Književne novine

· | Доситеј Обрадовић _

ОЖИВЉЕНА ПРОШЛОСТ

у Халеу и Лајпцигу

У ЕРИ путовања неуморног луталице и тудрог аутодидакта Доситеја Обрадовића чија је једина страст — по речима дра Валтера „Маркова, професора Лајпцишког универзитета у његовој студији о Доси. теју — била страст за сазнањем и науком, бављење у Халеу и Лајпцигу је несумњиво било најзначајније. Давнашња МИРЕ ан писин БИРА о аЊ

3 х школа чувене филозофе и научнике дошла је специјално до изражаја за време његовог шестогодиц: њег бављења у Бечу, где је дошао да научи немачки језик. Мада у својој аутобиографији Доситеј хвали пријатан живот у овом центру моћне монархије, у коме узима вредно учешће не само у похађању универзитетских предавања и богатих би. блиотека, већ и на редутима, позоришним представама, обилажењу музеја и знаме нитих места, ипак је њему, антиклерикалцу по убеђењу, без сумње сметала стега владе Марије Терезије, која је спутавала слободна филозофска и научна разматра ња на Бечком универзитету. У потрази за научном истином, реформаторска Немач ка чинила му се зато ближа и привлач нија.

Одлуку да оде прво у Хале Доситеј је, по свој прилици, донео не само због штам парије која је прва у Немачкој штампала књиге ћирилицом, већ и због великог уг. леда Халешког универзитета, на коме је филозофију предавао у то време чувени професор Јохан Август Еберхард, Лајбни: цов апологет и конкурент у популарности овога славног савременика Имануела Кан: та. На ту одлуку је такође морало ути: цати и постојање једне својеврсне уста. нове под именом Франкеове задужбине (Егапскезсће 5 Ншпвеп) која је у склопу Универзитета у Халеу уживала велики уг лед научне и потпорне установе не само за студенте већ и за све оне који су жел» ни науке и знања стизали У овај град да слушају његове професоре. Пошто се До ситејево, као и Вуково, име налази у ре гистру оних који су имали везе са овом установом, а уз то и имена неколицине пионира наше културе из ХМПТ и почет. ка ХТХ века, то морамо нешто рећи о тој знаменитој халешкој установи, чији архив и данас још корисно служи у пру“ жању потребних података за проучавање културне прошлости.

Франкеова _ задужбина је основана у Халеу крајем ХУП века као подручни ор.

ган универзитета, са циљем да помоћу интерната, експерименталних и репетиторских вежбања и научно-дискусионих

састанака, унапреди и олакша студије на Халешком универзитету. Њен оснивач Ав густ Херман Франке (1663—1727), профе сор универзитета, евангелистички теолог; оснивач прве катедре за педагогију, глав. ни представник такозваног „халешког пи јетизма“, био је изразити представник немачке грађанске класе, која се еволуцио. нистичким методама. борила против клас них баријера. Првобитно, У оквиру уста ме су се деца оба пола без родитеља учи. нове налазио се и Дом за сирочад, у ко ла, поред писмености, кућним пословима и разним занатима, оспособљавајући се за живот, што је Установи поред научног давало и социјално обележје. Велика би. баиотека, музеј природних реткости и У метничких вредности, учионице, занатске радионице и, пре свега, строги морални принципи у васпитним методама подигли су углед Франкеове задужбине на најви ши ниво једне научно-социјалне установе. Франке је веровао да су побољшање васпитања и усавршавање „духовних врел; ности појединаца. најбољи пут ка просве ћивању маса и укидању сталешких пре града. У Установи се стога правила 4 лекција на обдарене за науку и не 5 те рене, без обзира на сталешку припад " великог значаја за штипе Како се Установа и поред много. бројних фондација, борила са ВадИЕИМ Н теријалним тешкоћама, то је ове о Ш ћеник, ако није плаћао, морао +: мора дом да је материјално помаже. БА ге На штићеници ослобађани су свих АУ Ен али су зато морали да покажу нај О успех У учењу. Највише су Паф који су показивали склоности 24: о ске наџке, теологију и математику, за латински и словенске језике. : Брижљива настава словенских а претежно руског, имала је У ОВНВЋИ ПЗ. тичке разлоге, Јер ан да постатну про аве желеле на тај дар арманна крме и Дао ја у словенске , > солане ава ови ка олитички ко зана, Русија. била је најпривлачнија од свих зе ја је под ; у Пана. европске културе и цивили зације. ПОН до а ужурбано да у ] нека еуатуре у ПО АОа Пева у Бе та талим словенски Ло . | нкој ствара штампарију са Ма за (1704), преводи и штампи та ] ела немачких фило језик библију, као и А етар Са ЈЕ та Бад из обла такте за ис ! ти криродних наука помера МЕ ке не Русије, преноси по Ма о Х па Баја Патра по прса Били парије Кирила ос у пој новчаним по; показује захвалност ве; от муве клонима, обогаћује. природ а фран ретким експонатима, назива. 25 Еигорае), кеа учитељем Европе (ртгаесер МЕНОВА ајвећим похвалама о ђ пише са нај ам пезе на науч и успоставља С њом т

ном пољу.

