Književne novine

Под ТЕРЕТОМ НЕЈАСНОЋА

Наставак са 1, стране

тражи у отклањању недостатака у Партији, у јачању свјесног едемента, те оптужбе су навијале на један сасвим ликвидаторски став, Испадало је да су сви недостаци прћија комуниста, — одатле закључак: либерали ће нас ослобо» дити бирократије и свих других недостатака када нас – ослободе комуниста. Либерали су се п прихватили тога посла.

А кал се у то питање боље загледамо, видјећемо да је код нас стварни бирократизам, онај апсурдани, наппоналистичко-буржоа-• ски, нарастао и ојачао и у држави и у самоуправљању, н у односима у култури. Зато и појам олноси, који се често спомиње остаје у ваздуху. Шта он значи кад је ријеч о изградњи социјализма, јасно ћемо одредити тек кад на наше стање погледамо очима Пи. сма и овог документа. Колико је либерализам успјео да исквари односе показују нам појаве штрајкова код нас, одвајање расподјеле од производње са акцентом на расподјелу уз истицање разорног. карактера „личних интереса“ на рачун уједињавајуће свијести о заједничким интересима сопијализма. Аута идеолошка одступница. марксиста код нас омогућила је чврсто конституисање једне реакционарне метафизике која и појмове, и појаве и проблеме, и личности претходно ишчупа из историјских и друштвених услова да би их приказала у сасвим ирационалном свијетлу. Тако је, да би се од њега лакше правиле гротеске, наш – народноослободилачки рат изједначен с ратом џуопште, или су „идејно“ подједнако анатемисани и ослоболилачки м освајачки ратови у свијету.

Идејном кошмару допринијело је и немарксистичко супротставЉање самоуправљања држави, нашег самоуправљања — нашој др. жави, па је држава испадала као

"нечија: туђа; као неки" фатум главна препрека развоју самоуправљања. Рушилачки рад либералистичког скептицизма који је понесен буржујском сопиологи“ јом у трку „превазишао“ им улогу државе, и улогу Партиле, и _ филозофске темеље маоксистичког _ покрета, и поред свих натовјештаја у Платформи тек треба да добије своју анализу.

Либерали су „око“ соколово, заштитници и човјека и птице, али само од комунизма. На друго око, којим би видјели злочине Пента тона у Вијетнаму, Чилеу, штрајкове и убиства у самој Америпи и друтдје У „слободном свијету“, на то око либерал свих нијанси, чак и „ултралијеве“ нијансе, чврсто је жмурио. Али би такође од неошјењиве важности било за нас у овом тренутку и познавање искустава других радничких покрета. који су прошли кооз иста или слична искушења. Таква уошита“ вања учинила би опис нашег стања мање обесхрабрујућим. Јећ „наш“ либерализам није никаква новост, ни као дијагноза, ни као терапија. Ради се о дви!е стално присотне струје У историли међу; народног радничког покрета, о опоотунистичкој и револуционар. ној струји.

У књизи „Шта да се ради“, У " чланку „Догматизам им „слобода. критике“, Лењин говори 0 стању кроз које је прије седамдесет година прошла руска револуционар: на социјалдемократија. ДХрагоцјено је упознати се са тим чланком. Под изговором „слободе критике“, и тамо су опортунисти бериштарнијанци настојали да пар тију револуције претворе | партију социјалних реформи. Тај правац се, како каже Лењин, односио веома критички према „старом дотматском марксизму , и то с разлозима који у длаку личе на ставове либерала код нас. Порицане су могућности да се српмјелизам научно образложи и да се докаж

његова неизбјежност с тледишта материјаличког схватања историје. Порицана је чињеница“ зао. штравања супротности у капита. лизму. Проглашаван је неодржи: вим сам појам „крајњег циља и: комунизма, и безусловно је одбијана идеја диктатуре пролетаријата. Истим овим скептицизмом м „критиком“ наш. либерализам је нас турао У малограћанско дРру-

