Književne novine

Структура

н формалне оданке уметничког дела

АУШАН СТОШИЋ

СТРУКТУРАЛНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА уметНничког дела једна је од оних коју с правом називају иманентном самом уметничком производу, Па ипак она је, у сјајним резултатима које је постигла (структурална анализа Достојевског, објашњење парадокса негативног књижевног јунака, анализа филозофске лимензије дела М. Црњанског и др.), донела на свет свој властити парадокс: структурално објашњење многих димензија уметничког дела осим естетске димензије. Овим парадоксом желимо да се позабавимо у овом тексту који не претендује да буде ништа више од једног питања проширеног недоумицама које га прате.

У структуралној анализи уметничког дела показале су се као главне категорије објашњавања структурални елементи и њихов меЂусобни, квалитативни и квантитативни, однос у целини дела, њихов распоред у уметничком простору под осветљавајућим бљеском уметниковог загонетног погледа. Структурално својство показало нам се као однос различитих ликова и других елемената уметничког дела и као однос уметничких карактеристика појединих ликова и карактеристи„ка других елемената структуре, као макрорелације и микрорелације структуре.

Структурална анализа омогућила нам је да схватимо доживљај привлачности лика негативног јунака или ма коју димензију уметничког дела елимипишући објашњења која нам нуде теорије уметности као игре или као имитације, слиминишући објашњења која се позивају на моралне, иморалне, хумане карактеристике ликова, слиминишући теорију идентификације читаоца са ликовима као и она објашњења поменутог феномена која се заснивају на морфолошком богатству ликова итд. Она нам је такође омогућила да разумемо начин на који се у уметничком деХу структурално појачавају или пригушују одређене карактеристике ликова, одређене иАеје и осећања, а да се не пређе мера. Све то структурална анализа је постигла не оглушујући се о захтев остајања на иманентним одликама уметничког дела,

Намеће се, међутим, питање да ли меру коју структурално потенцирање и пригушивање пе смеју да пређу, да би се остало у Апмензији истинске естетске вредности, не одређују, у овој интерпретацији уметничких дела, управо нека неструктурална својства: психолошка могућност им вероватност. Другим речима, да ли се естетска вредност не показујсу овој интерпретацији, као функција „успходошке могућности и вероватности, док су само одступања од ових одлика функције структуралног померања2 Исто питање се мо-

же, мало упрошћено, формулисати на следећи начин: да ли је структурална анализа о којој пишемо заснована на теорији структуралне мере и структуралног померања или је пак њен основни критеријум психолошка могућност и вероватност.

Кад се неке одлике уметничког дела објашњавају његовом структуром онда је то, разуме се, иманентни приступ уметничком делу, Али шта да се каже ако се естетска вредност уметничког дела не објашњава: његовом структуром2 То онда још може бити иманентни приступ делу али не само структурални, Може бити,- дакле, да је реч о комплетном иманентном приступу уметничком делу који примењује структуралну анализу као само један момент. У случају да се изречена дистинкција односи на анализу о којој пишемо наше питање мора да гласи друкчије: Да ли структурална анализа може да објасни и естетску вредност уметничког дела, а не само његове посебне одлике структуралним померањима — потенцирањем и пригушивањем и неким другим структуралним факторима2

Из обиља аргумената које нам структурална теорија наводи јасно је да су вредносне (неестетске) карактеристике уметничких ликова и уметничких дела као целина апсолутно независне од њиховог структуралног склопа у лику или делу, али јасно је и то да су оне од овог склопа релативно зависне. Свако структурално померање баца друкчију светлост на, у делу присутне, вредности и одређује степен њиховог аксиолошког интензитета. Одређивање степена аксиолошког интензитета вредности у уметничком делу факторима структуралног померања неоспорна је и велика је заслуга структуралних аналитичара уметничких дела.

