zemlji. Učinilo mi se da ulica postaje sve duža i da nikad neću stići na njen kraj koji se, titrav, nazire među požutelim jablanima. Čvrsto sam držao mali drveni krst uz koji se slivao znoj. Iza menc je ostajala uska, ovlažena traka prašine po kojoj su koračali moj ujak Josonis i njegov sin Josonis.

Zapravo, sin Josonis je išao malo iza mog ujaka Josonisa koji je obema rukama čvrsto stezao dva debela jedeka. Među jedecima. se saplitao, bosonog i crven, ćelavi crkvenjak i nešto mumlao daveći se u peni. Ponekad bi počinjao da. mlatara zarđalim gvozdenim krstom, sa Velikom srebrnom kuglicom, na vrhu, koja je

· blještala.

__ Onda je sa svake strane crkvenjaka po nckoliko seljaka vuklo jedeke, duboko upadajući _Oubav Za krajeve jedeka bila su vezana dva debela konja nog ujaka Josonisa.

| Kapci na prozorima kuća su bili zatvoreni i stegnuti lancima. Gde nije bilo kapaka, prozori su bili prekriveni plesnivim pokrovcima. Iz avlija je dolazio opojan miris nove slame. Sin Josonis je krajevima košulje, već vlažnim, neprestano brisao znoj sa čela i vrata. Moj ujak se naprezao da ne ispusti vlažne krajeve jedeka i stamo mi govorio da drveni krst treba visoko da držim. Ja, međutim, nisam ni osećao kako mi krst, polako, neprestano, propada, kroz vla. žne šake, ka zemlji.

altdyaa Tids Se kovitlao velik oblak prašine, Pli-: YVali smo po površini uznemirene zemlje koja še, okrunienn, dizala u vazduh i pobeđivala ulicu koju je još samo tamo gde je netaknuta bilo moguće prepoznati. ; _ Već sam mogao da vidim, među jablanima, Ađamovu kuću. Kroz veliku rupu na pozelenelom pokrovcu, na levom prozoru, ludi Adam je provukao glavu i, žmirkajući zrikavim očima, neprestano se smešio. Ujak je rekao svom sinu da pusti jedeke, da nađe ciglu i gađa Adama u glavu. Šin Josonis je počeo da puzi, po prašini, tražeći nešto čime bi mogao da pogodi Adama.

· Onda smo odjednom zastali na čelu ulicc. Rekao sam Adamu da prestane sa smehom, a on se zacerekao. Sin Josonis je, najzad, ustao držeći u rukama jednu ciglu. Bio je sav blatnjav i niko skoro nije mogao da ga prepozna. Kazao sam ujaku da je Josonis našao ciglu i ujak je počeo da traži sina. Ja sam Josonisa prepoznao zbog cigle i to sam rekao ujaku. Ujak mu je prišao i uzeo ciglu.

Razlupaću ti glavu,.tikvane, rekao je ujak ostavljajući jedekc i prilazeći prozoru na kom se- Adam smejao, .

Moj ujak će ti razlupati glavu, majmune,

Tovikao sam mlatarajući drvenim krstom, __ Adam je uvukao glavu i kad je ujak bacio ciglu u prašinu i krenuo prema meni, opet, je provukao glavu i nastavio da se, JO5 glasnije, smeje, Ujak je tiho opsovao 1 prekrio uši.

Sunce se otkotrljalo do konja i zaplelo u

grive. Učinilo mi se da je riđan počeo da nji šti. Čak sam pomislio da Je pokušao da se Pi evrne na desnu stranu ili da ustane ı BOG a beži kroz ulicu koja se, prcegažena, previjala bolova. o jaci deli na konjima. Put ispreć Ol kude Se vao u atar. Adam je VEĆ

i Yu | derotinu. Odjednom se i ruke provukao kroz po ti O O pre

O -ascepio nadole i pokrovac ı p onda se, blesavo sku-

samitio preko prozora, a : ene Pširehira rukama, skotrljao u k4-

dobauljao don 7 uhvatio Adama za noge, izvukao napolje i počeo' da vuče prema ocu. Moj ujak Je radosno švićkao kamdžijom. Onda je rekao: - Ostavi krst, Jatise. | Treba da ga dobro uvežemo, rekao j Josonis, Coa di vie Spustio sam krst i pomogao ujaku > že "Kappa krajevima jedeka. Onda sam krst stavio Adamu na lcđa. Ujak je vezao SVI nasmešio se, i počeo da pucka nad Adamovom glavom. Seljaci su ustali sa konja i poređali ? uz pajvane, pa smo krenuli, u atar, prema uja kovoj njivi, prema jedinom zidu razrušenog 58% ·laša.

