Male novine

„Прееино" причуђање Бечка „Нова Слободна Преса" указала нам је нарочиту пажњу и нашим унутрашњим приликама посветила нарочити уводни чланак (Види бр. 12592). По себи се раауме, да се ту највише говори о садашњем суђењу пред Преким Судом, али је већ мање разумљив онај тон и начин којим „Преса" све-то чини. Нама- није ништа чудно што „Преса" чини ' неке примедбе и има своје нарочите погледе на рад Прекога Суда и на наше унутрашње прилике у опште. Али се збиља морамо јако чудити, кад један тако озбиљан лист говори с тако мало озбиљности и кад свој суд изриче и своје оцене даје с тако тоталним непознавањем ствари и прилика, које оцењује. То је доиста велика лакомисленосг од Пресиног писца, у толико већа, што је сва она Факта, којимасе он тако много причуђа, било врло лако сазнати у правој боји њиној, па онда не би било никаква причуђања ! Примера ради ми ћемо навести само ове чињенице. Тако „Преса" говори с неком чудном неверицом о самоубиству пок. Анђелића и реч самоубистпо увек ставља под наводнииама. А зашто све то ? Ево да чујете! „Преса" вели да је Анђелић оставио по себи пет писама, писаних спојом рођсном крпљу , па онда примећује, да је то „мало и сувише дуготрајна и болна процедура" писати својом рођеном крвљу пет писама! У истини пак пок. Анђелић Није оставио 5, већ само 4 писма. Даље, та су писма збиља писана крвљу, али крвљу од — туљева (хемороида) и онда „процедура" није морала бити ни мало „болна"!... Најзад, само писмо упућено брату мало је подуже, иначе сва су остала писма врло кратка, тек по 2—3 реда, и онда „процедура" писања није била ни мало дуготрајна! „Преси" Је затим чудно, како то, да у затвореничкој ћелији нема пера и мастила, али се налази хартије. У истини пак ни ту нема ничега чудног — „Преса" јамачно замишља ту хартију као читаве табаке, чак можда још с Анђелићевим штампаним именом на челу ? !... У ствари то су били комадићи згужване хартије, у којој је можда или било завијено какво јело, или се том хартијом служио у својој болести од шуљева. Дакле, чега ту има чудног?! Но „Преси" је најчудниЈе Живково вешање чаршавом. Она иише: »Каоуже за вешање Анђелић је употребио повезу (В^геНеп) одрезану од креветског чаршава. Али каквим је оруђем та повеза одрезана то службено извешће не говори..." „Преса* очевидно мисли да је овде врхунац јачине њених доказа, како је самоубиство Анђелићево врло сумњиво, а међутим баш овде је врхунац стидне лакомисленооти „Пресине", која почиње прелазити у просто денунцијанство. Пре свега, где је и који је то службени извештај, који вели да је повеза од креветског чаршава одрезана?! Ми не знамо за таке службене извештаје, који би казивали дајеповеза од чаршава одрезана. Али баш кад би у истини било таких извештаја, ми би морали побити њино тврђење, да је чаршав сечен! Не, није ту било никаква сечења, нити је за то било каквих оруђа за сечење, пећ је човек просшо ухтшио за крај чартапа и оцепио попезу каква му

