Književne novine
Ена њи Брена са
|
ДАТУМИ
Човек ко ји је неоо_
поклонио људима |
Пет стотина година од рођења великог пољског и светског
научника Николе Коперника
ЈЕДАН ОД НАЈСМИРЕНИЈИХ Људи био је творац једне од највећих револуција у мсторији науке, револуције чији плодови сазревају још и данас. Најзначајнија астрономска открића следећа три века — ХУЏМ, ХУПЕ и ХЕГХ била су неизбежна и природна последица великог открића Николе Коперника, а без његових открића и открића његових каснијих следбеника не би могло бити ни данашњих космичких летова. Међутим, ограничавање истакнуте улоге овога великана у историји људске мисли само на астрономију било би погрешно упрошћавање. Његово откриће представљало је и један од најозбиљнијих удараца целокупном средњовековном феудалном поретку и његовој идеологији. Чега год се дотакао и што год је урадио Коперник је свему давао снажан печат своје индивидуалности и у не једној ствари је био или први или најбољи у своје време. Његово интересовање обухватало је поред астрономије и политику, филологију, право, поезију, лепе уметности, економију, географију, медицину, математику и теометрију. Био је прави човек ренесансе, знао је вредност класичне културе и људског живота и умео је да живи. Уосталом и њетово генијално откриће, теорија хелиоцентричног система означавала је одузимање неба од теолога и астролога и њетово поклањање људима.
Никола Коперник је рођен 19. фебруара 1473. тодине у 16 часова и 48 минута у Торуњу. Тачан датум и час његовог рођења сачувао се захваљујући астролошком хороскопу који је рађен према свим овим елементима. Увређене звезде прорекле су великом хуманисти да ће бити „истакнути филозоф и математичар, али хипокрита, јеретик, велика варалица им лажни пророк". Наравно, увређене нису биле звезде него астролог коме је откриће великог Торуњанина било уништило и ауторитет и професију, а хороскоп је био састављен већ када је многима било јасно шта скромни фромборшки каноник представља и шта његово откриће значи.
О детињству и школовању овог трговачког сина знамо мало. Можемо га са нешто више поузданости пратити тек од његовог доласка на Краковски универзитет 1491. године. Како је Никола још 1483. изгубио оца, бригу око њега и њетовог школовања преузео је ујак Лукаш
"Ваченроде, од 1489, тодине Вармињски би-
скуп.
Иако су подаци о краковском четворогодишњем боравку сиромашни, може се са сигурношћу тврдити да се ту формирало Коперниково интересовање за астрономију и ударени темељи његовог будућег великог открића. Тадашњи предавачи Краковске академије били су чувени пољски хуманиста, математичар и астроном Војћех из Брудзева и низ његових ученика и следбеника. Војћех из Брудзева није крио своје неслагање са Птоломејевом теоријом о кретању небеских тела, као ни са многим каснијим астрономима. У Кракову се Коперник упознао са учењем и теоријама Пуербаха и Региомонтана, са стидљивим и научно недоказаним учењем неоплатоничара о сунцу као средишту васионе, а ту је најзад сазнао и за слична мишљења старих питагорејаца, што га је навело да, први у Пољској, због тога почне учити и грчки језик и да покуша математички доказати исправност њихових теорија. .
Године 1495. ујак Лукаш позвао је Николу и његовог брата Андрију У Фромборк, где их је поставио за канонике. Сваки од тадашњих шеснаест вармијских каноника добијао је мајур на селу, кућу у граду и учествовао у подели дохотка каптода. У обавезе су им спадали боравак при катедрали и вршење службе, што је већина тадашњих каноника без муке избегавала, поготово што неки од њих, као ни Никола Коперник, никада нису биди ни рукоположени у виши духовни чин. За Коперника нема података ни да је икада одслужио мису. Једина обавеза које су се сви строго придржавали било је издржавање најмање два слаужинчета и три коња. Ипак Никола и његов брат нису испуњавали један услов: нису имали научне титуле и морали су је стеНи. Већ половином 1496. године видимо их на путу у Болоњу. У Болоњи је Никола студирао оно што га је интересовало, а не оно што му је било речено. Много више су га интересовали класична филозофија и грчки језик, математика им астрономија него теологија и канонско право. Сведочи о томе, између осталог, и његов превод „Писама" Теофилакта из Симокате са грчког на латински језик. Но, нако му је време у Болоњи протицало и у младалачким животним радостима и нако није спадао у вредне студенте, њетово знање је расло, а за астрономска посматрања налазио је увек времена. доцније, скољен многим бригама и веома приземним пословима, у дане које је посвећивао људима ноћи су увек припадале
сздама.