Sin Josonis je prvi

e sin

* · *

zemlja je postajala malo dalje od ivicš Sin Josonis je, nepolivao nas,

Što smo dublje kopali,

jame, na ogoreloj strnjici. . prestano, vukao vodu sa salaša i

KNJIŽEVNB NOVINH

Na koncu tom visi bar poliupca moga očaj. Stan je hladan. Ugasla žar... Covek u sobi ti je stran.

Kako se u paklu ovom sve na užas pravi svede, Fratri u odelu novom s ustima belim od rezeđe

pođavljeni ne mogu plesti vence tišine, bol ikone, Niti rujne blagovesti

po njihovom putu zvone,

Gone ih strašni i večni svatovi prikucani za gređu, tu po poljanama rečnim,

Nit orguljaju, nit jedu, IT, ja slaveći bedu postajem Užas III!

h.

već drži šljuka.

i

ustani pre zore

I cvet sa astala neka poleti zatim.

dok ludak ludaka

ci y- i» M 7 HO KJ 6) A ,

ali to nije mnogo pomagalo, Ubrzo je i vođa u bunaru postala nesnošljivo topla i počinjala da smrdi. Primetio sam da nam koža postajč zelena i glatka.

To je zbog vode, rekao je ujak.

Josonis je prestao da nas poliva. Skočio iS u raku i počeo lopatom da izbacuje zemlju. Ujak je izvadio velik fraklić i dobro povukao, pa nastavio da kopa. Adam je žmirkano. Bio je bos i tabani su mu već bili crni, Mislim da je pokušavao nešto da peva. Kasnije sam shvatio da se samo napreže da otvori usta i udahne. Trula uzica kojom je, visoko iznad kukova, vezivao čakšire se raspala i čakšire su mu povremeno spadale.

"Bili smo do pojasa u jami. Još sam video konje i sunce upleteno u grive. Osećao sam umor i vrtoglavicu. Jedini zid ujakovog salaša gubio bi se ponekad, titravo, u svetlosti. Poželeo sam da spavam dugo, dugo.

Bio sam žedan i grlo mi se sve više skupljalo. Lopatu već nisam mogao da dižem. Nekoliko puta sam posrnuo. Jednom sam čak DOčeo i da padam, ali sam se uhvatio za dršku lopate. Ne znam kako sam se približio ivici jame, ali znam da sam klonuo, .

Ujak je sedeo na dnu i nešto šaputao, Seljaci su ćutali oslonjeni na ašove i motike, na ivicu rake ili jedni na druge. Samo je Adam, pridržavajući desnom rukom čakšire, udarao motikom. Malo kasnije je i on ispustio motiku i srušio se na toplu zemlju bolno se nasmešivši.

Kad sam video ujakov stomak, nasmejao sam se. Svi u jami su se začudili i nervozno pogledali prema meni. Onda su počeli da mi sc približavaju, oprezno. Zaboravio sam na sunce i vrtoglavicu.

To se on nasmejao, kazao je ujak.

Pokušao sam da iziđem iz jame. Zemlja se krunila kad god bih je dodirnuo. Najzad sam osetio gar strnjike pod nogama. Činilo mi se da u meni gori sunce, U početku nisam mogao da trčim. :

Kako si mogao da se nasmeješ, vikao je Josonis kotrljajući se za mnom,

Noge su mi se zaplitale, rukama sam nemoćno ranjavao prostor oko sebe. Činilo mi se da noge nekad dodiruju zemlju, samo se odbijaju od nje, ali da sam uvek na istom mestu. Nekad bih se okrenuo i video seljake. Daleko, iza svega, nazirala se gomila zemlje pored koje je blještalo sunce, oko koje su kasali konji.

Kad sam, pretrčavši preko lenije, malaksao i zmojav, osetio da su seljaci iza mene i da ću, uskoro, protiv svega, biti uhvaćen, ugledao sam, odjednom, iza duda, taman zid. Pomis)!io sam da se nalazim pred jedinim zidom i da nikud nisam pobegao.

Uleteo sam u tamu ne osetivši da sam u nešto čvrsto udario. Tabani mi više nisu gOreli. Posle nekoliko koraka, osetio sam pod nogama meku travu i spustio se dole. Neko prijatno blaženstvo prostrujalo je kroz mene i poželeo sam da spavam.

Čuo sam glasove seljaka.

