Književne novine

| | 4

АНТОЛОГИЈЕ — ДЕЧЈА БОЛЕСТ НАШЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Наставак са 1, стране

је вредности и особености — а то састављачу овом приликом ни на ум није пало, он је песма ма својих „изабраника" желео да аргументује свој антологичар СКИ, књижевноисторијски н тео ријски концепт... Куд да се дене тај читалац кад у трећем тексту прочита како „најбољи традици онални пеоници изгледају у овој антологији још старомоднији не То у неком другом контексту..", Кад је састављач управо супротно желео — да у своју антологи Ју укључи само модерне песни. ке... Шта да збуњени читалац за кључи о правој природи те нове, модерне наше – поезије (ако је пре текстова о овој анто Аогији читао понешто о поезији У овом веку, бар два-три преокрета је могао да нађе који су афирмисали нову ни модерну по езију), кад из петог текста саз На да, по састављачу, „Нова југо славенска поезија почиње оног тренутка кад се у свим нашим националним књижевностима ја вљају отпори догми, апсолуту, диктату, паролаштву, дидактици и пропаганди, дакле свему ономе што је неколико година, ако не и више, било укочило развој пје сничког духа унашој средини..." А сам састављач (који није крив за текст свог критичара) врло добро зна да речени отпор нису давали ни први пи само песнипи и поезија за коју се он залаже, већ и онп за које _ би се по мало чему могао везати квалификатив но ви. М како, најзад, да стекне право сазнање о врсти спомену те антологије кад прочита да је У њој, на пример, „хрватска пое зија прошла одлично (,.), можда чак и најбоље у цјелини поезије југославенских народа". Да помисли, може бити, како је анто лотичар желео да целовитим из борима конфронтира он вреднује „опште стање" у појединим пес ништвима!2

Не пада ми, свакако, на памет да тврдим како су у питању сами глупи текстови и погрешни судови. Хоћу да кажем да су разговори који о антологијама водимо _ претежно _ парпијални, Мање-више све што је о антологији Александра Петрова речено на озбиљан начин, као критика Или као похвала, може да стоји — али тек у другом плану. Ако је реч о антологији — а суштина, антологичарског посла је у је Аинствености мапора саопштених уводном студијом и антологичарским концептом и вишеструко аргументованих избором песама — онда је основни задатак при оцењивању _ вредности једне антодогије да се утврди који је и какав њен концепт, који је сте: пен његове одрживости и каква је мера његове аргументованости песмама које су у избору, Баш као и код других књижевних дела која настоје да остваре сопствену уметничку реалност и да је, законитостима њоме конституинса. ним, потврде, Овако, сви напори тумачења воде у правцу дезин теграције једног посла чија је суштина у кохерентности и опшљ тој интеграцији. Томе, несумњи: во, Аоприносе и саме антологије, томе је, у конктретном случају (упркос _ значајним квалитетима о којима овде не може да буле речи), допринео и Александар Петров неким — непрецизностима у формулацијама, неким балансирањима и компромисима.

Ако се једна антологија зове „Поезија југословенских народа, 1945 — 1975; токови — опредеље ња" она онда, одиста, подразу мева један крајње објективан и разућђен приступ свим естетски релевантним токовима и оријен тацијама. Његов ексклузиван из бор, избор који настоји да освет ли карактеристична и радикална „преусмеравања" у националним поезијама после одаучног прео крета у друштву, несумњиво је захтевао уже и прецизније фор: мудисан наслов. Тада би се мог Ало говорити о оправданости кон цепта, али не и о одсуству чита: ве армаде песника међу којима су неки врашки значајни, али се једноставно не уклапају у тај концепт, у оријентацију коју ан

'"тологнчар има у виду (мада, из

сопственог искуства знам, никаква прецизирања и свођења залат ка на одређену меру не могу да искључе приговоре о томе кога све у антологији нема). Петров је, даље, прелговор писао са књи жевнонисторијским _ импликацијама, тако да се виле токови и ог редељења, а њих у избору, вантину, ни од корова нема, У УВО ној студији је особине наштонал“ них поезија тумачио појединач. но, а у избору стихова држао се хронолошког принципа који је омогућавао _ уочавање _ извесног заједништва ин компаративистички приступ ка сличностима и раз» ликама, аам је пи упућивао на различитости у методу, на две

