Književne novine

LIRIKA UJ |PIRIBVW/OJDUJ

Artur Lundkvist

Artur Lundkvist pojavio se u švedskoj literaturi zbirkom pesama »GIo0de (Žar) 1928. i prokrčio put modernizmu u švedskoj poeziji. Od 1928. do 1968. publikovao je preko pedeset knjiga poezije, umetničke proze, eseja, kritika i prevoda strane literature, uglavnom poezije, a u listovima i više hiljada članaka, kritika i manifesta, Mnogi istaknuti švedski kritičari smatraju ga najvećim živim švedskim pesnikom. Njegova poezija i proza prevedene su na gOtOvO SVe eVTIOpsko jezike, Osnovna preokupacija su mu Život u svim svojim vidovima i sa svim svojim javnim i tajnim istinama i revolt protiv opšteprihvaćenog načina življenja, jedan revolt koji rezultira u levičarskim revolucionarnim raspoloženjima. Trenutno, zajedno sa Gun Bergman (prevodilac Andrića) priprema antologiju moderne jugoslovenske lirike, Rođen je 1906. u seljačko-radničkoj porodici.

IZ ZBIRKE „MESTA PRELOMA“

U Idiliji se sedi na zelenim padinama i napeto prati rat koji besni na drugoj obali tesnog klanca,

U Shizofreniji ima se po dva jezika koji se jedan drugom rado

upleću u govor i čine ga protivrečnim, dok se sam od sebe ne potre.

U Antipođiji je kamenje šuplje, ispunjeno ukusnom voćnom srži, kao kokos, samo ga je teško slomiti.

U Idiliji se kenikavo đete ostavlia kođ kuće, a u šetnju se izvode lutke u prirodnoj veličini.

U Shizofreniji žene imaju dojke i na leđima. Tako ih je moguće voleti s obadve strane.

U Antipodiji reke teku uzbrdo i skupljaju se u jezera među

brdima. Lako se može i skotrljati uz padinu, odakle se posle

s mukom mora sići pešice,

U Idiliji posadu podmornica čine morske sirene, oklopljene neprobojnom krljušti.

U Shizofreniji se majke, po pravilu, same prijavliuju pre poči-

njenog čedomorstva i onda ih čuvaju u zatvoru. Ponekad umorstvo po izlasku na slobodu i onda se kazna smatra iz-

držanom.

U Antipodiji đeca tuku odrasle kad su neposlušni, ili samo zato što su sama zle volje.

U Idiliji uz svake novine daju i kesicu senfa koji otvara apetit za čitanje.

U Shizofreniji se putovanje počinje odlaskom u krevet i ne budi se dok se ponovo ne stigne kući.

U Antipodiji ljudi često hodaju bosi, ali nose rukavice koje Se s pravom zovu obućom za ruke.

U Idiliji raste đrvo-boca koje daje izvrsna pića, čak i alkoholna. Ona OLGPgO ieku curkom, treba samo stati pod drvo i zinuti.

U Sbhizofreniji postoje dva meseca koji se uzajamno smenjuju: kad je jedan pun, drugi nestaje. |

1 Antipodiji džepni satovi nemaju ni brojčanika ni skazaljki. Imaju oblik metalnih jaja i prinose se uhu da bi se čulo vreme,

Mokriti je prijatno, a na svoj način i lepo.

Pećinski čovek je izlazio u zoru i puštao svoi mlaz, s kamenom sekirom u drugoj ruci.

Noje je iz kovčega mokrio u potop.

Kraljica od Sabe mokrila je u bakarni sud pod purpurnim šatorom Solomona. ,

Aleksandar se zaustavio na granici Indije da bi mokrio u prašinu,

Džingis Kan je mokrio u žar spaljenih gradova.

Mnogi je Viking probođen mokreći u Volgu ili Gvadalakivir.

Kolumbo se iskrcao na Hispanjolu i mokrio uz palmino stablo,

Mečved mokri u mravinjak kad se zasiti, ili da bi namamio mrave iz skrovišta,

Brodovi mokre iz bokova, šumno kao slonice, a kitovi istiskuju iz glave Visok vodoskočni mlaz.

Video sam seljanke u crnu ruhu kako stojeći mokre krai puta pre nego što se približe crkvi,

Viđeo sam feredžom pokrite žene istoka gde u redu jedna uz drugu čuče i, mokrih tureva, mokre.

Američki doselienici su često osvajali svoj komad zemlje, mokreći na ni.

Ko u nužđi nikad nije mokrio u bocu ili kesu od najlona? :

Ko nije mokrio s vrha krošnje ili krova?

Ko nije s radošću mokrio u reke ili more?

Kako je tek ponosna maii na mokraćni mlaz svog sinčića.

