Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООГЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ердељско-банатски фаунистични елементи. Зато се ова област не може једноставно приклопити ни средње-европској ни медитеранској субрепији. Поред Tora што удео“ алпских фаунистичних | елемената бива све мањи даље према истоку, запажа се, да је тај уплив дуж северне подзоне јачи (не увек континуисана зона силикатних стена), него уздуж кречњачке, кршевите јужне подзоне, која се одликује „поред осталога M нарочито. карактеристичном пећинском фауном.

Веома значајан и различит од првих "двеју зона је састав фауне треће или приморске зоне, која чини несумњиво засебну · провинцију | медитеранске – подобласти. Ова је по обиму најмања; тече од Онежника до Бојане, а по већини је веома стешњена. Осим јадранских острва припада јој само Приморје. Једино Ha местима, тде улазе широм и дубљом додином веће реке (Неретва, Бојана са Окадарским Језером и др.), задире“и фауна, приморске зоне као читава и дубље у другу зону. Иначе их дели често пошиpoka субмедитеранска подвона. У овој је зони износ медитеранских (јужњачких) фаунистичних елемената највећи (нарочито NO броју индивидуа), па поред средњо-европских и оријенталних има подоста ендемних (нарочито пужева, инсеката и стонога). Да се добије исправна слика о зоогеографским приликама Југославије не достаје ово тлавно делење у три зоне. Дуж тих зона наступају знатне разлике у саставу фауне; настаје потреба. даљег делења у поједине покрајине (провинције). Данашње стање нашега повнавања фауне још нам не допушта да тачно и до краја одредимо број и опсег THX провинција. Могу се само од прилике навести. Поред треће зоне показује знатну дељивост нарочито друга, горска зона. У овој је, због већих изолација трасцепканост довела до тога, да поједине веће планине (на mp. Велебит, |Динара, Бјелашница, Шар-планина) шмају донекле своју“ фауну (локалне фауне).

Најмање је члањена прва или низинска, зона. За сад је довољно њено делење у две провинције: западну, с мање и источну, со више особина. Источна се провинција одликује источним степеким фаунистичним елементима и богатством и вотиња, везаних на околину слатке воде. У западној провинцији превлађује jom уплив аплске фауне, док у источној провинцији имају знатну улогу медитерански елементи. Шри карактеризовању по животињским систематским категоријама. узимамо у обзир само источну покрајину као занимљивију.

_ Због интенсивне култивације нестало је доста крушнијих вертебрата на пр. дабар (последњи је у осамдесетим годипама 19 века уловљен), три врсте несита (пеликана), који су овде пре гнездили, дропље и др. Од сисаваца карактери-

стични су степски типови, поред хрчка: .

текуница ({Citillus citillus L,) mw cemo Kyue или poBam {Spalax typhlus Pall); omsora има у карактеристичким формама у Војводини и (Оеверној Србији, а продире и дубоко у другу зону до Херцеговине, као што је јужњачки чагаљ (Сапз апгеиз Ђа]сапсиз) у више махова продро у прву зону. Изгледа да је нестао и ритеки или пољски вук (Сапз Јириз пипог), Јеж долази у источно-европској форми (Егпаceus roumanicus Вагг, Нат,), Од дробних, мишевима сродних, глодаваца каражтеристични односно ендемни су: Micromys mi-

nutus hungaricus Foldi, Microtus arvalis

levis Mill, Arvicola illyricus Barr. Ham. — Веома је богата птичија фауна, али птице не нагињу творењу ендемних форми; ипак наводе као локалне форме из Војводине ТГаШија агђогеа сћегпећ, а из Срема је описан славуј Гизепца Јизепна во! Сађ, Од свију птица источне провинције прве зоне нешто је мање од половине изразито средње-европских врста, четвртину чине“ јужне и југо-источне, петину северне, а још мање је источних и северних. Нарочито је богатство у шптицама · мочварицама, поводним птицама. Пре су код Титела и Мошорина гнездили несити: Pelecanus onocrotalus, roseus П нарочито сгзериз, који данас још гнезди на СОкадарском и македонским језерима. Од лабудова гнездио је Субпиз ојог, пролази Субпиз субпиз, а редак је Субпиз Ђемлсја. У дунавским ритовима гнездила je Branta bernicla, a сад је ретка као и Апзег педјескиз и Бгасћугћупсћиз и Тодогпа todorna. У чОбедској бари гнезди, поред различитих чапаља, и -Рћајасгосогах рубтаецз; редак је Атдеа Ђиђијсцз, а славонска чапља Атбеа #45 је у изумирању. Виђају се и јужњачке птице: Sylvia orрћеа, Сајепда спзјафа тег опа з и друте; од планинских, односно северних: Обосогуз ајрез 5, Ешђепга шуанз, неколики крстокљуни, Ајаида sibirica, Oedicnema nigra: m др. Поред љештарке (Тефгао Ђопазја) долазе и дропље (пре чешће, па и мала дропља). Уз Дунав. су карактеристичне брегунице {Clivicola прашта), a m Gapcke cemwmHme [Parus palustris communis), а по самој Фрушкој Гори долазе орлушине и велики стрвинари [Aquila helia-

сеа, реппаја и др, Сурз јијуцз, Маг

топасћиз и др.)

Гмазовима ова провинција не обилује. Уз обичне средње европске врсте долазе као карактерне форме: змије Zamenis casрји5, и местимично УМјрега игепи, змији подобан гуштер {[Ablepharus pannonicus); с истока уз Дунав надошла је КБасега taurica, a код Беле Цркве и банатско-ердељска Тасегеа ргансоја. Од амфибија: Моје спвбата (само уз доњу Драву и ДуnaB), Bombinator igneus, Pelobates fuscus, и жабе Rana ridibunda vw lessonai OJ пужева, карактеристични су РотанНаз (ЕиротаНа5) ћеписае, који се према западу

= 894 —

опирала ранио сар aaa aiu