Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

Да правило бићу сачинимо И гордости метнемо границу, Да с гордијем влацем небеснијем Дијелимо владу и могућство,

90 _ Да имамо сви једнака права.

„Страшна судба првијех небесах,

О којој је помислит ужасно,

Она даде смјелом грабитељу

Случај згодан, те простор завладг 95 И присвоји име свемогуће

Својом вољом, својим согласијем.

Ово страшно падање небесах

Начало му у тмине унесе,

Тме вјековах вјечно непрсходне. 100 _ Око њега нагомила кругом.

„Простор цјео у стара времена

Бјеше свјетлим засут шаровима, Лица таме нигђе било није. Шар свакоји једне величине,

:05 Са нашијем сваки једнак небом У свјетлости и у опширности. Висио се у сваки шар престол, Како што је наш престол врховни, На престол је у свакоје небо

110. Владац био један окруњени.

„Величину првијех небесах Изненада рок ужасни стиже: Некаква ти погубна судбина Усколеба простор и мирове

88 владцем;