Luča Mikrokozma

Дуе јђ у вани

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

115

120

Сваки смртни на земљи рођени Овом мрачном обитељу влада, Под које се сводом отровнијем Мученија времена гњијезде. Ово грко насљедије људско Човјек чојку, човјек себи дава, Најсретњи га из ништа стварају Ради смртне тужне армоније.

Човјек орган доста слаби има

125

130 (Е

135

140

Да изрази своје чувствовање;

Зато знаке различите дава, Различита тјелодвиженија,

Умна чувства да објелодани.

Но сви наши слаби изговори

И сва наша слаба чувствовања Спрам онога, што би шћели казат Нијемо су сплетно нарјечије

И клапњање душе погребене.

точке сваке погледај човјека, Како хоћеш суди о човјеку Тајна чојку човјек је највиша! Твар је творца човјек изабрана :. Ако исток сунце свјетло рађа, Ако биће ври у луче сјајне,

Ако земља привиђење није, Душа људска јесте бесамртна,

Ми смо искра у смртну прашину, Ми смо луча тамом. обузета.

(0, свевишњи творче непостижни !

У човјека искра беспредјелног

11 свевишињи.