Utrčali smo u noć, prepoznao sam glas svog ujaka Josonisa., |

Eheeceeeeeej, Jaaaatiiiiseeeee, zvao je ujak dok sam osećao kako se nešto u meni protivi govoru, dok sam, polako rastavljajući usne, tiho izgovarao reči odziva koje ni sam nisam mogao da čujem. Oči su mi se sklapale i činilo mi se da tonem u neku duboku reku, okružen Tibama. ki *

Dodimuo sam prvo oči da bjh se uverio da su otvorene, jer ništa nisam video, a onda sam počeo da se krećem. Trava je bila vlažna i tome sam se radovao. Pokušao sam da Otvo-

rim usta. MR EI, {Ara za OaJae ajepa a a8yOx

Međalju na šljunku, u Kljunu

Holje da nađe vunu za gnezdo, da ne kuka.

Ratnika nekog već je odnela druga voda, u večno petorečje, u zanos nepogoda.

Ostala je medalja. Kome i zašio da služi. Ratnik se s dna pomalja,

a ruku neće da pruži. Odavno se on valja i s pravednima druži.

Uteho crne gore na kopnu zlih vešala,

iz klanja, i, iz zala.

Nek pogne glavu Mala mojih obećanja slatkih.

Sa čaše koju sam pio, nek iščili trag usne. Ja sam tu samo bio

I sve te prizore gnusne sasvim sam ostavio.

ž.

Ne pamtim gde sam sasvim U duši mi bura divlja,

I jedva sam razaznao imena ptica, travki, bilja.

Ko orlušina u tom smaku dotako sam se niskog trona i po dunavskome mraku van domašaja lampiona

s davljenicama prvog reda cveto sam sred gorke zbilje, dok na kopnu raste beda

i sagoreva blago milje u mene bivši pas moj gleda i spavati mi više ne da!

k.

Gruzijskog: vina žar dušu sagori.

Dali Caave gar

u očima gori.

I glasa tog međ

nikako da zamre. Zaboravio sam na red, misleći na njen pramen,

Ne marim za strog glas Udesa III. Samo da na dno

đopliva bar jedno veče Dali do mesta mog, do moje naravi pseće.

kucne.

IPPREĆČZA BEK N.E E 7 NIE | NI OV BNI ZU

Miroslav JOSIĆ VIŠNJIĆ

mom

a josomisa

Ujače, progovorio sam a onda urliknuo:

Uuuuuuujaaaaaačeeeceeeeeećč. ..

Tama je zatreperila, Posle nekoliko trenutaka čuo sam kako neko izgovara moje ime, neko ko je daleko od mene. Počeo sam brže da se krećem po travi. Neko je, zaista, izgovarao moje ime.

„Onda sam ugledao svetlost i spaljene grane velikog duda. Seljaci su sedeli na zemlji. Samo je moja glava bila na svetlosti, Telo je još bilo prekriveno tamom, na vlažnoj travi. Glasovi scljaka su lebdeli oko mene kad sam, uznemitrcn i zbunjen, izašao iz tame i osetio toplu zemlju pod nogama.

A šta sad, upitao je ujak.

Treba sahraniti konje, rekao sam.

On to nije zaboravio, rčkao je Josonis.

A šta je sa rakom, opet je pitao ujak ne dozvoljavajući da ga zbunim.

Raku smo do polovine iskopali, progovorio sam već siguran u ono Što govorim.

On sve zna, ushićeno je kliknuo Josonis i počeo da udara rukama po prašini.

_ A sunce, vikao je ujak približavajući se nesigurno i unoseći mi se u lice. II sunce je tamo, pobedonosno sam likovao isprsivši se i propinjući na prste,

Ujak se nespretno okrenuo i, posrćući, krenuo prema njivi. Odmah smo svi krenuli za njim.

vaj, | ILUSIROVAO HALIL TIKVEŠA |,

i

U ođblesku s ugla raste strava.

Mesec je metalna kugla pod kojom Lipar spava.

Na pragu kuće neme skrila se dva oka pseća.,–· Ne marim za vreme nit šta mi ko obeća.

Kasno je. O, tu mi na dnu već prilično prija. Zaboravio sam Suhumi,

| ljubavi, sanjarija. U kotlu vrelog vina kupam novoga sina!

|

|

m.

Labud lud, crn, dugovrat. Ođasvuđ zlog hrta kev. Dopire i na đno vojske bat, Al, šta je to topova cev.

Pred đeltom bog se kao brat svih ljudi javi sam.

Moruna mu pregrizla vrat. Rasturila ram.

I munja koja nebom zlim uživa Jomni sev, pita se gromom tim.

Šta je topova cev... Šta je topova cev... Šta je topova cev...

