Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

сваке године слави светковину CB. Отевана (20/8) у Столном Биограду, а ако би он био спречен, мора доћи палатин, и саслушати све парнице. Приступ имају сви нижи племићи, да изнесу своје правде. Ни краљ ни његови наследници не смеју“ за вољу великаша племића ни зватворити ни прогонити, ако нису пре били позвани на суд и од редовног суда осуђени. Краљ не може од племићских имања захтевати порез, нити свраћати непозван у племићске куће и селишта. Ако би краљ повео војску ван државе, не морају с њиме поћи племићи, осим ако их плати својим новцем. Ако на земљу удари непријатељска. војска, морају сви племићи устати на оружје. Ако би краљ водио рат ван земље, морају да иду с њиме, али на његов трошак, сви они, који имају коју жупанију за лено (дакле великаши). Палатин суди · свима људима краљевства, али племиће не сме да суди на смрт и на губитак поседа, без краљева знања. Гости или странци (ћовриез), ако се населе у краљевству, не могу добити службе ни части, без пристанка целога краљевства. У будуће неће краљ жупе ни части делити за сва времена с правом наслетства. Десетина се неће плаћати цркви у новцу, него оним, чиме земља роди. Ново ковани новац, вредеће годину дана, а динари морају бити тако добри, као што су били за време краља, Беле (И), ШПШретстојници ковница, продавачи соли и порески чиновници могу да буду само племићи, а нипошто Јевреји. Непокретна имања не смеју се давати људима, ван државе, а већ дарована странцима, морају се вратити народу, ma их откупи. Ако суд некога осуди, не сме га ниједан великаш узети у заштиту. Изузевши 4 државна часника (палатина, бана, дворскога жупана краљева и дворскога жупана краљичина), не сме нико у исти мах вршити две службе. Последњи (31) чланак 3. Б. говори, да шплемићи уживају све слободе, али зато треба да буду верни краљу и његовим наследницима. Ако би пак краљ, или који од његових наследника, ма кад Daдили против те исправе, без икакве повреде величанства. могу бискупи и други великаши и племићи, или сви заједно или појединце, садашњи и будући, одупрети се краљу и његовим наследницима. 3. Б. вредела је једино у Угарској и у Хрватској до Гвозда (т. ј. у Славонији), а не у Хрватској од Гвозда до Неретве. 1687 на државном сабору у Братислави (Пожуну) укинут је 31 чланак, који је племство тумачило тако, да му допушта дизати буне у одбрану устава (случај Петра Зринскога). Литература: В. Клаић, Повјест Хрвата, 1 (1899), 202—206); Ф. Шишић, Шреглед повијести хрватскога народа (1916). 7 Прелог.

ЗЛАТНИ РУДНИЦИ

ЗЛАТНА ДОЛИНА. iB. Пожешка, до

лина.

ЗЛАТНА ЛУНА. В. Сукошан.

ЗЛАТНИ РУДНИЦИ. Златна. рудишта наших крајева експлоатисана су још за римских времена. Данас се највише паж-. ње обраћа златним трудиштима источне Србије, 'тде се налази“ злато нешто у златоносним пиритима андезитскога Maсива, нешто у златоносном песку, који је нанет поред река и потока у Крајини, нарочито у сливу Пека и Поречке реке и: поред Ћимока. У околини Мајдан Пека садржи 1 м“ златоносна. песка 0119 до 0:348 т злата тако да се рачуна множина злата у песку око Мајдан Пека. на 1.322 кг. У долини Шашке до Рудне Главе и утока Шашке: у ШЦрнајку има у 1 м“ песка 0:1592 г злата, а „целокупна множина злата у том шеску износи око 3'4817 КГ... У потоцима, што долазе са Дели-Јована налази се златан амалгам, који. је састав љен OJ. 29:02% ~ злата, 6:88% – сребра, 16-10% живе и 48:00% нетопљивих твари. Златоносни и среброносни таленити Дели-Јована имају у једној тони 12:30 тг злата и 5059 г сребра. Златоносни IIHрити тога краја имају 0:003—0:0178% злата. У томе се крају налази златни рудник Ов. Ана између Гиндуше и Русмана, за који је добио концесију '. Вајферт 8/7 1901. 1907 отворено је окно у златоносним стенама (у андезитима, којима се провлаче жиле златоносна ширита и. кремена) и копано је у дубини: од 107 м. У једној тони материјала, што је при том ископан износила је множина злата 30, 80, 136 и 178 г. При копању наишло се и на телурско злато, које је главна златна руда у чувеним рудницима Ердеља (у Нађагу). Ђорђе Вајферт добио је 24/4 1902 концесију и за рудник злата. Св. Варвара на“ терену општине нересничке, среза звишкога, округа пожаревачкога. Злато се и ту налази у златоносну пириту и кремену. У једној тони златоносна пирита има 280 г влата, а У једној тони златоносна кремена 15:5% т злата. У тамошњим златоносним и среброносним галенитима има у 1 тони 55 т злата и 670 г сребра.

Српски Испирачки Рударски – Оиндикат из Лондона добио је 192/9 1903 жонцесију за рудник Шек у општинама Heресничкој, волујској и дубочкој у округу пожаревачком, где може вршити експлоатацију златоносна mecka. Та je повластица пренета 928/5 1906 на Друштво за рударску о експлоатацију у Србији. За испирање злата у руднику Ов. Игњат дата, је концесија 'Ђ%. Вајферту! 28/4 1906 у општинама лучкој, дубочкој, бучјанској и белорешкој, срезу крајинском. Повластица је пренета 28/4 1906 на друштво Тирејзе из Белгије. Рудник Хилендар, који 06ухвата 57 рудних поља, прешао је повластицом од 28/4 1906 Ф. Хофману, који

— 819— ” · +