Književne novine

топло 2РОНШТАТ 1921.

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПРЕ КРОНШТАТА

„ИСТОРИЈСКИ је задатак пролетаријата, кад освоји власт, да умссто буржоаске демократије успостави сецејалистичку демократију, не да укине сваку демократију. Сопијалистичка демократија не започиње међутим тек у Обећаној земљи, „када је створена база социјллистичке привреде, као спремни божићни дар за честит народ, који је у међувремену верно подржавао шачицу социјалистичких диктатора. Социјахистичка демократија почиње одмах са уништењем класне владавине н изградњом социјализма. Она почиње тренутком освајања власти од стране социјалистичке партије. Она није ништа друго до Аиктатура пролетаријата

Аабоме: диктатура! Али та диктатура састоји се у начину примене демократије, не у њеном укиланњу; у енергичном, одлучном захвату у стечена права и економске односе буржоаског друштва, без којих се социјалистички преврат не може остварити. Али та диктатура мора бити дело класе, нс мале, водсће мањине у име класе, то значи она мора ићи у корак са активиим учешћем маса, налазити се под пепосредним утицајем и под контролом целокупне јавности...

Лењин и Троцки су уместо представничких тела, произашлих из општих избора, поставили совјете као једино право представништво радних маса. Али са тушењем политичког живота у читавој земљи мора и живот совјета све втиме да слаби. Без општих из. бора, песпутане слободе штампе и окупљања, слободне борбе мишљења одумире живот у свакој јавној уста-

нови, постаје привидан живот, у коме само бирократија остаје активан елемент, Јавни живот се постепено успављује, шачица партијских вођа неисмрпне енергије и безграничног идеализма диригује и влада, под њима руководи стварио шачица истакнутих глава, и радничка слита се с времена на време позива на скупове да би пљескала говорима воћа, једногласно _ олобравала предложене резолуције, У основи дакле коте; јаштво — диктатура свакако, али не диктатура пголеттријата нећ шачице политичара."

Роза Луксембурт, „Руска револуција" (1917).

ГЕОГРАФСКА БЕЛЕШКА

Кронштаг, тврђаља, гарцизон м лука, коју је пре 250 година основао Петар Велики, налази се на острву Котлин, тридесег километара пред Лењииградом, у Фниском заливу. Место служи совјетској Балтичкој флоти као оперативна база и центар снабдевања; војнички игра улогу у одбрани Лењинграда против мапада класичним оружјем.

Залив се зими залеђује. Снежна писта у зимским месецима, од новембра до априла, води преко леденог покривача и повезује Кронштат са метрополом. Град, лука, бродоградилишна постројења м докови налазе св на источној страни острва; утврђења и приобалне батерије онвичују обалу према северу, западу и југу. Сам Кронштат заузимао је 1921. око трећине острва Котлин; становништво се у то време састојало од морнара Балтичке флоте, војника у гарнизону, неколико хиљада бродоградилишних радника, официра, чиновника, занатАмја и намештеника, све у свему педесет до шездесет хиљада људи.

Центар града чини огроман Сидришни трг, на коме су се раније муштрали војници и одржавале параде; он трима тридесет хиљада људи. За време револуције владао је на том тргу беспримерно динамичан политички живот. Морнари, војници и радници окупљали су се тамо, попремено свако вече. Сидришни трг био је кронштатска агора.

БЕЛЕШКА ЗА ПРЕДИСТОРИЈУ

У свим револуционарним покретима, које је Русија Аоживела, флота је пресудно учествовала. Имена као „Патјомкин", „Аурора" и „Петропавловск не могу се отписати; чађаве, сиве крстарице, које су носиле ока имена не могу нестати; још увек њихове силусте предњаче предисторији у којој живимо; аветињски бродови слободе, који зато што су укотвљени никуда не могу да крену, велики и као сенка на старим избледелим копијсма Ајзенштајнових филмова.

Октобар 1905: Побуна морнара Балтичке флоте у Кронштату, неколико недеља пре севастопољског устанка. у крви угушена: хапшења, стрељања, принудан рад.

Јули 1906: Побуна Балтичке флоте: Кронштат, Свеаборг, Хелсинки у побуни.

Новембар 19: Морнар Частлик, према оптужници, приликом свог хапшења: „Ланас ћете нас погубити, али чекајте само неколико дана или најсише неколико го. Аина, тадл ће вас погодити иста судбина мили још тора. Ако то не будем ја, наћи ће се други који ће нас осветити." Частник је осућен на смрт и стрељан.

