Književne novine
како синчић његове
из НОВИХ РУКОПИСА
Прве три године
Писмо 6. марта 1974. Београд Драги Драшко;
Једно цело писмо већ 24 часа лежи непослато због новог облика писма, неуобичајеног формата, као и ово, као „Буковичка Бања — Аранђеловац", којом, или којима, ме снабдео Алек. Данашње писмо биће помало сувопарно. Све од самих пифара и података, као што се то виђа по архивама. Биће то нека чудна „архива", у којој ће бити више оквира и 72мова' празних или од сенки заборава и одсутности нето од истинских докумената. Наставио сам одмах оно писмо овим писмом, мако претходно није још превадило пут од 78 км до тебе, јер сам наједном приметио да сам већ напустио Србију од пре 1914. године, са својих 17 година, читав један живот у свим смисловима, не заборави, који је „једна заве. ра" којој нема краја ни конпа до У некој смрти, и коју не знаш да именујеш, можда једном 13 година касније тек:
врати се тој звери, тој завери, прети ) и ћути,
вратити се, дакле, тим временима мојих седамнаест година:
Сви смо се ми тада немо и без речи разумевали.
Као да прелиставајући ту одсутну, не постојећу „књигу“ мога живота, откривам само тишину, која нас дели, и, У исти мах, спаја. Пођимо у густињу те моје тишине. Мало анегдота о мом раном детињству постоји. Једва неколико. Једна од тих је управо у вези са ћутањем, и ја ћу ти је испричати, тачно онако како је то учинио мој отац, сасвим. случатно, у последњим тодинама свога живота. Међу нама никад није било много присности, и не сећам се да је он икад преда мном прелиставао усмени породични албум успомена, а нарочито не џспомена из детињства. Становао је близу нас, не колико само кућа даље, У истој улици. Обично, два три пута недељно, Лела четиБе него ја, свратили бисмо да та обиђемо. Ретко кад да није пошао да нас прати неко време тамо где смо ишли. С нама би се још стриктније држао своје тактике „преласка с једног тротоара на други", како би избегао досадне познанике који могу страшно да гњаве, али овога пута није могао да избегне неког господина Симића. „Опет ће овај", само 1е ститао да ми каже И заиста. Није се 1ош ни руковао са нама, почео је да се жали ћерке, иако му је већ“ толина и по, никако да проотовођи. „Ни један јелини тлас "није поетаао њетове усне“, вајкао се стари Симић. и Мата омелном, преко свог обичалја, у сличним приликама, кад обично "пешто промомља и миле даље. отпоче: Ето, вилиш Атика. Било је већ постило осамнгеаст месети, а он ни речи, ни а ла каже. Биди смо се уплашили да ните гатвонем. Љубипа та дужи, а за иза њетосе главе илликам повжнама, Он се окпене ОлМАХ. Тако неколико пута. Кажемо: не, ппле. Није пооттло ни четити месепа. а он читаве печенипе товози. Ни јелна погрешно изтовопена реч, ни реченита.
Нисам још ни данас сигуран, нисам хтео да га питам, између нас, рекох, није никад било много присности, да је испричао да утеши старот, или је то била ис. тина. Бутао је он; ћутао сам до краја, до краја Таковске, код Поште, где смо се растали.
Не, То је истина, И оне долазе накнадно, те истине.
Одувек су биле моје те тишине; оне су ме једино привлачиле. Кад речи. потеку као извори, као корење. И ти се чудит, како је то написано. Ништа не смањује то чуђење, напротив, само га повећава, само су речи написане баш твојом РУ ком. Ево једног низа реченица. Лелиних, мислим, њен је рукопис, и још францус ке речи:
Џпе пиши, јефајв Чап5 шп раззаре 500 фегајп. Ја пу чоџајв меп. Је пе 45 8.
