Kult rada

55

Нови методи рада

њива ни њихова одвратност према лаганом стицању, поступном богаћењу по начелу „зрно по зрно погача”. У рату се видело како људи могу брзо да се обогате. Затим, енергије су се утулиле, идеали погасили, поштење у пословима ишчилело. Ко има уши нека чује: „ко умије томе двије”...

На томе коњу се, наравно, не може дуго јахати. Кајмак је скинут са свих послова. Није више лако бити ни непоштен, ни корумпиран. Постало је јасно да не можемо сви бити ни афераши, ни владини људи, ни безобзирни спекуланти. Увидело се да, ако штедња није могућна после толиких оскудица, ни лакомислено заснована предузећа не могу терати далеко. Не може се штедети, јер сви хоће да „живе свој остатак живота”. Против те жеље се не може имати ништа. Али то је само жеља ако не дође нешто друго.

Ваља производити више, то је једини извор из кога се општа људска жеђ за уживањем може задовољити. Ако је бесмислено борити се против те сасвим разумљиве чежње свих друштвених слојева, још је глупље мислити да се вечито може вадити из истог џака, нарочито кад се зна да су га ратна ђулад изрешетала. Није довољно данас куповати, препродавати и опет препродавати. Трговина врло мало увећава суму људских богатстава. Треба производити, стварати нове вредности, оплемењавати сировине, искоришћавати мртве снаге, стављати у покрет све способности, механичке и људске. Само тако се могу задовољити све веће потребе све ширег круга људи.

РАДИТИ ЗА 95% ПУБЛИКЕ

„Питајте сто људи како желе да им се изради једна ствар која им је потребна. Осамдесет њих неће знати шта да вам одговоре, и ослониће се на вас. Других петнаест сматраће да морају рећи нешто, и то нешто неће бити увек паметно. Последњи