Јули 1915: Ма једног извештаја царске тајне полиције о политичким односима у јединицама Балтичке флото: „Велики Део морнара Прве балтичке флоте, људи који се из политичких разлога налазе под полицијским надзлором, морао је као резсрва бити послат на копнени фронт да би сигурност на бродовима била загарантовака.'' Март 1917: Совјет кронштатских морнара преузима власт. Два адмпрала и четрдесет официра се стрељају. Морнари бирају официре из властитих редова. Све ознаке чинова се укидају. Кронштатом практично влада његово становништво. Све политичке одлуке доносе се на Сидришном тргу.

Јули 1917: Влада Керенског шаље посланицу Кропзитатском совјету и прети репресалијама, јер становници Кронштата захтевају окончање рата, отказују послушност, своје војне претпостављене самовољно смењују и супротстављају се Принременој влади. У тој посланици стоји: „Наређујем посади линијских бродова „Петропавловск", „Республика" и „Слава“ да у току 24 часа ухапси коловоће побуке и да их доведе у Петроград, где ће се предати редовном суду; наређујем вам даље да се подвргнетс свим мерама, привремене владе. Ако се кропштат-

ски гарнизон и посада наведених бродова не повипују мојој сиповести смаграће се и према њима ће се поступити кас «а велензлајницима, и влада ће против њих

применити најстрожије кажњавање." Кронштатски сонјет одбацује свс сахтеве и иаређења Керенског.

Октобар 1917: Балгичка флота затвара ушће Неве поед Петрогредом. Морилри из Кронштата и Хелсинкија за-

та

58

поседају Телеграф, државну банку и даље стратешке тачке главног града; без њиховог учешћа октобарска револуција не би победила. Троцки пише: „Кронштатски мор. нари су понос им слава руске револуције."

Зима 12:21: После вишегодишњег грађанског рата бели су на територији Европске Русије коначно поражени. Привредна ситуација је лоша, Политички се Комунистичка партија као неограничена власт у земљи етабдирала. Чека има одрешене руке. Привреда се налази у тешкој кризи. У флоти влада немир. Комесар Зорин саопштава да је само јануара 1921. пет хиљада морнара напустило Комунистичку партију.

Фебруар 1921: Конференција комуниста Балтичке флоте доноси резолуцију у којој стоји: „Партијска организација удаљила се од маса, Она не одтовара више вољи активних члачова. Постала је бирократски инструмент, који је изгубио сваки ауторитет код морнара... гуши сваку докалну иницијативу, и претворио је сваки политички рад у пискарање,.. Захтевамо да партијска ортанизација промени своје принципе. Захтевамо да се темељно демократизује."'

Александар Беркман био је сведок Кронштатске по. "буне, Беркман се родно у Вилни као сви имућних ро.дитеља; због свог политичког држања био је искључен из петроградске Кадетске школе; 1887. иселио се у Америку и прикључио се синдикалистима. Као коловођа једног радничког устанка био је осуђен на двадесет година тамнице им доцније изручен руским властима, 1921. побегао је у Берлин. М на Западу прогонила га је политичка полиција. 1936, мучен бедом и болешћу, извршио је самоубиство у Фравцуској.

из АНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА

Петроград, фебруар 1921. Влада ужасна зима и градско становништво од тога тешко пати. Вејавице су нас одсекле од провинције. Резерве животних намирница су готово при крају. Следовање хлеба смањено је на половину фунте. Већина кућа се не греје. Када се смркис, приближују се старице стоваришту дрва у близини хотела „Асторија", али су страже на опрезу. Читав низ фабрика морао је да обустави ад јер више нема горива. Радници добијају половину следовања. Они су сазвали скуп, који је требало да расправља о ситуацији; власти су, међутим, забраниле митинг. . Радници фабрике „Трубочни завод" штрајкују. Негодују због тога што приликом поделе зимске одеће комунисти имају пред ност пред ванпартијцима. Влада оклева да тим жалбама изађе у сусрет, пре него што се људи поново не прихвате рада. | На улицама, пред фабричким капијама, створиле су се групе штрајкача. Појављују се војници, који треба да их растерају: и то курсисти, млади комунисти из Војне академије. До насилних окршаја није АОШАЛО.о Данас су и радници дока Галернаја и радионица флоте ступили у штрајк. Арогантно држање владе унело је злу крв. На улицама се појављују радници који демонстрирају, али их коњица растерује.