Мала се у лето 1501. године заједно са братом нашао у Фромборку, није се мотао похвалити великим резултатима својих студија, с докторатом се није вратио, а астрономија, у којој, је иначе био проширио и продубио своје знање, није била наука којом би се баш могао похвалити човек који је требало да тече духовну каријеру. Ипак Фромборшки каптол је
удовољио молби браће Коперник и Аозволио им да још две године проведу у Италији. Андрија је отпутовао у Рим да
студира право, а Никола у Падову на.
медицину. После две године студија стекао је диценцијат, који му је давао право да се бави лекарском праксом, а непланирано, 31. маја 1503. положио је у Ферари потребне испите и најзад стекао толико жељену титулу доктора декрета. Са тим багажом, знањем грчког језика и новим резултатима у посматрана кретања небеских тела враћао се Никола У мемирну Вармију, где га је ујак Лукаш, задржавши га уз себе као свог лекара и помоћника, одмах увео и у политику. Ондашња Вармија, као део тзв. Краљевске Пруске, иако се налазила под непосредном влашћу пољског краља, била је · сачувала извесне форме аутономије. Бискуп Лукаш Ваченроде, иначе ватрени противник и борац против још увек снажног и самовољног крсташког реда, водио је веома мудру политику која је тежила тешњем повезивању Вармије < пољском круном. Ту његову подитику наставиће и водиће до краја свога живота и његов сестрић Никола Коперник. У пољско-крсташком рату 1519—1521. Никола игра значајну улогу као бранилац и заступник пољских интереса; једно време је чак био душа и организатор ОАбране Олштина, па чак и ту, у дане пуне свакодневних брига, јурњаве, немира, када је требало организовати одбрану града пи живети у сталном страху од могуће несреће, Коперник је написао многе странице свог револуционарног дела и у бесаним ноћима посматрао звезде. Његова биографија, уосталом, показује, да и поред тога што су га највише интересовале звезде м небеска тела, није бежао ни од земаљских радости. Пред крај живота његов некадашњи пријатељ а сада духовни старешина, који је у пољској култури и књижевности остао као Јан Дантишек или Дантискус, захваљујући између осталог и сплеткама ситних људи, дозао је у сукоб са Коперником кога је у младости храбрио да до краја истраје у свом изучавању свемира. Већ у јесен живота Коперник се био заљубио у своју много млађу далеку рођаку Ану Шилинг која је дошла к њему у Фромборк и водила му домаћинство. Тридесетак година раније то не би представљало велики трех, поготово
| што су и папе и многи други црквени до-
стојанственици имали љубавнице и ванбрачну децу али после 1538. године, када су већ многи знали шта је и ко је Коперник, и када су над Европом грмели Мартин Лутер мн његови следбеници, католичка црква је почела обраћати више пажње на приватни живот својих чланова, поготово што се Вармија граничила са Пруском, која је тих година на челу са великим мајстором крсташког реда Албрехтом Хоенцолерном била прешла у протестантизам. Прво Коперниково астрономско дело »Сотепјатојив« (није утврђено да ли је то оригиналан Коперников наслов) написано негде између 1507. и 1514. а издато у целини тек 1878. године, донело је, иако још без математичких доказа, у главним цртама основе његове револуционарне теорије. На жалост, делце је остало познато само неколицини изабраних пријатеља, храбрим умовима и ученим хуманистима који су биди у стању да оцене новаторство и величину тог открића. Дело са којим ће Коперник тих година изаћи пред ширу јавност (1509) биће његов исправљени и дотерани рад из студентских дана у Италији, латински превод „Писама" Теофилакта из Симокате. Све до ујакове смрти (1512) Коперник се врло често налазио уз њега као помоћник, сарадник им лични лекар, што значи да је врло често био у средишту велике полити-
ЏЕЈН ФОНДА У ГЛАВНОЈ ЖЕНСКОЈ УЛОЗИ „КАУТ“ АЛАНА ПЕКУЛЕ, ЗА КОЈУ ЈЕ ДОБИЛА „ОСКАРА“
НИКОЛА КОПЕРНИК
ке и културних догађаја тога времена, да је имао могућности да упозна многе хуманисте и учене људе свога доба и да му тадашња духовна струјања нису била далека. А било је то време Ренесансе, Реформације и рађања савремене филозофије човека. | /
Тек после ујакове смрти Никола ће се на дуже време скрасити у Фромборку делећи своје време између обавеза каноника и звезда. Интересантно је при том да је овај велики човек располагао само са три врло примитивна инструмента, она која су употребљавали још стародревни астрономи. То су били: квадрант, трикветрум и астролабијум или армиларна сфера. Коперник није знао чак ни за обичан доглед који је пронађен тек после његове смрти.