Пе у1из 81 је зауај5 ош поп аџе бих ај етан, оџ 51 ваПањ з'адгез сет а амејац“ ил, решњете а се жептата, ом ћјеп а Ја |еттте аих сћееацх еп НПатотпез, рошг оћфет Ја регтиватоп де раззет ошћке. Је тећесћавеаје. тпат5 16 п'05215 раз еттепдте та мојх Бе 1 егајЕ 1тез тотогтап! де ваџојг 4! ЈА “ОТХ ропуај! тлеште еп Патппе Ја пате де тоез репзее5. Је тпасстосћа:е а лаве аџме ]е мјећата уа Ђтепиое тошпр дјатени, И атак јез усих: И5 тен“ тепе еб 75 Теттепе јез уешх.
Ајог5 Та Гепите аих сћемеих еп Патите, рие Ја тај ди млеата ег је Гогса а з'а!Јопрег раг гетте: П зе ртозгегпа, тлај5 ауап! а'ассотрИт се везће, 1 катазва 125 сћеуеих де ја јетте аих усих ме 5. еј еп јез тошјапе И сотароза мпе сзресе де !гауег51
е; аПпшта ичпе ројапсе 4'егоПез. Ре Та тат, |
1 те. тоттан ацејуце. сћове. Т'ај арегси пп стараца аш те тарреја топ епбапсе еј та теете ам! те аезаје (ом1ошт5 аче је
зета! оп ђеаџ 1ошт, 1е пе .5ајв раз рџогамо!
ахабеће Ђезојп Аите ђеће јоштпве, рог аџе је 55 тлапобе раг чп стараџа..
Данас је 6. јули, и нехотице (да ли случајног да ли судбоносног) проттло је тачно четири месеца како сам био започео
КрИжЕВЕнов 3
да ти пишем ово писмо, и прекинуо та на пречац: убациле су се друге ствари: добио сам фотокопирана писма од Бруна Роа-а посвећена Бретону и која је треба» лао погледати и наставити, написати после» дње писмо које је изнело више од 30 страница, које ми се није много писало. Било је последње писмо и требало, хтео ја или не, да буде заиста и завршно: хе, ако је остало 30, знај, да је било још двапут толико написано; а онда некакав „портрет" за телевизију (гњаважа, и још ми нису вратили све књите) и неки интервјум, који не стају напора, али још више расејавају; па ово ружно време толико џи тако тромо протекло од марта, који је био врло леп, да му је тек данашшњи дан опет сличан, и ваљда је то и био разлог, да сам, синоћ, тражећи не знам више шта, наједном натшао на овај почетак писма из марта теби, које' сам сматрао да сам ти био дао, побудио ме да га јутрос наставим. Ако је то друго писмо | Бруну Роа-7 пресекао као дијагонала писмо започето теби, или твоје писмо, које је куњало скривено у мору хартија, у ствари стално пресецало дах том француском мом писму, као неки скривени писмотрес без престанка, онда оно, то француско писмо и треба да уће У ово, теби писано. Као поруга мојој тишттни, али и као потврда истој, јер ево гисма од 30 стпанипа у коме сем имена Бретоновог, и Малармеовог нема, других,
АХШАН МАТИЋ
а ја сам о Бретону ћутао скоро непрекидно тридесет година, иако најед: ном, у последњих 7-8 година, биће их У Апдге Вгефоп обнаџе, више ОД 100 страница само у тој књизи. Можда је моје било да будем или претходница, или последња одбрана. Ти ме разумеш, не тражим овим себи оправдање. Баш ме брита. Шта историја! Шта Каледонија! — што каже Растко. Можда за оно прво, претходницу, сведок је помало, и најобјективније, и ненамерно, Були, кад каже да је од мене, овде, чуо све о падреализму и кад је ститао У Париз, било му је све познато, чак и хотел који му је Матић препоручио. А што се тиче Ару', тог, последње одбране, добио сам три броја Јоштпа! де Сепеуе, у коме неки швајцарски новинар кога су ми послали наши пријатељи из Ж. Вишњик, моја. прича о „француској матури као рат! штачце Француске", помогла му је у једном поднаслову његова три чланка о Југославији, да напише, наравно помињући моју професију, али не и моје име: Партија је наша матура, и кроз ту формулу бо“ ље описао нашу ситуацију ОА МНОГИХ наттих, и нашу специјалну позицију, тачније описао од меких наших мисаоних
стратега...
