Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЕЧЕВИЋ

вићу: Како се пише историја за школе

(1884). — Своје имање 93, је оставио кратујевачкој гимназији и Великој Школи.

ЗЕЧЕВИЋ МИЛОШ, професор ~ Војне Академије (2/1 1880, Липовац, крагујевачки округ). Гимназију и Велику Школу свршио је у Београду (1904/05). Био је професор у Нишу и Београду (1905—14), а затим помоћник библиотекара Народне Библиотеке (1914—20). Од 1920 је професор Војне Академије. — Написао је JRHвот и Рад Стевана Дечанског (1908), Ратовање Војислава Војиновића с Дубровником (1908), и већи број чланака, реферата и бележака. из историје и књижевности. = 7.

ЗЕЧЕВИЋ РАДИСАВ, дивизиски ђенерал (23/7 1873, Гунцати, Гружански). По свршетку 6 разреда гимназије у Крагујевцу ступио је у Војну Академију 1/9 1893. За инжињерског потпоручника. шроизведен је 2/8 1896, за капетана 929/6 1905, за пуковника 1/10 1915, ва дивизиског ђенерала 21/10 1923. До 1897 био је водник у телеграфској и пионирској чети. 1897 —1898 командир пионирске чете, 1898 до 1899 ађутант команданта инжињерије, 1899—1901 на вишој школи Војне Академије, 1901—1904 приправник за ђенералштабну струку, 1905 на служби у Главном Ђенералштабу, 1905—1910 командир чете (пионирске и минерске), 1906—1908 ордонанс официр Њ. В. Краља, 1910—1911 у Француској (на осуству), 1911—1912 на служби у инжињерско-техничком одељењу Министарства Војног, 1920—1921 о начелник инжињерије П армиске области, од 1991 начелник је инжињерско-техничког одељења Министарства Војске и Морнарице. Поред редовне службе био је 1911—1912 професор ~ Војне Академије (геодезија и стална фортификација) и стални о члан комисије за утврђивање земље. У рату 1912—13 био је командант инжињерије дивизије (Дринске 1), KOманданит 1 инжињерског батаљона и члан комисије за утврђивање брегалничког трејона. У. рату 1914—18 био је командант инжињерије дивизије (Дринске 1), начелник штаба одбране Смедерева (20/9 до 2/10 1915), члан српске мисије на Халкидику за уређење логора за српску војску, командант инжињерије и пачелник Caобраћаја армије (III w II). В. Белић.

ЗИГЕЉ | ФЈОДОР ФЈОДОРОВИЋ, шпраBRHK, професор Университета (1845 8/2 1921, Ростов, на Дону). Свршивши право у Петрограду, написао | је 1871 магистарску дисертацију | Законик Стефана Душана, у коме је, уз опширан коментар, објавио и текст Закопика, по призренском рукопису. 1873 постао је 3. ванредни, а ускоро и редовни професор словенских шрава на варшавоком Университету, који, је за време рата

1914—1918 пренешен у Ростов, где је 3. наставио предавања све до своје смрти. — Заслуге 3. за историју словенских права знатне су. Овоја предавања на Университету у Оксфорду публиковао је 3. под насловом Тесђигез оп Зјауошс Law (1902). У. руској енциклопедији написао је 3. опсежан чланаж о словенском праву. Литература: К. Кадлец, Федор Федоровић Зигељ (Алманах Ческе Ажкадемије, 31—39). М. К.

ЗИДАНИ МОСТ, село у СОловеначкој, У уској клисури на ушћу СОавиње у CaBy. Има“ 345 становника. 3. М. добио је име од великог каменог моста, који је преко (Савиње саградио Леополд (Олавни (1224), те њиме везао своју штајерску земљу са поседима на другој страни Саве. 1445 разорен је мост у ратовима с Цељанима. Није био оправљен дуго, јер у овом правцу није било промета. Обновљен је тек 1826. 3. М.. постао је знаменит кад је подигнута Јужна Железница (ЂечГрац—) Марибор—Цеље— Љубљана и пруга Зидани Мост—Загреб— Сисак. Од тога доба. постао је 3. М. једно од најважнијих железничких раскршћа. У долини на (Савињи развила се код 3. М, индустрија цемента. 4. M.

ЗИЈЕМЉА, мало поље у Херцеговини, североисточно од Мостара. У средњем веку и под Турцима била је на главном путу из Херцеговине у Босну. Данашња села постала су између 15 и 18 века, пошто се раније становништво раселило. Сточарски је крај.

Литература: Двдијер, Херцеговина (Насеља, 6). M. O.

ЗИЛСКА ДОЛИНА, велика PODpOKa долина у аустриској (Оловеначкој. Име је добила од реке Зиле, која тече кроз њу и излива се код Бељака у Драву. У доњем делу 3. Д., од Бељака до Шмохора (Хермагор), станују Словенци. 4. M.

3MMA JIyHA (13/10 1830, Јуровце 16/3 1906, Вараждин). Учио је основну школу у Мањибрегу, гимназију у Марибору и Загребу, Университет у Прагу и Грацу. Био је гимназиски. наставник у Карловцима _ (1856—1876) m Вараждину (1876—1891). 1893—1897 провео је на Великој Школи у Београду као хонорарни професор грчког језика. — Главна 3. дела су: Фигуре у нашем народном пјесништву с њиховом теоријом (1880), Њекоје, већином синтактичне разлике између чакавштине, кајкавштине и штокавштине (1887) и Нацрт наше метрике народне обзиром на стихове других народа а особито (Словена (1879). H.. B.

ЗИМОЊИЋ БОГДАН, татачки војвода (14/1 1813, Гарево, код Гацка — јануара

1909, Гацко). Из угледне свештеничке породице, лично ванредно развијен и храбар, 3. се брзо истакао као народни

пи NK IN