Kako je tek strašna mokraća što iznenada Crno poleče u tropskim krajevima.

ili zlatasta vođa što svedoči o provali žutice.

Neki mokre iz uživanja, nekima to zamenjuje liubav i ljudsko društvo,

Mokrenje čini muškarca više muškarcem, ženu više ženom (pojačava tako polne uloge).

Sa švedskog preveo Zvonimir Popović

TAGEBUCH

Izbeglička literatura

PRIKAZUJUĆI knjigu Matijasa Vegnera »Izbeglištvo i literatura. Nemački pisci u imostranstvu 1933—1945«, A. BL. recenzent austrijskog časopisa za kulturu i politiku »Tagebuch« kaže da Vegnerova studija obrađuje jedno dosad premalo istraživano poglavlje istorije nemačke literature. Ona, doduše, nema nameru da temeljno raspravi nemačku izbegličku literaturu, ali zato želi da diskusija s njom razvije nove impulse. U tim okvirima ona je zaista uspela.

Vegnerov prilaz predmetu je — po recenzentu — sistematski. Najpre istražuje uslove koji su vladali u, Nemačkoj posle preuzimanja vlasti od strane Hitlera i događaje koji su bili neposredni povod emigraciji pisaca. Zatim prikazuje životne i radne uslove pisaca u emigraciji, mogućmosti da objave svoja dela i grupacije u kojima su sec skupljali.

Na ovoj podlozi Vegner želi pobliže da osvetli »izbegličke doživljaje«. Dobrovoljno ili prinudno izbeglištvo je za emigrirane autore značilo više nego samo promenu mesta življenja. Oni su i nadalje bili upućemi na nemački jezik kojim su pisali svoja dela, ali „istovremeno nisu imali mogućnosti da ih objave u Nemačkoj. Ova dilema, a i gubitak materijalne sigurnosti, rezultirali su kod mnogih među njima u osećanju potpune dezorijentisanosti. Bili su prinuđeni da ponovo prosude svoju situaciju, da postavljaju pitanja o kojima su ranije mislili da su već dobila odgovor. Ta pitanja su u prvom redu kružila oko odnosa umetnik i politika. Ta tema je uopšte postala

THE TIMES LITERARV SUPPLEMENT

Grčki intelektualci danas

U KNJIŽEVNOM dodatku lonskog »Taimsa« od 7. novembra Vasilis Vasilikos objavljuje tekst u koiem govori o poraznim posledicama koje je na grčku kulturu imao prošlogodišnji prevrat. Tražeći reči kojima će početi svoj članak Vasilikos je u Papadopulosu dobio neočekivanog pomagača. U svome govoru u Solunu Papadopulos je između ostalog, rekao: »Naši neprijatelji su studenti, profesori i intelektualci«, i odmah zatim primetio da je njegova vlada bliska radmim ljudima. Iako ova vrsta demagoške retorike nikoga ne iznenađuje, kaže Vasilikos, ona ukazuje na intelektualni nivo sadašnjih grčkih vlastodržaca. Stvarnost je krajnje sumorna, kaže on. U toku proteklih godinu i po dana u Grčkoj se nije pojavila ni jedna jedina vredna knjiga. Poznati pisci su se potpuno povukli iz javnog života i čak zabranili ponovno izdavanje svojih dela, dok manje poznati pisci nisu mogli ni da izbiju na površinu. Mesto pisaca su Pprigrabili — penzionisani pukovnici, koij često na izmaku života pokazuju ludu želiu za pisanjem. Kao posledica ovakve izdavačke situacije, štamparije se zatvaraju, jedna po jedna. Slikari su pošli stopama pisaca. Za proteklih osamnaest meseci nije Dpnriređena nijedna iole ozbilinija izložba. Rezultat: i galerije se zatvaraju, jedna po jedna. Što se tiče filma, koji je upravo bio počeo da otkmiva nacionalni stil, i on je u očajničkom ćorsokaku: cenzura zabranjuje gotovo devedeset posto scenarija. Jedino rešenje je predložiti jedan scenario a film snimati na Osnovu drugog. Ali, pošto je film skupa umetnost, niko se ne usuđuje da se izloži tolikom

Grčko pozorište nikad nije bilo sjajno, ali je sad postalo još bednije. Muzika, koja je upravo bila postala istinski

Slobodan MARKOVIĆ

oazuUgodošg u uuuuu _ i” " — O

Evo me na domaku leda

(Iz neobjavljene knjige »TAMNI BANKET«)

Evo me na domaku leda

sa srcem u kome cvrkuće zora.

Nit me ko prati, nit me iz prikrajka gleda. Otpiloviću tragom starog monitora.

Isuviše je on značio meni

dok lišće dogoreva, i, vetar vinovnik očajne i kasne jeseni

krije sva moja dobra u zimovnik.

