Književne novine
ТРИБИНА
ЗА ПРАВИ Однос ПРЕМА КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ
ђ.
КАДА СЕ ВИДИ како су прелепу сил давних рушевина цркве св. Борђа, изнад Новог Пазара, познате и народу и науци, као Бурђеви Стубови, избрисале нео позиво ново дозидане тоне и тоне пешчара, сите и цемента, с пиљем да тобоже поврате прво, битни изглед цркве, по, 1168. године, од Стевана Немање (као да се може било чему по. вратити првобитни изглед!) тада се, изнова, по ко зна који пут, нужно поставља питање: од ка кве је користи обнова једне цркве која је вековима била у ру. шевинама2 О овом проблему код нас се мало писало, нарочито са. аспекта заштите споменика кул . Међутим, све више се очито осећа потреба.да се у насто. Јању за одговором на ово пита. ње дође и до одређеног теоријско-идејног приступа, који ће бити од изузетног значаја како за само културно наслеђе наше земље, тако и за даљи рад службе заштите споменика културе у це лини. Јер, није свеједно — хоће ам остати рушевине цркава или ће доћи до њихова обновљења» Је ди споменик — сведочанство историје или се може им историјски фалсификовати> То су пита» ња око којих засад стручњаци конзерватори _ воде спорове У свом уском кругу, а не би смело тамо да и остане. Јер културно наслеђе је све више својина свих чланова наше заједнице. Зато смо сви заинтересовани да се на основама марксистичких сазнања што темељитије изгради најсавремени“ ји теоретско-идејни однос према културном наслеђу.
Природно је да споменицима. наше духовне културе приступа мо са историјских позиција и да настојимо да их што боље и трајније сачувамо им одржимо. То значи да их треба што боље са» чувати у изворном стању, тражећи им истовремено и при: кладну сталну намену. На тај на: чин ћемо их учинити доступним за задовољење и данашњих културних потреба друштвене зајед; нице у целини. Тако ће савремени радни људи допринети да кул-
·-турно „наслеђе постане што садр~ жајније и да својим постигнутим - "вредностима.
изврше – васпитну културну мисију. То је, уосталом, посведочила и досадашња служба заштите споменика културе у на шој социјалистичкој земљи. Сомијалистичка Република Србија може с правом да буде задовољ“ на извршеном валоризацијом културног наслеђа ми постигнутим резултатима, на његовом очувању. Но, то не значи да не може бити и боље.
2.
Зашто је импресивна силуета БЊурђевих Стубова. чији се торзо руине попут какве Тријумфалне капије гордо уздизао над Новим Пазаром сведочећи свету о љу тим немирима, зулумима и стра дањима, о тешко израњављеном ходу по мукама, у борби за сло. боду — нестала2 Зашто су давно знани облици камених маса, на врху стрмог, усамљеног брега, са свим оним топлим и драгим осветљењима и сенкама на старој ру ини, У одрећеном простору и бо. јама које су деценије и деценије стварале заувек уништени, же љом да се реконструише купола и да се дозидају делови који су нестали или давно обрушени» Откуда било ком конзерватору право да. једној старини = румни додаје тоне и тоне исклесаног ка» мена, цемента2 И тона споменику чије време није знадо за це. мент! Зашто се оглушујемо о ре чи једног од најпознатијих конзерватора у свету, Пиетра Гацола, који каже: „ПРАВО НА ИСТО. РИЈУ ЈЕДНОГ СПОМЕНИКА ЈЕ СВЕТО. И КОНЗЕРВАТОР НЕ СМЕ НИКАКВУ ДРУГУ ФУНК> ЦИЈУ ИМАТИ ОСИМ САВЕСНОГ ЧУВАРА!“ Зашто не желимо да схватимо ни речи наших заслуж них неимара на пољу конзерва: пије — недавно преминулог ака> демика Франце Стелеа и профе. сора Универзитета и директора Археолошког института у Београду САНУ Бурђа Бошковића, који су деценијама доказивали да конзерватори морају бити врло
чувари наслеђенота спо. меничког патримонијума, да задржа његове старе облике и боје, да ништа не дозиђују и прегра Њују, да се не поводе за својим савременим естетским ањима, да. не „рекреирају првобитне
кеитевнрновине '9
естетске вредности“, како је то у једном елаборату било написано и потписано, јер такав рад не во. ди за: Рта о споменику, већ У сификаторску _ делатност! Узалуд је проф. Бурђе Бошковић поводом св. Николе код Куршумлије, задужбине Стевана Немање подигнуте око 1160. године, писао да се не смеју никакве доградње изводити на овом ИшмаНе
. узалуд је узвикивао; и НЕ МОМ и МОК!
ХО АМР АСАМ МО! .
