Male novine

етављеном посред темеља модел епоменика, изр.чфен од дрвета, у размерп 1:20 и окићен малим заетавицама. (Сам епоменик изгледа овако: На троступним степеницама налазе се четири дирека, стуба, покривена огромном једном плочом од 2 м. у четврт. Под њом има бити коцкаста етена од 2 метра висине, у чијој ће се шупљинн налазити црпка за бунар, који је ископан право испод н.е, с предње њене стр*не према раскрсници друмова има бити узиддна спомен-плоча са сходним натписом а испод плоче биће цев за истицање воде из црпке, тако да ће ова спомен-плоча и путнаку иамернику умети говорити о себи, о великим делима Великзга ивбавиоца и о труду народа среза лужничког, да се тим великкм делима одј ^ жи . С деене стране стене има бита обим или котур за црпку, а на задњој етрани стене биће врата за прилаз самој црпки и силажење у бунар. На оној плочи уздизаће се прпзма једна укусно орнаментисана и напослетку завршена витком пирамидом. Цео споменик биће од првог ступња виши од 7 метара.) После беседе г. ђенерала, један члан одбора гласно је прочитао народу повељу узидану у камен темељац, које гласи: ЗА ВЛАДЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА 1 По милости Божијој и вољи народној К:рагБа Орбије За првме: Миниетра-председника Господина Др. Владана Ђорђевића, Министра војног г. Драгомира Вучковића пуковника, Министра унутраш њих дела г. Ђорђа А. Генчића, Начелника округа пиротског г. Аидре Грујића, Начелнака среза лужничког г. Јеремије Плзевљакушаћа И председника оиштина: Бабушничке: Митра Станковића, Богдановачке: Јована Стојановића, Велико Боњинске: Илије Н. Младеновића, Лзуберађске: Бошка Антића, Столске: Славка Поповића, Стрелачке: Андона Рис гића, и Стрижевачке: Видена Станковића. Народ среза лужничког подиже овај споменик своме Витешком Ослободиоцу ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ-ОЦУ МИЛАНУ 1 И Његовој Храброј ВоЈсци и ПОСТАВИ МУ У присуству изасланака Њихових Вели чанстава, Господина Министра грађевина, ђе нерала г. Јована Атанацковића и изасланика Његовог Преосвештенетва, Епископа Нишке епархије г. Никанора, г. Велимира Марковпћа члана духовног суда. Овај камен темељац На дан 10. Августа Као на дан рођења Његовог Величанства Ослободиоца, А године: тисућу осам стотина деведесет девете од рођења Христа. Спаса Нашега. (наставиће се).

ДОГ1ИС ИЗ ЖУПЕ Брус, 19. августа 1899. године. На предлог среског начелника г. Алексе Спасојевића, среска скупштина среза копаоничког, која је држана 16. августа, одобрила је 2500 дин. за откуп земл>ишта, за подизање воћњег расадника у истом срезу, која се сума има да покупи од н#рода прнрезом уз порез у 1900 години. Тако исто заузимањем и трудом г. Милана Кнежевића, председника општине бруеке^ и дугогодишњег народног посланика, држан је у Бр.У с У истог дана 16. ов. мца збор, који беше посећен са преко једне стотине грађана из целог среза. Циљ збору био је, да се сгвори удружење сељана, помоћу кога би се подигли пропали виногради у Жупи. Сазивач збора г. Кнежевић, пошто је отворио збор лепим гевором и објаенио зашта је исти поават, представио је комесара од стране полицнје г. Николу П. Ђуричића среског писара, и позивао збор да избере себи председиика који ће збором да руководи. Збор је акламацајом изабрао за председника г. Кнежевића, а за тим и остало чаеништо, које ће до краја ову ствар да руководи Грађани варошице Бруса, а и еељани су се врло лепо одазвали, и дошли еу еви који могу доћи, и који су заинтересованн пропашћу жупе. Ова појава изазивл радост код свију нае, и желимо да овим путем што пре дођемо да нових и добрих винограда, те да више не морамо пити вина вештачка. Господин министар народне привреде тре ј бало би да пошље једно стручно лице, које ће |

изабрати место на коме ће се прво почети да подпжу виногради Американском лозом. Са наше стране н' . је велика хвала г.г. Спаеојевићу капетану и Кнежевићу, на њиховом заузимању за ове овакове важне и корисне установе за иаш народ, али мислимо, да се они неће зауетавити на овоме већ да ће и даље продужити рад дск се не дође до жељеног циља. Сељак.

