Književne novine
"разлио се као дан
Радмила Рапаић
Љубвађ
Није било ни јутро није било ни вече
ни. подне, ни поноћ
у недогледу
у ванвремену састаше се оне линије
„Затим се разбише
у безброј светлуцавих тачки,
а реч неко рече, невидљива лица и тачке се спојише у линије опет а линије се спојише
у слике сасвим нове.
а реч неко рече, тласа нечујног.
и, ко чудо давно
из оног недогледа
из оног ванвремена
„све крену, потече
та река струја светлости
и речи згуснутих оштар бол све у себе узе
диже се шумни зрачни вал и вал се за валом расу
није било упозорења
ни. знака било каква
нешто од незнаночег, ' нешто од себе сама
лако као' непостојање. пружило је свој дуги одјек оштрином бестелесних муња синуло је, успело се'у време
то реч је неко рекао зраком светла ока заљуљао се простор пренут узбућењем
то реч јг неко рекао од мисли и од струје и свили су се дани
у тајно гнездо чекања ко земља, пре олује.
ВАТРА ЗАПРЕТАНА
Певаш давна жељо,
ко вечна дуга над данима сивим, У простору си свом,
даљине те не стижу.
Може ли лутањем дугим, да се остави,
на странпутицама стрмим, песма,
што се из саме ватре родила.
Је ли она светлост, која лута,
у овом одсечку времена,
тражећи уток свој, који јој беше извориште»
Је ли она светлост која се расипа крадом,
из неослобођене ватре2
Је ли она светлост, која се отима
из пепела ћутљивог, из запретане ватре»
Тај притисак тајанствене воље, . жеља жеље, коју покренуше непознате пок 5 ; силе, у часу, који одабра случај или само Ми б време. Та жеља жеље, сећање на чар
експлозије светлосне, у ћелији, у крви.
Одакле тај 308 неодољиви, замамни пев хорова давнина, онај одјек, који тобом, у нама,
„небу одговара.
Тај одјек из гнезда буктиња,
што се плодише у крилу неоткривене лепоте,
добом младости земљине,
над којом севаху метеорске муње,
у искричавом даху, свемирског усијања.
А међу смарагдним биљем, раћала се тешка жудња, ка. новоустоличеном сунцу.
Певаш давна жељо!
Је ли то одјек, или јаз непремостиви, путовање бескрајно, сазнање светлости, која тек путујући, у жељи својој, светлошћу се назива.
Је ли. то одјек и 30в и путовање . бескрајно»
СЛИКА |
Одједном је природа уздахнула. дубоко, десио се покрет чудан, шапутало биље
, занесено, јавио се звуком давним, жубор вода А изгубљених, вратиле се у град птице, запевале ., нечувено.
Да ли је то било у неком сну, или на другој некој планети:
у неочекиваном
а се родила. Тек, слик р , чару,
затреперио је зрак У оку срца,
негде је запевало, из тишине, снено, потекла одједном, новорођена река и кренула смело ка сањаном мору. Каква је то слика, дрхтај каква је то слика слатка,
тајне нове, чије је то лицег
Да ли је то било у излуделом сну,
сјајном, оби пили међу звездама, У ритуалу коби, , Видех се у оку твом, У небу завичајном.
унутрашњем оку; ести из далека, крајеве моје, ра нека.
