Mladi borac

МАКЕДОНЦИ У ОСЛОБОЂЕЊУ ВИНКОВАЦА

Претходнице су се кроз јутаршу измаглицу пушкарале са фа- р шистичким претстражама, када r су борци једне македонске бригаде, развиЈајући се у стрелце, с из тек ослобођеног села Мир- i' ковца почели да се приближуЈУ граду. r Десно се већ борила Једна L српска бригада. 11редња немачко-усташка ми- т траљеска гнезда осула су ватру. r Ускоро су нека од њих откриве- t на и наши лаки бацачи сту г пили с су у дејство. На неколико сто- 1 тина метара пред нама поЈављи- f вали су се после сваког пу г цња облачићи прашине и дима. ( Требало je заузети једну бла- i гу у г звишицу. У даљини десно с чу г ла се јака топовска паљба. То с је тукла артилерија српске бри- t гаде. 1 ОдЈедном се, у даљини иза нас, зачуо шум мотора. ; Наши авиони, наши авиони . преносило се међу борцима. | Сада he им запрашити. Чекај, швабо, дала ти се i прилика да видиш партизанску авијацију. ’ Са свих страна почеле су да | се издижу ракете у г правцу немачко-ухташких положа Ја. Пребацуђ се. Опрезно. Сагни се! довикивали су командири и водници. У граду и на немачким положаЈима димило се од експлозија, Час издижући се, час спу г шта]у г ђи се, кружили су наши авиони изнад боЈишта. Неколико швапских противдвионских митраљеза поку г шало је да пуца, али су брзо ућуткани бомбама и рафалима из авиона. Када су одлетели, наши су већ били на узвишици. Но даље сс није могло. Чиста равница као длан пружала се све до града. Касније су још једанпут дошли авиони. НеприЈатељска артнлериЈа је ослабила. Тек после једног часа поново је оживела, концентришући ватру сасвим лево од нас. Гранате су падале у близини стрељачке линијс, КОЈУ je образовала, наилазећи рубом шуме Kpaj Босута, једна друга македонска бригада. У даљини видело се како борци при сваком звиждуку гранате падазу на земљу г и одмах после експлозије трче напред, према железничкоЈ прузи, одакле су се усташе и Немци повлачили. Винковци су били опседнути са три стране. Сада је требало припремити и извршити јуриш. Неколико јаких бункера уз саму ивицу града и даље je сипало ватру. Наши артилерци ступили су у акцију. Прва батерија ударном муницијом, даљина 450 ... Добро је, само пет метара лево. Свака следећа граната погађала ]е боље. Идућа je пала насред бункера, тако да се сав запрашио. Браво, Мирчо. Давај даље, пуни, пуни, Немци и усташе су замукли... Нагари још једанпут! командује водник. И ова је погодила. Још једна, и из бункера искочише двојицз, а одмах затим још двојица. Бежали су ка граду. И два следећа бункера ликвидирана су гранатама. Сада јуриш! викнуо је командант бригаде улазећи v сам мећу стрелце. Ура, Македонци!

И као мрави са свих страна дизали су се борци и трчали ка граду. Ура, ура! орило се одасвуд. Видех и бригаду лево како истовремено јуриша. Фашисти нису пуцали. Побеглн су не окрећући се. Претрчали смо преко пруге коју су Немци на неколико места оштетили. На самој ивици града, код гробља, CTOjao је неоштећен немачки топ, уз гомилу сандука са муницијом. Нешто после 6 часова упали смо у град. Након неколико минута иза наших леђа затутњаше наши тенкови. Силни гвоздени колоси. Сама њихова појава дала је сваком од нас снагу за нове најжешће окршаје. Војници се пењу на већ крцате тенкове држећи се један за другога. Нас неколико ушли смо да проверимо подрум једне куће. Улаз за подрум био је из дворишта. Цивили, излазите! викну један Македонац. Нико не одговори. Викну још јсданпут и врата полако се отворише. Са страхом нас је гледала једна жена.

