Književne novine

Ден Улаз је био дозвољен само на посебне пропуснице; сваки учесник такође је морао имати пропусницу да би после скупа отишао кући, због ограничења око излаза. Представници синдиката и савета предузећа седели су већином на галерији; комунисти су испунили паркет. Неки делегати из фабрика дошли су до речи, али чим би покушали да изнесу своју ствар били еу таламом ућуткани. (...)

Ниједан глас није се изјаснио за Конститутивну скупштину.

ИЗ СЕЋАЊА ЕМЕ ГОЛДМАН

Троцки је наговестио да ће доћи из Москве да би учествовао на ванредном заседању Петроградског совјета, на коме је требало да се одлучи о судбини Кронштата. (...)

„На несрећу воз је каснио, и он се није појавио на седници. Говорници, који су тамо иступали, изгубили су сваки разум. То што су говорили сведочило је о фанатичном мишљењу лудих и о слепом страху. Трибину су добро чували курсисти и војници Чеке стојали су између њих и публике са бајмнетима натакнутим на пушке. Зиновјев, који је председавао, изгледа да је био близу нервног слома. Када је коначно дошао до речи, стално је главу забацивао на страну као да се плашио изненадног напада и његов глас, одвајкада танак и дечји, прешао је у пискав дискант, што га је лишило сваке убедљивости.

Оптужио је генерала Козловског да је зао дух Кронштата; при том је већина присутних знала да је нико други до Троцки поставио тог официра као артиљеријског специјалисту у Кронштату. Козловски је био стар и сенилан; није имао никаквог утицаја на морнаре или на гарнизон. То никако није спречило Зиновјева, као председника Одбрамбеног комитета, који је сам створио, да изјави да се Кронштат дигао против револуције и да покушава да спроведе у дело планове Козловског и његових царистичких помагача, Калињин је изгубио свој уобичајени очински изглед лица м бесно напао морнаре. „Ниједва мера не може бити сувише оштра када је управљена против контрареволуционара:“ (с)

Један једини глас надјачао је вику и дреку гомиле и успео да буде саслушан — озбиљан, а ја глас једног човека у првом реду.

је заступао раднике који су штрајковали у Арсеналу. Рекао је да се осећа принуђен да протестује против нетачних тврђења, која су изнесена против храбрих и лојалних становника Кронштата. Пружио је прст на Зиновјева и узвикнуо: „Ваша равнодушност и равнодушност ваше партије довела нас је до тога да штрајкујемо, и она нам је донела симпатије наших кронштатских другова, који су се на нашој страни борили у револуцији. То је само ваш злочин и ви то врло добро знате. Ви их клевећете с очигледном намером и хоћете да их смакнете.' Сала је урлала: – „Контрареволуционар! – Издајник! Шкурник! Мењшевички бандит!"

Стари радник остао је стојећи и још једном је подигао свој глас. „Није прошло три године", узвикнуо је, „када се о Лењину, Тропком, Зиновјеву, то значи о вама свима говорило да сте издајници и немачки шпијуни. Ми, радници и морнари, притекли смо вам у помоћ и спасли вас од Керенског и његове владе. Дали смо вам власт. Да ли сте то заборавили2 Сада нам претите оружјем. Играте опасну игру. Понављате грешке и „злочине Керенског. Пазите да не прођете као он." А тј К

Зиновјев је изгледао погођен. Остали, који су седели на трибини неспокојно су се примицали. Комунисти у сали су ћутали, опомена их је уплашила. Тог тренутка подигао се један висок човек у морнарској униформи у позадини просторије. Морнари, рекао је, бориће се за револуцију. Њихов дух је несаломљив. Затим је почео да чита Кронштатску резолуцију од 1. марта. Одмах се подигла нечувена бука. Ниједна реч се није могла разумети. Морнар је остао да стоји и прочитао резолуцију до краја.

Једини одтовор Зиновјева била је резолуција коју је он донео. У њој је захтевано тренутно и безусловно предавање Кронштата, у противном случају цела посада биће ликвидирана. Резолуција је донесена у пакленој буци и у збрци гласова, што није дозволило ниједном гласу против да дође до речи.

Из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА

Петроград, 5. марта Многи комунисти оклевају да поверују да ће резолуција совјета бити спроведена у деАо. Сматрају незамисливим да ће се оружаном силом миступити против ,поноса и славе руске револуције" — тако је Троцки назвао кронштатске морнаре. Многи комунисти прете иступањем из партије. (...) Кронштатски морнари издали су као орган град. ског совјета властит лист, „Известија", мали дневни Амстић у формату шаке. „Известија" Кронштата је прворазредни историјски извор. Следеће писмо јел“ мог дрвеног хомандира налази се у броју са 5. марта 1921.