је и колика му је мребала. Ето у томе се састо.ји сва та мудрост, коју никако није могао да прозре и оцени писац „Пресин." Исто је тако недогупавно оно резоновање „Пресино" што га на другом месту износи о сведоџби г. Радоја Радојловића. Ту се вели: да Радојева сведоџба нема значаја с тога, што је он ову пријаву код власти учинио тек после 9 година. Његово пак причање, да је говор проте Ђурића одмах саопштио г. Јов. Ристићу не може се з^зети озбиљно, јер је Ристић сад мртав. У истини пак, ствар стоји овако: Г. Радоје Радојловић није ни пре ни после 9 година чинио полицијској власти никакве изјаве ни доставе сам добровољно. Не, он се нигде није појавио пред иследном влашћу као достављач. Али, после атентата њега је иследник позвао, ставио му питање и онда је Радоје морао казати истину. И он је ту истину морао казати поглавито с тога што је тада, сада пок. Јов. Ристић још био жив. Дакле, из темеља су погрешне обадве претпоставке „Пресине", да је Радоје достављач и даје своју доставу учинио тек после смрти Ристићеве. Радојловић је овде сведок и позван влашћу морао је сведочити ствар баш зато што је пок. Јован Ристић био жив. Ето како је „Преса" вољно или невољно изврнула читав низ чињеница, где је најлакше могла сазнати праву истину. Тако је код ње и у многим другим стварима и онда није никакво чудо, што на основу неистинитих Факата „Преса" доноси и читав низ погрешних закључака, Све то пак мало је достојно једнога тако угледног листа, и наш бечки колега добро би чинио, да ове наше речи узме на ум, и да се бар од сада боље извештава о стварима којима пуни своје ступце. У осталом, овака појава мало је похвална и за наш прес-биро, који шаље извештаје с~раним дистовима и који би такође требао детаљнијеи прецизније да обележи ствари које јавља.

СТРАНЕ ВЕСТИ (од31, августа) Праг. О најновијој унутрашњој политичкој акцијн „Народни Листи" пишу: Нема сумње, да се ради на васпостављању нормалних односа у аарламенту и да се с разних страна чине наЈ 'већи притисак, да се цил, постигнв. Ако би коме пало на памет да као основпцу преговора сматра немачки тројички програм, онда бисмо ми ту мисао морали сматрати вао најнвсрећнију и још унапред најодлучније изјавити, да Чеси и Словени никад неће пристати, да на таквој основици у опште дебатују а камо ли преговарају. Праг. „Политици" саопштаваЈ"у из Беча еледећи извештај о полоасају: КонФеренцпја за споразум еазваће се кроз који дан, свакојако пре но што се обнародују заостали закони о поравнању. Др. Фухс послаће позивнице свима старешинама парламентарних кругова. Извршни одбор деснице мучно ће се саетати пре састанка конФеренције. Старешине клубова и министар Кајцд неће путовати у Праг, где ће се у четвртак састнти парламентарне комисије обају чешких клубова и повереници младочешке странке. Још је непрестано отворено питање, шта ће бити, ако конФеренција, коју је еазвао др. Фукс, остане без успеха и ако опструкција у парламенту опет постане насилничка, те имамо разлога претпоставл>ати, да вођи деснице нп најмање нису инФормисани о питању и шта ће бити за тим, нити могу бити инФормисани. Цариград. Слуасбено саошптењт „Цариградске Агевције" уверава, да није било никаквих немира ни у Призрену ни у Бејруту, већ да тамо влада потпун ред, нити је мнр ре • мећен. Париз Полиција је ухапсила двојицу, који су раном снабдевали затворенике у улици П1аброи. Грдна количина хране узапћена је. Бер лин. Овде се са све већом поузданошћу говорп о скорој посети рускога цара у Пост-