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 10

врсте посла укратко, Акцептирао је право појединих цесника да се исказују као припадници пое: зије у чијем оквиру стварају, али их је ипак, позитивистички готово, тумачио особинама поднебља, историјске и књижевне традиције њихове првобитне заједнице, чиме је, у крајњој линији, санкционисао једно недовољно јасно стање или је оповргао право пес ника Да се определе за поезију којој желе да припадају, Пизе појединих региона у уводној сту Аији је одређивао као јединство различитих _ етничких, _ историј ских и културних наслеђа, при чему се подразумева да су у тој поезији евидентни управо такви елементи (што је, уосталом, сасвим тачно) м, у исти мах, као „грал. ску поезију", „актуелну по тематици" н, чак, „сатирички ангажовану" (што је мање тачно или. бар, није типично), чиме је до вео у везу два малтене антагонистички постављена типа поезије. Чини се, на крају, да је кључ на диспаратност овог дела про: изашла из двају намера: студија је, намме, намењена да прикаже нашу поезију иностраном читао цу (и ома ће то, на свој начин,

ЛЕТОПИС

Јубилеј нишких

Обелсжавање _ петнаестогодишњице рада Нишког симфонијског оркестра представља хронолошко заокружење једног периода који је за град на Нишави и читав овај регион Србије био испуњен привредним, економским и кула турним развојем. Развијајући се у снажан индустријски центар Понишавља, Поморавља и Топлице, Ниш је и свој културни и уметнички развитак усмерио у правцу општих друштвених кретања при чему су и култура и уметност имали своја одређена места; формирање Универзитета, Радио-станице, _ издавачке – куће „Градина“ и, уз све то, Нишког симфонијског оркестра учинило је Ниш градом сталног успона, прогреса и очевидних резултата. Оркестар је формиран пре петнаест тодина и одмах постао незаменЉљиви фактор музичке уметности и то у средини која није увек била наклоњена свим вредностима уметничког стваралаштва. Формирање тога ансамбла је, с' правом, било оцењено као историјски чин који ће и на ширем друштвеном плану имати изузетан значај. Ово снажно извођачко тело окупља на својим концертима стотине љубитеља сериозне музике, пропагира музичко стваралаштво међу Ђацима, радницима, војницима,

РУЖИЦА БЕБА ПАВЛОВИЋ: У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА)

СНУ САН, 1975. (СА ИЗАОЖБЕ У КУЛТУРНОМ

врло. добро), а избор ко је, рекло би се, првобитно није био укључен у ту намену, треба

их Петров ~ ја то виђење у његовом већем делу подржа. вам); међу њима, сва је прили. ка, није пронађен идеалан склад.

Треба, најзад, рећи да је заиста крајње време неке дечје бо дести наше књижевности, па и болести _ антологија, с антологијама и око антологија да пребоАимо. Оне су књите као и све друге, оне су пре свега саставља“ чеве књите и књите о саставља. чу (од састављачевог капацитета зависи колико ће оне остварују ћи се на тај нглин успети да остваре вредности које надилазе сферу једног естетског субјекта). Кад дозволимо да се множе раз Мичитошћу _ својих могућности, кад буде (било више „радних", ссејистичких, антологија које се баве само једним кретањем или једном оријентацијом, када их из стратосферских естетских висина спустимо на земљу, оне ће сасвим извесно моћи да испоље различите критичарске личности, да реттавају неке проблеме, да остварују мале и велике задатке и Аа мирно заузму место које им и пртпада.

Богдан А. Поповић

симфоничара

којима се приређују пригодни концерти пропраћени одговарајућим текстовима, За делатност Нишког симфонијског оркестра значајна је пажња која се поклања развоју младих нишких музичких уметника; већ је једна група стекла афирмацију им на југословенском плану пружајући тиме могућност Нишу као уметничком центру да придобије нове музичке уметнике. Стотине концерата, гостовања, радио-емисија, сусрета са радним колективима и радничком и средњошколском омладином, међународне турнеје, гостовања домаћих и страних уметника, то је само мали биланс једног ансамбла који свој раст усмерава ка освајању највиших вредности тонске уметности. На томе значајном задатку нишки симфоничари већ су постигли вредне _ резултате — захваљујући свом неуморном и талентованом Диритенту Јурају Ферику, али је не мали удео и директора Оркестра, књижевника Владимира СерДара који је, спајајући књижевни и музички рад, стекао лепа друштвена признања.