Нс бојте се, ми смо партизани. Црте лица јој се развукоше у олакшаваше и радост. Брзо се окренула према подруму. —То су наши! - узвикнула je одушевљено. Из подрума, гураЈући се, потрчаше двадесетак жена, деце и људи. Почеше да нас љубе, стежући нам руке. Две старице су плакале. А ми смо се препали да долазе усташе да нас одведу, како су нам претили . . . Има ли вас много? Јесу ли са вама Руси? Имате ли тенкова? ређала су се питања. Становништво нас је дочекивало са радошћу. Свуда су нас нечим частили. Око осам часова био је очишћен цео град. Са свих страна издизале су се ракете, осветљавајући улице посуте стаклом разбијених прозора. Свака је означавала да су и ту стигли нашн и да је са фашистима рашчишћено. д. ш.

На стотине рањених другова изнеле су оне из првих борбених линија

ПРЕД БИХАЋЕМ

Кота код Дреноваче. Пред нама се у вечерњем сумраку вијуга сребрнаста Уна, пред нама je кота Дебељача, а иза ње . . . Бихаћ. Гола je, тужна та кота. Још јутрос су на њу код Дреноваче јуришали наши борци, иа фортификациЈе, на жицу, на ровове. У тешкој je успомени дивни лик Нане Вржин, KOja је својим држањем давала потстрека осталим бориима. Овде су тенковп довршили дело пешаднје. Појавили су се из шу.ме, одакле се нико HHje надао да ће доћи и избили на чврсто брањену коту. Швабе су бежале, остављајући лешеве у својим дубоко изграђеним заклонима. Сада код њих стоје са дурбинима у руци они, који руководе борбом. У сумраку се јасно оцртавају ликови пуковника Биочића, комесара Шиљеговића, пуковника Божовића. Ту je радио станица, одавде се распоређују снаге за даље напредовање. А тамо доле? Тенкови су пред Голубићем. Са командног места одјекује глас команданта; »Нека груну одмах. Пешадија за њима!« Кренули су тенкисти, пешадија је одмах за шима ]уришала, а артилерија их подупире. »Десно четири, елементн исти. пали, што брже . . . Хало, Дуво«. Голубић he пасти. Издаје се нова заповест: »Са радиостаницом треба прећи Уну. Уна и то је запрека. Али шу су већ прешли извиђачи који се налазе на коти, која изгледа приступачна. Њу је већ прешла једанаеста, прешлн су je тенкисти, Још прошлога дана. Уз подршку артилерије, кренули су преко ње, против непријатељских хаубица. Овде je парче гранате ранило Мату Цвитановића, Данас су са обе стране наши .. . Над командно место надвиЈа се мрак, спушта се ноћ, ноћ у којој се чују хици топова, ноћ, коју тамо код Заваља napajy светлеће нити »флака«, а тамо још даље топови Г корпуса. наше браће Кордунаша. И кроз ноћ 4yje се на командном месту разговор руководилаца, који добро познаЈу своЈе борце. »Тамо доле лежи Kopah, тамо треба да дође Пуриш«. Кораћ леже, долази Пуриш а брда cjaЈу огшиштима уз која се спремају борци за нови дан. Огшишта су заклотена од неприЈатеља и он залуду трага својим »флаковима« по нашим положајима. ДАНАС ЛИКА СЛOБOДНO ДИШЕ

