Književne novine
АРАГОМИР БРАЈКОВИБ:
Несулшњиво је да се о писцима моје тецерације може говорити као о новом таласу, (новом таласу прозе, поезије). Међутим, товоршти о нама кад о књижевној генерацији и штетно је и по трешно.. Литература се никад није стварала генерацијски, већ појединачно, а ми нисмо толико нсаутентични п недаровити да не бисмо могли стварати литературу. Наиме, ми је већ стварамо.
Ааобар лео српске лптературе после рата развијао се у тражењу путева, Моза генерација, пак, не опредељује се односу на тренутке п претходнике већ у односу на живот, на помањкање жи вота п слобода. Јер, смешно је залагање за неки књижевни програм ако то пије истовремено им залагање за живот. Ми се боримо за голи-живот, за голу егзистенцију, Литература овог нараштаја, нараштаја чији најбољи писци потичу из провинције, раБбала се по прљавим периферијским и студентским собама, с немаштини, глади пи бели, а н
сад, добрим делом, настаје тамо. Тако, без правог осећања живота нема, п никад и није ни било, праве литературе. Наше 'опредељење и одређивање према животу је и одређивање према претходницима и према савременицима. Расцепканост п непотпуност живота, беда, друштвени п сопствени промашаји, све се то птекако одразило и одражава се на ову литературу која не опоназна живот већ га апсорбује. Неопходно је, наиме, успоставити споне, повезати већ покпдане животне облике, оргапизовати живот, вратити тужнима веру и наду у боље. Започети сасвим друкчији живот. Бар, живот литературе. Тако критичари у својој недоспелости п недораслости, у већини случајева, проглашаавајући неке приповедаче „меореалистима“ катастрофално треше јер не виде чињеницу да је то што ови чине потреба враћања правом, аутентичном животу. Није то враћање традиционалним ОбАчцима, већ враћање животу, овом дртуштвеном животу који, ето, пије отишао далеко од облика који су и раније постојалн у литератури, Писце не треба кривити што тако виде живот. Нису они криви тито је живог такав какав јесте.
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ "МОЛИМО СТАРЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ, КОЈИМА ЈЕ ИСТЕКЛА ПРЕТПЛАТА, ДА ЈЕ ОБНОВЕ. ПРЕТПЛАТА СЕ УПЛАБУЈЕ НА ТЕКУЋИ РАЧУН „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА" БРОЈ 608-1-208-1. ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА ИЗ.
НОСИ САМО 30 ДИНАРА (26 БРОЈЕВА, КОЈИ, КАД СЕ КУПУЈУ ПОЈЕДИНАЧНО, КОШТАЈУ 39 ДИНАРА), _ ПОЛАУГОДИШЊА 15 (13 БРОЈЕВА, ПОЈЕДИНАЧНО КОШТАЈУ 19,5 ДИНАРА). ЗА ИНОСТРАНСТВО ЦЕНА
"ПРЕТПЛАТЕ. ЈЕ ДВОСТРУКА.
Једна генерација постаје значајна тек онда кад моред својих литерари новина заузме и значајнија места по из давачким кућама, часописима, птд. Тек тада она постаје друштвено значајна. Али у литератури она свој значај остварује делима, а не друштвеним положа јем, како је то било са већином паших „часних“ претходника.