Јубилеј Нишког симфонијског оркестра, према томе, превазилази градске оквире Ниша ни постаје значајан тренутак југословенске музике. (В. В. А.)

ЗБИВАЊА _

Годишња скупштина Удружења књижевника (Србије

Награду „Милан Ракић“ добили су. Адам Пуслојић и Милутин Петровић

У

У недељу 11. маја одржана је ХХТХ редовна годишња скуп штина Удружења књижевника Србије. У малој сали Коларчевог народног универзитета окупи ло се око сто педесет књижевни“ ка и нешто друштвенополитичких радника, међу којима су биЛи Вукоје Булатовић и Марија Тодоровић, чланови Извршног комитета Председништва ИК СК Србије, п Првослав Ралић, пред: седник _ Комисије за КуАТУРУ ССРН Србије, Од књижевника из других република био је прису“ тан Иван Потрч, председник Удружења _ Књижевника _ Словеније, који је поздравио Скупштину, у име словеначких писаца, док је председник Друштва књижевниКа Хрватске, Густав Крклец, у путио поздравни телеграм,

Пошто је, одата пошта члановима Удружења који су умрли између прошле и ове Скупштине: Иви Андрићу, Марку Вујачићу, Велимиру Живојиновићу-Масуки, Живку Милићевићу, Је“ ли Спиридоновић-Савић и БожиДару Вукадиновићу, председник Удружења Петар Џаџић је прочитао реферат о главним прав“ цима делања „Управног одбора Удружења у протеклој години. Живећи у ситуацији кад, у складу са општим друштвеним променама, треба пронаћи нове фор" ме удруживања писаца, Управни одбор је сматрао да треба истрајати у садашњим формама рада све док се не нађу боље, јер је то свакако корисније од нерада и чекања на стварање нових форми. Припремајући се за Контрес Савеза књижевника, Југосла» вије, Управа је настојала да, у сазрелим _ условима, – допринесе побољшању материјалног положаја књижевних стваралаца, наилазећи у' том погледу на пуну подршку одговорних друштвених и политичких форума. Предузете су опсежне мере да се, пре све: та стимулацијом издавача, омотуће знатно већи хонорари за штампане књиге, а о тим мерама је посебно говорио Драгољуб Гаварић, виши саветник Секретаријата за културу СР Србије. Џаџић је такође _истакао значај

_ укључивања писаца у самоуправ-

Љање издавачких кућа. У самом Удружењу покренуте су, пак, акпије за оистематичнији рад на Трибини „Француска 7", отпочеле су припреме за следећи међу пародни Октобарски сусрет, на којем ће паши и страни писци товорити о теми „Победа песништва — победа човечности" и почео је разговор о коначном решавању проблема у вези са уређивањем часописа »Кејанопз«,

У извештају секретара. Удружења Владимира Стојшина по себна пажња је посвећена. пресељењу канцеларије Савеза књижевника Југославије у Београд, сређивању материјалних приди ка Савеза, припремама за Конгрес и његовим темама („Тридесет година развоја књижевности арода и народности Југослави“ је", „Писац у самоуправном социјалистичком _ друштву", „Теоријоки проблеми нашег актувл: ног књижевног тренутка", „Положај књиге у нашем Аруштву"), припремама за потписивање дру штвеног договора свих чинилаца Који ће омогућити бољу материјалну _падокнаду за | књижевни рад, тешком финансијском стању Удружења и акцији да се оно реши на основу помоћи Извршног већа Председништва _ СР Србије, одржавању прошлог мн припремама будућег Октобарског сусрета, _ проблемима _ Трибине „Француска 7", пигањима међурепубличке и међународне сарад; ње, пословима око регулисања социјалног осигурања чланова У: дружења, пробасмима становања, реорганпзовању Клуба књижев“ пика, враћању извесних књижевника у Удружење, тражењу но вих материјалних средстава повишењем кирије НИП „Књижевпе повине" и пријему пових члапова: Владимира Јовичића, ДХратољуба _ Недељковића, Даринке Јеврић, Душана Ковачевића, Рашка Јовановића, Исмета Реброње и Милана Лалића,