Вратимо се тамо где смо стали.
Што се тиче године 1898, ти си утвр. дио да је она тодина рођења Расткова, Десанкина, и моја. Па чак да су се Раст:о и Десанка родили истог дана. А ја, тек, последњих дана лета, док су они још мајски. Па они су чак и песнички У односу на мене рано воће и прве мајске руже. Ја јесењи, чујеш, моја прва књита која није никад написана, и наравно, никад објављена "Дефинитивна Јесен", остала само у једној фусноти, поменута „Као да зрачи, и ненаписана". Понекад сам помислио, после твојих открића, да Растко с којим сам прво друговао Од Нице, па у Паризу, у Београду већ мање, тде Растко дружељубив, заљубљив, и свеобухватан, био је већ имао другарстава и пријатељстава, попто је већ славан, пре мене стигао; али сећајући се тих дана и тих година, мислио сам да су каленлари рођења, или наши животи нешто побркали: по рођењу, ето, Десанка и Растко, И ја сам, јесењи; у животу, изгледа, Десанка сама, на почетку, а Растко и ја пријатељи, па онда, Растко, сам, негде У
свету, а Десанка и ја, ближи јелно АрУ-
том у животу. Онла ми је синула мисао; .
Растко је рођен у селмом месепу. Према томе, његово мобичалено рођење, грађанско и гтапославно, пала у стари август, (тек у ХХ веку, половина август, ПОЛО-
вина — по новом — септембар) Растко се
приближава мени у животу, али он ко ји је писао;
|
лшто је
Сунце, једино теби што сам жудео ; бити раван
у тој знаменитој, симболичној години, предодређеној да успостави једну нов „талаксију“, јер дељива са тринаест (3 и цео број, збир бројева (1898: 13 == 146; 1898 = 26:13 = 2), и на тлу Србије, која у то време, на бази „самоуправе“, броји 1313 (101) општина, како би Растко, који је жудео да буде раван самосун цу, могао да допусти да се пре њега роди један песник, и пожурио је пре вре мена, јер је знао да понекад треба изићи испред времена. Било би занимљиво утврдити сат рођења Десанке и Растка, за ову моју причу. Али без об: ра на све, сви сатови света, иако разна лики, куцају у исти час, и у други час, а клатно Растка, ето, иде од Десанке ла мене. Све остало остављам теби. Јер, с%: што овде пишем дошло је тек затим. Мојих седамнаест година биле су протекле у неким другим параметрима, својим, и у свом свету. |
Параметри се обично, као што им и реч каже, бележе или бројевима или ини: цијалима. У обзир долазе само датуми и године до октобра 1915, кад сам из Куд шеевца, гле смо избегли средином, тачније речено крајем прве половине јула 1914, по старом, или крајем 1ула по новом, из Пап ца (мајка, Мома, Жарко, ја, затим Миленија, који су из куће у Шапцу, гле је остала да чува кућу, отерали аустттски војници, приликом првог упада У Шаба:; тек затим М. отац (који ће од сала бити помињан по имену), како смо га М. и ја, звали: друга два сина (много млађа) „тата" —- остао у Ваљеву заједно са својом канпелавијом) олмах за нама прештао и М. — кренуо са жандармом, кога је Мата
послао по мене, са стварима за спавање, одмах после 5. октобра 1915. кад је започела друга велика немачко-аустро-угарска офанзива, те је одмах настало повлачење. Прва варош била је Чачак. Тако је почеда албанска „Голгота". Овде треба да се вратим уназад све док допире моје памћење, а после приче, тачне и нетачне, легенде, и антилегенде.