27. фебруар У граду влада велика нервоза. Ситуација са штрајком се заоштрила. Заводи „Патрониј", фабрике „Балтијскиј" и „Лаферм" обуставиле су рад. Власти су наредиле штрајкачима да наставе са радом. Проглашено је ванредно стање. Управо наименован Комитет одбране добио је ванредна овлашћења. Његов председник је Зиновјев. . . На последњој седници Градског совјета јуче увече је једно војно лице пребацило штрајкачима да су издајници револуције. Говорник се зове Лашевич. Деловао је надувено, сладуњаво, и изгледа да се у својој кожи врло добро осећа. Назвао је незадовољне раднике „крвопијама и изнуђивачима" и захтевао је да се против њих предузму најоштрије мере. Совјет је донео резолуцију у којој је решено да се отпусте радници фабрике „Трубочни", То значи да ћЋе им се одузети следовање.

То значи ГАВА. 28. фебруар

Данас су се на улицама појавили први леци штрајкача. Они говоре о радницима који се мрзну у својим становима. Њихови главни захтеви јесу: боља зимска одећа и равноправна подела животних намирница. Неки од тих листића протестују против окупљања у предузећима. У њима стоји: „Народ жели да сам расправља о своме положају, и да сам тражи најбољи излаз." Зиновјев тврди да је цео немир дело мешлшевика и социјалревоауционара. Штрајкови добијају од недавно политички обрт. Касно поподне појављују се плакати са даљим захтевима. На њима. пише: „Нужно је да влада потпуно измени своје мере и методе. Што је радницима и сељацима пре свега потребно јесте слобода. Они не желе да то остваре прописима бољшевика. Они хоће да сами одлучују о својој судбини. Захтевамо пуштање на слободу свих радника. социјалиста и ванпартијаца; укидање ванредног стања; слободу товора, штампе и окупљања за све раднике; захтевамо слободно изабране радничке савете, слободно изабране синдикалне функционере и слободно изабране совјете."

1. март Многа хапшења. Свуда се виде групе радника штрајкача, које, опкољене чекистима, одводе у затвор. Велико огорчење влада у граду. Како чујем многи синдикати су распуштени и њихови активисти предати Чеки. Али се стално појављују нови леци. Самовоља власти буди сада и реакционарне противничке снаге. Ситуација постаје из часа у час све напетија. Већ се чују позиви за сазивањем уставотворне скупштине. Кружи један манифест, који су потписали „социјалистички радници Невског рејона", у коме се комунистички режим отворено напада. У њему стоји: „Врло добро знамо ко се плаши Уставотворне скупштине. То су они који нас данас пљачкају. Томе ће доћи крај. Када се састане Уставотворна скупштина, одговараће ти људи пред народним представницима за своје маневрисање заваравањима, своје крађе и своје злочинфа"

Зиновјев је озбиљно узнемирен; тражио је из Москве појачање у трупама. Петроградски тарнизон наводно симпатише са штрајкачима. Трупе из провинције пребачене су у град. Неколико комунистичких елитних пукова уљ раво је стигло. Данас су у граду проглашени преки судови.

2. март

Узнемирујуће вести и гласине. У Москви су избили велики штрајкови. Данас сам чуо у „Асторији" да је пред Кремљом дошло до оружаних чарки и до проливања крви, Бољшевици тумаче поклапање догађаја у обема престоницама као доказ наводне контрареволуционарне завере.

Прича се да су из Кронштата стигли делегати флоте у град да би открили одакле долазе немири. Није могуће разликовати шта је чињеница а шта гласина. Пошто нема од товорног информисања, шире се најдивљије шпекулације. Нико не верује у оно што се налази у званичним новинама.

3. март

И у Кронштату влада немир. Флота одбацује драстичан поступак владе против незадовољвих радника. Морнари са крстарице „Петропавловск" изразили су симпатије за штрајкаче. Данас се сазнало да су морнари још 28. фебруара послали у Петроград изасланство да би испитали ситуацију око штрајка. Извештај тог посланства испао је неповољан по власти. Прекјуче, 1. марта, посада Прве и Друге Балтичке флоте сазвала је јавни скуп на Сидришном тргу. Учествовало је 16.000 _ морнара, црвеноармејаца и радника. Председавао је председник извршног одбора. Кронштатског совјета, комуниста Васиљев. Говорили су Калињин, председник републике и Кузмин, комесар Балтичке флоте. Држање морнара према совјетској влади било је потпуно пријатсљско и лојалио, и Калињин је приликом доласка у Кронштат био лдочекан са свим војним почастима, са музиком и заставама. .