И, најзад, ко нам даје право да не поштујемо ни најновију ПРЕПОРУКУ О ЗАШТИТИ на националном плану културног и природног наслеђа, усвојену Од стране Генералне конференције (при Организацији Уједињених
нација за просвету, науку и_кул туру — УНЕСКО), на њеном ХУП заседању у Паризу, 16. новембра. 1972. године, која под тач. 23 изричито наглашава: „Интервенције које ће бити учињене на култур.
МРКВА СВ. НИКОЛЕ КОД КУРШУМАИЈЕ, ЗАДУЖБИНА СТЕВАНА НЕМАЊЕ.
њихове архитектонске вредности због којих су и проглашене зна» менитим споменицима културе. ове тезе као а е нат најчешће узимај Дени и рушене Варшаве ка су Хитле рови фашисти били до темеља разорили (као да је Варшава и тјевина пркаг у усамљеном п5 3 зажу истој). По њима Србија има тако мало са споменика. српске средњовековне архитекту. ре да оно што је остало у руше винама треба обновити у пелини. Мала су средства која захтевају ти споменици ако се има на уму њихова вредност за културно на слеће наше земље, и не само наше! Друго гледиште, напротив, бра-
: ни тезу да рушевине цркава ко-
јима су време, догађаји и сам човек, утиснули одређене облике и боје, _ представљају _ узбудљиво историјске о сведочанство, па их бал: као такве и треба сачувати.
Ма какво дозиђивање или прегра“
ђивање, а поготово предузимање реконструкције у џелини, управо би нарушили њихове споменичке вредности. Јер, вредности једног споменика културе нису само У његовим архитектонским и сли карским остварењима, већ пре васходно у његовој историји. Поема томе, нико нема право да историју једног споменика култу“ ре мења и прекраја по свом уве рењу. Обнављање цркава у руше
ПОДИГНУТА ОКО 1160. ГОДИНЕ — ИЗГАБА СА ЈУГОИСТОЧНЕ СТРАНЕ ПРЕ РЕКОПСТРУКЦИЈЕ (СНИМЉЕНО ПРЕ ПО СВЕТСКОГ РАТА).
и
МАР ОИ РАТУ 5 5 ИРКВА СВ. НИКОЛЕ КОД КУРШУМЛИЈЕ — ИЗГЛЕДА, СА ЈУГОИСТОЧНЕ СТРАНЕ ПО-
САЛЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ (СНИМЉЕНО ОКТОБРА 1974. — РАДОВИ СУ ЈОШ У току; ФОТОГРАФИЈА АРХЕОЛОГА АЛЕКСАНДРЕ — ЦАНЕ ЈУРИШИЋ). НАЈПРЕ СУ ТРАЖЕНА СРЕДСТВА САМО ЗА ОБНОВУ КУПОЛЕ, А ЗАТИМ ЈЕ, МАЛО-ПОМАЛО, ОБНОВЉЕНА ГОТОВО ШЕЛА ЦРКВА, А У ТО ЈЕ УЛОЖЕНО ПРЕКО ПЕТ СТОТИНА
МИЛИОНА (СТАРИХ) ДИНАРА.
ном добру требало би да имају _ за циљ да сачувају његов тради' пионадни изглед, да та заштите од било какве нове градње или преуређења које би могло да из мени односе облика и боја које
441
оно већ има са околином
УНЕСКОВА ПРЕПОРУКА О ЗАШТИТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕ БА је изразила савремено гледиште свег напредног човечанства и на проблеме презентације споменика културе. Ову препоруку Можема и ми прихватити, јер је од изузетног значаја за даљи успешан рад на културној ба» штини.
3. (
Већ годинама у служби заштите културног наслеђа СР Србије постоје два гледишта када је реч зри цркава. По једном,
их реконструисати тако да им се врати. првобитни изглед,
јер се само тако могу трајније одржати, а и јасно сагледати све
б. Бошковић, ',„Спомениши кумуре прошлеста као културне вредности будућпости“, „Архитектура ни урбанизам“, Бео трад 1965, 35. Ученик није послупао учитеља, већ је извршио не делимичну већ тоталну реконструкцију св. Николе Куршумлијског!
винама које су вековима као та: кве знане и гледане, које и нај старији људи „рукчије не памте, не представљају ништа друго до фалсификовање њихових правих вредности им уништење саме су: штине споменика културе! Уме сто преко милијарду динара утро шених за обнављање пркава у рушевинама, било би далеко ко. рисније да се подлитну било какве школе у неком – забаченом крају Србије!