ИЗ СРПСК0Г СВЕТА Забрана. Из Куманова нам пишу, да је тамошњем пиштару етигла наредба из Скопља да уништава без разлике све српеке лиетове из Србије. Поводом овога сазнања обратили емо се надлежнима да чујемо, да ли се горња вест односи на целу Турску царевину, и дознали смо, да је речена забрана примењена са мо на екопски (косовски) вилајет. Наши листови нисали су против непоштења валијног терџумана а овај представио валпји да српски листови пишу против отоманске империје Ова нова пнтрига терџуманова даје нам и повода и права да у скоро проговоримо о њему коју више.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Из Ниша нам пишу 1. о. м. ово : Раније сте већ јавили, да је народ среза орашшог округа подунавског одлучио, да потпуковника господина Николу Лукића, ађутннта Њ. В. Крал,а Милана, у знак свога признања за његово мушко и срнско јуначко држање приликом Ивањданског атентата, одликује почасном сабљом. Сад ми је пријатна дужност известити вас, да је та. одлука народа среза орашког извршена овде у Нишу на врло свечан начин. Тај чин свечаног предавања почасне еабље потпуков нику г. Лукићу извршили су синоћ, 31. о. м. изасланаци народа среза орашког г. Ђока Петровић началник среса орашког и народни посланици г.г. Никола Николић, Милош Илић и Стеван Николић. Свечана предаја сабл.е извршена је на банкету, који су том приликом поменути изасланпци приредили у гоетиомици „Јевропи" а у част потпуковника г. Лукића. Банкету су изволели прпсуствовати нарочито позвани гости: г.г. Антоније Пантовић, начелник министарства унутрашњих дела ; Милосав Куртовић, скопски конзул; Душан Спасић. инспектор министарства народне привраде; Ђока Ђорђевић, коњички мајор и Жика М. Протоћ секретар министарства унутрашњих дела и још 20 позваних особа. Сабл>а је купљена за 1200 4 динара, а облика је веома укусног и скоро са,свим прописног. Очи у- лава на балчаку од брил,авата су. Оеим тога на балчаку је и веома лвпо израђен Бели Орао од сребра. Сечиво је ванредне каквоће (реже гвожђе), а ишарано је златом. Натпис ка сечиву је од сухога злата и гласи : „Ађутанту. Његовога Величанстеа Крал.а Милана, Потпуковнику Николи М. Лукићу — Народ среза орашког за јуначко др жање приликом Ивањданског атентата 1899. године." Шатула, у.којој је сабља, превучена је свилом и кадивом, а спол.а кожом. На капку је велики сребрн монограм потпуковника г. Лукића. Остављајући да вам о овој лепој а скромној свечаности идући пут пишем опширније, нека мп је за сад доззољено напоменути само толико, да Јб потпуковник г. Лукић примио ову сабљу, захваливши се на овако сјајном доказу искренога поштовања и уважења његове српске и војничке дужности. Народни посланици г.г. Никола, Милош и Стеван имали су част данас бити иримљеии у аудијенцију од Њ. В. Краља Господара.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Преки суд, према досадашњем раду, данас и сутра ће по свој прилици сврпшти извиђање по кривици Јована и Милана СтеФановпћа из Грлишта и по штампареким кривицама Стојана Протића. За та два дана свршиће се и саслу шавање још несаслушаних сведока. Прексутра, ако не и сутра после подне, доћи ће на ред браниоци, који ће свакојако за два дана свршити своје одбране. После тога имаће да каже шта још има државни тужилац, а за тим ће дати своју последњу реч оптужени. И то највише може трајати два дана. Према томе може ее очекивати, да ће претрес најдаље бити свршен 9. о. м. За тим ће преки еуд имати да изрекне прееуду, за шта ће, због проучавања огромног материјала, требати бар два д на. Према томе изрицање пресуде не може се очекивати пра 11. о. м. Исправна. У извештају с Преког суда, који је изишао у јучерашњем вечерњем издању, а у белешци „Сведоци против Т>. Новаковића", погрешно стоји да је оптужвни Ђока тражно од сведока наредника Милоша Трипковића ,,воду", а треба „веру'-