Да би доказао тачност своје теорије, велики хуманиста је морао извршити огроман број математичких операција, сам је морао обавити повећи број посматрања (око 60), а сем тога утврдити тачне датуме свих посматрања извршених пре њега. И до данас је остала тајна на који начин је он, не знајући на пример арапски језик, упознао и најважнија дела арапских астронома, од којих су нека била издата и постала доступна научницима тек после Коперникове смрти. И у изучавању историје астрономских открића Коперник је био први.
Тежак и незахвалан положај администратора заједничких добара Вармијског каптола одузимао је Копернику много времена; зато није необично што је он на маргини једне књиге с тугом написао: „Живот је кратак, а некорисни послови дозвољавају да се стекне само мало знања... = Кад“се товорн или- пише о Копернику углавном се помиње само његово епохално дело „Ре темојинопћиз“ и преврат који је он начинио у схватању света, међутим овај велики Пољак оставио нам је и једну латинску поему „Зергет З1дега“ („Седам звезда“), веома занимљиву, прву и најзначајнију у тој области расправу о новцу („Мопегае сидепдае гано“), чак је морао да се бави и питањима цене хлеба, о чему је такође писао.
Коперник је већ био зашао у дубоку јесен живота, пријатеља је било све мање, теорија хелиоцентризма је већ била завршена и за њега као и за неколико њетових најближих и најсветлијих пријатеља у томе није било никакве сумње, а велики хуманиста још се није одлучио да своје откриће саопшти свету. Међутим, маја 1539. године у Фромборк је стигао Георг Јоахим фон Лаухен (рођен 1514; тод,) звани Ећенсиз — двадесетпетогодишњи професор Витенбершког универзитета им пријатељ Меланхтона и Лутера. Он је уз католичког каноника Коперника у Фромборку провео целе. две године као његов ученик и помоћник и 1540. издао на латинском расправу у којој је објаснио нови систем. Била је то и припрема за потпуно издање Коперниковог животног дела. МеБутим, прва реакција је одмах показала како ће та црква дочекати. Неки холандски протестантски емигрант Вилхелм Гнафеус, који је био нашао привремено уточиште у Блблонгу, написао је фарсу у којој је исмејавао Коперника и његову теорију. Можда је поред наговора пријатеља баш и то утицало да се фромборшки усамљеник најзад одлучи да целом свету каже своју истину. Када је 1541. године напустио Вармију, Ретик је са собом носио и рукопис „Ре теуој ошђиз“, али у Витенбергу није наишао на разумевање па је дело предао нирнбершком штампару Јохану Петрејусу, а бригу око штампања препустио Андреју Осиандеру. У жељи да избегне могуће фалсификате католичке цркве, Коперник је тако доспео у руке протестантских фалсификатора, и када су, како летенда каже, први одштампани примерци књиге стигли у Фромборк, Коперник их није могао ни видети. Умро је истог дана, 24. маја 1543. године не долазећи већ дуже времена свести. Његов најближи пријатељ и повереник, бискуп Тидеман Гизе, оштро је протестовао али се све свршило на томе. Једини ученик Ретикус као да се био мало уплашио и није реаговао. Превару је доцније свету први открио највећи Коперников следбеник Јохан Кеплер.