То је била она слика У
донесоше зрачне птице 8 да долазиш из незнаних У пали се у васиони, нова ват
КЊИНЕВНЕНОВИНЕ
над пределом у зору,
11
СА У ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ХОРСКИХ СВЕЧАНОСТИ. НА СЛИЦИ;
ДЕЧЈИ ХОР ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „АОСИ-
ТЕЈ ОБРАДОВИЋ" ИЗ НИША КОЈИ ЈЕ НЕДАВНО НА ЕВРОПСКОМ ФЕСТИВАЛУ АЕЧЈИХ ХОРОВА У НЕРПЕЛТУ (БЕЛГИЈА) ТРИЈУМФОВАО ОСВОЈИВШИ ПРВО МЕСТО
МУЗИКА
СМОТРА НАМ ТАКМИЧЕЊЕ2
Уз М југословенске
ТРАДИЏИОНАЛНА бијенална манифестација хорског аматеризма код нас, „У југтословенске хорске свечаности“ (ХО), одржана је у Нишу од 3,40 7. јула ове године. Мако не изричито и наглашено ]убиларне, ове Свечаности ипак представљају један важан и крупан ивичњак који нам пружа могућност и прилику за неки
осврт, за нека размишљања ми за нека по-,
ређења. У току овог десетлећа наши аматерски хорови су, У оквиру ове велике манифестације, приказивали степен својих техничких и уметничких достигнућа кроз композиције разних аутора, наших и стра них, од 15. столећа па све до јучерашњих дана. Дешавало се да су, омашком на програме наших аматерских хорова доспевали и композитори трећег реда, минорни труд беници у писању нота, којима никако није било места на оваквој манифестацији. Било је и композиција које је само лош укус музичког руководиоца, диригента, могао довести на подијум у нишкој Тврђави, Било је и јадио и траљаво припремљених хорова који су у општој конкуренцији били упадљиво испод разине,
Ове године тих неуједначености није
“Било, нити у програмима појединих хорова, нити у њиховом извођењу самих прог-
рама. Веома је приметна тежња код свих хорова да достигну високи степен извобачке технике. Ако не рачунамо сасвим занемарљиве изузетке, програми код свих хорова, а било их је 18, били су добро и укусно одабрани, Укупно узев, уметни; чки садржај ових ЈХС био је на знатној висини,
Ранијих година је у налим аматерским хоровима _ владала | мотетоманија. Скоро сваки 'хор, је као своју обавезу да на програм неизоставно стави по који мотет или мадригал старих мајстора полифоније. Било је то скоро питање части, престижа и реномеа хора, његовог угледа и звука његовог имена. Наравно, при том је долазило и до апсурда да хор од 80 певача изводи композицију која је предвиђена за скромну групу певача и за камерни звук. О аутентичном тумачењу таквих дела у тим условима није'моглро бити нити говора. Стил је био потпуно промашен. На овогодишњим ЈХС тог помодарства било је знатно мање. Од укупно 18 хорова, колико их је било У Нишу, свега њих 6 је имало на својим програмима композиције «старих мајстора. Ово говори о напору уметничких РУководилаца хорова да пронађу и на другој страни дела, погодна за њихове певачке колективе. Свакако, ове речи не треба никако схватити као неко бацање анатеме на старе мајсторе и као крсташки ПОХОА противу њихових дела. Они треба. да имају своје место у програмима наших хорова али не по сваку цену иу свим условима. ~
Никада до сада на ЈХС југословенски музички ствараоци нису били толико зас
ени као ове године. Уместо ранијег стереотипног броја композиција и аутора, око којих су се до замора вртели хорови
и њихови диригенти, упадајући у грешку
да по неколико хорова пева исту композицију, чак и исте вечери, — овај пут су дмригенти са пуно изналажљивости пока:
"зали да је наша хорска музика веома
богата и разноврсна и да ју је тррбало радознало ишчепркати из пепела. Ова чи-
њеница може деловати
музици скоро „уско грло", тј, наши ком; позитори веома мало поклањају пажњу овој дисциплини. Расписивани конкурси за овај облик нису давали задовољавајуће резултате. Али сада, код ове заинтересованости наших вокалких извођачких тела,
" наша хорска музика може да доживи ул-
раво своју ренесансу, што се свакако мо же рачунати као крупан поен за ЈХС. Овако, у непосредном додиру композитора са диригентом хора, у њиховом дого-
вору о евентуалном избору песника и тек-
ста и тежини хорског става, могу да поникну лспе иове хорске творевине и да тиме оживи тај облик, којим смо се У прошлости толико поносили, "Зародак ова-
кве праксе види
учесник на ЈХС, осећао.