пеитаненови 5

нике.

Франке са истим циљем проширује кул турну сарадњу и са осталим словенским народима. Преводи и штампа библију и друге верске списе са латинског на чешки и пољски, врши размену филозофске и на

не мисли, као и књижевних дела помо-

у превода и штампања са немачког на

њихове језике и обратно. Сличну сарадњу, такође из политичких побуда, покушава да прошири и на неке оријенталне земље и народе. — Популарност и углед Франке. ових задужбина користе угледу Халешког универзитета, који у току; првих деценија ХУПТ века постаје један од најпосећени: јих универзитета у Немачкој. Од деветнаест слушалаца, колико је Универзитет у почетку свог постанка (1690) имао, у првој половини ХУЏМТ столећа достиже број од преко шест стотина, захваљујући не само својим професорима светског гласа (То

"мазеџс, Франке, Волф) и савезу са Вир.

тембершким универзитетом, већ и тесној сарадњи са Франкеовим задужбинама, ко. је у поменутом веку достижу највећи ниво популарности просветних установа у Немачкој.

У време када је Доситеј боравио у Халеу у Установи није више постојао Дом за сирочад (што је чинило да је она донекле изгубила. значај социјалне установе) оста: да је само просветна установа са инјер. натом,- концентрисана искључиво на науч. ну делатност. У току столећа Франкеове задужбине. губиле су своју многоструку активност. Данас Установа“ располаже са мо драгоценом научно-документарном ар. хивом и огромном библиотеком. Гледане из историјске перспективе, Франкеове за: дужбине сматрају се претходницом наро. дних универзитета у Европи,

Доситеј је дошао у Хале у јесен 1782. године. У архиву Универзитета налази се листа са својеручним потписима _ тадаш: њих слушалаца, а међу њима и 42'тодишњег Доситеја: Пете и Обђгадом1с5, 5ет мјапег, Ма: (математички одсек). У том старом граду остао је цео зимски семестар 1782/83. школске године (летњи је слушао на Лајпцишком универзитету). Поводом свога доласка у Хале Доситеј у аутобиографији пише: „Овде се преобучем у светске грешне аљине ка и остали људи человеческог чина, дам се записати у каталог универзитета и пођем слушати фи лозофију, естетику и натуралну теологију у славнејшега у Германији философа, про. фесора Еберхарда“.

Ова реченица „славнејшета у Германији философа професора Еберхарда“ довела је у забуну многе писце и културне историчаре који су се бавили проучавањем До. ситејевог живота и рада, пошто је у то време име писца „Критике чистог ума“, Имануела Канта, већ прешло границе његове отаџбине. Тешко је претпоставити да Доситеј, који је пре доласка у Немачку добро познавао немачки језик, своју ду ховну радозналост није задовољавао чита: њем дела немачких мислилаца, па и Има. нуела Канта. Неинтересовање за Канта долази специјално дс изражаја када је кас није пролазио кроз Кенигсберг да се ни из љубопитства није потрудио да потражи овог чувеног мислиоца. Узрок овог неинтересовања за Канта можда би требало тражити у доследности Доситејевог карак тера, који из поштовања према учењу проф. Еберхарда није хтео да покаже интересовање за протагонисте противне овом

зењу, а можда је разлог и у томе што

оситеј није имао ни довољно времена ни довољно стручне спреме да проникне у дубине ове филозофије. Уз то, кад се узме у обзир да се епохално Кантово дело „Критика чистог ума“, које је изазвало оштре полемике међу савременицима фи. лозофа, појавило тек годину дана раније од доласка Доситејевог У Хале и да су предавања проф. Еберхарда, представника Лајбниц-Волфовог рапионалистичко-мета. физичког правца, највећим делом била уперена против Кантове критицистичке филозофије, онда је разумљиво што је Доситеј, одушевљен излагањем свога професо. ра, губио интересовање за нове доктрине, па, према томе, и за Кантову личност.