штво.,

Радоња Вешовић

РАДНИЦИ И СОЦИЈААНСТИЧКА КУЛТУРА

Наставак са 1, стране

"

Радне организације су и досад одвајале средства за културне про граме. То су била додатна сред ства, средства која, углавном, ни" су утицала на коришћење фискалног културног динара. Често је фискални културни динар био о туђен, и званично, од културног живота радних организација. Ис-

тина, тако није било у свим сре

динама. Настојања појединих за једница културе показују да је било покушаја да се средства рад“ них организација удруже са „зва: ничним" културним динаром.

Амандмански организована при вреда свој динар за културу, ме Ђутим, одвајађе једино на основу самоуправног споразума — како у организацијама удруженог рада, тако и са носиоцима културних програма. Заслужује посебну пажњу, међутим, иницијатива да се и у основним организацијама у друженог рада оснивају заједнице културе. То ће бити, свакако, нова могућност да радници, који су и досад вишак свог дохотка, и“ стина фискалним путем, издваја-. ди за културу, овога пута стварно одаучују о судбини свога динара, па и о судбини динара који је на» мењен за културни живот.

Разуме се, заједнице културе у организацијама 'удруженог рада. неће бити једини вид издвајања средстава за културни рад. Нове одговорности добијају и интересне заједнице, које ће се формирати у општинама, покрајинама и ре публикама, Оне ће омогућити слободну размену рада — размену културног рада са удруженим ра: дом, и то полазећи од стварних по треба културе и истинских интересовања и могућности радничке класе. Нове интересне заједнице у култури, а то никако нису трансформисане садашње заједнице културе, омогућавају, на основу делегатског принципа, не само од: рећивање материјалне основе културе, већ и нова програмска од; ређења у културном животу.

Ваља, међутим, истаћи да је садашња пракса, и даље оптерећена класичним институционализмом и административним начином финансирања, веома подложна тр» жишту и комерцијализму. Корекције тржишта су биле веома ретке и нису имале система. Комер" цијализам је, отуда, бивао дОМИнантан. Он је захватио и многе радне организације. Тако су мнота културноуметничка _ друштва радних организација постала комерцијализована средишта, у којима је већа пажња поклањана остваривању материјалних сред става него задовољавању културних потреба радника и омогућава њу њиховог стваралачког изража»> вања.

У многим радним организацијама велика пажња је и до сада била поклањана аматеризму. Ме ћутим, то су углавном били једно страни садржаји аматерског изражавања радника. Претежно су по стојале фолклорне, музичке и во калне секције, Веома је мало би Ао радних организација које су развијале и остале аматерске диспиплине (озбиљна музика, драма, решитовање, хорови, ликовна умет ност, филм и друго). Примери ор' танизација које су тако чиниле по казују да је један од основних разлога широког присуства аматеризма у животу радника и животу ширих средина — управо оријентација на свестрано стваралачко изражавање радника, Као и настојање да се аматерски резултати не затварају у круг радне средине.

Политичке, друштвене, синди кадне, омладинске, културне и друге организације у општинама, покрајинама и републикама мо рају да настоје да омогуће да се радник стваралац што шире из рази. Отуда, веома су инспиративне све оне манифестације које омогућавају да се радници више радних организација сусретну, понекад и такмиче, огледајући сво“ је способности у својеврсној стваралачкој утакмици. Више него други и пре него други, управо радници ствараоци треба да буду носиоци међурепубличких и међу. националних културних комуника ција. Радничкој класи, јединственој радничкој класи Југославије, никад није била потребна: затворе

ност и омеђеност у било које границе. Уосталом, многе ортанизаци: је удруженог рада су и организоване — како у својој републици, тако и у читавој Југославији, и, баш зато, радници виде у развијеној међурепубаичкој културној комуникацији још неостварену, а потребну могућност да се развија револуционарни дух стваралаштва и два се подстичу идеје братства н јединства. |