Ако је реч о самоуправиим структурама у издавачким кућама, опда: ваља јасно по хласно рећи да оне не постоје. Какво је то самоуправљање кад гтодинама псти људи седе по издавачким кућама, кроје издавачке планове на основ; својих приватних, а не литерарних убеЂења, пшшу рецензије које су тајне ! примају плате од по неколико стотина хиљада. Таман онолико колико додије један млад пшсац за књигу коју је пи-
сао неколико година. И време је да већ
једном у издавачке п уређивачке од
боре уђу млађи људи, не један пили два као ариштвена алиби, већ више њих са поверењем које заслужују. Смешно је. отужно п поразно да о нашој судбине, судбини наших књига (јер то је наша судбина) одаучују они који имају друкчије потавАе н на живот п на литератрг. - НОВИ ПРЕТПЛАТНИЦИ ТРЕБА ДА ПОПУНЕ ОВУ НАРУЏБЕНИЦУ, ИСЕКУ ЈЕ И ПОШАЉУ НА АДРЕСУ: „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ", БЕОГРАД, ФРАНЦУСКА 7. ОВО ЈЕ НЕОПХОДНО РАДИ ЕВИДЕНТИ-
= РАЊА ПРЕТПЛАТНИКА,
'
НАРУЏБЕНИЦА
«
: (Презиме и име)
: (Место, улица п број)
Овим се неопозиво претплаћујем на лист „Књижевне новине“. Го- | дишњу (полугодишњу) претилату од: динара 30.— (15.—) уплатићу на жи- НЕ | ро-рачун „Књижевних новина“: 608-1-208-1, после чега ће ми лист бити до- | стављан на следећу адресу: :
Потпис:
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
ПРВИ „ОКРУГЛИ СТО“
НОВА КЊИЖЕВНА ГЕНЕРАЦИЈА
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ" имају намеру да повремено организују разговоре о актуелним проблемима књижевности и културе, у којима би узели учешћа наши најистакнутији писци и културни радници. Редакција је одлучила да први разговор буде посвећен младој генерацији савремене српске књижевности, желећи да своје читаоце упозна с тежњама и идејама-водиљама оних писаца који досад, због своје младости и кратког књижевног „стажа", нису довољно афирмисани.
На разговор су позвани Радомир Андрић, Бошко Богетић, Драгомир Брајковић, Гојко Бого, Мирослав Јосић Вишњић, Драгаша Каагзић, Милан Комненић, Раша Ливада, Иван Растегорац, Адам Пуслојић, Милисав Савић, Видосав Стевановић и Драган Стојановић. Фазговору, због одсутности, нису присуствовали Радомир Андрић и Драгомир Брајковић, а своје говоре нису ауторизовали Мирослав Јосић Вишњић и Милан Комненић. У име редакције „Књижевних новина" у разговору су учествовали Драган М. Јеремић, Ауубиша Је-
ремић и Богдан А. Половић.
Учесницима разговора редакција је, као подсетник, послала
следећа питања;
— Слматрате ли да се о млађим писпама ваше генерације може говорити као о књижевној генерацији која доноси нешто значајно ново у 00пеосу на претходнике2 Да ли ви и писци који су се уз вас јављали у 060]
књижевној средини осећате у било којем смислу јединство интереса. (У властитом стварању, у изразу, у односу на старије књижевне тенерације, у погледу књижевног иступања)2
— Да ли се може говорити о неком претходном књижевном тренутку, или догађају, према _ којгм се одређујете кво јединствен круг стваралаца, као „нов талас“ у прози или поезији Да ли је основано говорити — како се често у штампи и на радију чинило — о вашем стварању у односу на-претходпике, као о „обнови натурализма", о „неореализму“, или 0 „традиционализ-
му" но „скретању устрану"2
—Да ли се, у свом раду, залажете за неки књижевни програма Сматрате-ли да је-за сваку генерацију пеопходно да, према крупним књижевним проблемима, дефинише властите стваралачке пиљсвез Који се, по вашем мишљењу, књижевно-теоријски· проблеми
| 1 | | | |
постављају. као битни данас (књижев-.
