Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Литература: Ј. Цвијић, Основе, 1 (1906), 163—180. В. "Радовановић.

_· ЗЛЕТОВСКА ЕПАРХИЈА. (Основао je цар Душан у лесновском манастиру у "Злетову, југоисточно од Куманова, око · 1347, и подвластио је скоиљанској митрополији. Обухватала је крајеве с леве стране Вардара, Овче Поље и области на; средњој Брегалници, које су траније сачињавале: морозвиздеку епископију (1018), па је стога 9. КЕ. називана још и морозвиздском и лесновском. Изгледа, да је седиште злетовеких епископа око 1381 премештено у неко друго место, ако можда и сама, епископија није била укинута, јер је 1381 Константин Дејановић издао повељу, да манастир Лесново, по старој одредби њетова клитора, деспота Оливера, има бити метох манастира Хиландара. Но у 16 веку поново се помињу лесновски и морозвиздеки епископи. Тако се око 1515 помиње у -Злетову морозвиздски епископ Marej, 1528 Нићифор, који се 1532 помиње и као кратовски, и 1542 лесновеки епископ Неофит. После тога губи се траг злетовеким, морозвиздеким или лесновским епископима, а њихова област постала је саставни део кратовеко-штипске и ђустендилске епархије. (8. Ђустендилска епископија.) ЕРИ,

ЗЛЕТОВСКА РЕКА (ЗЛЕТОВШТИЦА), река у Македонији, десна притока Брегалнице. Извире са (Осоговеке Шланине (Чатал Чесма 1.958 м, Каменита Чесма 1.882 м), утиче у Брегалницу 1'5 RM јужно од села Уларци. До Ратавице тече ка југозападу, а одатле скреће на југ и југоисток. Дужина тока je 40% км, а површина слива 408:7 км. JI. B

ЗЛЕТОВСНО - СТРУМИЧКА ЕПАРХИЈА "основана, је 1920, за област с леве стране Вардара и Тиквеш, а обухвата простор. старе злетовеко-морозвиздске, брегалничкомалешке, струмичке и један део полиансве (дојранске) и вардариотске епископије (око Дојрана и Ђевђелије), која припада солунској митрополији. Њен први едископ јесте Серафим Јовановић, а седиште му је у Штипу.

3.-0. Е. има 111.449 православних душа, у два протопресвитерата (Брегалнички и Тиквешки) и 8 намесништва (Струмичко, Кочанско, Малешко, Овче-пољско, – Неготинско и Ђевђелиско). Парохија има 138 са 114 свештеника и 172 цркве. Манастира има девет (Беровски |женски], Бошавски, (Дољански |женски], Кочански, Моклишки, Неготински, Полошки, Ранчански и Вељушки).

ЗЛОЈУТРИЋ ПЕТАР, босански фрањевац, софиски бискуп (Градоврх, код Тузле — 4/4 1623, Градоврх). Најпре је био у Босни редодржавник. 1596 био је, с дозволом папе Климента УШ, у пратњи неколико другова, у Србији и у Бугарској, да утеши тамошње католике. Из Бугарске је

ЗМАЈЕВИЋ

два пут путовао у Рим и извештавао Св. "Отолицу о напретку католичке вере у“ Ђугарској. На жељу бугарских католика, : да им се.у: Софији обнови бискупија, папа Климент УШ 1601 именовао је 3. софиским бискупом. Делујући у Бугарској много је трпео од османлија, павлићана и православних. Међутим се при крају 16 и у првој половини 17 века, по свој прилици његовим утицајем, испољују пријатељске везе између српских црквених претставника и римских папа. Литература: Еегтепа п, Асја Ви!баллае (1887); Ј. Јеленић, Култура и 60сански фрањевци, 1 (1919). И

– ЗЛОТСКА РЕКА, речица у Србији, лева притока Црне Реке (кривовирског Тимока). Извире под Црним BpxoM (1.109 м) и Клокођишем (984 м), улива се око 3 км југо-југоисточно од села Сумраковца. Тече у правцу југо-југоистока. Дужина тока је 28 км, а површина слива 130'4 км. JI. Pp:

ЗМАЈ. 1. »Огњевит јунак, од којега У лећењу огањ одскаче и свијетли« (Вук). 9. дакле може, у супротности са сродним бићима (аждаја, ала, стухаћ), бити (често) антропоморфизиран. (Упореди на пр. змајеве у Вук, Шесме, 9, 42, и приповетке бр. 5: ту 3. имају чак и своје особено »људско« шме) Од животињске (змијске — упор. саму реч »змај«) природе, њему су. остала крила, краљушти (»змајеве отресине«), реп. У религији, 3. је добар · демон, заштитник свога племена (у том погледу сродан са здувом). Могуће је да је 9. (првобитно) митски предак, дакле нека врста хероса. За решење тога питања треба узети у обзир да се преци врло често јављају у змијском облику (кућна змија је олицетворени предак!); да су наши епски јунаци, који су често »епонимни хероси«, обично змајског порекла (8. Етнографески Зборник, 31, 1924. 111); да су 3. (исто као и душе предака) у стању да, пошаљу или задрже кишу. 3. су похотљиви, и траже (као у опште свако божанство) невине девојке. У народним приповеткама O. Cy често помешани за аждајом. 3. се, углавном, може сматрати за нашу специјалност (у ономе смислу у коме су на пр. кепеци терманска, OU

2. Лист за шалу и сатиру. Излавио је 1864—1871 у Пешти. Издавач и уредник био је песник Јован Јовановић, и по том листу је добио надимак Змај. Лист је. био добро уређен, имао је више сарадника, и био је један од првих и најбољих српских шаљивих листова. ЈИ.

ЗМАЈЕВИЋ АНДРИЈА, барски надбискуп (16/6 1624, Пераст — 7/9 1694, ШПаштровићи). Школе је свршио у Риму, где је положио докторат философије = богословије. Био је опат у Ов. Јурју, код Пераста, будвански апостолски викар и По-