Очито је да се ова два гледи“ шта у међусобним оштрим су протностима тешко могу измири. ти. Јесу ли то она само плодови различитих укуса2 Јесу ди то са мо проблеми стручњака из служ бе заштите ми њихових појединих спољних саветника — сарадника са Катедре историје уметности и Архитектонског факултета:
Како су задњих година све по знатије рушевине цркава У Србији — рушевине цркве св. Николе код Куршумдије (ХИ век), руше вине Бурђевих Стубова изнад Но. вог Пазара (ХИ век), рушевине манастира Градца (ХИЛ век), ру: шевине Старе Павлице (ХИ ХИТ век), рушевине Палежа (крај ХШ века), рушевине цркве Сре тења У џ код Ушћа (прва подовина ХЛУ века) рушевине Лепенца (ХУМ век), рушевине Си. сојевца (ХУ век) и Ар. — УГАВВ' ном реконструкџијом обновљене
(не знам поуздано шта је са Ст: јевцем, знам да је било речи о
со Брате за рт
се одмах може и чити које је гледиште било више уважавано, и које се још увек уважава.
4.
У ери технократизма и разво ја психологије потрошачког АРУ' штва формирала се готово непри“ метно и снажно се наметнула неопозива тенденција да 6 и на споменицима културе кори“ сте могућности , а", па се све старо замењује потпуно но вим. Уместо давно срушених ку“ пода на црквама, зидају се ново и препокривају се оловом, плоча“ ма, црепом или клисом, дозићују се и нови делови архитектуре ко: ји су некад давно постојали, по дови од старих камених плоча, грубо клесаних руком завичајног каменоресца замењују се подови“ ма од нових белих мермерних плоча у машинској обради, а уме" сто креча и камена, користе се тоне и тоне цемента — жели се ново, све ново, са жељом да се „првобитни _ изглед _ споменика што лепше дочара. Потрошачка психологија. извршила је свој неумољиви утицај и на поједине конзерваторе, па се и код њих јавила жеља да „рекреирају естетске вредности“ споменицима. Та»
"ко се припрата Грачанице, дело
патријарха , Макарија Соколови. ћа, обновитеља Пећке Патријарштје (1555. године), преграђује и уништава, да се припрати врати „изглед“ из ХТУ столећа, из времена њеног ктитора краља Ми. лутина. (1282 — 1321), који је подитао Грачаницу; тако се припрата манастира Раванице, дело заслужног игумана из ХУП века архи. мандрита Стефана, преграђује да. се „дочара“ изглед припрате У време кнеза Лазара (1370 —— 1389); тако се многе обнове из времена. Карађорђа и кнеза Милоша, па и током целог ХТХ и почетком века уклањају, јер сметају оку пројектаната. Историја самог споменика се не поштује. Гледа се само да се новим радовима врати „првобитни изглед“! Таква је психоза завладала! Чини ми се да је раније, док су стајале само рушевине, све било далеко при: сније, верније, истинитије, него ли нове кулисе, творевине појединих архитеката конзерватора, заступника тезе — обнављање старих цркава
Каква би трагедија за човечанство била када би неко с приступом наших појединих историчара уметности, архитеката и сли-
„кара — да „рекремра. првобитне
естетске вредности, тобож у име
· самог. споменика мн. туризма, =>
обновио Партенон над Атином пили Колосеум У Риму! Сва је срећа да никоме не пада на ум да чини оно што се код нас збива, и туризам је тамо ипак број нији и далеко живљи, баш због ПАРТЕНОНА и КОЛОСЕУМА такви какви су сада. Какве су код нас све тираде изречене у име туризма, и да је због њега по требно да се цркве обнављају и да се фреске реконструшну! Треба напоменути и то да је сваки културнији туриста служби заштите давао примедбу како на обнављање пркава, тако и на реконструкцију фресака!
5.
Бојим се да нисмо ми, конзерватори, преоптерећени мноштвом нерешених проблема, можда по стали | неосетљиви за старине (стално бављење уско СТРУЧНИМ послом може да донесе и деформацију!), па не видимо шта и ка. ко треба чинити, па зато, да не он а нашем по-
да са ју н естетичари, филозофи, пиХуееа критичари, песници, историчари, исто. ричари _ уметности, — археолози, архитекти, етнолози (који немају учешћа у раду службе заштите ма техничким пословима!) м по
2) За неке међу овим рушевинама упорно се товори да су обновљене зато да би се сачувади фратменти фресака. Међутим, постојали су многи други услови за њихово трајније обезбеђење. _Незнатни остаци фресака у цркви манастиРа Градца су сасвим избледели. Овде је најбоље очувана фреска Благовести (у њој са најјасније сагледавају истинске вредмости градачке ликовности!), на спољ њем, западном зиду, у динети изнад пој» тала, а издожена је и сунцу, киши, снетовима м ветровима. Више ју је оштетила рука несташних Ђака из оближње школе вето време. Ова фреска најуверљивије потврђује да се на ради о обнови пиркве због фресака, већ ради саме обнове, Та потвуђују и обнове других цркава за које се такође не може рећи да су обновљене абог фресака!