О свом проговарању препричао сам Матину причу; о првом часу мог рођења постоји прича моје мајке, у даљим писмима само Љубица, како је њено име. Дакле, Љубица је то причала неколико пута, доста рано, кад ме рођење потајно још мучило као тајна; причала је и после тога, неколико пута, па чак — ако се не варам — и у току своје болести, или 60ље рећи свог непрекидног боловања посдедњих пет година, а нарочито после операције и трансфузије крви, једне од пр. вих у то време, и врло ретких, мислим да је чак изишао нешто у ондашњем „Времену“ (1927-28). Наиме, бабица (пораБало се тада у кући), чим је У својим рукама дочекала то немо, модро, влажно и топло неколико (три до четири) килограма меса што ћу бити „ја“ после ду“ жих перипетија, и показала Љубици, говорећи, указујући на тамну косу детета и на један прамен беле косе с леве стране нешто мало више чела, рекла је (Љубица прича, драти Драшко, не ја): „Овај ће вам бити неко!" Кад сам био већ старији, кад год би то причала, била је граја, и ја сам учествовао у томе „како је башт рекла2" „Баш тако је рекла!", Љубима је упорно понављала. И прича се наставља готово „епска“ и помало „магиј ска!". Кад је било четрдесет дана отпоилике том новорођенчету (које је постало, тврди она, ја), прна коса је отпала У току неколико дана, а на њено место никла нова, али светла, бела. На место белог прамена, избио је црн прамен. ћатано, дуго, чптавих девет-десет тодина, та бела коса, због које сам као беба личио на лутку, изгледа, јер као саставни део те приче о мом рођењу и тамном прамену, моја је Љубица пласирала, као уатред, искоса, причу о поозору У Пожаревцу где су моли били кад је мени било око годину дана, па немам својих ус помена, дакле причу о прозору, у који би ме. депо отремљеног, вероватно као онла било, у повоју, можла са слободним рукама, стављала између два папа прозста, како би несметано поеловала по. кући, п у коме сам, мутан, непомичан, отворених, увек узненаћених, џмкочетих очиту, селео, а ттелазнтти СУ веповали ла је то нова тостоћа ставила Аутку у прозоп. И ттича о белом, или о шеном 'птамену после се настављала, Латано је моја светла КОСА постајала смећа,
па тамнија. Како ми је коса дуто била свет-
да, чак као дечку од 11-12 година, старији
"мој ујак Урош додавао је поред зељча (очи 'и плавча (очи, коса), и надимак — Ба
(коса и боја коже). И кад ми је коса у ок моје двадесете године постеље доста а на, никад црна, прамен је постајао бељи, и јуна 1930, последњег месеца Љубичиног живота, морао сам да разгрнем косу и да јој га покажем. Као да је судбина на мојој глави играла шаха, и мењала не само боју фигура већ и боју шаховских по о су је, три легенде, или тачније две: једна Матина, друга Љубичина. от» графије моје нема као бебе. Једна је постојала, вероватно са „врбице", две и по године, вероватно, и заједничка, са стариЈа ђ Меше и бабом по оцу. Не знам Остају ретке моје, личн ј радије Ј е успомене, најзабелешкама из 1942, објављеним Пе | „Писати — и за она ски је посао" (, на ДЕ“) („Анина балска хаљи: „Суше су, пустиња је, кад изгубим из вида тај пламен, | ј па ни бе. кад не чујем у себи њекорењу „Гаухог доба“ лежи један такав пламен, један такав осећај кји из-
ражавају две сасвим супротне али уједно