Пред скупом је тада разматрана ситуација у Петрограду. Делегација морнара поднела је свој извештај. Гомила слушалаца отворено је испољила своје негодовање према поступку Зиновјева против радника, Председник Калиљин и комесар Кузмин критиковали су штрајкове м резолуцију посаде крстарице „Петропавловск", о којој су-тврдили да је контрареволуционарна. Морнари су подвукли своју лојалност према совјетском систему, али су осудили бољшевичку бирократију. Резолуцију је прихватио цео скуп.

РЕЗОЛУЦИЈА ЈАВНОГ СКУПА ЦЕЛОКУПНЕ ПОСАДЕ ПРВЕ И ДРУГЕ ЕСКАДРЕ БАЛТИЧ-

КЕ ФЛОТЕ 1. МАРТА 1921. ојенељењи •

Саслушали смо извештај одбора, кога је скуп свих морнара Балтичке флоте послао у Петроград да би тамо испитао ситуацију, и на основу њега закључујемо:

1. Пошто садашњи совјети више не изражавају вољу радника и сељака да се одмах распишу нови, тајни избори и да се за изборну борбу осигура пуна слобода агитације код радника и сељака.

2. Радницима и сељацима као и свим анархистичким и левосоцијалистичким партијама зајемчити слободу говора и штамџе.

3. Гарантовати слободу окупљања и коалиције свих синдиката и сељачких организапија. 4. Сазвати надпартијску конференцију ралника, војника Црвене армије и морнара из Петрограда, Кронштата и Петроградске 06ласти, која треба да се одржи најкасније 10. марта 1921.

5. Све политичке затворенике, који припадају социјалистичким партијама пустити на слободу, као и све раднике, сељаке и морнаре, који су у вези са радничким и сељачким немирима били затворени.

6. Мзабрати ревизиону комисију за преиспитивање случајева свих других који се налазе у затворима и концентрационим логорима. 7. Сва политичка одељења укинути, пошто ниједна партија не може да претендује на посебне привилегије за ширење својих идеја или на финансијску помоћ за то од стране државе; и уместо тога образовати комисије за жултуру и васпитање, које треба локално бирати и држава финансирати.

8. Одмах расформирати све Заградителние отрјади (наоружане полицијске трупе бољшевика). 9. Следовања животних намирница за све радне људе фиксирати на истој висини, са изузетком оних који су у свом раду нарочито здравствено угрожени,

10. Укинути комунистичка специјална одељења у свим формацијама Црвене армије и заштитне групе по предузећима, и њих, где је потребно заменити јединицама, које саме долазе из армије и које сами радници треба да формирају у фабрикама.

11. Сељацима дати пуну власт у располатању својом земљом, такође и право да држе властиту стоку, под условом да својим властитим средствима, то значи без најмљене радне снаге да излазе на крај.

12. Замолити све војнике и морнаре, као и војне курсисте да усвоје наше одлуке.

15; Побринути се зато да наше одлуке обнародује штампа.

14. Наименовати путујућу контролну комисију. 15, Дозволити слободно кустарное производство (то значи индивидуалну домаћу радиност и занатску радиност), уколико се не заснива на искоришћавању радне снате.

Ова резолуција је са два уздржана гласа прихваћена од стране бригадног скупа.

Петришенко Перелпич председавајући бригадног секретар састанка

Ову резолуцију је прихватио Кронштатски гарнизон са надмоћном већином. Арутови Ка-

и Васиљев дају да се унесе у запис. ник њихово неслагање.

Васиљев

преседник Е

из ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА Петроград, 4. март

а у граду постаје крајње папета, права даље трају. И у Мокра је поново дОШАО до радничких немира. залас незадо

А и протеста пролази целом земљом, ЗоЕбова из Сибира, из Украјине и са И вене саопштава се о сељачким устанцима, Пе је близу очајања. После завршетка грађанског рата били су велики ЛАЗА и - здање да ће комунисти попустити у свом поу. ички строгом режиму. Влада је најавила ЈЕ ће поново брзо да изгради привреду, и ПАРА Је био спреман да у томе учествује, Очекивао је зато крај Гакоднсвном животу

у ограничења У / ; Пе анско успостављање основних о.

Бели су поражени, нема више = бе = това, али у старој политици ништа па ме ња и милитаризација РАНИ ле о: Е:5 поновну изградњу индустрије. о. ЊЕ па РЕН отворено се пребацује комунисти ТК Ј ртији да јој је више стало до учврш пива своје политичке власти него до тога да спасе ре. нино саопштење појавило се данас на млицама. Захтев морнара за слободним совје тима одбија се као „контраревову ен 0, завера против пролетерске Републике". Од чланова комунистичке партије се захтева ла пеодложно крену у предузећа и фабрике ла „раднике придобију за становиште плац и против Кронштат смора бити -Е Москва је емитовала посланицу „Свима, свима, свима!": „У Петрограду влада мир и ред. Само у неколико фабрика чуле су се за кратко време оптужбе против совјетске владе. Али и у тим предузећима данас знају сви да су ту провокатори имали уме штане прсте... У овом тренутку, када У Сједињеним Државама нова републиканска влада преузима власт и очигледно је спремна да са Совјетским Савезом успостави трговинске односе, могу лажови и побуњепици, који у Кронштату шире гласине и уносе немир,

издајника".