Почело је са борбама за билајски мост. Четири дана и четири ноћи водиле су се борбе за osaj велики зидани мост преко реке Аике. Браниле су га три утврђене коте и бункери око њега, а у њима извежбани кољаши. Знали су они да ће мост ускоро послужити нашо] моторизацији, па су га бранили као што звер брани улаз у свој брлог, али ипак, наши борци cj ra заузели за нашу, за своју моторизацију. Након што је банда протерана са околних кота, настала је борба око самога моста. Страховитом ватром из свих могућих оружја, покушавао је непријатељ да задржи наше у »пристојној« удаљености од моста. Међутим, једна наша чета већ креће у стрељачком строју, пузећи по земљи преко чистине око моста. Први се диже митраљезац Жиго Иван, те са шарцем Јуриша према бункеру. Настаје борба прса у прса. Ускоро, бункери су заузети. Неколико усташа покушава да бежи и даве се у реци. Непријатељ сада увиђа да је мост за њега дефинитивно изгубљен, те пали врпцу којом he дићи мост у ваздух —• мост је био већ раније миниран. Врпца тиња. Од ње нас дели појас дима и ватре. Али заменик команданта Крижановић и минер Маријан појурили су кроз ватру . . . и маказама врпца је пресечена.

Мост је спасен. У четири јуриша у једном дану, непријатељ увек изнова покушава да одбаци наше са моста. Сви покушаји одбијају се о челични зид наших Далматинаца. Ноћу се из правца Госпића чује шихова моторизациза. У 3 часа изјутра, труба на неприЈатељској страни наговештава почетак новог напада. Усташки бојни поклици »кољи, убиј« мешају се са експлозијом граната и штектањем митраљеза. И овај напад је одбијен. Мост, диван бетонски мост еачуван је за нашу моторизаЦију. Био 6и пропуст не забележити да је чак и »независна« авијација бомбардовала мост, међу нама речено цементним бомбама . . .

У борби за Билај, митраљезац Цврље Никола подвукао се са својом збројовком на самих 20 метара усташама, тек онако . . . с неба па у ребра распалио по њима, уносећи такву панику међу њих, да је добрим делом олакшао ликвидирање Билаја. Са неког положаја туче нас топ од 75 мм. Десетар Перић Славко са својом десетином привлачи се самом топу, бомбагла растерује њихову посаду, јвднога убија, а топ заробљава. Четвртога ујутру почела је борба за сам град.

Епих Франнчевић

КРВ ЗА ЈУНАЧКУ КРВ

У заводу за трансфузију крви увек Је живо. Тамо се ради целога дана, непрекидно. Долазе и људи и жене, млади и стари сви они даЈу своЈу крв, да би спасли животе онима коЈи крв проливају на фронту у бор-6и против фашистичког неприЈатеља. Другови и другарице из завода већ су добро запамтили омладинца Бору Ћосића »Пекара«. Запамтили су га, Јер Је друг Бора дао досада више од 3 литра крви, и ма да Је сиромашног сташа, одрекао се више пута уобича]ене награде, ко]а се

даје онима који своју крв дају за гтроливену Јуначку крв. Друг Бора није међу београдским омладинцима познат само

као давалац крви, него и к»о савршени друг и дбоструки ударннк. Чувена је била у целој 111 београдској радној 6риг»дж, која је у јану г ару секла дрва »» Руднику, »Пекарева петоркас. Она је редовно секла између б и 12 метара дрва дневно. У једном броју зидних новина I београдске радне бригаде у Срему, има један чланак који овако почише: »Ако желимо да упозна-. мо савршеног друга и свесног омладинца о коме толико слушамо, упознајмо онда друга Бору Пекара . . .« Јер, Бора »Пекар«, носилац значке »Крв за јуначку крв« и најбољи београдски ударник са Рудника. био је Н у Срему, као командант I батаљона, познат као одличан н незаменљив друг и руководмлац. У оним променљивим мартовским данима, када понекад осване прави топли пролекнн дан и када уll сати отпочне вејавица каква само у марту може да буде, друг Бора је скндао капут, џемпер и рукавице, па мх је давао онима, који нису моглн да издрже хладноћу. И данас, када се крвљу боpaua са борбеног фронта, н радом бораца са радног фронта. пишу најславније странице наше исторпје, када се на сваком кораку наилазе светли примерн херојства и самопрегорног рада наше омладине, треба истаки и пример нашег друга Боре Пвкара. д. А.

4

МЛАДИ БОРАЦ

Број 29