ност п' идеологија, књижевност и поли-
- тика, књижевност и стварност)»
— У чему видите значај стварања ваше генерације» Да ли своју књижсв-
ну делатност и генервцијско иступање дозодите у неку битну везу са ширим
друштвеним кретањима» Како одређу-
јете своје место у томе»
— Шта би се, но вашем мишљењу, морало изменита у положају млавих писаца у самоуправном структурирању културних делатности“ Да ли је у новим друштвеним односима одржив традиционалан начин пословања часописа и издавачких предузећа са институционализованим уредништвима, пеприкосновеним судовима · уредника, тајним рецензијама, системом одабирања и хонорисвња текстова у којем нарочито млађи писаш- сарадник никако не учествује2 Сматрате ли да је неопходно суштински изменити положај писца у овоме и омогућити пресудније утицање
"млађих сарадника у раду књижевних · часописа и издавачких кућа —
у одреЂђивању колико уметничких толико и финансијских критеријума> Е — Шта мислите да би друштво могло да учини за вас да би вам омогућило. несметани. развој» 5 — Да ли у вашој генерацији постоји. проблем комерцијализовања> Сматрате ли да финансијски моћна, а строг0 подвргнута | разним | пеуметничким критеријумима, средства тзе. масовних комуникација, пре свега радио и телевизија, могу значајно утицати на стваралачку судбину младог писца>
ЉУБИША ЈЕРЕМИЋ:
Пре правог разговора, осећам се дужним да кажем да ми је заиста жао што смо само у овом саставу. Овде неостају многи, да поменесм само Кости ћа, Магарашевића, Мишу Станисављсвића, итд. Било је технички немогуће све окупити, морао се списак сузити, тако да је просто ваљало чупати нека пмена. Али пикажо није реч, допста, о пекој апсти која говори о неким посебпим афинитетима пили о било којој врсти пристрасности. Заправо, мчемогуће је било направити разговор који би све обухватио, зато што бн било немогуће то објавити. Зато вас молим да то “+ мете е обзир. “
ДАРАГАН ЈЕРЕМИЋ:
Неком другом | приликом друге младе писце.
позваћемо
ЉУБИША ЈЕРЕМИЋ:
Исто тако, што се тиче питања, опет није реч ни о чему што је претендовало да буде одвећ прецизно или да формулмшпе тачан правац разговора, нето је допста требало да буде само под стицај. А да бих и даље нека размишљања подстакао, ја ћу бити слободан да прочитам нешто што сматрам својим покушајем да видим оправдање оваквом разговору,
Имам на уму пре свега околност да се данас може товорити о појављивању хенерације која се у једном од важвијих тренутака наше послератне исторпје наметнела књижевној јавности својим _ даром, жестином, стваралачком отвореношћу п поштењем, и тако већ унела нове акценте у“ послератну српску књижевност, 4
Сам појам књижевне генерације ни је довољно одређен, он често значи сасвим различите ствари. Некада се, нарочито код нас, има на уму просхо окупљање ·-писаца ради што уснешнијег продора у јавност и на тржиште; некада се, опет, као књижевна хгенерација сврставају људи који су само вршњаци, За овај наш тренутак, међутим, биће довољно да утврдимо две битне карактеристике које нам :дозвољавају да говоримо о књижевној генерацији. Те две карактеристике можемо назвати, прво, новим смислом 3а живот, пи друго, новим укусом у учествовању у ономе што се назива књижевни живот, новим ставом према ностојећим облицима књижевног иступа ња, окупљања, удруживања и сл.
У оба ова момента ваш: улазак у
кеижевност, мени се тако чини, хтене-
· рашшеки је, уза сву разноврсност ства-
ралачких опр слаељења.
МИЛИСАВ САВИЋ: |
Ја бих, за разлику од Љубише Јерсмића, мање говорио о самој младој хене-. рацији, а више о неким околностима, ' аруштвеним пи културним, које прате младе ствараоце. 5 : Данас се често пише, а и товори, о
"књижевном стваралаштву младих, Пи-
ше се п о самим ствараоцима:,; њиховим нерешеним и рбавим ·материјалпим“ приланкама, затим о запостављс-
"ном п неодређеном месту у куатурној
структури па ин у друштвеној. Одмах да кажем да је све што се писало до сада о младим ствараоцима Фолиранаско, или да будем отворенији: једна успела манипулација, једно ноткупљивање младе књижевне генерације па се бојим да и овај разговор 'не буде такве.врсте. _ ; Неспораземи између млађих писаца (под појмом „млађи" подразумевам пи-
ПРНАОГ БРОЈУ 363 УН
ома
1 ,
а