Tamni zid je ostajao iza nas. Sa obe strane strnjike umirali su kukuruzi. Bili su crni i niski. Iza njih ništa se nije raspoznavalo. Jedini zid salaša se zarivao u nebo koje se, uplašeno i belo, dizalo sve više iznad nas, :

Ujak je prvi stao. \

Bili smo na sredini strnjike., Video sam kako se ujak krsti. Sunce je, nepomično, stajalo upleteno u grive konja koji su, sasvim crni, sada. bili upola manji nego kada smo krenuli, iz ujakove avlije, u atar. Pogledom, sam tražio jamu. Nje nigde. Nije bilo ni gomile iskopane zemlje. Shvatio sam da je neko, u našem odsustvu, zatrpao raku i da sada moramo ponovo početi da kopamo.

Ujak je izvadio fraklić i istresao ostatak rakije. Malo dalie od smanjenih konja staiac je drveni krst. Crkvenjak se spustio na zemlju i počeo da puzi prema krstu. Uhvativši se za njega, pokušao je da ga iščupa iz tvrđe zemlie. Adam je pritrčao da mu pomogne, Uzalud. Josonis je dohvatio ašov i počeo da kopa. Ja sam uzeo motiku i obeležio ivicu jame. Sunce se krunilo, posipalo nas toplinom, ali se nije smanjivalo. Onda su i ostali počeli da kopaju.

Zemlja je prvo bila tvrđa i topla, a posle drugog sloja je sama počela da se kruni i da postaje vlažna. Nebo je postajalo sve uže i višc.

Crkvenjak i Adam su bili obliveni znojem.

Čudio sam se vlažnoj zemlji koja je, kada smo prvi put kopali raku, bila sve toplija ŠLO smo više odlazili u dubinu. Višc nisam video mi konje, ni sunce. Video sam samo glave crkvenjaka i Adama, na severnoj strani rake, musave i crne, i vrh krsta između njihovih očiju.

Ne znam koliko smo dugo kopali. Udarao sam motikom ne dižući glavu gore. Kada je ujak uzviknuo »dosta«, pogledao sam gore Zapanjeno posmatrajući ivice rake koje su, oštre, ogradile jedan mali deo neba, sasvim belog.

Kako ćemo izići, upitao sam.

Kako ćemo izići, pitali su seljaci, odmah posle mene, okrećući se dignutih glava u krug.

Pomoću pajvana, rekao je ujak kao da je o tome još ranije razmišljao, pa smo svi počeli đa dozivamo Adama i crkvenjaka. Dugo nas nisu čuli i u jednom trenutku sam pomislio da su, možda, ne uspevši da iščupaju krst, otišli daleko od nas. Crkvenjak je, bojažljivo, isturio glavu nad severnom ivicom.

Nismo ga iščupali, rekao je i sve je u jami zabrujalo.

Onda vežite pajvan za njega i bacite pajvan u jamu, rekao sam. Zatim smo ioš dugo čekali dok pajvan nije poleteo prema dnu.

Ujak je prvi počeo da sc penje. Otišao je do polovine i onda skliznuo dole, Josonis je onda, ukratko, rekao kako se treba penjati odbacujući se nogama i ujak je krenuo ponovo. Osećao sam da su svi uznemireni. Pomislio sam da bi krst mogao da se iščupa povučen ujakovom težinom. Odahnuo sam kad sam viđeo da se ujak uhvatio za ivicu rake i nestao.

'Na dnu sam ostao poslednji. Kad sam sč uhvatio za jedek nisam mogao da iščupam noge iz blata. Pokušao sam nekoliko puta, ali sam uvek ostajao na istom mestu.. Hteo sam đa zoOvem ujaka. Video sam samo glave seljaka na ivicama rake. Čvrsto sam stezao pajvan nađajući se da će me neko povući pore. Kasnije sam osetio kako se penjem u visinu. Ivica rake mi se sve više približavala, Prsti su mi postajali sve labaviji. Nebo se sve više širilo.

Prvo sam ugledao ujaka. Sa desne strane sam video sunce upleteno još uvek u grive, Konja nije bilo nigde. Laktovima sam sec Ooslonio na ivicu ispustivši paivan. U magli sam video ujaka kako mi polako prilazi i nešto šapuće, a onda je naglo počto da sć povlači, urlajući, i pre nego što sam shvatio šta se događa, video sam kako se grive raspliću i kako se sunce, oslobođeno, kotrlja prema jami, veće nego ikad.

Počeo sam da padam.

* * *

Sunce je odjednom nestalo iza visokih kukuruza. Zapal'o sam cigaretu i ponud'd ujaka. Josonis je ležao, na detelini, u šaragama, i čitao jednu knjigu.

Moramo kući stići pre mraka, rekao je ujak Josonis i počeo da švićka kamdžijom iznad konja. x I

LI +