„Дошао сам до мишљења да је политика омунистичке партије довела земљу у безизлазан ћорсокак. Она је постала бирократска. Она ништа није научила им неће ништа да научи. Оклева да саслуша глас маса. 115 милиона сељака нема шта да каже. Партија неће да схвати да народ може да се пробуди из своје летаргије само ако му се да слобода речи и могућност да учествује у обнови земхе. То је могуће само ако се темељно измени изборни поступак.

Одсада оклевам да се сматрам чланом Комунистичке партије Русије. Потпуно се слажем са резолуцијом, коју је 1. марта прихватило цело становништво града, и стављам потпуно на располагање своје снате и своје способности Привременом револуционарном комитету.

Желим да ова моја изјава буде објављена у „Известијама".

Терман Канејев, црвени командир, син прогнаних после процеса 193-ојице.

из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА Петроград, 5. марта Град је на рубу панике, Све фабрике су затворене, и говори се о демонстрацијама и уличним борбама. Антисемитске претње постају гласне. Све више војске притиче у град и у околину. Троцки је Кронштату упутио Аруги позив на предају. У његовој заповести наводио се налази речечица: „Устрелићу вас као фазане."

У САДАШЊЕМ историјском трен. самоуправних односа, једно од

даље демократизације нашег друштва и учвршћивања итних, теоријских и практичних, питања са којима се суо-

чава наша политичка и научна мисао, јесте феномен етатизма, бирократије и бирократских односа. Проблем како је дошло до етатистичких деформација и бирократских структура у савременом социјалистичком друштву узнемирава данас многе научне и политичке савести. То није проблем са којим се суочава само југословенска научна и политичка ми' сао, већ је и питање које себи поставља читав међународни раднички покрет, поготову његов комунистички део. Да би се на то питање могло прецизно одговорити потребно је суочити св с чињеницама, отворено и без предрасуда и, између осталог, испитати све историјске узроке тих појава, пратити развој бирократије од првих дана после побед социјалистичке

револуције у Русији до данашњег дана.

Документа која је скупио и обрадио угледни немачки писац Ханс Магнус Енценсбергер, у публикацији „Курцбух“, говоре 0 неким првим појавама етатистичких односа према револуционарном покрету првих година учвршћења совјетске власти, До побуне у Кронштату, као што се и из докумената може закључити, довели су разни објективни и субјективни разлози, несташица хране, одеће, акције разних политичких група, различита схватања о природи нове радничке и сељачке власти, недовољна толеранција међу носиоцима различитих схватања, оскудно искуство младе совјетске власти у решавању сложених практиччих проблема које је пред њу постављао послереволуционарни период, итд. Ови документи могу да потврде и тезу оних критичара стаљинизма који су увек тврдили да до појаве култа тичности, Стаљинове доминације, свих деформација у совјетском друштву, као и у међу. чародном радничком покрету, није дошло само благодарећи Стаљиновом менталитету деспога, него и сплету других објективних друштвених околности и да узроке тих деформација. треба тражити У ширем контексту друштвених збивања. Приликом оружане интервенције У Кронштату почела је први пут да се остварује једна, за социјалистичку револуцију, недопу«“ стива пракса, која је своје праве, трагичне, резултате дала приликом бруталног гушења радничке побуне у источном Берлину 1953, револуције у Мађарској 1956, окупацијом Чехословачке 1968. и спремношћу неких људи из садашњег чехословачког руководства да све отпоре московском бирократизму и совјетској доминацији прогласи дивљањем реакционарних елемената. Кронштат, дакле, може да изгледа, ако се ствари површно посматрају, као небитан инцидент, али и као нуклеус онога што ће, касније, историја радничког покрета забележити

као стаљинизам.

УЛТИМАТУМ ОД 5. МАРТА 1921.

„Влада радника и сељака је наредила да се Кронштат и побуњени бродови сместа подвртну власти Совјетске републике. Наређујем зато свима, који су подигли своју руку против социјалистичке отаџбине, да одмах положе оружје. Ко се противи има се разоружати и предати властима. Ухапшене комесаре и остале представнике владе треба одмах ослободити, Само ко се без услова преда може рачунати на милост Совјетске републике.

Издајем истовремено наређења, према којима побуна мора бити угушена. Побуњеници ће се савладати оружаном силом. Одговорност за оштре мере, које ће мирољубиво стансвништво при том испаштати, пада у потпуности на побуњене контрареволупионаре. Ово је последња опомена."

