Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗМАЈЕВИЋ

вереник. Св. Столице. 23/2 1671 mama Клемент Х именоваао је 3. барским надбискупом. Као надбискуп у Паштровићима управљао је и будванском бискупијом. 10/19 1674 одржао је са својим клиром сабор у цркви Ов. Текле код Опича. Надбискупија му је бројала само 2.270 кжатоличких душа. Народ га је волео, не само католички, но и православни. Према CB. збору за ширење вере био је узоран и неизмерно поштен човек. Налисао је ЈЉетотис Царковни од апостолских времена mo 1676; Шјесму од пакла и Шјесму о боју

15/5 1654 у Шерасту, и песму Оловинска ·

Дубрава похођена од Господина Бога године 1667. 3. је писао ћирилицом. Сахрањен је у Паштровићима, у црквици, коју је сам саградио.

Литература: Еаган-Сојее , Шугпcum Sacrum, 7; Theiner, Monumenta Slav. Мег опаниш, 7; Марковић, Дукљанскобарска митрополија (1909). ЈА ОЈ

'ЗМАЈЕВИЋ ВИКЕНТИЈЕ | (25/12 1670, Пераст — 11/9 1745, Задар). Послат од стрица Андрије на науке у Рим, бавио се (и. латинским песништвом (Согопа роеtica, 1694), 3. je OWO најпре митрополит барски, но 1713 постао је надбискупом у Задру, и на том је месту остао до смрти, бринући се за свештенички подмладак и основавши за то особит завод. Шисао је много, највише на материњем језику, qHји му је развој био главна брига. Његовим је настојањем Матија Караман био послат, као апостолски мисионар, у Русију, да проучи тамошње рукописе Ов. Писма, напосе Асеманово Еванђеље. Био је велики заштитник глатољице и плодан писац на пољу теологије. то |.

ЗМИЈА је врло истакнута демонска. животиња. Постоји кућна 9. која Живи, обично, испод прага, и у којој је инкарниран дух претка. Она је заштитник куће, и зато је неприкосновена; ако би је ко убио, био би кажњен смрћу, или он или ко други из куће. Домаћој 9. приноси се чак и жртва, у млеку. Постоји и 9., која је чувар поља и винограда. И тој 9. чини се култ (жртве у млеку). Понекад постоји пропис, да 'се 3., која се на путу нађе мртва, мора сахранити прописно, као и човек (покров, сахрањивање у 8емљу; такве прописе налазимо иначе у тотемизму). Али 3. може бити и зао демон, и у том случају предузимају се против ње одбранбене мере, нарочито о Јеремијином дану, 1/5, и о Ђурђевдану. У епској митологији са 93. се често идентификује Турчин. 28. И.

ЗМИЈАЊЕ, област у Босни, југоисточно од Бање Луке. Захвата западни део Врховина. Име 3. јавља се тек под Турцима. Део 3. око Врбаса, јужно од Бање Луке, у средњем веку сачињавао је жупу Земљаник. Под Турцима 3. је било мала, кнежина. М. Ф.

ЗМИЈИЊЕ (БОЈОВИЋА) ЈЕЗЕРО, у Црној Гори, југоисточно од Дурмитора, под планином Кучајевицом, 2:2 км југоисточно од коте 1.784 м, на 43" 5' сев. швир., 19% 15:29 ист. дуж. Гр. Површина му је 0063 кмг, апсолутна висина 1.271 м. јЈезеро је глацијалног порекла. 1. В.

_ ЗОБАН, зубун од белог сукна, који носе жене преко клашеника. Носи се У Дебру. JI 5

ЗОБАНЧЕ, мушка хаљина, од враног сукна. 3. је кратко до кукова, а са рукавима до лаката. На плећима се налази

"четвртаста кукуљача. Носи се у Галични-

ку и у Дебру. #. 3.

ЗОБЕНИЦА, хлеб справљен из брашна од 'зоби. Прави се само у културно заосталим крајевима и у гладним годинама. Да се отстране кошуљице ваља 3. пре млевења пржити. 0. Ф.

ЗОБУНЕЦ, врста женског зубуна. : BH. 8

ЗОНДИ ПАВАО (1480—1558), загребачки каноник, пригодни латински товорник песник, оснивач илирског колегија у Болоњи (1553), за који је израдио и статут. Умро је у Загребу, као посвећени бискуп и препошт каптола. , TB. E.

ЗООГЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕМА КОПНЕНОЈ ФАУНИ. У зоогеографском погледу припада територија Краљевине ОХО неспорно Зсјафег-МЈаЏасе-овој палеарктичној Трегији (источно умереној по Кегсћепом-у), која заједно с неарктичном (Северна Америка) чини холарктичну. По малакологу Еззсћег-у припадала би наша територија двема мањим регијама његове палеарктичне зоне: септемтрионалној и циркуммедитеранској. Много су различнија мишљења зоогеографа о делењу југоисточне Европе у подрегије или зоне (подобласти), према томе, коју животињску рпу узимају за подлогу делења. Но и обрађивачи исте групе разилазе се често у мишљењима.

По старом зоогеографском | разделењу ХГаПасе-овом дели се наша територија 7 две подобласти: 1. европску и 2. медитеранску. Праница између те обе подобласти убележена је на оригиналној карти тако, да тече нешто јужније од Саве и Дунава, те би куд и камо већи део потпао | медитеранској или | средоземачкој субрегији. Оваква деоба се сачувала до данас у општим приказима зоогеографије Европе. Доцнија, тачнија – испитивања фауне Балканског Полуострва и суседних делова средње Европе показала су, да је МЛаПасе-ова гранична линија повучена сувише далеко на север. И ако се уплив медитеранске фауне, нарочито у источном делу наше Краљевине, запажа и дубоко у копно, ипак се показало, да граница | медитеранске – подобласти тече углавном паралелно јадранској обали, са-

— 822 — ,