Извештај Надзорног одбора, Који је прочитао председник Од бора Василије Марковић, показао је да је Удружење протекле гоАмне имало расходе веће од приХода у износу од 62.530,92— дупара. Надзорни одбор је, поред те констатације, учинио и низ конкретних предлога Како да се убудуће води материјално-финансијско пословање Удружења. Ти предлози се односе на доношење годишњег финансијског плана, на онемогућавање преливања сред: става из једне ставке у другу, на

омесечног периодич: Зи тон о резлизацији при. хода и расхода, на то да. се Скуп штини презентира упоредни пре. глед финансијскот плана за про текле месеце текуће године, да Управни одбор размотри стање дуговања и о њима донесе поалу. ку и, најзад, да се између адне заједнице стручне службе и у дружења _ склопи _ самоуправни споразум о међусобним правима

и обавезама.

сваке године, и ове тоди-

не 555 Скупштини је саопштена одлука 0 додеживању СРЕ Удружења књижевника рбије Милан Ракић". Жири је овога пута ову награду доделио Ламу услојићу за збирку МЕСОМА „Бе-

дигија пса" и Милутину Петре вићу за књигу песама „шроме на". Обојици песника награда је припала за њихову четврту књигу, У образложењу жирија, који је прочитао председник жирија Светлана Велмар"Јанковић, каже се да „књиге Адама Пуслојића и Милутина Петровића, свака. на свој начин, представљају изузетан песнички домет остварен у протеклој години". Адам Пуслојић се „доказује као стваралац ис танчане песничке културе који неопходни подстрек за сопствено песничко исказивање тражи ко-

ашко у митском предању ТОЛИКО

и у непосредном животу". Везу: јући се за неке од основа европске н балканске баштине, он те жи ка једноставном песничком изразу и, с „аутентично трагич-

ним осећањем света" им изразито.

модерним сензибилитетом, успе ва да нађе класичну меру, тако да, насупрот хармонији која се у његовим стиховима. слути, указује на дисхармонију света који нас окружује, Поезија Милутина Петровића се, пак, овесно одриче онога што се зове „стварање лепоте“ и обраде „великих тема", непрекидно истражујући и експериментишући „у областима које и тематски и језички изгле дају неиспитане", настојећи да „искаже бар нешто од нензрецивот“. Ухвативши се укоштац са обичним, „непесничким" говором, он је настојао да у њему нађе неслућене или тек наслућене сна“ те „које можда најбоље разобЛичавају и уобличавају унутрашњу стварност човекову", Остварујући песме као фрагменте, ко ји морају имати своје место у целини човековог света, ЛПетровић је успео да створи низ те матоких и језичких иновација. Примајући награде и дипломе, у име обојице награђених, захваАно се Пуслојић, који је посебно истакао задовољство што су он и његов колега добитници награде која носи име једног од нај већих српских песника,

Дискусија која је настала ма темељу три поднета извештаја била је прилично неадекватна. проблемима који су се присутнима нудили. У непотреблој жур

многа питања су само додирнута, остајући без свестранијег ос ветљења, а нека су готово сасвим прећутана. Највише се товорило о међународној сарадњи, Односно о томе шта треба учићити да се књижевности народа и народности Србије боље упознају у иностранству него до сада. Додирнута су и питања. односа Удружења према младим писцима, како професионалцима. тако и аматерима, Замерено — је што у извештајима Управног одбора није било речи о књи жевном животу и стваралаштву У протеклој години, јер је то најважније за осветљење правог рада писаца, с којим треба упознати н читаву јавност, Без већег одјека остао је предлог Радоње Вешовића да се: писцима. Вијетнама упути материјална по моћ која би им омогућила да се интензивније _ баве књижевцим радом, Пропуштено је и да се Лонесе одлука о попуљавању жирија за Аодељивање награде „Ми Лан Ракић“, будући да жири са: да, због смрти Божидара ВукаЛиновића, има паран број чланова. Остало је приличло занемарено н питање материјалних средстава Удружења, која су у овом тренутку на врао критичној тачци, Уопште, било је маАо предлога како Да се побољша рад Удружења, те ће Управни одбор у идућој тодини, као И врло често досад, морати да тражи излаза из разних ситуациЈа сам, не ослањајући се на предлоте и жеље свог чланства изнесене на Скупштини, Штавише, на Скупштини ни формално нису усвојени извештајп које су поднели председник цм секретар Управног одбора и предесданик Надзорног одбора,