Luča Mikrokozma
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
Да правило бићу сачинимо И гордости метнемо границу, Да с гордијем влацем небеснијем Дијелимо владу и могућство,
90 _ Да имамо сви једнака права.
„Страшна судба првијех небесах,
О којој је помислит ужасно,
Она даде смјелом грабитељу
Случај згодан, те простор завладг 95 И присвоји име свемогуће
Својом вољом, својим согласијем.
Ово страшно падање небесах
Начало му у тмине унесе,
Тме вјековах вјечно непрсходне. 100 _ Око њега нагомила кругом.
„Простор цјео у стара времена
Бјеше свјетлим засут шаровима, Лица таме нигђе било није. Шар свакоји једне величине,
:05 Са нашијем сваки једнак небом У свјетлости и у опширности. Висио се у сваки шар престол, Како што је наш престол врховни, На престол је у свакоје небо
110. Владац био један окруњени.
„Величину првијех небесах Изненада рок ужасни стиже: Некаква ти погубна судбина Усколеба простор и мирове
88 владцем;