Luča Mikrokozma

А им ет та ни

ХШ

Кад нам круне самодржавија Ставит није на главе мислио“

Много је озбиљнија друга мотивација коју даје Сатана. Та је друга мотивација метафизичког карактера. Сатана налази да је деспотизам божији неоправдан са метафизичког гледишта, да се Бог само, користећи се једним необјашњивим несрећним случајем, докопао апсолутне власти на небу. У по, четку постојала је множина небеса и свако небо имало је свога владаоца, али необјашњивим случајем сва су друга небеса ишчезла, само је једно осталои његов је владалац, садашњи Бог, стварајући из здробљених небеса нове светове неоиравдано тражи од њих апсолутну покорност.

Ту своју метафизичку мотивацију овако излаже Сатана:

„Страшна судба првијех небеса, О којој је помислит ужасно, Она даде смјелом грабитељу 5 Случај згодан те простор завлада

И присвоји име свемогуће Својом вољом, својим согласијем“

Простор цио у стара времена Бјеше св'јетлим засут шаровима. Лица таме нигђе било није,

Шар свакоји једне; величине,

Са нашијем сваки једнак небом

У свјетлости и у опширности. Висио се у сваки шар престол, Како што је наш престол врховни, На престол је у свакоје небо у Владац био један окруњени. Величину првијех небесах Изненада рок ужасни стиже: Некаква ти погубна судбина Усколеба простор и мирове

У тренуће ока лаганога Сва божества с престолах падоше