даму. Та вест као да није без основа. У постдамском градском дворцу чине се припреме а драгонски пук цара Александра, кога је ималац руски цар, добио је наредбу, да се одмах врати с маневара. Ових дана ће у Постдам приспети и гроФ Муравјов. Руско посланство нити демантује, ннти потврђује те вести. Ф,зганкфурт. Из Парпза јављају „Франк-' фуртским Новинама": Личноети које етоје близу владе уверавају, да су пронађени докази за закеру антисемита, националиета и роЈ 'алиста о обарању републике. Откривена је потпуно организована ројалистичка влада која је у свима провинцијама већ имала своје преФекте, преседннке судова и порезнике, који су већ утајности Функцаонисали. Само је сумњиво, да ли је влади пошло за руком да изнесе и доказ, да је у взвери учествовао и један ђенерал, који ее истакао у ДрајФуеовом процесу. (од 1 септембра) Верлин. „ Волфов Биро" објавл>ује, да су неистините вести као да ће руски царски супружници сад на свом путу сврнути у Постадам. Али ће они посетити принцесу Хајнрих у Килу и неколико дана пробавити код ње. Састанак између цара Вилхелма и Цара Николе стављен је у изглед за доцније. Берлин. И покрај слуисбених саопштења говори се поуздаео, да ће се цареви Вилхелм и Никола састати у Килу (а не у Постдаму). Париз. „Репиблик Франсез" пише, да је Мелин извесним својпм пријател,има упутио пове.рл>иво писмо, питајући их за њихово мишл.ење о потреби брзог еазивања скупштине и саонштавајући им разлоге, којима би се правдало сазивање скупштнне. Мелии моли своје другове за што бржи одгонор. „.Либертб" о истом предмету вели да сазнаје из поуздана извора, да влада мисли скупштину сазвати тек у децембру и то само под изговором, да скуп штина по закону не мозке држати ееднице. док се сенат као државни суд не саетане. Цариград. Гешов је у име бугарске владе предао порти ноту, којом моли да се у слободу пусте похапшени војници. У исти мах Гешов је код Порте и у Јилдиз Ћошки учинно усмену пријатељеку преставку у погледу Кумановс-ке аФере.

СПОМЕНИК КРАЈБУ МИЛАНУ У БШШНЕЦИ Пошто су кола еа гостима прошла славолук, уставише се пред гостионицом месном, пред којом еиђе г. ђенерал с кола и оде у једну нарочито за њега спремљену одају, да се мало -одмори и припреми за свечаност, а народ, пошто коњаници узмансоше са простора пред гостионицом, трибином и спомеником, пошто и. остали гости сиђоше .. и од одбора дочекани бише, нагрну ка споменику и трибини сабивши ее у густ котур око њих. Свештенство у одеждама, спремно за свети чин, очекиваше на трибинп г. ђекерала и кад он после кратког времена, допраћен громким усклицима народа „живео !" ступи на цвећем и меком травом посуту и венцима овенчану трибину, зачу се света песма „Благословен Вог наш".... За тим је настао чпн водоосвећења, који 16 извршио г Велимир Марковић, члан Духовног суда, еп&рхије нишке, нарочити изасланик Његовог Преосвештенства епископа нишког, г. Никанора, уз припомоћ намесника и осталог свештенства среза лужничког. По водоосвећењу г. Марковић је осветио место за камен - темел.ац по нарочитом обреду наше св. православне цркве па за тим, пошто је камен • темел.ац, покропл>ен освећеном водицом би спуштен на своје место, а госп. Крал.евеком Изасланику пошто јв он еишао са трибине доле у темел* самог споменика додана Ј 'е боца стаклена, са повељом, поставл>ања каменатемел>ца и са по једним комадом сваког златног, сребрног и никленог новца, који данас у земљи вреди, наливена чистим уљем и запечаћена, да је он својеручно стави у удубљење темелзца. Пошто је г. ђенерал то извршио и боцу ситним угљеном засуо, би му пренета карлица цемент-малтера, те он својеручно засу ивице темељца малтером, па по том наместишпи поклопац на удубљење у камену, једним куцњем чекића утврди поклопац и тиме изнрши овај велики чин. Затим је г. ђенерал изговорио овој прилици прилагодну беееду, указујући у главном на заслуге Краља-Ослободиоца за народ овога среза ; и похваљујући народ, што се одузкуја овако видљиво свома Ослободиоцу и упућујући га, да и поред овог споменика који ће сам со бом говорити доцнијим коленима у устима народним остане с покољења на покољења приповест о Великом Избавиоцу, а у срцима вечна захвалност Нзеиу. Говор г. ђенерала прекидан је често громким трократнм узвицима: „Живео !" Г. Ђенерал говорећи своју беседу гледао је пред собом на <гтолу, ћилимо« застрвен, и по-