Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Сливље. Одатле тече подземно, у правој линији око 5 км, а на јужној падини Планинице извире из пећине на висини око 100 'м. Одавде углавном тече на југоисток и испод развалина Дукље улије се у Морачу. Цела 3., са својим подводним током, дугачка је око 89 км, а површина слива, је 1.547 КМ. ПЏ. В. 3. Лист за књижевност и поуку. Излазио је, под уредништвом Филипа Ј. Ковачевића, на Цетињу 1885. Обновљен. је, под именом Нова 9. и излазио је, под уредништвом Др. Лазе Томановића 1889 до 1891. 3. је била најбољи часопис у. Црној Гори. 2 У. JI.

ЗЕТСКА ЕПАРХИЈА. (Основао је CB. Сава 1219, са седиштем у манастиру (ОВ. Арханђела Михаила, на превлаци у Боки Которској, на острвцу, које се данас зове Отрадиоти. Када је 1346 српска архиепископија проглашена патријаршијом, 9. НЕ. је постала митрополијом. Не зна се, да ли је то био само назив или је и зетска. као и скопска митрополија добила под своју власт каквог епископа. Врло је вероватно да је један викарни епископ зетеких митрополита постављен већ тада у скадарској Крајини или у срцу саме Зете, као што се зна да је било у другој половини 15 века, |

Од зетских епископа који су имали седиште у Боки познати су само: Иларион и Герман око 1219, Неофит 1950—1969, Јевстатије 1270, Михаило |, Андрија, Јован 1293—1302 и Михаило П 1305—1319: а од митрополита тек: Давид 1405, Атрсеније 1417, Јефтимије и Јосиф 1453. један, а можда и више њих, од последњих зетских митрополита у которском приморју, становао је у Будви, и био је 1441 уједно и кастелан деспотскога – града Будве. Најзад зна се, да је један зетски митрополит, још и 1456, био феудални господар у жупи ЈБуштице на истом приморју. После тога нема више помена о зетеким митрополитима на которском приморју. Од тада се они помињу у скадарској Крајини, у Врањини и на Ободу у Реци Црнојевића, где су имали и своје викарне епископе, док се 1485 нису дефинитивно настанили у Богородичином манастиру на Цетињу, у Црној Гори. (В. Црногорска митрополија.) Р. Грујић.

_ ЗЕТСКИ ДИЈАЛЕНТ. В. Штокавеки дијалект. ЗЕТСКИ ПУТ. РВ. Призренско-Скадарски пут. :

ЗЕТСКО-СЕНИЧКИ ГОВОР. B. Штокавски дијалект.

ЗЕЦ НИКОЛА, басиста бечке државне (раније дворске) опере (1885, Загреб). У Загребу је свршио гимназију и две године права. У Бечу је студирао права и посећивао консерваторијум. Пошто је свршио консерваторијум био је ангажован у

ЗЕЧЕВИЋ |

Фолксопери, на којој је остао 5 година. Оданде је отишао у Праг, тде је остао 3 године, ангажован Ga Deutsches Landestheater. (OJ 1915 налази се у бечкој државној опери. — 3. је изразити певач Вагнеровског стила. ПНајчувеније су му шартије: Кардинал Броњи (у Халевијевој. Жидовци), Мефисто, Фалстаф и Сарастро (у Моцартовој Чаробрној фрули).

ЗЕЧЕВИЋ МИЛИВОЈ, дивизиски Ђђенерал (8/6 1872, Београд). По завршетку пуне гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 15/9. 1890. За .артилериског потпоручника произведен је 2/8 1893, за капетана 2/8 1901, за beHepamштабног пуковника 6/4 1913, за JUHBHзиског ђенерала 28/11 1919. До 1896 био је водник у пољској артилерији, 1896 до 1898 био је на вишој школи Војне Академије, до 1899 командир чете у градској. и батерије у пољској артилерији, 1899—1901 приправник за ђенералштабну струку, 1901—1902 у Француској, 1902 до 1903 био је ађутант начелника Главног Ђенералштаба и у Ђенералштабном отсеку Министарства Војног, 1903—1905 начелник штаба дивизије и дивизиске области (Коњичке и Дринске), 1905—1909 био је командант батаљона у пешадији и начелник штаба дивизиске области (Дринске), 1909—1911 ађутант Mb. В. Краља, 1918—1919 командант места у Окопљу и командант о дивизиске области (Вардарске), до 1920 први ађутант Њ. В. Краља и помоћник министра војног, 1921—1992 министар (Војни, 1992 командант JIHBHзиске области (Дунавске), а од 15/10 1923 командант je ЖФеограда. Поред редовне дужности био је професор“ Војне Ажкадемије до 1919 (војна M и члан испитне комисије за чин активног Maјора свих родова војске и струка. —: У рату 1912—13 био је помоћник начелника штаба П армије, у рату 1914—18, био је 1914—1916 начелник саобраћајног ~ одељења Врховне Команде, 1916—1917 начелник штаба 1 армије, 1917—1918 'командант дивизије (Тимочке). В. Белић.

ЗЕЧЕВИЋ МИЛОШ, историк (Цвети, 1838, Брњица, Гружа — 5/9 1896, Београд). Основну школу је учио у Забојанцима, манастиру Драчи и Крагујевцу, средњу школу у Крагујевцу и Београду, · где је свршио и права. Олужио је као суплент и професор у Крагујевцу, а 1865 премештен је у Београд. 1889 постављен је за професора опште историје новога века на Великој Школи. Ђавио се историјом, географијом и лепом књижевношћу. Најважније му је дело: Историја света, преглед удешаван за средње школе (1—1, 1880); нашисано највише по | светској историји |I. Отрувеа, с много погрешака, и у веома бујном стилу. Оштру оцену тог дела нашисао је Ј. Ђорђевић (Летопис, 133—435, 1883). 3.. је одговорио 'Ворђе-

== 815. —