Да ли, међутим, структурална теорија 06јашњава и естетску вредност уметничког дела» Ово питање може се прецизније формуАмсати поделом на два питања: 1) Да ли је интерпретација о којој пишемо структуралистичка2г и 2) Ако није у чему опна види разлику између структуралне и естетске анализе уметничких дела2 Одтовор на прво питање је, наравно, негативан. Што се другог питања тиче изгледа да је у структуралној анализи до сада обраћена пажња само на колизију између структуралних фактора и естетских својстава уметничког дела. Можемо рећи да је и то учињено узгредно. Шта се у овој теорији подразумева под естетским одликама остављено нам је да нагађамо и то би могао бити њен главни недостатак, недостатак у том смислу што једна од њој иманентних карактеристика није експлицитније у анализи

АРХИТЕКТУРА

И ЦРТАЊЕ

ПЕБА РИСТИЋ

пр" равмер., 2:80

ГОВОРИО САМ до сада о свакојакој архи: тектури у свим њеним видовима, и готово да сам заборавио да је архитектура и цртеж, односно могли бисмо да кажемо да је пр теж легитимаџија за архитекту. Нико није архитекта нити има права да говори у име архитектуре ако не зна да црта. На жалост, у нас многи директори пројектантских пре дузећа не знају ла пртају и то не раде, а стављају своје потписе на пројекте. Цртеж

Ц|

НЕ

| = ЈА паннннинининин 2107 1225: аи

често може да занесе ствараоце, зато је цр теж и уметничко дело које не може да се

сматра најамним радом, мада су у нас сви закони такви да је индивидуални стваралачки рад немогућ за пројектанта архитекту који и сам црта. '

Ово стање архитектонских закона у данашње време доведено је до таквог апсурда ла предлог председника. Удружења архитеката Југославије арх. Митровића о мењању ових анахронизама који треба. да буду узети у разматрање 20. јуна на Конгресу. архитеката Југославије, делује као последњи пуцањ Стевана Синђелића, Само пројектанска оргамизација која мора по закону да има више људи једино је легална да овери пројекат по коме тек може да се изда грађевинска до-

аввијена. Можда је тачније да се каже како ош није од других запажена.

Да би овај осврт на структуралну сралиВу био колико-толико потпун укажимо на Јо једну занимљивост. МИ ово указивање тре' " схватити као питање и недоумицу. Најуспе лији текстови у којима се структурална [о рија јавља Као имплицитна основа пналиа уметничких дела не одвајају однос између структуралних чинилаца организације КУМСИ ничког дела и неестетских вредности ликова и дела ОД односа структуралних чинилаца и естетских вредности чиме су ове последње суштински изједначене са осталим вредностима које су само материјал дела.

Видели смо да структурална померања од: ређују степен аксиолошког интензитета појединих вредности у уметничком делу. Исто тако подсетили смо да структурална анализа утврђује могућност и чињеницу колизије из међу структуралних померања и естетских својстава дела. Та естетска својства, шта су она2 Ако појам естетске вредности дела није ништа друго него појам структуралне мере, онда се може тврдити да је овде реч о чисто структуралној анализи уметничких дела. Ако, међутим, ти појмови нису идентични, ако су то два појма, онда се суочавамо са иманентном анализом која је не само структурална већ и нешто друго што са структуралном анализом стоји у комплементарном односу. |

Категорије структуралне мере и структуралних померања као категорије целине уметничког дела и као категорије појединих његових страна, уколико их схватамо као најопштије и садржином најбогатије категорије, могу да се сматрају, изражене ставовима, као начела структуралне теорије. Имали бисмо два принципа од којих први објашњава естетску вредност, а други субјективне тенденције у уметничком делу које ипак не дола-