У“ време Доситејевог боравка У Халеу проф. Еберхард се пео ка врхунцу сво“ је филозофске славе и његова популарност у универзитетским круговима, на. рочито код студената, била је већа Од популарности _ кенигсбершкот професора. Присталица славног Кристијана Вол фа и Лесинга и лични пријатељ Мозеса

=“ | 4 2 2 Б = |А 2 Ра Ба КИ РА |2 = Б 2

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ | 7

Менделсона, он је још у младости заинтересовао филозофску и теолошку јавност књигом „Нова одбрана Сократа" (Рје пеџе Аројовје де5 ЗоКгајез) у два

дела. Следећа књига, „Општа теорија мисли и осећања" (АПретејпе – Тћеотје Ае Репкеп5 илпа ЕтрНпдепз), донела

му је награду Берлинске академије и позив за катедру филозофије на Универ зитету у Халеу (1778), коју је држао до смрти. Његова предавања растурана У облику скрипта, а специјално приручници са актуелним филозофским _ тема. ма, у којима су изнета не само разна филозофска разматрања, већ и историјске чињенице и научничка објективност под насловима „Етика разума", „Логика природне теологије", „Теорија лепих вештина", „Кратак преглед метафизике" и, нарочито, „Општа историја филозофије", ширила је славу његовог имена по целој Немачкој. У време Доситејевог бављења у Халеу издао је све своје списе које је писао у Берлину и другим местима где је раније живео у виду пи сама под називом _„Аминтор", што је можда дало подстрека Доситеју да своје припремане списе „Писма љубезном Харалампију“" и „Живот и прикљученија" издаје, такође, у виду писама. Списатељска активност · проф. Еберхардабила је без прекида обимна и разно“ врсна„ Издаје уЖалеу часописе „Филозофски магазин" и „Филозофски архив", у којима је главна тема била критика Кантове филозофије. Кантов оштар ОАговор 1890, године („Џђег ете пеџе Епл скале Аигећ Фе аЛе Кланк дег гетеп Меттцпће | Аитећ фФје аМете епфећгећ сетасћ! жегдеп зоП" задао је јак ударац филозофској репутацији Еберхарда. У познијим годинама“ професор се бави проблемом језика, издаје обимно дело „Општа синонимика сродних речи немачког књижевног језика", затим у неколи ко свезака „Приручник естетике за образоване свих сталежа" у форми писама, који се и данас чита. Бави се пи“ сањем (биографија научника и филозофа. Најзапаженија је о Лајбницу. Осим тога, вредно сарађује у берлинским часописима, пише предлоге за побољшање државног устава: итд, Његово последње дело „Аух прахришћанства", писано го" дину дана пред смрт, показује да је остао веран својим принципима до краја живота. Признања која су пратила обимну де“ латност Јохана Августа Еберхарда (члана Берлинске академије, тајног саветника, почасног доктора теологије) ипак не би била довољна за изузетну –попу“ ларност коју је уживао у универзитетским круговима да није било његовог

специјалног шарма у опхођењу са људи-

ма, нарочито са студентима. Биографи истичу да је Еберхард био чак лош пре“ давач им ла се тешко изражавао са катед ре, али је у полемици у ужем кругу био несавладив саговорник. Свестрано образован, добар познавалац материје о којој је дискутовао, а и зналац књижев: ног изражавања, он је слушаоце опчињавао, што је; уз допуну његових дела, код "великог броја универзитетских слушалаца 'учвршћивало мишљење о вели чини „славнејшега" филозофа _ Немачке. Активан и цењен до смрти (Хале. 1809), он је оставио велики број следбеника, критичара Кантове мисли на бази Лај бниц-Волфове филозофије с његовог специфичнот _ гледишта, али је убрзо под утицајем Кантових ученика његово име у филозофији било одбачено и заборављено. #

О Дослтејевом животу у Халеу ни“ је остало много ' података. Из његове оскудне аутобиографије види се да је претходно у Молдавији као васпитач за радио довољно новаца за путовање и да је преко Саксоније, Пољске и Шлезије дошао у жељени Хале, тде је, на молбу његовог пријатеља молдавског епископа примио под „надзиратељство“ два младића, епископовог синовца и једног ђакона, који су по свој прилици били студенти на Халешком > универзитету. Судећи по приликама које су тада вла: дале, верујемо да је. заједно са младићи“ ма користио интернат Франкеове задужбине, где су радо примани странци који су долазили на школовање, тим пре ако су били у могућности да плаћају, као

у

етичко-религиозним ·

што је тада био случај са Доситејем. Карактеристично је да је духовна ат мосфера која је владала у Халеу очарала Доситеја до те мере да је у њему, увек мирном и сталоженом, пробудила, револт против тешке судбине његовог народа да је плакао при помисли у как, вом је беспућу и духовном мртвилу тај народ осуђен да живи. — Посматрајући у овом седишту муза и божанских наука како се више од хиљаду младих љу“ ди уче, како непрестано из једног у АРутиколегијум о трче, како сапросвећују, облагорођују и многостраним знањем обогаћују и сравњујући ова места са

милим и сажаљења достојним земљама,

Србијом, Босном и Херцеговином, он је

често проливао горке сузе питајући се:

кад ће се и она младеж оваквим наука“

ма напајати — како Доситеј каже у · својој аутобиографији.