Троцки Камењев

Председник Револуционарног Главни командант

војног совјета

из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА Петроград 5. марта

Чак комунисте постепено почиње да буни тон који даје влада. Виде опасну заблуду У томе зито се захтев радника за хлебом тумачи као принципијелно непријатељство. Зиновјеб је из голе чињенице, што Кронштат симлатише са штрајкачима и подржава њихов захтев за ваљаним изборима, хтео да створи контрареволуционарну заверу. Ја сам са неколицином пријатеља, између осталог и комунистима, разговарао о ситуацији. Осећамо да је још могућно да се спасе ситуација. Комисија која би уживала поверење морнара и радника, могла би смањити узбуђење и непосредне проблеме решити разумним средствима. Невероватно је да се један релативно мало значајан непријатан случај, као штрајк у заводима Трубочни, намерно тако дуго вештачки ставља у први план да мора доћи до грађанског рата са крвавим последицама.

Комунисти с којима сам дискутовао о томе мишљењу, сви се с тим слажу, али се не усубују да преузму иницијативу. Сви се слажу у томе да су морнари одлучно на страни совјета; њихов циљ је врло једноста-

· ван, да администрацију принуде на неод-

ложно нужне реформе. До извесне мере то им је већ пошло за руком. Укинути су „Заградителние отрјади", чија је самовоља и бруталност пи ноторна у пе троградској провинцији, и извесни органи радништва смеју поново да шаљу своје представнике у села, да би куповали животне намирнице. Јуче и прекјуче дељене су у неким фабрикама и животне намирнице и одећа.

дада се падши општег устанка. Петроград се налази под ванредним стањем; од 9 часова

ече не сме се нико кретати улицама. Град је ипак као и раније миран. Ако пође за руком да се власти принуде на разумнију и праведнију заштиту, не верујем да ће доћи до озбиљнијих немира. У нади на утирање пута мирољубивом решењу, поднео сам Зи: новјеву компромисни предлог. Сви потписници имају пуно разумевања за бољшевике.

ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ПЕТРОГРАДСКОГ СОВЈЕТА ЗА РАД И ОДБРАНУ, ЗИНОВЈЕВУ

„Сада је немогуће ћутати. Најновији дотађаји принуђују нас анархисте да говоримо и да објаснимо наш став у садашњој ситуацији. Ври међу радницима и морнарима. Раздози за то заслужују озбиљно испитивање. Радници и морнари су незадовољни. Пате од хладноће и глади. Не пружа им се могућност за критику и дискусију. Зато излазе на улице.

огардејци ће покушати да те немире искористе за властите класне интересе. Иза леђа радника и морнара избацују пароле у корист Уставотворне скупштине, слободне привреде и тако даље,

Ми анархисти одвајкада смо говорили да су те пароле превара, и изјављујемо пред читавим светом, да ћемо се оружјем супротставити сваком контрареволуционарном пучу, заједно са свим присталицама социјалне револуције, и заједно са бољшевицима.

Што се тиче сукоба између радника и морнара и совјетске владе, мишљења смо да се он може решити не оружаном силом, већ преговорима међу друговима. Ако се совјетска влада одлучи на проливање крви рад: нике то неће нити уплашити нити умирити. Такав корак може само заоштрити ситуацију. Он би споља. користио непријатељским капиталистичким силама и изнутра контра револуцији.

Поред тога свака употреба силе од стране владе против радника и морнара деморализоваће цео међународни револуционарни покрет и причиниће му неизмерне штете.

Другови бољшевици, размислите, пре не: то што буде касно! Играте се ватром. У

стању сте да учините корак, који се неће дати поправити. Подносимо вам следећи предлог: Нека се изабере комисија, која ће се састојати од пет лица, од којих двојица анархиста. Та комисија треба да оде у Кронштат да мирољубивим путем реши конфликт. Под датим околностима то је најбоље решење. Оно ће за цео међународни револуционарни покрет бити од велике далекосежности". Петроград, 5. марта 1921.

Александар Ђеркман, Ема Голдман. Перкус. Петровски

из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА Петроград, 6. марта

Радио Кронштат емитовао је данас поруку, у којој је разјашњена позиција морнара.