веома охрабрују: | "ће, јер је хорска композиција у нашој.
се у чињеници да су на.
хорске свечаности
овим ЈХС неке нове композиције наших аутора доживеле своје прво звучно остварење. Врло је охрабрујуће што се хорови ок рећу и према савременој музици, према данашњем изразу. Дуго су се одупирали томе, дуго су се кретали линијом најма-
њег отпора, правдајући се скоро редовно техничким тешкоћама које им постављају савремене хорске партиту-
ре. Сама истина да хорови посежу и за савременим делима говори о томе да су наши хорови и у техничком и музичком погледу стасали и узнапредовали, те им таква музика није више страна и недоступна. Напротив, ти хорови сада могу бити одлични и аутентични тумачи такве музике, музике нашег времена.
На завршетку претходних, четвртих ЈХС, пре две године, одржано је у Сићеву саветовање о достигнућима и резултатема самих Свечаности. Том приликом је, кроз изјаве неких учесника на том саветовању, изражена жеља и скоро одређена намера да се Југословенске хорске свечаности претворе у међународно хорско такмичење, Разлози за ово нису били јако убедљиви. Два су међу њима доминирала: 1) хорови желе да знају на чему су, же ле да буду врелновани и оцењивани и 2) имамо свакојаке фестивале и смотре али немамо међународно такмичење аматерских хорова, Први разлог је тешко утврдити, јер има много хорова који не желе такмичење. Други разлог је нешто небулозан. Зар се заиста мора имати и такво, још уз то међународно такмичење2 Зар нам је оно збиља толико неопходног Зар су Југословенске хорске свечаности већ дотрајале, зар су већ превазиђене да се морају преквалификовати у нешто другог
Изношени су и разлози противу те идеје. Да би се такво такмичење омогућило, мора се обезбедити дворана са сталном температуром и звучном изолацијом. Морају се хорови поделити у категорије мушких, женских, мешовитих и дечјих хорова и у дисциплине. према тежини композиција. Даље се морају одредити обавезне композиције, Такође и етапе, кроз које хорови—такмичари морају проћи, Управо све оне пропозиције које. су уобичајене на таквим такмичењима. Уз то се морају обезбедити и чланови жирија из раз них земаља, пошто је такмичење интернационално, А шта би остало од дивне стварности ЈХС2 Уместо на летњој позорници у нишкој Тврђави, у том прекрасном и јединственом амбијенту, који прима и неколико хиљада раздраганих слушалаца, то такмичење би се морало одржавати у неко! дворани у Нишу. Отпада, дакле, широхи круг љубитеља хорске песме. Уместо ре"лаксације код хорова и безбриге да ли ће добити ову или ону оцену од строгог жирија, уместо слободног удисања манифестацијског кисеоника пуним плућима на летњој позорници, дошли би хорови (да ли у великом броју2) који би у такмичар“ ском грчу у сваком хору видели свога конкурента, свога супарника, скоро непри-
јатеља, Уместо искреног певачког брати-
мљења, које је сада спонтано“ присутно, сигурно би дошло до неких неизбежних такмичарских трвења и љубоморе.
Овогодишње Југословенске хорске све чаности нису претворене у интернационаАно такмичење хорова али је камуфлира'но:у њих увучен један вид такмичења, као неки хибрид. На саветовању после завршених ЈХС речено је да то и јесте им није такмичење (!). У сваком случају овај хибрид није се потврдио. А
Ако су Југословенске хорске свечаности у току једне деценије на један еклатантан начин оправдале своје постојање, ако су дале сјајне резултате, онда апсолутно није потребно преквалификовати их у било какво такмичење,
Међународно такмичење» — Не!