„само једном тежити: хоће да утичу на аме.

ричког председника да промени своју политику према Русији. Истовремено заседа Лондопска конференција; тинрење гласина треба ла остави утисак и па турску делегацију и ла је доведе до тога да попусти захтсвима Антанте. Побуна на „Петропавловску“ је не сумњиво део велике завере, која у унутрашњости Совјетске Русије изазива пемире и хоће да нам нашкоди... Водеће главе у томе плану су један царистички генерал и пеколико бивших официра; акцију подржавају мење шезици и социјални револуционари."

Цела северна област налази се сада под преким судом, Свако окупљање је забрањено. Предузете су све мере предострожности да би се заштитила зграда владе, У „Асторији", пред становима Зиновјева и осталих истакнугих бољшевика постављене су машинке, Ове припреме потхрањују општу первозу. Званични плакати по зидовима наређују радницима који штрајкују да се одмах враде фабрике. Забрањују сваки прекид рада, опомињу становништво да се не окупља „на улицама. .

Одбрамбени комитет започео је са првом „чистком" града. Бројни радници, за које се сумња да симпатишу с Кронштатом, ухапшени су. Сви петроградски морнари, као и део гарнизона, који се сматра „непоузданим, пребачени су у удаљена места. Породице кротоптатске посаде, које живе у Петрограду, сматрају се таоцима и спречава им се да напусте град. Одбрамбени комитет саогштио је посади Кронштата да су „затвореннци задржани као таоци за сигурност комесара Балтичке флоте Н. Н. Кузмина, прелседника Кронштатског совјета Т. Васиљева и других комуниста. Ако нашим друговима само зафали длака с главе убићемо таоце.

„Не желимо проливање крви" телеграфисали су из Кронштата. „Ниједном комунисти није још пала длака с главе."

Радници Петрограда са напетошћу прате развој ситуације. Надају се да ће интервенција морнара испасти у њихову корист. Мандат Кронштатског совјета истиче ових дана и припремају се нови избори.

Прекјуче, 2. марта, одржана је конфере!ција делегата, којој је присуствовало представника бродова, гарнизона, синдиката и предузећа, међу њима велики број комуни. ста. Конференција је одобрила одлуку, која је дан пре обнародована. Лењин и Троцки су ту резолуцију окарактерисали као контрареволуционарну и тврдили да је доказ о завери белих.

Ема Голдман, Беркмачова животна сапутница, ро“

Ђела Рускиња, анархисткиња по убећењу, оставила је

за собом аутобиографију под насловом „лутд ту

ТМе", у којој се сећа и кронштатских догађаја,

ИЗ СЕЋАЊА ЕМЕ ГОЛДАМАН

Чули смо за гласине, према којима су при ликом сусрета три стотине делегата флоте, гарнизона и синдиката совјета морнари ухат сили Кузмина и Васиљева. Питали смо наша оба поузданика шта о томе знају. Потврдили су хапшење обојице. Оно је имало следеће разлоге. Кузмин је на скупу грдио морнаре као издајнике и штрајкаче у Петрограду као шкурнике (саможивце) и изјавио да ће ко мунистичка партија „слистити те људе као контрареволуционаре". Делегати су даље са» пали да је Кузмин наредио да се из Кронш тата изнесу све залихе животних намирница им сва муниција. Тиме је град био угрожен глађу. Морнари су зато одлучили да ухапсе Кузмина и Васиљева како би залихе остале у Кронштату. Са устаничким намерама или са сумњом у револуционарни интегритет Ко муниста те мере немају ничег заједничког. Комунистички делегати иступили су на том скупу равноправно и гласали су заједно са другима. Поред тога је закључено да се у Петроград пошаље одбор Од тридесет повер Љивих аичности да би тамо са градским св

јетом преговарао о мирољубивом решењу штрајка.

13 ДНЕВНИКА АЛЕКСАНДРА БЕРКМАНА

Петроград, 4. марта, касно и

Ванредно заседање Петроградског ов

у Таврическој палати било је препуно КЕ миста, махом младих људи, фанатичних и )