Kult rada

пет ће једино имати извесне, жеље и даће за те жеље добре разлоге.

„Бирајте између ових осамдесет људи од сто који не знају шта више воле и то признају, и оних који такође не знају али не признају, или 15 од сто, видећете да клиентела за један производ израђен на серије броји 95 од сто”.

Ко то говори?

То пише велики амерички индустријалац, највећи произвођач аутомобила и земљорадничких трактора и један од најбогатијих људи на свету, Хенри Форд, чије успомене су угледале света и на нашем језику. (Мој живот и. рад, Београд, С. Б. Цвијановић, два издања, 1924, 1925.)

Ако умемо пронаћи, учи нас славни проналазач аутомобила, артикал који ће најпотпуније задовољити најшире масе потрошача, ону огромну већину од 95% муштерија, наша пијаца ће бити незајажљива, и никад је нећемо потпуно задовољити. Треба производити оно што „једе” широка публика. Добар занатлија, индустријалац, трговац се распознаје по томе што уме пронаћи робе која доноси највећу добит.

Дуго се мислило да највећу добит доносе производи скупи по себи, предмети луксуза, ствари непотребне, сувишне. Златари, сајџије, срмари сматрали су се за најбогатије међу привредницима. Данас је јасно, међутим, нарочито после светског рата, —да најбоље стоје они који својим производима подмирују наше најнасушније потребе. Чудним обртом ствари, дошло је време да се обичан физички рад плаћа много боље него највише духовно стварање, и да глупаци материјално стоје боље него многи интелектуалци и произвођачи културних вредности. То долази отуда што су радникове и сељакове услуге нужне свима људима, од најгрубљих до најфинијих, док интелектуалци раде за једну малобројну елиту.

56

Култ Рада