Misli mi slične dugoi noći neprolazne, i, pune groze. Đnu su blage časti, osećam, sve bliže.

Neka sveian kaže da smiri matroze kako idućeg leta radost stiže,

U njenom hodu raste strah dok Dunav beži kroz trščike. Sve što se čuje, njen je dah.

- Postaje deo vanzemaljske slike,

a i ne sluti da će biti prah van domašaja žagora i cike.

Gruđi joi beže nekud uzalud. Ruke nežne. Kosa — riđi znak, Uz obalu je poludeo dud iznenađa, u samotni mrak.

Još topla trava stranom cveta. Ban preko mosta lomi gnevni mig. Odavno je posramlieni dan utekao od prizora tih.

Al i to iščili već za drugim uglom.

U 20 h. i 40 m. Groblie šumi, Kandila cvile van duša koje strepe. Osećam da je sama. Tu mi

oči njene postaju čudno lepe.

S vrha dojke zbaci rujni mak. Svaci til, i, razgoliti rame. Iznenada, u samotni mrak

Šušte krajevi njenog srebrnog mantila.

I smrti je bola silver. Ona u ovo doba tu nikad nije bila. Zadrhti kad vetar pomeri list il iver.

umešaj se u moi špil, med dame! Slavićemo svetlucavi znak ko sulude noći tajni znamen.

Legla si s okom na oprezu. Leluja zavese donji deo.

__________________ _______________–- –—–—–—– –>-PŽĆ Tn———~

centralna tačka izbegličke literature. Većina dela pisanih u emigrac'ji o emigraciiji, većina teorijskih diskusija, bavila se ovim kompleksom.

Većina pisaca je sagledala da nema odstupanja od politike već ni zato što bi kapitulacija pred političkim problemima stavila pod pitanje celo pravo na Život jedne literature u inostranstvu. »lzbeglički doživljaj« je većinom dovodio do toga da umetnost i politika nisu više posmalrani kao odvojene stvarnosti, nego kao neodvojivo jedinStVO. Za ovaj proces politizacije pisaca je stav Tomasa Mana, koga Vegner smatra centralnom ličnošću izbegličke literature, naročito karakternisfičan. Do 1936. godine Tomas Man se izolovao od ostalih iz-

* *

grčka, sada se mašla u rukama onih najmanje darovitih. U najboljem slučaju, postala je muzika za tur:ste. Sudbina dnevnih i nedeljnih listova je dobro poznata. Pošto ne postoji sloboda štampe prčki čitalac je u opasnosti da bude napravlien smešnim. Ovakva situacija puna je opasnosti za intelektualnu budućnost nove generacije, ili bar onog njenog dela koji nije savladao ni jedan strami jezik: glavna mečunarodma

begličkih autora, on se uzdržavao i da zauzme politički stav, a to pre svega zato što

nije hteo da dovede u pitanje ·

prođu svojih knjiga u Nemačkoj. Nekvalifikovani napad Korodija na izbegličke pisce doveo je do toga da se Tomas Man identifikovao s njima. Tri godine kasnije pojavio se njegov napis sa značajnim naslovom »Prinuda politici«, u kome je svoj raniji nepolitički stav priznao kao zabludu.

Recenzent smatra da pri ovoj politizaciji literature treba imati u vidu to da su pogođeni bili pre svega oni pisci koj su već i u Nemačkoj politički mislili i politički stav zauzimali. Ali u izbegličkim doživljajima je karakteristično bilo to što je ta politička temdencija sve više iz-

zbivanja koniste se isključivo za unutrašnje ciljeve.

S druge strane, nemogućno je reći da je grčki intelektualni Život procvetao u inostranstvu. Nekoliko periodičnih publikacija umnoženih ma šapirografu javlja se s vremena na vreme u nekolikim zemljama, ali to nije ništa u poređenju sa potencijalom koji u ovom trenutku u inostranstvu postoji. Razloga za ovakvu situaciju ima vViše: nedostatak štamparskih

VELIKI SPOMENIK SRPSKE SREDNJOVEKOVNE UMETNOSTI I KULTURE MANASTIR

STUDENICA

dobio je svestranu i iscrpnu monografiju u redakciji i sa uvodnim tekstom dr Milana Kašanina. Studiju o studeničkoj arhitekturi i skulpturi napisao

je dr arh. Vojislav Korać;

Studiju o freskama napisao je Dušan Tasić, istori-

čar umetnosti;

Studiju o studeničkoi, riznici napisala ie Miriana

Šakota, istoričar umetnosti.

Uređivački odbor: dr Đorđe Knežević, dr Branko Jovanović, Mihailo Maletić, dr Jovan Milićević i Ta-

nasije Mlađenović.

