Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

вођ у Гацку. За време борбе Омер-пашине са херцеговачким везиром. Али-пашом Сточевићем (1850) 3. је устао са својим људима против Али-паше и учинио је знатних услуга Омеру. Ипак, приликом тразоружања раје (1852) био је 3. затворен. Да би се ослободио · невоље 'он се запопи. 1858 допао је поново затвора, ради веза с Црном Гором. Ослобођен је тек 1861, посредовањем руског консула у Мостару. 1862. је учествовао у борбама Црне Горе

против Турака. Њега је цетињски двор

истакао као главног херцеговачког BOjJводу против Луке Вукаловића, с којим је био дошао у сукоб вељики војвода Мирко, отац кнеза Николе. 1864—1875 3, је провео у Црној Гори. У устанку 1875 играо је врло видну улогу и истажао се у више борби својим ванредним личним јунаштвом. За време устанка 1882 није се дизао, али је успео да ослободи татачке кметове од претераних агинских траже бина. Крај живота провео је доста повучено. Дочекао је 1903 да му син Петар постане херцеговачки · митрополит. Литература: Ј. Накићеновић, Поријекло Зимоњића породице и поп Богдан Зимоњић (1880); Т. Братић, Живот и дјела Б. Зимоњића (1895). 8. ЈЕ

ЗИМСКА ЗЛАТНА ЦАРЕВКА, врста. јабуке, увезене из Немачке. Раширила се у свима нашим воћарским пределима државе, особито у Оловеначкој и Хрватској. У јужним крајевима сазрева раније, те је јесенска врста. Та се врста раније веома препоручивала, али како је слабо отпорна. против болести, напушта се.

ЗИРАТНА БАНКА. ШПосле ослобођења Јужне Србије (1912) од Турака, остала је установа зиратних каса, које су у тим крајевима постојале још од Митад-пашина времена (1864). То је једна врста земљорадничких каса, основаних у циљу, да помажу сељаке хипотекарним кредитом на дужи рок са мањим интересом (6%). Крајем осамдесетих година ове су касе претворене у праву банку, којој је централа била у. Цариграду, а филијале у свима, већим центрима. На нашој територији остала је ова банка са целокупHOM имовином у Скопљу и Битољу. Осим главних филијала; било је локалних каса, по свима садашњим среским Meстима. Наша Управа Фондова, односно Државна, Хипотекагрна. Банка, увела је онда на себе да ликвидира ове касе. Њена. је дужност управо, да као наследник повериода наплаћује од свих дужника остатак дуга са интересом. Капитал банчин износио је, пред балкански рат, око 10 милиона турских лира, а формирао се наплатом приреза од земљорадника 1/11 од десетка. Издатих зајмова до 1910 било је преко пола милијарде гроша. Само у

Скопској Области шивдато је зајмова Ba

10,000.000. гроша, махом на хипотеку, а

· ЗЛАТАР

нешто и на солидарно .јеметво дужника, (на признаницу, облигацију). : (Шрема статистици Државне | Хипотекарне Банке, највише заложених имања има у округу битољском (1.657 парцела), . затим у брегалничком (1.008). У. скопском округу нема више од 173, а у кумановском 694. Ова та пољска имања имала су да припадну држави, па је недавно решено, да их дужници. могу отку-

пити, и ако су шраво својине изгубили.

На име тог купа положиће вредност имања по тапији, а курс лире утврђен је на 350 Дин. за једну турску лиру. : "Литература: М. Комадинић банка (Економист, 1913, 194—200). Н. Станаревић.

ЗЈАЛИЋ МИЛАН, музички аматер и жупник (2/10 1878, Липовљани, (Олавонија). Гимназију је свршио у Загребу и Пожеги, клавир и музичку теорију је учио у Загребу. 1899 апсолвирао је теолошки · факултет загребачког Университета. Био је кратко време капелан, затим је био учитељ веронаука у Обртној Школи и у градским пучким школама. Од 1913 је жупник у Оамобору. У загребачком семеништу био је хоровођа Вијенда а сада је хоровођа »Јеке« у Самобору. Нашиcao Je историју 'Вијенца, информативну књигу Црквена Музика, а 1907 покренуо је музичко-црквени лист CB. Цецилија. Заслужан је у првом реду као организатор и пропагатор цецилиског покрета. : -

OHDpaT-

ЗЛАРИН, острво на Јадранском Мору,

југозападно од Шибеника, око 1'5 км да-

леко од далматинске обале. Дугачко је 6 км, широко до 22 км, са површином од 8:6 км“. Највиши су висови: Клепац 170 м и Велеш 152 м. Острво је богато маслињацима и виновом ловом. Становништво, поред справљања уља и вина, гради бродове и гаји »црвене корале«. Најважније је насеље варошица истог имена (1.980 становника).

ЗЛАТАНА, женска кошуља, богато везена златом и разнобојном свилом. Носи се на Косову. H. 9.

ЗЛАТАР, село у Хрватској, у жупанији Вараждин, у красноме крају Горњем Загорју, испод Иванчице, наврх плоднога и сточнога Златарскога Поља, које се уза Златарчицу и Ријеку простире к југу до воде Крапџине; на друму Марија Бистрица—Голубовец; железничка станица. 3. —Бистрица, пруге (Загреб—) Запрешић Вараждин. Има 1.432 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, порезни уред, римокатоличку жупу, 2 основне школе, штедионицу. У 3. се копа лигнит од 8.400—3.600 калорија. Има 950 радника. Годишња продукција, је 60.000 тона; својина је Д. Д. Удружени рудници и талионице у 3. J. M-.

= 817 - 52