Mladi borac

НЕЋЕМО ТАКВЕ ПРИЧЕ

У csojoj књнзи „Борба за ос.то-бођеfce Југосдавије ' друг 1 иго. у чланку „Надионално питање у Југославији у свјетлости Народно ослободилачке 6op6e“, пише измсђу осталог и ово: „Српски је народ дао и још увијек даје највећи допрннос у крви и борби тгротив окупатора и шеговнх излглничких слугу. не c&iio Недића, Пгделића, Пећанда, него н протнв Драже Михајдовића и његошк четника, за пуну с.шООЛУ И СВИХ Н\lрОД«l lO У то.ј величанственој борби нашсга народа омладино је длла caoi нелики допринос. Сдавно је 1 наша омладнна желела ла ама срсгну до.мовЈшу, у којој неће бити мржње мећу -втдима. у којо.ј ће младост мрћи да се оозмахне свом својом снагом. Нашн народи дгиас бајонегима ствара.lУ л .мовину, а српска омлодина се поноси што је онз међу првима кренула у борбу за слободу наше домоаине. Непријатељи нашега народа, којнма ни дан-даиас неђе да уђе у главу то да je баш српска омлалинз jejna од пионира братства и Јединства народа Југославије. јои увек покушгма.ју да унесу зсозну у српски народ. Они лавио и та.јно говоре како ,ic „Сроија расцспкана", како у Беотраду „не може” да се види Србнн, како се донас ~тражи нека помоћ за Хрвате", како је Кародно-ослободилачкл војска „отела“ СрбиЈн „Јужну Србију", како Хрвати, Македонци и Цриогории „npevзеше све положаЈе“ итд,, итд. Нсте такве приче могла ie срп.ка о.младнна да чује нз уста „оца Србије", великог издајнкка српског народа и српства, Мкл?..нз Недића. Исте те прпче чулз је српска омладина из уста брздатнх швапских слугерања, четника Драже Михаиловића. И к&да се данас. после неколико месеци ослобођења наше напзћене земље, опет иојављују такви коментари, онда треба да внзмо где нм је извор, Јер на извору тих иричзседе они исти ко.ш су клали у КрагуЈевцу, лајпнпима, Краљеву, Мачви н другим местима Срби Је. А српска омладина и српски народ не само да с њнма немају ништа заједничко, већ их траже у свим „мишјим рупама 1 ' ла их награде за дела, која cv ови починили. 23 године cv ом.тадини СрбиЈе говорили: „Ето, оолободили смо Хрвате, а они су ипа« незадовољни. То је покварен народ!— Ослоболили смо јужну Србију а тамо се пађоше неки Македонци па се буне. То Је покварен народ!„. Ујединили смо се са снромашном Црном Гором и све јој даЈемо а они су опет незаловољни. И то је покварен народ!" Двадесст три године су омлздину Србије учили да мрзи

своју браћ-у. Двадесет три године се о.младина Срби.ге борила против угњетавгња народа наше домовине, против мржње међу нароли.ма, за братство и љубав мсђу наролима. У тој борби наша омлллина дала Је н сво.је жртве, ина je дала ђкнвана Седлана, Босу Мнлићевић, ЛуковиКа и друге. А када је крвави фашисгички окуиатоо иоробио наше наролс. омладина Србије ic била та к:ма се међу пркима диглада с оружЈем у рупи бргмш част наши.ч народа и да покаже свжма народимз ЈугославнЈе ла она нн.је за националио уггве: Јвање, коЈе ie сптговодила ве.лнкосрпска реакиија, веК да је онз за слободу свих наишх парода у le.jHu.i бољод друшгвеној заЈедниин. Три и no голине мешгхта се крв cpnских борлца ri бораца свих остадих наших народа на кршевима Ирне I орс, Босне, Далмаци.је, Лике, на шумадпским брежуљцима и по улицамл Београда. Л\ллле Хрватипе китн.те су ивсће.м гроиор •огннулих Срба-паргизана. а младе Србијанке су \крашавале гробовс пасшх Хрвата, бораца за слс>oo.iv и бољи жгшот кашил народа. О чврето crenivre брстскс dvkc наших народз разбиле cv re. свс пепри.јатељске офанзиве. Никзд непријатељ није vcneo да завсди омлалпиу поЈединих нарола наше домовиие. Ои ћс то нзјмање успети ланас. Иаш н.трпд ie длвно казако: на младнма свст остаје. Млодн су овога пута имали и сувише м-агућности да на својоЈ кожи иепитају ко им је прнјатс.љ. а ко непри.јатељ. М.тг.ди ће знати ла приме тај „свет”. да га одоже и да га прелг.јч другим генерапидама. Свако ко у то нс вегује имаће прилике да се чвери. ieo ,ie н сувише скупа била цева, којом ry младн платили то лрагсчепо искуство. Зато ми нећемо такве приче, којима неприЈатељи vinaдих покушавзЈу да унесу ссме раздооа међу наше народе ла би опет потекла врела словенска крв, ко.ју Хит.тер татео радо воли да види како се пролива. А онз се v међусобној борби никад више неће пооливати. Jen то неће наши иароди, Јер то неће омладпна.