УМ) у ЈЕ

И И] РУЖЕ “ 4. (

звола и сазида зграда. Чим нема индивидуалне одговорности и тиме и личности ствараоца нема ни уметничког дела. Мрбанизам је нешто друто, тамо збиља мора да има много људи, на анатомске приказе кужних болести. На жалост, урбанизам. норме, закони и прописи су рак болест ћелија друштва, и урбанизам је прогутао и ћелију искрицу архитектонског стваралаштва, која ће да засветли баш тамо где није законом предвиђена, Зато су архитекти пројектанти у најтежем положају међу уметницима. Архитектура је само дело оличено у изведеном објекту, цртеж је

| џ ДРИЗБИЉЕ 3 Резефа 1:50

само једна помоћна ствар, једна проста вежба међу многим осталим, која не може да прикаже архитектуру, али може да представља њену немоћ, | али су зато тамо и цртежи гадни, они личе Сликар ће неупоредиво лакше да нађе платно и боје да би извео слику, док се вредност архитектонског објекта мери ми хионима. Ако сликара не разуме време, он је у стању да наслика слике које ће да стоје до бољих времена; архитекта ствара-

„лац то може врло тешко и ретко да учини.

Зато је пртеж оличење немоћи архитекте, његова тратедија. Архитектонски цртеж није дело које само може да говори, оно је само ијифра изгубљених, Зато је'и велики франпуски (архитекта Корбизје говорио да архитекту треба испити по његовим пеоствапе. пим делима, Архитектонски цртеж остаје са-

а 4

ЕТИКА УЦО, У

зе и уколико не долазе у колизију са струк.

туралном мером,

Ма какав био одговор на питање да ли између естетске вредности уметничког дела и структуралне мере истог дела постоји нден. титет, остаје јасно да појам структурално померања претпоставља појам структуралног не-померања тј. појам структуралне мере, Та.

ко, објашњење парадокса негативног књижећв. ног јунака као последице структуралног лотенцирања лика негативног јунака и структуралног притушивања ликова жртава има у виду апстрактну структуралну меру и конкретна структурална померања. Али, У ис. ти мах, уметничко дело је конкретна. структурална мера услед чега имамо за резултат привлачно деловање лика негативног јунака, а не доживљај структуралног померања. Чак се апстрактна мера привидно може осетити као транфцендентни приступ уметничком де. ау. Али, чим структурално померање ступи у колизију са том структуралном мером она се намеће као владајући принцип иманентне

анализе.

Када до неког позитивног одговора на на. ше питање не бисмо могли доћи другим пу. тем, задржавање на једној чињеници коју је структурална теорија интерпретирала може бити врао поучно. Утврђено је да Једна нета. тивност у уметничком делу има позитивну вредност у естетском доживљају. Откуда тог То је последица структуралног потенцирања негативног — одговара структурална анализа, Ова структура одређује овај естетски дожив. љај. Да ли је ово посебан вид естетског Доживљаја и да ли је ово посебан случај струк. туралне анализе естетског доживљаја2, Јесте, Али то је екстремни, најкомпликованији, нај тежи случај. Ако је он задовољавајуће објашњен теорија је потврђена у целини. Моћ структуре која одређује позптивни естетски доживљај негативног лика, толика је у ес тетском обликовању да не можемо сумњати у њен одређујући утицај у осталим мање компликованим случајевима.

Кад не бисмо знали за волшебну непрозирност уметничког дела, могли бисмо, на. супрот сумњи која је прожимала први део нашег осврта, да кажемо да се све у умет. ничком делу објашњава структуралном анализом јер је све одређено структуром. Разуме се да је и са овом анализом као и са друтим процесима у којима се манифестује људ: ски дух: само даровитима открива своје мо. тућности.

тво

неимар

опалаза. соба, =] 8 са. једном постељан

уатра 1:80

мо лЛегитимација шифрованих знакова, да: тилоскопија и графолотија помоћу које се само може недвосмислено идентификовати архитекта али не ин архитектура.

Зато сам из свог албума извукао неколи“ ко неостварених цртежа-пројеката који СУ урбанистички илегални, јер би под садаш њим законима само илегално могли да се изведу. Само, да се разумемо, ово није лаж: на узбуна, ово је пројекат једног конкретнот детњиковца који може да се изведе 34 7 МмиАмона динара, међутим, мој пријате» Жика нема средстава да ово изведе, а Бе може да добије ни грађевинску дозволу, Јер пројекат нема печат предузећа. Ипак, прех почетак лета мислим да ће „гледалачку“ пуо Аику да разоноди једна викендица, у ери 8!" кендоманије,