сливене слике, вероватно моје прве успомене, успомене-границе (или фантазми, свеједно) иза којих је понор и мрак заборава и мртве материје. „Ноћ је, неко куца на прозор, отац скаче из кревета ја сам вероватно болестан, у кревету сам своје мајке — ' отвара прозорска крила месечина, касније сам сазнао да се то 30ве месечина, језива и бела, пљуснула је у собу; он је бела авет са шиљастом брадом, лица поједеног сенкама, нагнут над неким црним човеком, вероватно познаником, јер страх који обузима моју мајку знам не долази од њега већ од оног о чему они говоре. Ужасна страва обузима и мене, и ја се припијам уз њу, затварам очи и правим се као да спавам. Али у очима ми злослутно гори, у магновењу сагледан, кроз полутаму, ловачки прибор мога оца на тепиху више постеље, на коме су извезени пси и дивље пловке са очима од црних им зелених перли. (Да ли је то била ноћ убиства последњег Обреновића2) Друга слика — опет успомена или фантазам да ли2 — која се без привидно непосредне везе прикључује увек првој: корачам ивицом жита, класалог већ, високог, лако полеглог, крај мене плава сукња (моје мајке2), руком придржавана, и моја шака овлаш ослоњена на ту руку; вероватно ме негде води. И ништа више, сем тог жита зањиханог, као да је ветар прешао преко њега, па стао, непомичног у недоглед, и те плаве сукње која се лако вуче, уз лаки шум по земљи. Изнад тога не видим ништа, ни струк жене, ни њен лик, ни дрво неко, ни небо изнад жита".
Текст мало крут, неке укочености, без стила, на пример: Крај мене плава сукња (моје мајке) — то је добро виђено из дечје перспективе — али даље: руком придржавана ужасно: 60ље, и ако то није најбоље: коју рука придржава, или коју руком придржава — наш језик не трпи па» сив, па чак ни кад пасив треба ла послу. жи да делује као неутралан. То треба исправити у тексту. Иначе, овај текст који се, у ствари, бави писањем, проблемом писања, пи на коме се осећа траг времена кад је писан, а и траг основне бриге, како се поново вратити слободном поступку тридесетих година, мислим на „Немогуће", после оног кварења п мисаоног и писаног поступка између 30, и 41. године, те успомене као успомене нису важне, и овде су ушле у игру да покажу како У писању улази нешто мукло и ипационално, неконтролисано, нешто од ноћи, и њене суштине, и више од рационалног, и разумног, очигледног. Успомене, те две успомене: прозор пун беле месечине, и плава сукња дуж класалог жита су доста тачно исказане сем горе поменутог пасива „придржаване", и ако се то поправи, онда те реченице око успомена су доста тачне. То нека буде као неки критички увод у проблеме најранијег памћења,
Прве три године нашег живота су врдо значајне, изгледа. Постоји једна примелба Фројда, из првих година психоанализе коту нисам никад заборавио. Изнећу је својим речима, да не бих морао да тражим моје затурене књите С. Фројда. Он отприлаике каже: „Мноти људи, па и наука, на рочито у току ХТХ века, кад хоће да обтасне понашање људи, они траже да се знају њихово порекло и њихови преци, нико ближи, нико даљи. А једно %лборављају да виде шта се збило. са човеком, за време трудноће, али још више, што је ипак лакше, шта се збило с дететом до његове треће навршене године, А дете са три тодине: читав јелан живот, човек готово у малом".
На ову "напомену Фројдову мислио сам поново и готово убеђен ла заиста стоји, кад сам у такозваним „Бележницама" Леонардовим, наишао на примедбу; „Раст који човек, односно лете, достигне кад напуни три године — тачно је половина раста који ће он пмати као зрео човек".
20. јулн, кишни као 20. октобар, па нисам сигуран да није 20. новембар
Много те позларавља и све вас води ваш Аутан Матић
јутпа још
Прелисујем на крају овог и без
ово нађено у неким забелеткама везе и записано нервозном руком:
У центру моје самоће ти си. У центту твоје самоће ја сам, ·" Наша двоглава самоћа.
Душан Матић
(Из књите „Писма, ипак су стигла")