Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЛАТОВО:

може вадити злато из песка на терену општине нересничке у срезу звишком. Доцније је ту повластицу искоришћавало Друштво за рударску експлоатацију

у Србији. Рудник Морава у општини јелашничкој, срезу масуричком, · округу врањском, својина je · Енглеско-српеког

друштва за испирање злата у Јелашници. Повластицу за експлоатацију | златнога песка добило је 10/4 1914.

Ф. Тућан.

ЗЛАТОВО, планина у источној Орбији, Горња Млава, 10 км североисточно од Медвеђе. Највећи висови су: Дрењагр 750 м, Златовска Главчина 660 м, Велики Гра„бар 614 M. П. B.

ЗЛАТОЈЕВИЋ СЛАВНО, књижевник, песник и привредни писац (17/3 1882, Нови Сад — 13/12 1856, Сремски Карловци). Породично име му је било Петровић-Топаловић, а крштено Димитрије, као што се и потписивао под натписе о привреди. Гимназију свршио је у Новом Оаду, философију у Пешти, а дипломирао је на политехници у Прагу 1854. 1849 био је кратко време учитељ у Ужицу. 1852 именован је за професора привредних предмета на великој српској гимназији У Сремским Карловцима. Почео је писати чешки; написао је и српску граматику за Чехе. 1851 превео је чувени апокриф Краљевдворски рукопис. 1849 био је у уредништву Напретка и Позорника Bojводине Орбије. 1852 издао је превод пољоделства од барона Бабоа, а 1855—56 уређивао је лист Ратар. Упоредно с тим, од почетка, писао је и песме. 1849 штампао је Гласи Орпске Виле, књига за народ, а 1851 у Прагу свеску љубавних шесама Златијнство. Д. Живаљевић објавио је у Јавору 1892 фрагменте 3. Дневника о његову бављењу у Србији. 9. спада У боље Бранкове следбенике.

Литература: Пети програм велике гимназије карловачке за 1857, 37—38: Д. Живаљевић, Јавор (1892), Дневник једног заборављеног песника; От. Коњовић, сомбореки Домаћи Лист (1893), Д. П. привредни писац. PB. JJ.

ЗЛАТОНОСОВИЋИ, (ocamncka властела средњега века. Били су господари Усоре и краја око Зворника, до близу Оребренице 1400—1430. Од њих је нарочито важан Вукмир, усорски војвода, најсилнији великаш северне Босне. Од 1430 дошли су 3. у сукоб с босанским краљем Твртком П, а до мало, 1433, њихову област заузео је деспот Ђурађ. Од тада су без већег значаја. B. Ђ.

ЗЛЕТОВО. 1. Варошица у Јужној СОрбији, у Окопској Области, на десној страни Злетовске Реке. Главно је место у истоименој српској средњевековној жупи, има 947 становника (1921). — Најраније се помиње у 11 веку. Краљ МилуTHH je освојио 3. 1282. У 3. је било при-

времено седиште старе Морозвишке епископије, коју је цар Душан обновио 1347, са столицом у Лесновском манастиру, у околини 9.; позније је звана злетовском епископијом. У 3. је била развијена тр-

говина. Господар Константин Дејановић је:

1381 потврдио »трг злетовеки« као дар Хиландару. У турско доба 3. се неко време држало. Затим је, по предању, једном од Турака скоро сасвим опустело. Доцније поново насељено. — 3. је средином 19 века цело изгорело. У богатој рудаљској области 93. је имало топионице 38 руде. Када је варошица изгорела, и оне су опустеле. Поред новије цркве, у 3. има и стара црква, обновљена почетком 19 века. Од средине 19 века 3. се поново развијало, те је. сада уже привредно средиште за села око Злетовске Реке. Административно и економски потпада под Кратово, али“ се све више отрже утицају ове вароши. Пазар се држи петком. Има прилично дућана и ханова. Боди се доста

жива трговина. На пазар долазе и тр-·

говци из Кратова.

2. Жупа у Јужној Србији, у Скопској Области, око варошице 3. у горњем и средњем току Злетовске Реке, десне притоке Брегалнице, у доњем крају Кочанског Поља. У средњевековно доба 3. се помиње као жупа, звана по варошици 9. а помиње се и као област (Злетовска Земља, Злетовска Страна). У турско доба изгубио се овакав предеони појам. Везана административно и економски са Кратовом, стара жупа 3. сад се рачуна у »Кратовско«. — 93. чини шрелаз између планинске области на североистоку (Осогово) и равнице на југу и југозападу (Кочанско и Овче Поље). Утицај оваквог земљишта огледа се и у насељима, и у привреди, и у народном животу. — Горњи, северни део жупе састављен је из вулканског земљишта, стога је богат рудама, а долина Злетовске Реке испод варошице 9. највећим је делом широка равница, наводњава се и врло је плодна. Жупа је са североистока заштићена · планинама OJ хладних ветрова, а на југу и западу отворена је утицајима топлих и влажних Beтрова. — Када су Грци 1084 заробили 80.000 Печењега, део заробљеника насељен је на суседном Овчем Пољу и у овом крају. Стога се и сад код становника запажају неке црте као траг асимилованих Печењега. По њима је и име преседлини Печеници, кроз коју води пут за Кратово. Становништво суседних области назива ондашње »Пољци«. — (О старом рударству има и римских трагова, а у средњевековно доба доведени су у овај рударски крај и Оаси, чији се траг изгубио у 17 веку, заједно с пропадањем трударства под Турцима. У доба Немањића цветала је овде српска култура, многе су цркве подигнуте, од којих је најлепши Лесновски манастир.

= 1820]