" Смотра аматерских хорова и дивна манифестација народа и народности Југославијег — Да! '. у
Предраг Милошевић
АФОРИЗМИ почешка друге књиге
ЉУДИ који желе да иду укорак с временом наивно претпостављају да време има две ноге и корак дуг само један метар. у Деца се;највише диве. освајачима, и човечанство у дечјем узрасту дивило се такође, пре света, освајачима. Али зрели. људи највише се диве освајачима имазинарних простора — ствараоцима културе, , Духовне врлине стварају пивилизације, а пороци их разграђују. Стога цивилизације, као и људи који их стварају, нису бесмртне.
Неке масовне идеологије (религије, на пример) прављене су као конфекција: за одређене типове људи. Они који нису грађени према одређеним мерамеф не мо“ гу да их усвоје.
Људима не пада тешко хијерархија. кад теже истом циљу, али чим почну да осећају хијерархију и чак да се за њу боре, циљ се замагљује, па чак и губи.
Х .
Време се више запажа кад разграђује нето кад гради. Стога смо склони да та, као и сваку силу, сматрамо више рушилачком него стваралачком.
Тврди се често да је време непогрешиви судија, али није ли искуство сте“ чено временом обично зака чело
Пошто је правда често чак и слена, приморани смо да будемо засовољни кад је само спора.
Лакоћа успеха не пружа највеће задовољство које успех може да нам пружи: понос.
» У иоезији и музици, па пи у обичном говору, до срца не долази онс што, на путу до њета. вређа ухо. Стога су мило-. звучност и слаткоречивост поуздани по моћници ласкаваца и варалица.
"Човек има права да чини оне грешке чије , последице потаћају само њега самота, никако не и оне које погађају друге људе, а поготову не оне које погаВају и потомке. Али које грешке имају тако мале и краткотрајне последице и има ли их уопште2
Младић је бунтовник по природи, а зрео човек по логици.
Скептис је повучен, не успоставља контакте и нерадо товори, јер не верује да би се из комуникације могла извући било каква корист. Скепса захтева Њутање. Стога су скептичне декларације нелогичне. Њима се, у ствари, зише жели изазвати пажња неголи изразити уверење, Скептик може да пожели да глуми и да се забавља, али не и да поверује У вредност сазнања и делања. !
.- !
За љубав према људима потребна је и усамљеност и друштвеност: у усамљености се развија љубавна тежња, а у друштвености се она реализује. Стога љубав изостаје и код оних који су стално усамљени и код оних који су непрекидно с другима, који се од других не раздвајају.
)
Има људи који присталице било које духовне или друштвене струје и тежње не цене и не воле, јер их сматрају хладним, уздржаним и неодређеним али баш ови људи врше значајну функцију у тсивоту често исувише подељеном на групе, струје и Ћравце: они представљају ону снагу која је у стању да доведе у везу, споји и измири многобројне супротности међу људима и живот учини јединственијим и мното подношљивијим него што би био без њихове акције.
' Хуманиста често говори врло слично демагогу, као што Дон Жуап говори 70тово исто као Ромео. 360: тога се мора залазики иза речи сваког човека и откривати прави мотиви ласкавот говора. А та неопходност изазива сумњу н у оне који је ни најмање не заслужују, те их с пра; вом врећа.
,
Савршенство је непријатељ стваралаштва. Оно што уметник осећа да није успео да изрази У једном свом, делу, подфтиче та да то изрази другим делом и тако њетово стварање. подстиџано сталним неуспесима, не престаје сег до краја живота. ) ,
Није паметно хвалити се својим интелектуалним успесима, као што није морално разметати се својим врлинама.
Има „хиљаду загрљаја — од загрљаја мајке, који значи наше прво сигурно уточиште у свету, до загрљаја. смрти, који нас уклања из света: пежних затрљаја љубави, друзарства, солидарности, пли и тешких затрљаја сукоба. тешкоћа, борби. у дну тежње да се избегну чак џ загрљаји прве врсте и да човек живи сам, без љубави и разумевања, у ствари, лежи страх од загрљаја друге врсте.
Уколико неко има већу моћ утолико више треба да буде моралан. -
Драган М. Јеремић |