Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Љубопитство духа бесамртне

Сројило је око мене кругом,

Ал' погледи благи и проницни

Једнога се с мене не мицаху, 175 У њим' сјаше света симпатија.

„О блажени сине превјечнога,

Ја му рекох умилнијем гласом,

Што те моја судба занимава

Те ти знаке божествено лице 180 _ Живом бригом за ме изражава“

„Висока ме воља назначила За ангела твога хранитеља,: Од дужности свете не одступам, Колик' зрака од св'јетлога сунца; 185 _ Ти како си круг земни прешао, Уску сферу безумног метежа, Ја сам тебе пазити почео, Кроз гомиле провео громовах, Којима је ваше поднебије 190 Вазда тешко и претоварено.

„Би ли смјела забуњена душа Претрћ оков смртне тјелесине Без свештене воље створитеља, По простору лећет небесноме, 190 _ Тражит прво блажено жилиште, Тражит судбу свога паденијар Све што блатној земљи принадлежи, То о небу поњатија- нема; Духовни је живот на небеси, 200 _ Материје у царству гњилости,

170 брегљ.