Luča Mikrokozma

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

ПР МА иу кон

Бесмртнијем богом помазана. Шта те к људској вуче колијевци, 325 _Ђе кукање и плач окруњено, Ђе вјенчана глупост са тирјанством, Ђе се само рад несреће људске Боготвори Цезар с Александром, Ђе прелести смртне свеколике 380 _ Теке лицем из глибине вирег

Повратим се и отворим очи, Хранитељу бесмртноме речем: „Дух ниједан општег створитеља Без силе се не би согласио 389 _ Јарам носит смртнога окова; Ко би игда с добре воље хтио Безумнога пожељет метежа, Ђе зло гнусно свагда торжествује, Ђе свак знаме од раздора носи, 340 _ Бе гњилоћа душе каменује >

„Судба наша отрова је чаша. Вјечне сулбе свети су закони: Цела бића њима су покорна. Види човјек своје заточење,

345 Помало се прве славе сјећа И. полети к небу како муња; Ал' га смртни ланац заустеже, Докле рочно одстоји сужанство. Стога смртни најсјајниј поете 350 С вратах неба у пропаст падају“.

349 нансанји.