»

Културне установе су почеле у последње време више да сарађују са радним организацијама при: вреде. Почеци тих настојања могу да се поистовете са реформом. Већ тад је постало очевидно да сужени, често неодтоварајући, простор културних институција није довољан за њихово потпуно м право дејство. И испољиле су се нове иницијативе. У почетку су оне више имале пропагандни, па радни карактер = да би временом добијале истинске и праве садр жине. Рецимо, у Београду је основана Позоришна комуна, која је омогућила да Народно позориште, истовремено, и повећа своју материјалну основу, али и проши" ри круг свог деловања и повећа број својих посетилаца. Слична ис“ куства има и Позоришна комуна, у Бањој Луци, као и одговарајуће иницијативе у Нишу и многим другим местима. Лесковачко позо" риште је, опет, одлучило да отвори своја врата свим радним људи“ ма, укидајући плаћене улазнице. Минимална средства, која је По зориште остваривало продајом улаз ница, а која су често била разлог одсуства радника из театра, на» докнађена су самоуправним споразумом радних организација, То је, затим, утицало на — промену структуре публике, на њено повећање, на репертоарску политику, али и на опредељење позоришта на нове иницијативе које су омо гућиле да радници постану стална позоришна публика.

И многе библиотеке су слично поступиде. Отвориле су своје пунктове у радним организација: ма или су помогле да саме радне организације оснују своје библио“ теке. И друге институције (музеји, галерије и остале установе) настојале су да што више сарађују са радним организацијама. Међу“ тим, највише система у организвању културног живота радника показали су Раднички и народни универзитети. Они су — а такви су примери Загреба, Сарајева, Бео“ града, Зрењанина, и других — при шали свестранијем развијању кул

лурног живота у радним. организа: ,

цијама, обухватајући, поред презентације културних вредности, и културу рада, развијање аматеризма, неговање елементарне култу" ре и све друге Културне садржаје.

Ипак, у целини досадашња пра кса не задовољава, Појединачне иницијативе не могу да замене потребни систем, Верује се да ће тек у слободној размени рада и обим и садржај културних кому никација удруженог рада и културних установа бити постављен на нову самоуправну основу. Рад ници ће у тим условима моћи, тек, да се свестрано испоље и антажују. Они ће тада стварно ути> цати на садржај културних делат ности, а не само, као досад, бити примаоци културних програма ко. ји се стварају у културним уста» новама. Овај нови процес омогућава и реализовање класног концепта културног развоја, као и ства: рање нове самоуправне културе.

Очевидно је, ангажовање рад ничке класа у култури у данашњој стварности најпотпуније се остварује у повезивању организа“ ција удруженог рада са култур ним институцијама, Тако се, све организованије и свестраније, У највећем броју средина проширу“ је пракса корисника културних остварења. Радници, нарочито по. сле Писма Извршног бироа СКЈ и Председника Тита, све више постају радознало и мотрилачко трајање културе.

Милош Јегтић

РАВНОПРАВНИ ЈЕЗИЦИ

НАШИХ НАРОДА |

Наставак са 1. стране

рација факултативно учио – било македонски, било словеначки је зик, онда би читав низ тешкоћа у

'узајамном комуницирању био све»

ден на најмању могућу меру. Онда би било омогућено и споразумевање на једном заједничком језику, заједничком језику у конвер зационом смислу те речи који би саговорници спонтано између два изабрали, иди би свако могао да говори својим језиком, па да не разумевања не настану. Да не говоримо о оном идеалном случају језичке толеранције када би се из учтивости и сматрајући да саговорнику тиме одаје посебно поштовање, један саговорник о браћао другоме на, његовом језику, а овај му узвраћао истом ме ром. Тај степен истинске језичке равноправности сасвим је с

но да нећемо достићи тако скоро јер, искрено говорећи, за то још не постоје не само образовни нето ни психолошки услови. Али ако такви услови не постоје то још није никакав разлог да се они им не створе.