3) Постоји докуменат низ кога се види да је једна комисија за опену радова на једном | прроразредном _ споменику. саопштила мо потписала — да су неки радови
_ слободна реација пројектанта! И на то-
ме се завршило, А знатна другтвена средства су утрошена! Заиста, шта би било када би сваки конзерватор на заштиће мном споменику културе слободно кремрао, макар м својим новпем/! 5
"постојања:
· тева.
дитичари, а но само аосаа нота. сви круг стручњака та, У но је нпр. не позвати есте 4 историчаре на скуп ко. говори 0 културном ће боље његову поко ће дубље да његовог 2 Дубоко верујем да би инспиративна за њихова реч а нове приступе, хуманистички однос на
за шири,
релацији споменици КУ јпрошлост, савременост и будућ ност.
Разједињена, без јединственог теоријско-идејног приступа, служба заштите споменика културе по својој организацији, оваква, ка. ква је данас, не може да одто вори оним многоврсним и значај. ним задацима које пред њу по ставља друштвена заједница. На територији СР Србије ван аутономних покрајина постоје пет завода за заштиту споменика кула, туре. Сваки од њих ради на свом програму рада, сваки од њих има своје посебне комисије. Неко илаћа мање — неко више, а сваки има. свој стил и метод рада им ни. ко не зна шта други ради! Архитект-конзерватор из
шта ради онај из Београда, А у самем Београду има два завода, а стручњак из првог не зна шта ради онај из другог! Међутим, рад на споменишџима културе зах. јединствену _ методологију рада, ширу обавештеност, стално и непрекидно теоретско усавршавање и организовану практичну
. делатност, _развијану у живој н
динамичној сарадњи. Организација рада на валоризацији и категоризацији споменичких вредности културног наслеђа п техничкој заштити за његово трајније очување, штавише, не би требало да зависи само од оних који су запослени у служби заштите, Искуство, стечено у ду гогодишњем раду, посведочило је да се служба заштите споменичке баштине мора организовати у систем и да се морају стварати јединственији _ заједнички _ дугорочни програми рада, бар у оквиру република и покрајина им да средства која друштвена зајед; ница издваја буду. јединствена, јер само се на овај начин може очекивати све јаснији – концепт за стварање поузданог теоретскоидејног п практичног приступа ка успешној заштити споменика културе. Не приступи ли се што пре решавању ових проблема, тешко да ћемо позитивно решити, проблем савремене заштите. спомени» ка културе из наше прошлости,
Радомир Николић
=“ НЕ
ПИСМО УРЕДНИШТВУ |
ЈАВНОСТ У РАДУ ИЗДАВАЧА
ДАруже уредниче,
_ Шаљем Вам писмо које сам, још пре пола године, упутио издавачу моје књиге, а одговор још нисам добио, верујући да ће за тих неколико речи бити места па страницама „Књижевних п1о вина , као и да ће објављивање тота писма допринети јавнијем раду једног издавача.
У Беопраду, 11. априла. 1975. Мирослав Јосић Вишњић
ж
АЛЕКСАНДРУ УРДАРЕВИЊУ
ДИРЕКТОРУ ИЗДАВАЧКО-ИНФОР и ЦЕНТРА СТУДЕНА
БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4/Ш
Друже директоре,
Пошто сам, средствима 'усме мог мн визуелног начина информи сања, у недовољној мери обавепе тен о акцијама и актима око моје књиге РОМАН 0 СМРТИ ГАЛЕРИЈЕ, одштампане у августу месецу ове године, после некоди: Ко одлагања и померања, с раз и мотивима, а пошто, пос “а света, пи нарочито после ПИС МЕНЕ ПРЕПОРУКЕ ТУЖИЛАШТ. 5 „ОА 49. октобра 1974. године, Воју Књигу још нисам угледао у књижарама, у слободној про дајп, нити на овотодишњем са. СКР штанду ИздавачкоинфорЈа. Рија центра студената, и по
данас нисам званично обавештен о коначној судбини "ВОЈе прозе, већ објављене у че
Ба НА арост (у феоруа-
· тодмне), очекујем да ме, ПИСМЕНИМ ПУТЕМ, У најкра 1 ~ року обавестите о Вашим оалукама. п самоуптавним одлу кама радне заједнице ИС.
Јоводом света, подсећам Вас да је истекао рок основног уговора (број 210 од 15. 10, 1972. то Дине), да су престале моје двогоАмшње обавезе п да ја отворена могућност да рукопис“ понудим Арутом издавачу.
У Београду, 29. октобра 1974,
Мирослав Јосић Вишњић, с. р.
Ниша не зна |