Jotra M'apJaH'OßHh

Одборник из Шеховика

Тековине народно-ослободилачке борбе на пољу културног подизања омладине

У току народио-ослободилачке борбе омладина свих наших народа дала је невиђене примере Јунаштва и самопрегора коЈи cv бнли бптин услови за постизавање великих Јековииа, који сачињсвају дана-с теиељ нове, демокрагске федеративне Југославије. То нису били само херојски иступи појединаца, већ масовна појава, која се испољавала у свим крајевима, у свакој једнници, изражена кров најразличитије облике улагања- напора, напрезања способност/;, Пнпцијативе и сналажљивости ради шт-о успешниЈег учествовања у всликом делу Ослобођења, Једино оотварљивом кроз учвршћење братства свнх нашјгх народа. Али наша омладина није само дала велике и славне воЈиике, даиас прослављепе далеко ваи граница наше земље. Бо-р-ба, иако првенствено во.јничка, није се и-спољавала само на воЈном пољу. Требал-о је савладати и мноте друге тешкоће зз остварење великог задатка коЈ« се постављао прсд нашом омладином. Hama омлалииа схватила Је још од првог дана бообе огроман значај рада на стицању iroтрсбних зиања, као једног од иеопходних елемената за обсзбеђење велике победе. Зато ,ie од.мах, са стварањем прв-их одреда, отпочео и рад на култур-но-просвептом подизању н-аших иладих војиика. Али тај рад на културном васпитању наше омладине није се огран-ичавао само на стгшање оних најнеопходниј-их знања за v-псшно руковођење и учеггвовање у борби. Младићи и девоЈке нз широкнх народних маса долазшги cv у наше редове да би, борећи се за слободу, уједнр омогућили своЈнм стваралачким.снаlгаиа и неиспољеним талентима толико спутавзним и угушеним од свих ранидих ненародних режима, да дођу до свог пуног ивпажаЈа. ОмогуФити да се задовољи та жеђ за знањем и новим стварањима био је нераздвојн-и елеменат схватања слободе исписане на нашој борбевој застави. Рад на култутгно-просветном и уметннчко-васпитном пољу под условима сва.колневних тешких и исцрпљу.јућих борбн, везаних са сталним покретима није био прост. Оскудева.то се у књигама, х-артији, техничким ђретствтгма за умножавање

еетких текстова. Али све те тешкоће савлађивали су упорност, полет и надчонечанска издржљивост Титових омладинаца. Зиме и гл&д, непријатељске офанзиве и огромни физичкн напори нису могли сиречити одржавање четних и батаљонскнх конференција, на којима су се учесници упознавалн са разним питањн.ма из области војне вештине, политике, историје, географије и другог. Под врд« гешкнм условима одржани су курсеви на којииа су се млади војници оспособљавали за своје дужности. Чињени су огромнн напори да се савлада неписменост бораца. Без буквара, а често и без хартије, и а песку или плоници од даске, учили су се наши омладинци да читају и да пишу. Не дозволити ниједном борцу да буде негшсмен. било је и данас остаје правило које спроводе у дело наши омладинци у cßaiKo.j једиашЈЛ. У многостравом и не\ морном настојању на културном васпитању омладине нај'већу потешкоћу претстављао је рад на научно-просветном пољу. Иако су за овај рад недостајале потребне књиге, искоришћавао се распо.тожнви кадар нителектуалаца за организовање популарних предавања из разних област« науке. Кроз разие културно-забаане приредбе и јзидне или џепне новине васпнтаваин су се наши борци н потстицали на оригииалиа стварања. Песма прати нашу омладину кроз све моменте њиховог војнлчког жквота. Сећање на славне битке, погинуле другове, љубав и захвалност врема Титу, верност своме пароду, домов-ини н слободн изражава се и овековечује кроз партизанску. песму. Ни v најтежим часовима патњн н напора не растају се наши борци од своје песме s м ње црпу .нов полет и сшгу за cß’oje херојске подвнге. Тај културноч:тваралачкн рад иако је био зачет н узео маха прво у надпој војсц«, брзо је прешао оквире војних јединица Омладииа по селима, која је бИла најтешње повезава са нашнм јединнцама н са њина сарађивала, по угледу на своје другоне у војсцн. почела је исто тако да пожудао чита књиге, оргаиизуЈ'е аналфалбетске течајеве, ствара стоје хорове и возорџшне групе. То нрнближавање културе нгроду, остварено у току народно-ослободилачке борбе, прилремнло је услоове за нова, велика културна дела која ће се створнтн и која се већ стварају. Том интензивном стваралачком раду на овим пољима културне делатности отворене су нове, значај'не могућности ослобођењем највећег дела наше земље. Данас постоје сви услови да култура заиста постане народаа да буде намењена народу и да се рађа. у народу. Ово дело oas-варено на пољу културног подизања омладине једна је велика тековина, поред свих остглих, наше народноослободила'же борбе.

