Luča Mikrokozma

пи ~ Бат ће

Х

Овај естетички оптимизам иде тако далеко да би се могло рећи, да виши свет за Његоша и није ништа друго до идеализирана у својој лепоти овежовечена природа.

Осим у облику естетичког, оптимизам се јавља у „Лучи Микроко ма“ и као резултат супротности позитивног и негативног (светлости и мрака, топлоте и хладноће, умности и глупости) које постоје у свету, што Његош изражава у стиховима:

„Нашу сферу да ноћ не полази

Би л' овако лице неба сјалог

Без остријех зубах ледне зиме

Би л' топлоте благост познавали 2 Без будалах тупога погледа

Би л умови могли блистат свјетли>

Откуд пакао и земља поред вишег света2 Одговор на ово питање чини главни предмет „Луче Микрокозма“. Одговор Његошев, непотпун и недовољно одређен,. у главном је овај.

Првобитни план божији био је, да царство мрака које је, по Његошу, изгледа исто тако од вечности као и сам Бог, временом потпуно ишчезне. То се види из стихова:

„Свемогући на трон сједијаше, Тајанственом украшен порфиром, Творитељном зањат поезијом;

К престолу му, св'јетломе мирови Из мрачнога царства изницаху“,

у вези са стиховима:

„Ја сам један који стварат могу, И који сам свемогућством вјенчан;

Да од свете одступим дужности Мрака царство би остало вјечно“.

М даље из стихова:

„Бјеше трдно једном мрачно царство Свуда своју владу раширило,

И његови наказни ликови

Улазаху у поља небесна,