А користи од једне такве ре форме биле би вишеструке. Омо гућило би се узајамно упознавање, све југословенске књижевно сти могле би да рачунају са му: бликом у свим нашим крајевима, и са оним нашим сународницима који повремено, привремено или стално (као исељеници наи при падници националних мањина У друтим државама) живе у иностранству. Проблеми превођења о стали би и даље актуелни, али сасвим је јасно, да без обзира на интензитет књижевних веза, прак тично није изводљиво . превести све књиге једне књижевности на језике осталих. Да не говоримо о новинама, часописима, позорише ним представама ин филмовима, програмима · телевизије и радио станица, преведеној литератури са других језика који би на овај на: чин постали доступнији него што јесу.

Поред културних веза, то би довело до" интензивнијих контаката и у другим областима, олакша ло би се уочавање разлика, али и спознавање сличности, и језик ко:

ји је између осталог средство спо. .

разумевања, а који је код нас по следњих тодина често бивао извор неспоразума, учинио би доста да свест о разликама не помути свест о сличностима, или да нас задо вољство због сличности не заведе толико да нисмо: у стању да уочи мо разлике, На једном језику, ма који то био, то није лако изве сти јер један језик увек подразу“ мева неравноправан положај она друга два. На три језика то је не упоредиво лакше. Јер стара реч да човек вреди онолико људи колико

језика говори, вероватно да није

тодико остарила да се не бисмо на њу подсетили и у овој прили“ ци.

Остаје, разуме се, и једно прак: тично питање, а то је питање пре оптерећености већ ионако преогљ терећених школских програма, не“ достатак наставничког кадра, пи“ тање избора језика, одговарају“ ћих уџбеника, речника н прируч ника којих имамо толико мало да може сасвим мирне душе да се каже, да их практично и немамо. Али у исти мах мако су то про блеми које не треба превиђати, то свакако нису и проблеми који се не могу решити и које, што је још много важније, не треба ре шавати.

· Ппелраг Поотић

СА ОКТОБАРСКОГ СЛАЛОМА — СЛОБОДАНКА МАТИЋ: АКТ

у

Дане Стојиљковић '

Једно обавештење

Ето ме по селима југа три километра јужно од кумове сламе не пијем

већ

у грло просипам ц на обзорју дубовске ноћи срну хватам узгред дискутујем

са сељацима како уредно плаћају порезу а понекад

на. некој свадби ухватим

неку сељанку како здраво љуби

моју сенку

ДОМАЋИ ВЕТАР

Стално сањам како подижемо неку кућу

на обзорју

на источној страни „Дубова

мој отац

устаје из гроба само због тота моја мајка

као сенка осушеног дрвета спрема 7 под ведрим небом ја правим блато газећи га. ногама до колена

носим та на рукама као мајка дете на. недрима.

она са осмехом ја са трном

у оку

оклизнем се

па идем

на коленима бацим главу преко рамена видим

нема мог оца видим

нема сенке

моје мајке

видим

птица

излете из куће кроз коју

домаћи ветар дува

ДУБОВСКА КАФАНА

Један део неба изнад Дубова отворио се

слушај мама земљина тежа

не зна

како да ме задржи

у дубовској кафани председник општине плаћа пиће уличарима вероватно се спрема да „ми се одужи

и све св њише много више

на небу

велики медвед

узима залет

да прескочи

малог медведа

пи прогута

звезду северњачу

на земљи

људи тубе правац моји сељаци их све читају као азбуку један балавац

без грама мозга

хоће да ме провоцира више се мема куд лете столице

севају ножеви истине делеких предака

а с друга стране бедна пробијају лепоту ноћи пиштољи општинских службенмића н' теленатски

усред ноћи прекидају сан

моје мајке

све у циљу

да докажу верност председнику општине само не знају

како да му испуне једну једину жељу да упрегну кочије мене на. небо

да пошаљу

| КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 1