Коперникова теорија, коју данас обично сви научимо још у школама, није у својим појединостима била без грешака и непрецизности, што је и разумљиво; он чак није открио ни целу истину о кретањима небеских тела; то ће тек доцније учинити Кеплер и други његови следбе-
ници, али треба напоменути да их је баш“
њихов учитељ научио да исправљају туђе грешке. И Коперник је платио известан данак Птоломејевом учењу, мање је посматрања обавио него многи астрономи
|
аи 5
"Радослав Златановић
АЛИ КО ЋЕ МИ ПРИНЕТИ МАЛО ВОДЕ
али ко ће ми принети мало воде ко ће ме наћи у овој колиби када нисам ишао знакомим друмовима. нисам остављао брашно за собом ни зрневље нити бацих кост псу своме не заварах 28 нити рекох жени или сину где ме ова тавна. шума води нити рекох комшији: Сад ћу ја припази 1а | ми стоку МОЈУ не знају ни војске где сам ни на гласу светски шпијуни. бубе моје лепе које ме полако опкољавате нити се јавих старим родитељима где сам наумио грешни радослав недвижими са главом у прљавој слами радуј се кад земљана су и погана уста твоја а благо слово и семе твоје али ако сам се. променио у лицу своме, ако сам се устрашио ако се нисам молио за биљке, животиње, људе, жене и децу ако сам тостима сипао отровне траве у јело ако сам ударио штапом по глави ноћу на забаченом путу једног човека који се враћао са пијаце вукући купљена вола ко ће ми принети мало воде јер црни Ђаво чини своје число радује се радослав недвижими са главом у“ прљавој слами бубе моје лепе које ме нечујно опкољавате
ДОХВАТИШЕ МЕ МНОГЕ ПТИЦЕ
дохватише ме многе птице
дохватише ме тладне
свег ме кљуновима разнесоше
као оштрим вилама
горе у врхове дрвећа у модра небеса
а ја им рекох отимајући се све време сам:
није ме срамота
могли су тледати синови моји и синови ваши
дохватише ме многе рибе
дохватише ме гладне
свег ме чељустима разнесоше
као оштрим ножевима
доле у морске травуљине у модре дубине
а ја им рекох отимајући се све време сам:
није ме срамота
могли. су гледати синови моји и синови ваши
______________________________________ Јони
пре и после њега, али је све надмашио интелитенцијом и револуционарношћу мисли. Наука се као целина обично развија тако што се једно искуство додаје друтом, једно откриће допуњује следећим, један ауторитет подржава следећи. Коперник је, међутим, поступио као револуционар, срушио је све ауторитете, одбацио апсолутну вредност достигнућа људске мисли и, савладавши традицију, створио нову визију света. При том није негирао вредност ни умањивао резултате својих претходника и сачувао је поштовање и дивљење према великим мудрацима прошлости чије је теорије оборио.
У време када је он стварао своју нову визију свемира наука није обухватала целину света. Та привилегија је припадала цркви, а научници су се могли бавити само деловима. Коперник је одузео небо теолозима и претворио га у предмет научних испитивања. Зато се његово дело после неког времена (од 1616. године) нашло на папском индексу забрањених књига!
Велики Пољак био је веома сложена и интересантна личност, хуманиста који је дао огроман допринос стварању епохе ренесансе а истовремено једном ногом је стајао у средњем веку. Има у његовом целокупном опусу и елемената сколастике, у медицини је сав у средњем веку, њетов латински језик, иако је следио цицеронски стил, још увек крије у себи не један сколастички термин, његово познавање античких писаца није било онакво каквим би се могли похвалити чак и многи његови савременици, да не говоримо о потоњим великим хуманистима, али зато њетова теорија својом новином, смелошћу и револуционарношћу надмашује сва открића новијег времена. Коперник стоји први на оном путу који је водио од њега преко Кеплера и Њутна до Ајнштајна, односно до научних открића и тековина чији смо сведоци и савременици.
Стојан Суботин
У наредном броју наш лист ће, поводом 500-годишњице Коперниковог рођења, објавити и есеј професора дра Ернеста Стипанића „Коперникова визија свемира и модерни поглед на свет“
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 9
|