Luča Mikrokozma

ЛУЧА МИКОКОЗМА

„Сва бесмртна виде намјерења: Тражиш узрок твога паденија. Свуд ћу тебе, куд хоћеш, водити; Ја жалосну вашу знадем судбу“. 205 „Ах божество творцем назначено! Зар толико могућега творца Наша мрачна занимава судба Да атому једном мислећему Да божество таквога качества 210 Даг у поља води миродржна 2“

„Хајде за мном по зрачном бријегу Постојанством окруњена мира, Те ободри ухиљену душу, Величеством неба разнесену!“ 225 Поведе ме сретњи дух небесни, Како мајка устрашена санка Што га води њежно милујући, Док га сгби врати и утјеши. На брежуљак један од топаза 230 _ Изидемо и на њем сједемо.

„Ето небо куд ћемо лећети !“

Каза ми га са снијежном руком

И благости пунијем погледом:

„Нањ је престол миросијатеља 225 Те у свјетлост биће окупао“. —

Јошт бог нек зна што ми ангел прича,

Но ја поглед пут неба исправих

И занешен не чујах ангела.

Већ трепетом св'јет свјетовах гледах, 230 _ ИМ слатка ме немоћ обузела.

„Сва ти овде гину поњатија; Вообрази сами себе гоне