Рипањски тунел. Како сазнајемо, услед ве|, ликих киша, рипањскп тунел (средњи, највећи тунел између Београда и Паланке) попустио је и с једне и друге стране, тако да је прекинут сваки саобраћај кроз тај тунел. Возови и е једне и с друге стране долазе до тог тунела, па онда путници прелазе преко тунела и седају у возове који су дошли до тунела. Вожња робе и терета за сад је немогућа. Предузете су одмах мере, да се та сметња у саобраћају што пре отклони. Регулација Мораве. Недавно је једна повећа група париских и бечких Финансијера учинила нужне кораке, да ае приступи регулацији Мораве, како би се њено корито учинило пловним. Међу тим, како су још у почетку наишли на неке тешкоће, они су рад на неизвесно време одложили. Сада пак, јавља се једна нова група од српских техничара иза које стоје париски капитали, да ее што пре почне на регул»цији Мораве, како би се теретне лађице што пре пустиле и то до Трстеника. На плановима за регулацију Мораве радило се још изодавна. Сада пак, ти се радови доводе крају. По другом предрачуну регулација с првим нужним пловидбеним парком изнела би око 25,000.000. динара. Курс. Јуче је на београдској берзи куре наполеону био 21 08 д. а 100 Фор. 22018 дин. Књижзвна вест. Како породични лист „Звезда" јавља, ових дана даће у штампу роман из живота београдског трговачког света један одличан и на гласу наш књижевник. У овом роману су нарочито занимљиви ови одељци: Традиционално родољубље или које је право породично име — Похара ортачких маса Банкротства — ФалсиФикати на царпнарници — Лажне пореске пријаве — Фамилијарне лиФерације — Поштвна породици. Као што се види по самој садржини, овај ће роман бити веома занимљив, а када се узме у обзир још и то, да је његов писац одличан познавалац нашега друштва и један од највећих наших приповедача, онда се искрено радујемо његовој појави. верујући тврдо, да ће нам он умети вештачки и живо представити и поједине мрачне стране из тога света.

И 3 Ј А В Е Уелед одљудног и гнуеног дела извршеиог на Иван-дан, на драгоцени живот Родитеља Њег. Вел. Краља Александра I., иступамо из кола и друштва оних људи, у чијим се грудима уг&сила иекра љубавн према'' Краљу и От&џбини и од данае престајемо бити чланови радикалне странке, већ ћемо предано, верно и искрено служнти Краљу, Краљевској влади и Отаџбини, Миливој Мијаиловић, Јеврем Кнежевић, Јосип Дублевић, Леонт. Ранковић, Лзубомир Милојковић, Стојаи Николић, Павле Радовановић, Радивој Илијић, Иван Дукић, Милан Крњић, Мирко Оавић, Светислав Адамовић, Светомир Коетадиновић, из Звездара. Радомир Манојловић, Мијаило Марић, Василије Павловић из Трлића. 4 августа 1899 год. У Тврдојевцу.

Многи моји пријатељи сматрају ме за радикала, док међу тим ја никада нисам био радикал нитн сам пак припадсо којој политичкој партији, већ сам као србин и син Србије служио верно своме краљу и отаџбини, па ћу као такав п истрајати. 20. Августа 1899 год. Гроцка. Петар Ј. Станковић бив општ. писар.

Дознали смо да је и нас Урош Бркић подписао на честитци Николи Пашићу када је из Пожаревачког Казненог Завода изашо. Ми за ову честптку незнамо ниги смо је подписали. Издајнику Краља и Отаџбнне нисмо честитали већ се гнушамо издајничког рада. Према овоме ми се одричемо радикала и њихових првака ]ер сада смо се уверили какви су прваци радикала и од данас нећемо заати ни за какве партије, већ стојаћемо у служби нашег дичног Краља и нашој Отаџбини. Лука Паковић, Вукота Савовић, Ђура Паковић, Лука Ђуршпић, Марко Ђуришић, Андреја Вукотић, Марко Благотић, Бојо Спасојенић, Крста М. Драговаћ, Крста М. Илић, Сима Радојевић. 15 Августа "899 год. (Петрово село) Краљевац срез кључкп окр. крајинеки.