„Наша ствар је праведна. Заузимамо се за власт совјета, не партија. Заузимамо се зато да радне масе могу слободно бирати своје представнике. Марионетски совјети, којима управља комунистичка партија, не одговарају нимало нашим потребама. Они чак не слушају наше захтеве. Њихов једини одговор је пуцање. (...) Другови! Немојте се заваравати! Комунисти нас клевећу, они вас лажу. (...) Радио Москва хоће да вас увери да се Кронштат налази у рукама контрареволуционара под вођством извесног Козловског. У стварности врховну власт у Кронштату држе револуционарни морнари, војници и радници. Не оклевајте дуже! Придружите нам се! Повежите се са нама! Захтевајте да ваше делегације саме дођу у Кронштат. Оне саме рећи ће вам истину.

Живела власт слободно изабраних совјета!" Уводник кронштатске „Известија" бр. 6 до 8. марта

„1921.

ЗАШТО СЕ БОРИМО

„(.. Сада је постало јасно да Комунистичка партија Русије није оно за што се издаје: бранитељ радничке класе. Интереси радног народа су јој туђи. Освојила је власт и сада се плаши само једног: да је изгуби. Да би то спречила, не бира средства: клевета, превара, насиље, убиство, освета над породицама оних, који јој се супротстављају.

Стрпљењу оних који су много патили дошао је сада крај. Наша земља гори. На многим местима букти побуна. Радници свуда штрајкују. Полицијски режим бољшевика већ је предузео мере да би се сачувао од неизбежне треће револуције.

Она је ипак ту, и њу ће спровести радне масе. Генерали комунизма врло добро знају да су издали циљеве социјализма. Зато што се плаше и зато што врло добро знају да их неће поштедети гнев радника комунисти покушавају да тероришу устанике. Прете им затвором и ликвидацијом. (...)

Кронштат је дао пример. Он је постао ужас контрареволуционера здесна и слева. Што је овде почело, јесте револуција. Против трогодишње тираније и подјармљивања комунистичке аутократије, која је тристагодишњи деспотизам царства бацила у засенак, ми смо се подигли. Овде у Кронштату почиње Трећа револуција. Она ће довршити ослобоЊење радника и прокрчити пут стваралачком социјализму. Масе на Истоку и Западу слушаће је и узети за пример; схватиће да социјализам са тим, што се до сада одиграло у Русији у име радника и сељака, нема никакве везе. Социјализам се не може изградити одозго, од стране владе, према готовим представама комуниста, њега морају изградити одоздо саме масе. Први корак за то је учињен. При томе није испаљен ниједан хитац, ни кап крви није проливена. Ономе ко ради није потребна крв, он ће је пролити само у нужној одбрани. (...) Радници и сеЉаци предњаче и остављају за собом конституанту са својом буржоаском владом и диктатуру комунистичке партије са својом Чеком и својим државним капитализмом.

Окренуо се лист. Радне масе ће сада коначно слободно и без страха од партијског бича саме бирати своје совјете. Синдикати и сељачке организације неће бити владине марионете; претвориће се у добровољне асоЦијације радника, сељака и интелигенције. Полицијски пендрек комунистичке аутократије коначно је сломљен."

из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА Петроград, 7. марта, увече

Чуо сам данас на Невском мосту далеку тутњаву. Сада се поново чује, гласније и ближе, као да долази к нама. Било ми је у тренутку јасно да то може бити само артиљеријска ватра. Сада је 6 часова увече. Напад на Кронштат је започео. Канонада се наставља. Потпуно сам очајан. Осећам да јеу мени нешто изумрло. Људи на улици изгледају погрбљени и беспомоћни. Нико се не у. суђује отворено да говори. Град подрхтава под далеком буком топова.

Из „ИЗВЕСТИЈА" ОД 8. МАРТА 1921.

Данас у 18.445 батерије из Сестрорецка и Лисиниоса отвориле су ватру на тврђаву Кронштат.

Наше утврђење примило је изазов и брзо ућуткало владине топове.

Затим је утврђење Краснаја Горка почела да пуца на Кронштат. Линијски брод „Севастопољ" одвратио је ватром. Артиљеријски дуел траје један час.

Кронштат, 7. марта 1921. Привремени револуционарни комитет

НАШИ ГЕНЕРАЛИ Из „Известија" од 12. марта

Комунисти хоће да увере свет да се међу члановима Привременог револуционарног комитета налазе белогардејски генерали и сфацири као и један свештеник.

Да бисмо једном заувек оповргли ту при чу саопштавамо комунистима да се наш комнтет састоји од петнаест чланова, наиме:

1. Петришенко, морнарички наредник на

„Петропавловску", А 2. Јаковенко, телефониста, подручје Крон-

штат,

3. Ососов, машиниста на „Севастопољу",

4. Архипов, машински инжењер,

5. Перепелкин, механичар па пољу",

6. Патрушев, први механичар на „Петропавловску", 7. Куполов, лекарски виши асистент,

8. Вершинин, морнар на „Севастопољу",

9. Тукин, електричар,

10. Ромањенко, пословођа у сувом доку,

11. Орешин, службеник 3. техничке школе,

12. Ваљк, тесар.