Реформаторски дух који влада у Халеу такође буди револт у души антиклерикалца и рационалисте _ Доситеја Обрадовића при помисли да његов на род само од калуђера може да очекује Да га просвети. „Но шта ће им они казати кад ништа друго не знају, него дај милостињу... и мрзи и проклињи све људе на свету, који твоје вере и закона нису" — констатује Доситеј у књизи „Живот и прикљученија". — Књиге, пре“ драги и непроцењени небески дар... оне сад на земљи и на мору парствују и премудре законе дају! Оне војују и побјеждавају!' — Књиге, браћо моја, а не звона! — поручује добронамерни Доситеј у „Совјетима здравог разума".

Сазнање да се само помоћу књиге може народ просветити, зачело се у Доситеју још у раној младости, али је

тек у граду Халеу, том „сваким божанствени наука седалишту" избило еруп“ тивно, гонећи га на брзу акцију. Језички проблем, како књигу писати да би била _ разумљива широким народним слојевима, био је упрвом плану. „Разми шљајући непрестано о овим вештима, поменем се још у Далмацији зачетота желанија и намеранија да је крајње потребе и нужде дело на обштем _ народ“ ном језику што написати и издати" пише Доситеј у аутобиографији о одлуцикоја је у Халеу сазрела. Мора се при том истаћи да „прекрасна девица Јелена", кћерка попа Аврама Симића из маленог Косова у Далмацији није била само заслужна што је замолила Доситеја да јој препише и преведе „на просто" из прквених књига беседе Јована Златоустог о животу апостола (што је Доситеј савесно; са урођеним педагошким даром учинио, делећи беседе на поглавља оса азбучким – редоследом), већ што је својом жељом за читањем нехо“ тице дала иницијативу УМНОМ младићу да размисли: о неравноправном положају жене у нашем народу и њеној жељи да се бар мало умно развије и донекле м духовном погледу приближи мушкар“ цу. Тако је „Доситејева буквица", која је безброј пута преписивана и читана по забитним приморским местима потлавито 'од жена, не само разнела славу Доситејевог имена по Далмацији и отвори. ла очи будућем просветитељу „да књига писана разумљивим народним _ језиком може да продре у народне масе, већ је учинила Да Доситеј постане први наш борац за равноправност полова, што се запажа у свим његовим будућим делима и гоеводима.

Судећи по аутобиографији и писму Харалампију, Доситејево бављење у Ха леу пролазило је у интензивном раду на Универзитету и у писању и припреми за штампу првог дела „Живот и при“ кљученија" на „простом српском језику", које је изашло у Лајпцигу 1783. го“ дине, Разлог што Доситеј, и поред свота дивљења према професорима Халешког универзитета и духовног живота града, напушта Хале одмах по завршетку зимског семестра несумњиво лежи у налажењу погоднијег издавачког предузећа за штампање књига. Јер, штампарија која је у словенским земљама прослави“ ла Франкеову установу као прву у Не мачкој за штампање ћирилицом, имала је само црквена слова, док је доцније у Лајпцигу почела са радом издавачкоштампарска фирма „Брајткопф", која је исто тако штампала ћирилицом, и то-граж данским словима", тј. руском азбуком реформисаном за владе Петра 1 за дела световне књижевности. (Ова лајпцишка фирма постоји и данас.)

Поводом прелажења из Халеа у Лајпциг у свом „списатељском манифесту“, односно „Писму љубазном Харалампију", које је изашло из штампе као претходник „Живота и прикљученија", Доситеј каже: „Прешао сам из Халеа у Лајпциг за слушати и овде шта учени људи говоре и мислим с помоћу Бога и којег доброг Србина, дати на штампу с гражданским словима на наш српски језик јед“ ну књигу која ће се звати „Совјети здра вог разума", на “ползу мојега рода, да ми није залуд мука и толика путовања. Моја ће књига бити написана чисто српски да је могу разумети сви српски синови и кћери од Црне Горе до Баната".

Реформаторски дух, који суверено влада Доситејем, упадљиво је поново истакнут у његовој аутобиографији при ликом преласка из Халеа у Лајпциг. „Овде на исти начин запишем се у каталог универзитета, пођем у професора Борна слушати физику и почнем издавати мало сочиненије о мојим прикљученијам, у којему сам два поглавита намеренија имао: прво. — показати безполезност манастира у општеству, а фторо велику нужлу науке, самота способнејшега средства. за избавити људе од су. јеверја и привести их к правом богопочитанију". ~“ Лајпцигу је ДЛоситеј остао више од годину и по дана. Време му је пролази-

Наставак на 6. страни

Мила Обрадовић