Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЛАТАР-ПЛАНИНА

ЗЛАТАР-ПЛАНИНА, у Старој Србији, између река: Увца-Лопижанске-Миљешеве-Лима-Бистрице-Златарске, 13'5 KM источно од Пријепоља. Највиши врхови су: Златар 1.478 м, Врањак 1.408 м, Оухобор 1.100 м. Подножјем планине воде колски путеви: Пријепоље—Ојеница, HoBa Варош—Ојеница. JI. BD.

ЗЛАТАРА, мала женска капица, изве-

зена свилом и златном жицом. Носе је.

католикиње и зову је свилењача. Носи се у Босни и Херцеговини. У Херцеговини се назива и златана и златарача.

ЗЛАТАРИЋ ДОМИНКО, песник (1558 1609, Дубровник). Учио је у Падови философију и право, те је 1579 постао тректором, док је још био ђак, јер су, по тадашњему обичају, заједно с професорима и ђаци бирали ректора, па зато врло често подизали на ту част једнога из своје средине. 3., као ректор, вешто је смирио неку ђачку буну, с чега му је постављена у университетској згради – почасна – плоча, која још и данас стоји. — 9. је највише познат као добар преводилац; превео је по једно класично дело из грчке и талијанске литературе: Оофоклову трагедију Електру, и најлепшу талијанску пастирску драму Тасова Аминту, под именом Љубмир. Овога је последњега · преводио најпре у Шадови по рукопису, па га је после прерадио по штампаном издању. Али 3. има и добрих оригиналних шпесама, нарочито међу љубавним, које су све намењене лепој Цвијети Зузорићевој, а врло је духовита и његова шаљива посланица Тому Надалу Ђудиславићу.

Литература: Стари писци хрватски, књ. 91. M. P.

ЗЛАТИБОР, планина у (СОрбији, југоисточно од Таре-планине, између река: Црног Рвава-Камишнице-Шарганчице-Братишине-Сушице-Омарског потока, 20 км југозападно од Ужица. Највиши висови од северозапада на југоисток су: Шрепелиште 1.178 м, Велики Вис 1.175 м, Виогор 1.246 м, Груда 1.169 м, Оштра Коса 1.083 м, Пусто Брдо 1.114 м, Видића Закос 1.148 M. Северним крајем пролази колски пут Ужице—Отанишевац, а уз планину пут Ужице—Чајетина—Видића, са

ЗЛАТИЦА. 1. Речица у Војводини, лева притока Тисе. Улази у нашу државу западно од Валкања, тече на југозапад, улива се испод Падеја, а преко пута Аде. Дужина јој је на том току 414 км, а површина слива 678 KM”. JI. D.

2. Манастир (Ов. Саве) код Беле Цркве, у Банату. Према традицији подигнут је крајем 15 века. Опомиње се у 18 веку, 1779: са њим су сједињени ~ манастири Базјаш и Кусић. В. Џ-ћ.

ЗЛАТИЧАНИН СИМА (2/2 1860, Подгорица, Црна Гора). Овршио је гимназију

и философски факултет у Београду. Био

је професор, школски надзорник и директор гимназије. Пред изборе за Народну Скупиттину 1893 био је у затвору, измишљене кривице, али је пуштен као невин. 25/6 1899, одмах по Ивањданском атентату на бившег краља Милана, отпуштен је из државне службе. Изабран је први пут за народног посланика 10/7 1905, и остао је непрекидно посланик, све до избора за Уставотворну Скупштину. Неко време био је скупштински секретар.

· 1910—1918 био је члан управног одбора

Самосталне Монополске Управе, а 1919 до 1991 претседник Централног Скупштинског Одбора за помоћ пострадалима У рату. Оснивач је и члан главног одбора Југословенске Републиканске Странке.

: ЈЕ

ЗЛАТНА БУЛА 1222. Кад се Андрија (1) П вратио 1218 из Палестине, са крсташкот похода, нашао је у својој држави велики неред. Његова политика. није ствари · кренула на. боље. Великаши се нису дали укротити, и у целој земљи владала је права анархија. Андрија TI и сам је радио незаконито, само да би прибавио новаца. Давао је у најам Јеврејима, државне порезе и соларе, зала-

'тао је крунска имања, а најпосле је сни-

зио вредност сребрном новцу. 1220 дошло је до размирица и у самој краљевској породици, јер се против Андрије био дигао његов најстарији син. Бела, херцег Хрватске и Далмаицје. Око Беле су се скупили незадовољници, с циљем да збаце Андрију с престола. У Угарској и Хрватској беснио је грађански трат. Отац и син су се најпосле измирили, али огорчени угарски и славонски племићи приморали су краља да сазове сабор, и на том. је сабору морао да изда златну булу {bulla aurea 1222). To је у ствари био покушај, да се дигне краљевска моћ, а скрши надмоћ великаша, и да се стане на пут финансиским нередима у држави, али уједно и да се зајамче нижем племству права и слобода. У почетку 9. ЂБ. била је само привилегиј, али доцније је постала најважнији државни закон и основ устава.

5. Б., названа тако по краљевском печату у златној кутији, што је на исправу био обешен, била је издана у 7 оригиналних примерака, али су сви они шропали. Најстарији је сачувани препис из 1318 (чува се у надбискупском ахриву у Острогону).

3. B. ce састоји од 31 чланка с уводом и заглавком. У уводу се говори 0 слободи племића, а и других људи, коју је основао Ов. Стеван, и да се краљ решио, да се стање државе поправи и уреди, и да племству и другим људима краљевства да слободу, како. ју је дао краљ Отеван. Иза тога увода нижу се редом чланци. Садржина била је ова: Краљ се обвезао да

; | — a

због “