Recenzenti monoprafije Studenice su: dr Lazar Trifunović, upravnik Narodnog muzeja i dr Jovan Milićević, docent Univerziteta u Beogradu.

Urednik: Mihailo Maletić.

Knjiga je velikog formata (24534 cm) i bogato ilustrovana reprodukcijama, među kojima je 160 u crno-

-beloi tehnici i 24 u koloru.

Povez celo platno s zlato-

tiskom i višeboin'im omofom; svaki primerak knjige imaće posebnu zaštitnu kutiju. Kni'va ie wnravo izašla iz štambve.

Monoprafiju o manastiru Studenici izdalo ie Novinsko-izdavačko preduzeće »KNJIŽEVNE NOVINE«. Knjiga se može naručiti kod izdavača, na adresu »Književne novine«, Beograd, Francuska 7.

Cena kniige u prodaji iznosi 150 novih dinara. Pretplainici »Kniiževnih novina« i »Savremenika« ovo retko delo meon da dobiju po povlašćenoi ceni od svega 100

novih dinara.

NARUDŽBENICA

Ovim neonpozivo navučuiem monografiiu o manastiru Studenici u izdanju NIP »Književne novine«.

Ime 1 prezime:

Adresa: –—–đ_— — _____ _____ < C AWt——

Uplatu sam izvršio preko žiro-računa »Književnih

novina« broj 608-1-208-1.

Pretplatnik sam »Književnih novina« od

»Savremenika« od

Potpis

bijala u prednji plan i što su njome bili pogođeni i pisci koji su dotad pol:tički-radije bili neutraln'. 1

Istraživanje Vegncerovo Je usmereno i na fu centralnu problematiku. On navodi poneka dela kao pnimere u kojima dolazi do neposrednog izražaja tema egzila, a time i odnos umetnosti i politike. On smatra da među tim TOmanima samo jedam jedimi, »Tramzit« Ane Segers, ima trajni literarni značaj. Alii pored ovog temeljnog Vegnerovog rada — završava recenzent — biće potrebno još mnogo istraživanja, koja pratiti posredovamje umetnosti i politike kao dejstvo doživljaja izbeglištva u velikim literarnim delima nastalim u to vreme.

Aleksandar Đ. Popović

mašina sa grčkim slovima, nepostojanje fondova iz ko'ih bi se finansirale antidiktatorske publikacije, rascep umutar grčkog levičarskog pokreta.

Vasilikos jstiče da bi bilo pogrešno na osnovu ovoga što je rekao zaključiti da je u intelektualnom životu Grčke bilo sve savršeno pre državnog udara. I ranije je bilo mnogo ranjivih mesta, ali se tačno znalo gde su ona. Grčka je bila napravila prve korake na onom teškom putu koji se zove nacionalna samosvest. Ona nije imala drugog puta nego da stvori svoje sopstvene kulturne vrednosti, da otknije svoje korene i tako krene napred. Javila se nova generacija nepovređena strastima i kompleksima prošlosti. Odrasla u svojoj zemlji, ona je bila potpuno svesna svoje nacionalne misije. »Ovaj proces razvoja presekli su pukovnici, i oni će za to uvek biti odgovorni — bez obzira šta još učimili.«

Za grčke pisce grčki problemi uvek su bili zabranjena teritorija. Ko god je dodirnuo neki gorući problem, sam je izgoreo, ljaga »komunizma« visila je nad glavom kao giliotina. Nije se imalo kud, Grčka levica, slomljena težinom poraza, još nije mogla da isceli svoje rane. Međutim, i pored svega toga, budućnost se čekala optimistički jer je sve 1O, neposredno pre državanog udara, već pripadalo prošlosti. Meteorski progres izdavačke kuće »Temelio« pot vrđivao je taj novi duh. Ona je, međutim, nasilno zatvorena, i sve kniige zatečene u magacinima su spaliene. Kontinuitet je još jednom »prekinut i ponovo su, kao toliko puta u istorii, mnogi morali da emigriraju i ponOvo Se suočavaju sa pozivom da ne napuste svoj jezik, da ne izdaju svoi narod, da ne dozvole da ih progutaju svemoćni mehanizmi tuđih vlada.

»Ricos, Teodorakis, i svi ostali koi su danas u izgnanstvu ili u zatvoru, postali Su nacionalni simboli. Svi ti ljudi uhapšeni, mučeni, ili kinjeni od strane jednog rđavog sistema, daju život za nešto što stranci smatraiu da je teško shvatiti: da Grčka nije samo klika poznatih pojedinaca nego narod koi ic toliko toga pretrpeo pa može da veruje, kao što kaže grčka poslovica, da »I to će proći«.

Ladislav Ninković

KNJIŽEVNE NOVINE