Др, 0. Увалић

Мајка

БУГАРСКА ОМЛАДИНА HА ДЕЛУ БРАТСКЕ ПОМОЋИ

од и»ЈвеКм* ист>жв, ctrro су прокрчиле себи ггут «гроз тешка искушстеа д&наикн>е борбе, је *стина о братству наших народа са јуначким нарбдом Бугарске. Та истика је ллаКена драгоценом крвљу најбољих народних синова, ко|и су пали у борби против стрених и дсмаКих фашиста, тих подмуклих сејача међусобног раздора. На тој истини темељи се већ данас једна плодна политика присне војничке и политичке сарадње, која ke оле4<шати победу над непријатвљем м допринети бржој обнови и изградњи. Ноза Бугарска, Бугарска Отачественог фронта, нема ннчег заједничког са издајиичком Бутарском Бориса и Филова, Пут нове Бугарске је не само речима веК и делима. Нова Бугчзрска суди данас клики нвродник издајника, који је претворила Бугарску у фашистичког најамника и починила толика недела и код нас и у са>-*ој Бугарској. Нова Бугарска ратује против нацистичкиж крволока и њвни синови остављају кост4< по сремскнм равницама. Нова Бугарска олакшава, својим правилним полнтичким ставом, сређивање односа међу балканским народима и утврђнзање постигнутих тековина против свих непријатељских покушаја, Најватренији поборник ове нове политикв истинског братства мвђу нашим народима јесте бугзрска омладина. Поучена историским примерима и тешким искуством трогодишњег ропства и борбе са фашизмом, она Је потпуно свесна да Ћ.е самО присна сарадња међу слозенским народима Балкана моКи да обезбеди свакоме од њих среКиији живот у миру и слободи. Та жеља за сарадњом, братско разумавањв и љубав што је бугарска омладина гаји према нашим народима, добила је свој најлепши изрзз у понуди бугарско-г омладинског са-веза да се десет хиљада незбринуте деца из свих иаших крајееа пошље преко зиме на прехрану у Бугарску. И по својој хуманости и по свом дубљем политичком значењу ово је заиста ј©даи редак и велики догађај. Тешко опустошена од непријатеља, порушена, опљачкана и што је главно још неослобоЋ,ена потпуно, наша земља очекује једну тешку ратну зиму. Много је домова без огрева, много j© породица без осигуране исхране. Чита-ве крајове притискује мора немаштине и глади. Све те најтеже погађају беш Of;e који су најонеотпорнији, погађају мале избеглице из окупираних крајева, погаКају ратну сирочад нвших бораца. Њихове ручице се мрзну, њихове очице жудно гледају у парче хлеба које им се пружа. Братска помоЋ. бугарске омладине долази у прази час. Место да трпи свирепу оскудицу, која би можда потпуно упропастила њихов нежни организам, десет хиљада наших малишана провешКе ову зиму у светлим и загрејамим собама, на доброј храни, под надзором стручних васпитача и учитеља и осетиКе, можда први пут у свом веку, истинску радост живота. Али не само то. У племенитом ге-сту бугарске омладине оцртава ce лице једнв нове стварнссти. Попзљека српска села, побијен голоруки народ то је лицв старе, фашистичке Бугарске. Братска помоћ у Аевољи, прихваКена нејач то je лицв нове, народне Бугарске. Кроз ову акцију, коју бугарска омладина покреЋ,е, учврстиКе се још више необориво братство наших народа услов будуКег напретка. Родитељи OBQ прихва-Кече деце, њихови и старатељи, затим омладина и читав народ, носиКе у срцу згхвалност према онима који су нам помогли да сачувамо наше највеКе благо, наш подмладак, а из самог тог подмлатка развиКе c e за коју нов 'нараштај бораца и радника на делу мира и братскв сарадње измеЋ,у нове Б/гар»ске и нОве Југославије. Организациони задаци око прикупљања и опрвмања децв, коЈа Ке бити послана иа зимовање у Бугарску, поверени су УСАОЈ-у. У вези с тим организовани су окружни одбори у које поред омладинског претставника улази и по један претставник Народно-ослободилачког одбора. АФЖ и Једчистввиог фронта. ПомажуКи сввсрдно одборима у њиховом раду омладина треба да омогуКи што брже остварење ose iкориснв м важне акдије.

Крој 16

МЛАДИ Б ОР АЦ

Страна 3