Luča Mikrokozma

УШ

Ума твога огледа се свјетла,

Ка: свол један од твоје палате, Што с' огледа у пучину нашу, Дан ти свјетлост круне показује, Ноћ порфире твоје тајанствене, Непоњатна чудества дивотах, Твор ти слаба дјела не постиже, (Само што се тобом восхићава“,

и у стиховима:

„Ко ће тебе разумјети творче ! Ко л' могућство вообразит твоје!

Вељи јеси творче и господи! И чудна су творенија твоја! Величеству твоме краја нема!

Али за разлику од божанског, човечији разум је ограничен:

„Ум је само један без границе, Сви су други кратковидни уми“,

јер је Бог једино вечан, а сви други духови створени.

Колико се да конструисати, на основу неповезаних и разбацаних појединих стихова његових о односу вишег небеског света према земаљском и видљивој васиони уопште, код Његоша постоји овака престава.

Простор је бесконачан или бар тако неизмеран, да његову неизмерност може само Бог схватити. Пошто је архангел Михаил изложио своје схватање целокупне васионе:

„Шар небеса престолодржнога Најсјајниј' је и највећи, зна се, Средина је он простора свега.

Око његах колах небеснијех Милиони воображам да су, Насијата кола са сунцима: Свако сунце предводи мирове

Кола даља ближа обузимљу.

Иза овог, те сам исказао,