13. Павлов, радник у радионицама морских мина,

14, Бајков, возар,

15. Киљгаст, искусан морнар.

То су назни генерали, господо Троцки и Зиновјев, док су Брусилови, Камењеви, Тухачевски и друге величине царистичког режима на вашој страни,

„Севасто-

БЕЛЕШКА 0 ВОЈНИМ ОПЕРАЦИЈАМА ПРОТИВ КРОНШТАТА

Војна ситуација бранилаца Кронштата била је ОА почетка безизгаодна. Располагали су са највише четрнаест хиљада људи, од тога тачно десет хиљада морнара и четири хиљаде пешадинаца и артиљераца Црвене армије. Јачина ватре Кронштатског утврђења била је знатна; али обалске батерије биле су управљене према отвореном мору а не према истоку; домет покретних топова износио је 15 километарл; Петроград се налазио ван њихове зоне ватреног деј ства. Пред заштићеним кронштатским пристаништем налазило се марта 1921. четири тешких и пет лаких крстарица. Али сви ти бродови били су оковани ледом. Резерве торива и животних намирница нису биле довољне, А и муниције било је врло мало.

Насупрот томе владине трупе располагале су неограниченим резервама. Њихова материјална над: моћ била је очигледна. У току неколико дана успело је генералштабу да добави специјалну спрему, одећу за снег, пионирски алат и покретну артиљс. рију. Чак су авиони коришћени против побуњеника.

Кронштатски одбрамбени савет схватио је и дАобро проценио ту ситуацију још пре напада владиних трупа; он се зато задржао на чисто одбрамбе. ној стратегији. Једина нада за Кронштлат у војном' погледу налазила се у томе да се држи утврђење док не крене лед; Котлин би тада за сувоземне трупе био неприступачан, а флота би све покушаје искрцавања могла да одбије и чак да озбиљно угрози главни град.

На крају одлука посаде Кронштата да пружи оружани отпор заснивала се не на војним већ на политичким просуђивањима. Они нису знали само да су право и логика револуције на њиховој страни, они су рачунали и са потпором совјетских радника, сељака и војника. Апатију изгладнелих маса потценили су исто тако као и бруталност вођства.

Без обзира на све то савлађивање Кронштата трајало је десет дана.

То се не може објаснили војним разлозима. Дуго трајање операције доказује колико је јака била позиција кронштатске посаде. Комесар Угланов саопштио је 8. марта својим претпостанљенима: „Морали смо се повући и одустати ОЛ ДАЉИХ напада, јер се трупа налазила у стању велике де моралисаности. Армија није у стању да понови напад на утврђење. Саопштио сам друговима Латевичу, Аврову и Троцком да је борбени морал курсиста всома лош. Преовлађују следећи ставови: они траже објашњење о циљевима и намерама кронштатске посаде и хоће да пошаљу устаницима делегате да би са њима преговарали".

2. м 3. батаљон 561. ловачког пука пребегао је посади Кронштата., 79. бригада отказала је послуш. ност. Војници су сазвали скупове, Муњевитом брзином рашириле су се пароле кронштатске посиде, Два пука су се побунила. И у 93. брнтади дошло ја до многих случајева дезертирања ми до жучних дискусија. Главнокомандујући је увео преке судове. Побуне ће се угушити, њихови коловође листом

стрељати. Тухачевски је морао да прегрупиша све своје приправне положаје. Агитациони талас прошао зе

Црвеном зрмијом. Непоуздани официри и подофипири замењени су члановима КП. Последњих дача битке за Кронштат уведене су јединице из азијске Русије, Киргизи и Башкири. Први батаљони Црвене армије кренули су ноћу 8. марта у вејавипи преко деда на утврђење. Уличне борбе у гралу трајале су до јутарњих часова 17. и тек увече 18. марта пре. дало се последње спољашње утврђење угтаника,

из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА

Петроград, 17. марта

Кронштат је данас пао. На улицама утврђења леже хиљаде мртвих, морнара и радника. Наставља се са масовним стре-

љањима заробљеника и талаца, 18. март Победници славе педесетогодишњицу Париске помуне. Троцки п Зиновјев опту-

жују Тијера и Галифеа за покоље, које су приредили устаницима 1871.

Превео Милан Табаковић